20. октобар
Весело детињство
__За ведар и здрав »нивот у најмлађег понолења
» ћ ок га родитељи уводе у велику
зграду Универзитетске — дечје
клинике, болесно дете — и поред од-
важности коју стиче у својој пионир-
ској организацији — осети немир, па
и страх, Међутим, када се дете сме-
сти у свој креветац, када погледом
прошета по свим чистим кутовима све-
тле собе, када га загреје смешак не-
жио-пажљиве болничке сестре — по-
лако отпада немир, ублажи се страх.
Не плаши га више мноштво стра-
них _ лица, ужурбани лекари н се-
стре које се крећу скоро нечујно од
кревепа до кревеца. Чистоћа, благо
~“ болничко _ светло, белина _ рубља,
_ нежно старање н брига — све то де-
3 __лује умирујуће и на оне најнеповер-
: љивије из дечјег света, чију радо-
зиалост привлачи све што је ново,
али чије ненскуство прилази опрезно
_ тим новинама, Убрзо се привикавају
_ ти најмлађи на старање које им пру-
_ жају сестре, убрзо зажеле да их по-
__ ново виде када се удаље од њихових
_ креветаца н очекују их исто тако жељно као своју мајку.
М По свом савременом здравствено
__хигијенском уређају Дечја клиника им
Дечја хируршка клиника — обе су У
истој згради у Тиршовој улици број
7 — несумњиво заузимају прворазре-
дно место у броју наших здравствених
установа. Стога роднтељи из Београда
н из унутрашњости најрадије доводе
своју болесну децу у једну од њих,
у циљу прегледа, савета или смешта-
ја.
Здравствено старање 0 деци
Треба само погледати слику коју свакодневно пружају чекаонице н ам_ буланте собе клинике. Десетине дечака и девојчица до четрнаест година, у сеоским и градским оделима, из разних крајева наше земље, у неком за децу неуобичајеном миру, гледају око себе у очекивању да их „друг доктор“ упита шта их боли.
Родитељи међусобно тихо говоре о оболењу своје деце и распитују се о другој. Лети су најчешћи случајеви покварених стомака, а зими — запалења плућа и, наравно, као последица санкања ни клизања на опасним местима: повреде ин преломи костију,
За првих једанаест месеци 1947 године извршено је на Дечјој клиници 21.969 прегледа, а кроз саветовалиште за здраву одојчад ми малу децу прошло је 9.375 лица, У целој 1946 години ови бројеви су, укупно узевши, нешто мањи: 18.561 преглед. болесне деце и 10.007 саветовања,
Тај број од 31.344 прегледа и савета до 30 новембра 1947 године живо и убедљиво говори о тотово родитељ ској бризи недовољног броја лекара, о пажљивом старању народних власти да исхрана ни услови лечења буду на висини, о борби нашег новог друштва да обезбеди ведар и здрав живот најмлађем поколењу Југославије,
сновна начела за развитак и изградњу заштите –материнства и деце дата су Уставом Федеративне — Народне Републике Југославије. _ Члан 24 Устава гарантује женама равно правност са мушкарцима и обезбеђује нарочито старање држа. ве за мајку и дете, за оснивање породилишта, дечјих домова и обданишта. Истдвремено _— штити држава право мајке на плаћено отсуство пре и после порођаја.
Пуну заштиту у здравственом, васпитном, правном и социјалном погледу обезбеђује сваком — де“ тету у земљи члан 26, 35, 36 и 38 Устава.
Београд је полетно приступио извршавању ових задатака, потстрекнут низом законских одредаба донесених у току последње две године у корист мајке и детета, Значајна је Уредба о отсуству жене пре и после порођаја, Чији члан 1 захтева, да женама, запо. сленим у предузећима, _ надлештвима, установама и организацијама, односно код _ приватних послодаваца, припада отсуство од 6 недеља пре и 6 недеља после порођаја. Трудна жена има право да обустави рад, чим се ле~
У диспанзеру 4
„Јесте ли видели онај Пионирсни град 7"
овине су неколико пута извештавале:
— У Кошутњаку, у најлеп. шем његовом делу, гради се Пионирски град, први дечији град у Југославији...
У новинарским извештајима помињали су се напори омладинских радних бригада, материјална помоћ народних вла сти у износу од пет милиона динара, говорило се како су синдикалне подружнице Бео. града организовале петнаест радионица за потребе Пионир ског града, описивале су се кућице, дечија игралишта, био скоп — али све то још многима и многима није могло да пружи јасну слику о том необичном градићу, Није ника, кво чудо: такав град у старој Југославији није постојао, једино се можда јављао у дечијим сновима.
И када су после свечаног отварања Пионирског градау Кошутњаку — било је то у ле. то 31 јула 1947 — први посетиоци, сјајних очију од оду“ шевљења, стали да причају 0 том граду тако чудне ствари, многи људи почели су да се ословљавају овако:
— Ма јесте ли видели онај Пионирски град»
Или би се људи, и стари и млади, помало чак и препира. ли око тога шта је у читавом граду лепше; да ли оних десет павиљона, у планинском стилу, сваки са по шест-седам соба и купатилом, са словеначким типом прозорчића и укусним украсима; или је лепши централни павиљон са биоскопском салом и трпезаријом У њему; или је, можда, још лепша она слика возикања деце у малим фијакерима које вуку
»понис -— коњићи.. А занимљива је, свакако, и велика шарена лопта за гурање, па разне гимнастичке справе, па она импровизована кула све. тиља, па љуљашке, па пионир ска, — али ипак права! штампарија, па разноразна игралишта,,. А, ето, по неком се све ово допада — али своје одушевљење упућује пионирској по. шти и телеграфу.
Дечја поштар Да!
Правар Молим лепо, предају поште у руке пионирске ор ганизације извршио је један од руководилаца наше поштан ско = телеграфско телефон“ ске службе,
Па ево, разгледајмо пошту!
Ту је, пре свега, њен управник, пионир; ту је фах за пи. сма; ту су разносачи поште, два пионира; онда је ту и телефонска централа која располаже са десет бројева; затим телеграф, па телефонисти и телеграфисти, опет пионири, Не треба заборавити да се помене и жиг — жиг поште Пио нирски град — Кошутњак...
Могло. би још много тога да се набраја, ма да уствари Пионирски град још и није потпуно завршен,
Међутим, да се разумемо: |
Пионирски град није ника. ква празна атракција, Тај, за многе земље несвакидашњи град, имао је у току прошлог лета своју практичну намену, своје сталне становнике, Преко 2.500 београдске деце провело је по петнаест радосних дана у павиљонима Пионир. ског града. Па и ова пошта н њено особље — и то је озбиљна ствар. У њој се обучавају наши будући спремни _стручњаци.,. оне 10
вина виа
ЗАШТИТА МАТЕРИНСТВА и ДЕЦЕ У БЕОГРАЦУ
карским уверењем утврди, да ће порођај вероватно уследити у року од 6 недеља. Даље, ова У. редба обезбеђује младим мајка“ ма приходе за време овог отсу-= ства. У коликој мери држава штити интересе мајке И детета показује члан 4, који предвиђа казне за прекршаје прописа ове Уредбе, у виду принудног рада до годину дана, новчане _— казне до 25.000 динара и најзад, У случајевима са тежим _ последицама по здравље мајке и детета,
лишење _ слободе са принудним радом. _ Ову Уредбу допуњавају Одредбе _ Закона о социјалном
намештеника објављен
осигурању радника, и службеника, који је августа 1946 године, Члан 27 и 28 овог закона пред“ виђају да мајкалрадница, која је у последњој години пред пороЂајем била осигурана најмање 6 месеци или у последње две дине најмање 12 месеци, има право на бесплатну _ лекарску и бабичку помоћ; или на четрнаестодневну негу у породилишту, на новчану _ накнаду за пропуштену зараду за време од 6 недеља
пре и после порођаја, на новча-= ну помоћ за опрему детета и на новчану помоћ за храну
детета
за време од 3 месеца, тј. док де“ те не наврши 4 и по месеца живота. Породиљска хранарина креће се између 75%« до 100%2' од рснова за новчана давања и зависна је од броја дана стварно проведених на раду пре почетка права на ту помоћ, Мајке» раднице које су непрекидно, бар 3 месеца, биле осигуране непосредно пред _ порођајем — имају право на бесплатну лекарску и бабичку помоћ, Исто тако соци.
го. ,
Жена радница када нахрани своје дете, у слободном времену које јој је за то обезбеђено, може без бри ге да оде на рад. У сјаслама ће се њеном детету пружити исто таква брижљива не га као што би му она дала.
јално осигурање обезбеђује помоћ за време порођаја женама домаћицама које нису запослене у привреди, а чији су мужеви о сигурани.
Још исте године објављене су и ступиле на снагу Уредбе о плаћеном годишњем одмору, о праву радника, намештеника, као и ученика у привреди, на плату у случају болести, Закон о рат“ ним инвалидима, Уредба о инва“ лидским принадлежностима, — Закон о ученицима у привреди и други, _ чије поједине одредбе штите интересе мајке, деце и младежи,
· У 1947 години донесен је низ законских прописа, који исто тако, штите као што су Уредба о додељивању помоћи породицама чији су храниоци на отслужењу _— војног рока у Југословенској армији, у“ путства о творничким _ хигијеничарима, чији је један од задатака да обезбеђују трудним жена“ ма и малолетним радницима лак» ши посао у предузећима; закони о старатељству, о усвојењу деце, о односу родитеља и деце итд.
који у целости заштићују права деце и омладине. Грађани, преко својих _ масов“
них организација, будно пазе, У заједници са претставницима народних власти, да мајке и деца Београда заиста користе – права
материнство и децу,
~ те Пи "И
2 а м 22111)
РА А О
која су им законским одредбама обезбеђена.
Брига о мајци и детету толико је продрла у свест наших љу“ ди да предузећа и надлештва помажу и својим запосленим же“ нама-мајкама првих 6 месеци по порођају на тај начин, што не траже од њих пуно радно време, како би мајке могле правилно да доје своју децу. Исто тако мај ка, која има дете испод годину дана, не одређује се за ноћно дежурство, нити за ноћну радну смену. Трудне жене примају до. пунску храну од шестог месеца трудноће. Мајкама се „даје отсу“ ство са рада, да би редовно мо. гле да посећују _— саветовалиште за одојчад и малу децу. У случају болести одојчета, ако се дете не може примити на болничку негу, Мајци се одобрава отсуство" за лечење и негу свога детета.
Здравствено-социјална _ служба Извршног одбора народног одбо“ ра града Београда, као и народ. них одбора појединих рејона, помажу мајке и децу, уколико им је здравствено-социјална помоћ по требна.
Обједињавањем _ здравствене службе између Одељења народ“ ног здравља Извршног одбора и Државног завода за социјално о« сигурање у јанугру 1947 године, омогућено је да се све трудна жене, породиље и деца у Београ“ ду могу обухватити под здравтсвено старање и указивање про• филактично ~ куративне помоћи. Саветовалишта за трудне жене, породилишта, _ служба рејонских бабица, дечји диспансери и школе ске поликлинике пружају здраве ствену заштиту подједнако мла= дим мајкама и деци како осигу« раних тако и неосигураних — грађана, Поред 8 саветовалишта 38 трудне жене, 4 породилишта, 9 дечјих диспансера, 5 школских поликлиника, данас имамо у Бео. граду 5 јасала — обданишта за Одојчад и малу децу, 2 дојили~
| шта, 25 обданишта за претшкол.
ску и школску децу, 4 ђачке ку« Хињч сл трпезаријама по школа» ма, 3 дома за одојчад и малу децу, 14 домова за претшколску децу, баке основних и средњих школа, и ученике. у привреди, 1 опоравилиште' · за туберкулозну децу, болничко; одељење _— дечја клинике и специјалне болнице за туберкулозну и _ Микотичну децу, итд. |
Београд је организовао цео низ ваншколских установа за вас. питање | и уздизање школске деце и омладине као што су: пио= нирски домови, „Пионирски град“, игралишта, дечја библиотека и слично,
У извођењу Петогодишњег пла» на предвиђено је употлуњавање и
„подизање. још "већег брога уста“
нова за заштиту материнства и деце, како би се београдској деци обезбедио што бољи душевни. и телесни развитак,
Др Марија Гајић
.