20. октобар
у : аи. 3 Уа ДИМ а. рани за о
Слаба евиденција
"У градском трговинском апарату омета правилан рад
|
о
га
И а И
едан од основних недосте-
така који ометају ми коче правилан рад наше градске тр: говачке мреже је слаба евиденција о количинама робе која циркулише на тржишту и о залиха ма којима _ располажу поједина трговачка предузећа и продавнице на терену. Одељење трговине и снабдевања Извршног одбора Београда није се постарало да организује добру службу оперативне евиденције која 6и била рашчлањена од отсека до продавница м централизована у са мом Одељењу. Стога не може ни имати увида у то шта трговачка предузећа сваки дан резлизују ми колике им залихе остају "од робе која мм је додељена м не може знати, у сзако доба, којим количинама појединих артикала располаже, Руководиоци Одељења трговине м снабдевања нису схватили у довољној мери значај евиденције у служби трго"вине и. снабдевања, изгубили су из вида да је њена добра оргвмизација један од неопходних услова за брзу им еластичну ди стрибуцију, · Служба оперативне евиденције при Одељењу трговине м смабде“ вања ИОНО ослања се само на извештаје које јој достављају тр“ говачка едузећа. Из тих извештаја састављају се збирни, о дељенски извештаји уместо да се "из њих издвајеју м клесифицира-
|- ју подаци и проблеми. Прегледна
=> појединим гртиклима
· квртотека расположиве робе по уопште се
:- не води. Евиденција се одвија „на
- која је најактуелнија.
парче“, првенствено по оној роби Тако, ма
пример, Одељење има сада мај-
— отпунији увиђај о расположивим
!
количинама угља.
Чах м оскудни подаци, Којима се располаже у Одељењу, књи же. се нередовно, аљкаво м не“ потпуно, Тако реферат колонија“
> да није књижио свакодневно рас-
_. чинило да внализира
+
||
положиве количине робе још од октобра месеца. Реферат за текстил и мндустриску робу има
_ друкчије податке него рефергзт
ји.
контингената задружних трговина,
Ни један отсек не може да се похвали добро организованом, 8журном евиденцијом. Тако се •виденција службе радничког снабдевања уопште не водим у потпуности. У Одељењу нико ни(је начисто под чију надлежност ена управо спада. То значи да са своје стране Одељење трговине и снабдеввња ништа није ум исправи грешке које се појављују у функционисању ове важне гране друштвене исхране.
Хвос у служби евиденције од“ разио се, пре свега, на дистрибу“ цијм, јер би Одељење морало ЗНАТИ кеквом робом располаже да би је могло правилно распо“ дељивати. На тај начин се и мо“ гло догодити да на Гратексовом лагеру лежи преко 3000 метера саргије чије постојање уопште није било познато Одењењу. Управи станбених зграде у Земуну била је
ку кућа па је то тражила ед Оде“
| | | |! "хитно потребна сергија за опргв| | '
љење трговине им снабдевење м Одељења индустрије м зенатства, Оба одељења, чије је служба е" виденције на мстој висини, одбијала су дев месеца захтев Управе станбених зграда, тврдећи да не располажу овом робом. Требало је Контролна комисија да интервенише да би се утврдило да · евргија спада у надлежност Оде-
· љења индустрије м занатства, ко“
|је се бави расподелом полуфе__ бриката, а да су њене велике "количине складиране у Гратексу,
. Колико је недостатак евиденције
"успорио, овом прилиликом, 0" правку зграда, није потребно доказивати. |
Када је таква служба евиденције у Одељењу, није чудо што није боља ни у предузећима. _ Статистичка служба Гранапа, највећег градског трговачког преду“ "зећа, на пример, чији би рад тре“ бало да служи као база за пла_нирање, тек сада књижи октобврске податке. Јасно је да таква статистика не користи ничему. Набавно одељење Гранапа водило је Књигу евиденције о набавци м преузимању робе као пред“ "ратни трговачки рабош, _нечитко
. непотпуно и неуредно кроз целу
| 1
"1946—47 годину све до сада. Ни ју другим предузећима _ евиден-
+ ција: вије боље организована __.
за задругарство. Ф. резлизацији.
Добро уведена евиденција помогла би бољем функционисању осталих административних служби трговине и снабдевења, које су споре м неоперативне, те често коче расподелу већ игбављене робе. Гратекс је, на пример, склопио уговор <в Главном ди“ рекцијом за текстил НР Србије још 8 јула прошле године. Тек кроз 20 дана му је дирекција доставила списак испоручиоца. Прошло је још 11 дана док је Гратекс склопио уговор са једним предузећем“ у Нишу за мспоку веће количине цица. Кроз две недеље стигла је већ прва ислорука цица у Београд, вли је прошло још 10 дена док је пуштена у продају „због ин“ вентарисања“. Тако се циц уместо у лето делио у зимске м јесење дане, због „експедитивности“ административних — служби, како дирекције за текстил такоим Гратекса. Има много случајева, исто тако, да фабрике због спорости администрације склапају уго» воре са трговачким предузећима без диспозиција, на основу којих би имале овлашћење да их зокљу чују. Само помоћу добре, опера“ тивне евиденције Одељење трговине м снабдевања и трговачка предузећа могли 6м, од почетка до краја, свокодневно да – прате административне манипулације и да интервенишу, тамо где настане застој.
Слаба оперативна евиденција снабдевачко · трговачког апарата пружила је широко поље рзда разним шпекулантским елементима којм се користе спорошћу државног административног гпарата м слабом контролом. Тако је један мабављач узео обавезу“ м милион динара да врши набавке вина у Светозареву за Гранап и, у мисто време, за неке фирме у "Словенији. Новцем се служио и трговео за свој рачун а претставницима, с како с Гранапа — теко м словеначких фирмм, показивао је исто вино у магацину које је требало „ускоро. да испору:
у ми", Тек после дужег времена у“
тврдила се ова великокомбинаторска мехинација, коју би онемогућила мало боља контрола ми евиденција.
Да би се сем евм недостеци меправили м пропусти уклонили, потребно је мајхитније извршити реорганизацију службе евиденције у Одељењу трговине им снабдевања ИОНО-а.
Добра евиденција у појединим рефератима Одељења _ требало би ди! буде таква да у свако време служи као контрола. Евиденција Одељења о пријему робе, према дмспозицијама, м расподела те робе, по налогу Одељења, треба да покаже свекодневно стање русположивих 'количина,
Такза евиденција би омогућила Одељењу _ трговине и снабдевања да упоређује своје стање са стањем које се износи у извештајима примљеним од предузећа. Овакво вођење евиденције било би м избоља контрола реда сектора У
, · |
митавот трговачког
благовремено,
НЕЗАДОВОЉАВАЈУЋИ УСПЕХ У ШКОЛА)
за ученине у привре
ВИШЕ ПАЖЊЕ ПОДИЗАЊУ. МЛАДИХ СТРУЧНИХ КАДРОВА
Ученици Дома у Московској улици за време учења
У првом полугодишту шжољ
ске 1747/48 године резултати учења по београдским школама за ученике у привреди не само што нису задовољавајући, већ су, општеузевши, слаби, Од
~ укупног броја оцењених, 41,46%/е
ученика има слабе оцене. У сви„ма школама има око 230 одличних, 815 врло добрих м 1.298 добрих, а укупно 2.064 слабих учечика. Карактеристично је да је међу слабима највећи број оних који имају по три м више слабих оцена, |
Од 24 штжоле за ученике у привреди (16 по рејонима м 8 по предузећима), колико их укупно има у Београду, најђори успех показали су ученици школе број 6, у којој 61,22 ђака има слабе оцене, затим школе број 12 са 56,12%/% слабих ђака и школе број 2 са 55,5%%, Према осталима, школе број 11 са 20% м број 13 са 21,56%% слабих ученика показале су у овој години најбоље у спехе.
Најважнији узрок овако лошег.
учења по школама за ученике у тригреди, из којих треба да се регрутује највећи број стручно“ квалификованих __ радника, _ јесте слаба или, боље речено, скоро микакза контрола похађања шко“ ла, Ни школска руководства, ни управе предузећа, ни стручни школски саветм, а поготово у". презни одбори синдикалних — по“ дружница нису у току првог по“ тугодишта школске године води ли рачуна о похађању школа од стране ученика у привреди, нити су учинили ма шта да се стално изостајање са предавања на неки начин спречи, Како је слаба брига о школском раду ученика у привреди може да се закључи из чи њенице да до данас за ученике нису отштампене ђачке књижице, чиме је онемс“ућена основна контрола њиховог рада.
Даљим узрок лошег успеха у штолама за ученике у призреди је удаљеност домова од школа. Конкретан пример је случај грађевинских ученика који станују у Делиградској улици м приморани су да до школе „Војислава Илића“ пешаче по читав сат. То је бис им разлог што су поједини уменици мапуштали штолу, па мек
м бежали из дома, |.
Роа
соу ба
= Бар ову једну затворену тржницу да окречимо и уре~
димо, да буде донста цветни трг, а не трг
штине) |
паучине и прљав-
плана ш изградњу еоцијали“
_ зимати обавезе,
Недостатак уџбеника, свезака, оловака м то што ученици нису
били опскрбљени школским при-
бором и материјалом уопште, одразило се, природно, м на њихо“ вом раду. С друге стране, управе предузећа нису створиле учени цима никакве услове за рад у самим предузећима тиме што би им доделиле извесне просторије за учење у међувремену од свр“ штеетка ради до почетка предавања. .
Руководства омладинских организација по предузећима _ имала су у току школске године слаб додир са управама школа, нису се интересовала за рад омладинаца у школи, нису организовала кружоке за заједничко учење нити су ангажовала старије друго“ ве као помагаче при савлађивању градива. По домовима м предузећима није забележен скоро ни један _ састанак _ Омладинске организације на коме би се претресало питање _ изостајања _ са "предавања м говорило о узроцима који су довели до слабог успеха у школи м о начину за његово отклањање. «
С обзиром да од редовног похађања школа од стране ученика у привреди зависи им квалитет нових стручњака на које чекају наша предузећа м да се, у вези с тим, слаб успех у школама за ученике у привреди не може и не сме дозволити, крајње је време да се приступи озбиљнијем уклањању свих недостатака који су се појављивали у досадашњем раду. У другом полугодишту ове школске године потребно је због тога у првом реду максимално појачати контролу похађања школе. У томе правцу дужне су да уложе више напора м управе предузећа и руководства домова и школа за ученике у привреди, и управни одбори синдикалних подружница, а у доброј мери и омладинске организације.
Како се школе ученика у привреди од првог јануара налазе под надзором генералних дирекција, то ће брига о њима моћи да буде већа, јер до сада Одељење индустрије и занатства при „ИОНО-у, под чију су надлежност потпадале све београдске школе за ученике у привреди, није мо-
ДИ
5 у Јар а
правилно руководи веспитним М образовним радом у школама. Неопходно је што пре дати У
штамлу ђачке књижице, чиме би 3 "се омогућила контрола 2: ког рада у школи. Поред те ме- _
ученим“
ре, треба наћи могућности да Ученици дођу до уџбеника, писаћег материјала и пр а, а те-
4“!
4 |
кође м до просторија у којима би
учили. При предузећима постоје фондови за кадрове из којих
треба да се _црпу финансмска_ а
средства за набавку свих потреба _ неопходних за школи. Међутим, без свестране _ Контроле посећивања предавања и. рада у школи неће моћи да св постигне пуни успех у раду шко-
_ ла за ученике у привреди. Због
средство, 0о-
контроле
тога, као основно стаје појачавање радом ученика.
Једна од дужности старијих радника и управних одбора син: дикалних подружница је м свестрана помоћ ученицима при севлађивању _ градива. Омладинске организације по предузећима са своје стране треба да чешће ор: ганизују састанке са ученицима, на којима ће се расправљати о узроцима слабог учења и о сред“ ствима која треба употребити за ликвидацију слабих оцена и Изо“ станака.
Потребно је, такође, чаћи мо гућност да се школе за ученике у привреди приближе месту рада или месту становања ученика,
Међусобна сарадња школских
савета, управа школа, . руководстава предузећа, управних одбо-
мад
успешан раду
к
ра синдикалних подружница и о п- 5
младинских организација, м њихово будно праћење ученичког у. спеха у школи, омогућиће потпуно уклањање свих недостатака који су до сада кочили успех У школама за ученике у привреди.
У 1948 години из ових Школа морају изићи способни _ стручни кадрови, на које чекају наша предузећа, на које чекају обимни радови предвиђени _ Петогоди“ шњим планом развитка наше зе-
.
мље, Б. В.
Узимање такмичарсних обавеза од стране радничке омладине
јејозенсра месеца одржани су избори за руководства актива Народне радничке омладине. Одмах по одржању избора, крајем новембра, Град ски одбор Народне омладине Београда приступио је одржаг вању семинара за сва руковод
ства предузећа међу којима је.
одржан м семинар о значају и начину организовања такмичења. На семинару се, поред о сталог, говорило н о томе шта треба руководства практично да ураде у припремама, а «и приликом самог узимања оба веза.
Постављено је, с обзиром на учињене пропусте у новембар“. ском м ранијим такмичењима 1947 године, да пре конференције на којој би се примиле о бавезе руководство предузећа, односто секретаријат, тре“ ба да уради следеће;
1. Да се са техничким руководством предузећа — струч њацима, инжењерима, парти вођама, нтд — посаветују о томе шта би омладина треба: ло да узме за своје обавезе, с обзиром на план самог предузећа и важност појединих производних задатака.
2. Да св посде саветовања са стручњацима упозна Ф тим и синдикална подружница ко ја ће моћи много да помогне У правилном узимању обавеза.
3. Да се после овога, имајући преглед ствари које треба узети у обавезе одржи омла:
· динска конференција на којој
би се говорило о важности и значају такмичења за извршење нашег првог Петогодишњег
зма у нашој земљи. На тој кон ференцији би се изнеле глав: не ствари по којима треба у-
4. Да се после конференције узму појединачне обавезе. ко: је би се сумирале на конферен цији групе. Затим би секретаријат актива, скупивши све о бавезе групе, средио обавезе читавог актива које би изнео на пон све омлади-
јве
_ прелазне заставице за
је бин требало да буду више манифестационог карактера, с обзиром да су пре тога држане групне конференције. На овим конференцијама би требало поред скупних обавеза актива изнети ни најбоље примере појединачних – обавеза, као и пример најбољих груп“ них обавеза. На конференцију треба позвати претставнике синдикалне подружнице и у праве предузећа.
Б. Да се установе 15-дневне прелазне заставице за најбољу групу, односно актив, где у предузећима постоје одбори. Исто тако да се устанзве и најбољег појединца у групи.
Овакав течин узимања оба“ веза допринеће да обавезе буду реалне, да обухватају основна, најглавнија питања чи је решавање треба да допринесе бржем извршењу плана предузећа, да у такмичењу кроз узимање појединачних о" бавеза учествује сва омладина.
„Узимање обавеза у свим ак: тивима требало је да се заврши до 20 јануара ове, године, међутим, ми данас имамо та кву ентуацију да ни половина актива није узела обавезе, Сва кривица за ово не пада само на руководства актива, већ и на рејонске одборе Народне
омладине, који нису контроли-. сали како се овај задатак спро води. На пример, друг који у секретаријату рејонског одбо“ ра Народне омладине Шестог
љенко Протега, Милан Станић
Управа часописа: Загреб И лица 30/П / Поједини број дин. 80, годишња претплата дин. 300
· Изашао је 1 број „ПЈЕЛА“
часописа ва политичка „економска и културна питања У Главни и одговорни уредник: Никола Рубчић · Чланови редакције: Иван Довчевић, Љубо Дрндић, др
„цији,
рејона одговара по томе, када смо га питали коликз је актива узело обавезе, одговорио је да за сада није још ни један. Међутим, актив предузећа »Обилић« је још пре 20 дава Узео обавезе и исте доставио Рејонском одбору.
Ако погледамо како стоји са предузећима која су узела обавезе, видећемо да су тамо где су се руководства држала упутстава "Градског одбора обавезе добре и да је у њима узела учешћа углавном сва омладина, (пример »Октобар
ске слободе« и »Стаљинграда« где је у давању обавеза узело _ учешћа око 90 од сто омлади-.
не),
Но поред овога има ло ших примера, као што је пример предузећа »Шумадије«, где је од 288 омладинаца свега 131 узело обавезе, и где због тога што омладини није довољно објашњен значај так“ мичења и узимања обавеза, да би омладина дошла на конференцију, поставили четири дру га који су задржавали омла-. дину да остане на конферен-.
Сва руководства предузећа,
а н рејонски одбори, требало
би да одмах виде како стоји
предузећу, односно рејону и
да озбиљно приступе спрово:
ђењу овог врло важног задат- | Ка за рад омладинске органи“ зације у предузећима, · :
Миладин Шакић
су, |
7
ан"
5 ": у 1
ад