20. октобар

(театара 9 оголтифија ]зануљр [02,26

Невоље с малим Њоницом из „Јежа"

лази у редакцију човек корпулентна стомака,

сав задихан од пењања на спрат, и пошто

се уверио „с ким има част“, тражи да донесемо његову исправку. |

— Значи, изишло је нешто нетачно у нашем листу!

—- Јок, није у вашем — каже он,

— Па зашто ми да доносимо исправку У ком је листу изишло!

— Море, и изашло, и излази, и никако да престане! Већ две године како ми руше час и углед ко'е, фала богу, уживам у чаршију.

— Ви мора да сте нека крупна личност, кад велите да толико пишу о вама...

Посетилац се примаче.

— Господине, пардон, друже, је л' можемо да разговарамо к'о људи!

— Зашто да не!

— Је л' читате писма оног окачењака Ђокице У „Јежућ

— Наравно.

— Е, онај дедачПаја, то сем ја!

— Није могуће; Баш ми је мило.

— Дабоме, вама је мило, а мени се утроба преврће...

— Видите, ја сам мислио да је то онако изми. шљена личност, а оно,.. А по чему ви осећате да сте деда-Паја!

—- Како по чему! Цео комшилук то зна, и кад пролазим они се подгуркују а неки бајзги у разговору гласно каже: Е, ово не може више овако!

— Добро, а ко вас меће у „Јеж“!

Ко! Онај мој анатемњак из нову генерацију, унук што иде у други основне, — сав је натучен тим. вашим паролама па ми душу поједе. Јес" да му понекад кажем: Оца ти мангупског! — ал' то је онако родитељски, а оно за политику и међу“ народну ситуацију, то ама ич није истина, Радио слушам с мену на уштап, иначе поштено радим и снабдевам радни народ.

Етпрами ФУЛТОНИЈАДА

Черчил на рат хушка и хушкаче хвали ал његова пушка ћор-фишеке | У саа

АТИНСКИ РАЗГОВОРИ У Теа се вели

за Американце:

— Доларе донели,

а с њима и праце

ЈЕЗУИТА МАКСИМОС

Вести из Мадрида зна већ сва Европа: Франко цркве зида, а гробове копа.

•

АНТИ-МОНРОЕВА "ДОКТРИНА

Долару све више расту апетити, | па само кидише

кога да Рединти.

ЛОВЦИ У. МУТНОМ

Мутноловци нове | > низова удица __ опремали, Ла лове = расељена лица;

— Добро, госн Пајо...

— Ја нисам Паја, него Гаја.

— Не мења ствар.

— Знам и ја. Паја — Гаја, слово. Али је јасно целом свету.

—- Добро, јесте ли ви тог вашег Ђокицу...

— Мој се зове Микица, али ко што казасте, не мења ствар,

— Мислим, да ли га ухватисте на делу!

— Море, крије он те пашквиле к'о змија ноге. И тук'о сам га, и преглед'о му ноћу писанке и џепове, јок, ништа, а он се косанћим куне да није истина, 'ди би он писо у „Јежу", а она моја матора каже: „Бог с тобом, Гајо, остави дете!"

— Баш као у „Јежу". '

— Да је само то! Ви знате, онај чика-Сима, то је мој шурак Ђока, па онда чика-Божа, то је кум Ранко, па онај Неша Рокамболо, то је адвокат Мирчић. Знате, старији људи кад се састану, па кажу онако по коју.. али све часни и поштени грађани, а никако, што 'но кажу, да простите, фашисти и сличне ствари,..

— А где ви станујете!

— На Чубуру.

— Е, видите, а Ђокичин деда-Паја ~ израгили Дорћолац.

— Баците ви то! Нек дође неко да то објасни мом комшилуку. Гађа Дорћол а погађа Чубуру. И зато, моли' вас, 'оћу да дам исправку за увреду части. Да се наведе да ја нисам деда-Паја и да је све то измишљено од аз до ижицу, и да нема сми. сла да се угледни људи.,.

— Прибележићу податке.

— А какве ви податке узимате!

— Име, презиме, улица...

п Таман посла! Да се јавно обрукам. Ја сам тео само онако да се скрене пажња и да се обустави скандал, а нађем ли концепт код оног мог адраповца, уши ћу му извући,

— Пазите, немојте да употребљавате те изразе, јер мали Ђокица пише да деда-Паја есесовски вуче за уши,

Баш вам фала, господине, то јест друже,

— Довиђења, деда-Пајо, то јест гос'н Гајо.

променио једно

4 7

После извесног времена улазиу редакцију други бивши гросиста, човек са симетричним подваљцима и несиметричним брчурдама, мери ме ис-

под ока па каже;

—- Је л' можемо да говоримо к'о људи!

Погладио је брке и уздахнуо:

—- Е, ово не може више овако! Да се тако нападају мирни житељи и да им се износи чикарма

на чикарму!... Укратко, хоће исправку чланака малог Ђокице.

: · · , ,,20 октобар“ му изгледа озбиљнији лист нег онај

„Јеж“, јер да да исправку у „Јежа“, било би (ош

" црње и горе, Ствар је у овоме: сви у комшилуку · тамо у Палилули — верују да [е он деда-Паја из

„Јежа“, па кад му хаузмајстор позна кораке, продере се на своју жену: „Ћут", бре, ти матора! Не мож' човек више д'истрпи те „илузије“. А наравно, све зло долази од оне мале битанге, унука Гилета, опасног пијонерца, што иде у трећи основне. Не мож' да га увати у флагрантишу — вала, маснице би му направио'каишем, оца ли му поквареног!

— Станите, прекинуо сам га, у вашем је интересу да не помињете такве ствари, јер Ђокица пише да се деда“Паја служи гестаповским каишем,

— Ама, ја се шалим, ал' он се не шали грдне ће ми неприлике створити, Већ две године стрепим, сав сам се од муку спеко...

— Не бих рек' о... А јесте ли досад имали неприлика! ·

— Нисам, ал' сви у Палилулу знају да сам то ја. А има људи што су и за мање ствари награбу-= сили,,.

Који то

— Шта ја знам, прича се.

— Ето, видите, цела Палилула зна дз сге чекали треће, да сте окорели реакционар, а вас нико још није узнемирио...

— То да извините! Како треће, кака реакција! Ја се не бавим с политику, ја гледам свој пос'о и не дам никем да ме вређа. По закон и правду имам право на исправку. Ево сам је донео, Ту сам навео да мој ортак Зарије није никаки чика-Васа, да мој пријатељ и интимус газда-Лука није чича• Ђура, к'о што сви мисле, Чек' само да још једанпут прочитам, ЦЋ| ЦЕ! Јок! Дајдер перо да нешто прецврљам. Море, незгодно му испада д' излазе имена. Знате, каки је наш свет, Каз ће: Ово је неки ангро реакционар чим се јавно правда!

—- Знам, али како ће да изгледа исправка због увреде части, кад не пише чија је част увређена!

— Јок, јок1! Нисам ни ја дибидус зевзек. Ако мож' без имена, добро јест...

И палилулски дедачПаја закључи на крају да је он тек онако 'тео да се спрече сличне појаве,

У кратким размацима долазило је још неколико

ивших гросиста, велефабриканата и велеиндустри=

талаца из Савамале, са Теразија, са Батал-џамије, са Варош.капије, који су се, „говорећи к'о људи", овако претстављали:

— Онај деда-Паја из „Јежа", то сам ја! Управо, то нисам ја. Лаж, клевета, брука! Ја се не ба. вим с политику...

Пријатељ Марко — јесте да муца, али није он чика"Ћира с Ђерма што се борио с курјацима на Теразије, не д'о бог] А госпа-Цана — јесте да воли да кука и да се жали, али није она госпа-Перса, ако бога знате!

РЕШУЈЕЊУ да г 4 5 : ЦЦАМА • њи Фу Павија

Перице, Микице, Жикице, Јовице, Рилад и Гилад кубура са деда-Пајама, једва се склањају од есеч совских репресалија, али деда-Паје никако да им ухвате концепт „малог Ђокице“. А иначе све се сла« же: смешкају се, одговарају, имају добар рукопис; море, натучени су ти пијонерци — ми нисмо знали толико ни кад смо били трипут маторији! Бре, нез срећа једна, па то ти је... Немаш више мир'и спокојство ни у рођену кућу. Зуцнеш једну онакве искрено, домаћински, а они ти одма' надовежу, да се чудиш и крстиш... А најгоре вам је што пуштате те Ђокице да нам живот загорчавају... а:

Заиста су ме тронуле силне патње деда-Паја, па се осећам обавезан да упутим опомену КОМШИ+ луцима са Чубуре, Палилуле, Савамале, Теразија, Батал-џамије, Варош-капије и других београдских чаршиских насеља — да не праве „илузије“ на ра= чун бившег претставника ангрочиницијативе кога су осумњичили да је баш он деда-Паја из „Јежа“, јер Ђокичин дедица и његов“ радио-штаб имају свој активитет на Дорћолу, што ипак не значи да се сваки бивши дорћолски еснафлија који се „старо“. времски“ изражава о народној власти огласи за дедачПају. Комшилук који пренебрегне ову опоме-

ну нека зна да ће одговарати пред историјом, 1