20. октобар

)

ИЗРБАЋИ, ОДБОР ОРГАНИЗОВАО ЈЕ. ВЕЛИКИ Број —

= _ СТРУЧНИХ КУРСЕВА

„о октдвдри =

ме ај | АРА Гаме

ЈУ ПР, Ф Мр

ПРЕГЛЕД КРИМИНАЛИТЕТА У ПРОТЕКЛОЈ години |

“

ши

СТАРАЊЕ НАРОДНЕ ВЛАСТИ а трађана. Београда |

за стручно уздизање радника и намештеника

1947, години Извршни одбор

Народног одбора града Бео-.

Града поклонио је велику пажњу уздизању стручних кадрова. како из редова својих службеника тако. и из редова радника: по „својим предузећима. _ Одељења, Дирекције и предузећа ИОНО-а организовали су низ стручних курсева. кроз које се велики број службеника и радника — оспособио за нове:и одговорније — задатке, х

Извршни одббр организовао је општи курс правника за све дипломиране правнике својих организационих јединица, на коме. је обухваћено 120 слушалаца. На овом "курсу, који још траје, предавачи су професори Правног и Економског факултета и други наши истакнути _ правници, курсу се предају: Теорија државе и права, Политичка економија, Историја Народне власти, Уставно право ФНРЈ, Економика ФНРЈ

У итд.

Финансиско одељење _ организовало је следеће курсеве: порески курс за службенике Одељења и пореских одељака рејонских народних одбора, који је завршило 36 службеника; курс једнообразног рачуноводства — 35 службенике привредних предузе ућа, који је завршило 25 службе"ника; трошарински курс, који је

| завршило 40 службеника; — курс | књиговодства по Руфовој методи, који је завршило 25 службеника; курс (једнообразног индустриског рачуноводства са 25 слушалаца; курс трговачког |еднообразног рачуноводства -са 15 слушалаца и курс двојног књиговодства за службенике привредних предузећа ИОНО-а са 25 слушалаца. При Градској штедионици организован је курс за примену новог контног плана за једнообразно зрачуноводство, који је завршило 60 службеника. с

Комунално одељење организовало је при Градском, саобраћајном предузећу; ре трамваја, који је 60 слушалаца; допунски

завршило шофер-

курс за кочнича“

На.

ски. курс, који је завршило 10 шо-

фера; два курса за“ кондуктере на трамвајима, које је завршило 122 слушаоца; евидентичарски к,ае, који је завршило 30 службе Њу чка; Курс за шофере на коме је сбухваћено 195 курсиста; курс за _ полуквалификоване раднике са 26 курсиста и курс, за специјалисте-квалификоване раднике са 34 курсиста. При градском предуззлу „Водовод“ организовани су: курс за инсталатере водово да и канализације, који је завршило 15 радника; курс .за руководиоце електричне _ инсталације, који је завршило 44 радника; кубс зз инсталатере „водовода“ са 12 слушалаца; курс за руководиоце филтра са 35 слушалаца и курс електроцртних агрегата са 21 слушаоцем, При Управи градске чистоће организован је _шоферски курс · са 67 полазникакурсиста. · ~ , Грађевинско одељење _ органи“ зовало је виши грађевински привредни курс са 50 слушалаца. При ·Управи градске чистоће ор-

ганизован је шоферски курс са 67 полазника- курсиста, Грађевинско одељење органи-

зовало је виши трађевински, привредни “курс са 50 слушалаца. При грађевинском _ предузећу, · „Ком“ грап“ организовано је: 5 курсева . за полуквалификоване. зидаре, који је завршило 190' радника; 2 курса за полуквалификоване калдрмџије, које“ је завршило 33 ' радника; курс за полуквалификоване асфалтере, који је завршило 9 радника и курс за полуквалификоване тесаче, који је завршило 16 радника. ском предузећу „Неимар“ _ организовано је: 2 курса за грађе-

винске пословоће, које је завршило 48 курсиста; 5 курсева за полуквалификоване зидаре, које

је завршило 62 радника, 2 курса " 48 полуквалификоване тесаче, које је завршило 14 радника и језа полуквалификоване

дан Курс ; Г армираче, који _1е завршило 5 радника. При грађевинском пре-

дузећу „Полет“ организован један курс за полуквалификоване зидаре, који је завршило 13 рад ника.

Одељење трговине и снабдевања организовало је такође курсева и то: курс за статистича-“ де и планере, који је завршило 50 службениха; курс за диспечебе, који је завршило 20 службекурс за благајнике градских

ника;

угоститељских предузећа, који је

завршило“ 35 "слушалаца; „Курс који је

трговачког књиговодства, завршило 30 слушалаца; курс за благајнике рејонских задруга са 45 слушалаца; курс књиговодства рејонских _ задруга са 40'слушалаца; 2 курса 38 приучене трговачке помоћнике са 180 слушалаца; курс за намештенике ·„ предузећа за хлеб са 50 слушалаца; курс 38 намештенике гвожћаг-

ских предузећа са 40 слушалаце; .· курс 3а службенике

предузећа

При грађевин- '

је |

низ

за друштвену исхрану са 40 слу-

шалаца; курс за службенике рејонских задруга са 15, слушалаца; И курс за статистику и евиденци-

ју код рејонских задруга са 24 |

слушаоца. 6

Одељење индустрије и занатства организовало је три административна курса, које је завршило 60 службеника и _ један курс за управнике _ привредних , предузећа са 23 слушаоца,

Просветно одељење организовало је: течај за моделарство из географије, који је завршило 25 слушалаца-наставника; курс — наставника руског језика, који је завршило 64 наставника; — курс ручног рада за учитеље: основних школа, који је завршило 35 учитеља; семинар наставника астрономије, који је завршило 20 наставника _ географије; _ семинар методике и математике са тридесет слушалаца-наставника _ математике и семинар за руководиоце школских радионица · за наставнике. физике и хемије, са 25 слушалаца.

Одељење народног здравља и |

социјалног старања организовало је с за дечје неговатељице, који је завршило 22 слушатељке и курс за благајнике обданишта, који је завршило 10 слушалаца.

Одељење радних односа организовало' је курс за инспекторе рада, који је завршило 23 слушаоца. Станбено одељење одржало |6 два административна курса, које је завршило 30 службвника.

Планска комисија ИОНО-а организовала је нижи и виши курс руског језика, које је завршило 32 службеника. У 4 стручна кружока обухваћено је 37 _ службеника, У току 1947 године за службенике свих организационих — јединица ИОНО-а организовано је укупно 56 курсева, који су обухватили 1.720 службеника. Од овог броја, до краја 1947 године завршило је рад 43 курса, који су обухватили 1.239 службеника, док је 13 курсева са 481 слушаоцем, у току.

38 раднике по привредним предузећима ИОНО-а, у току 1947 год. организовано је укупно курсева са 1.595 курсиста. Од овога броја, до краја 1947 године, завршило је рад 28 „курсева _ са

765 радника, док је. курсева са 830 курсиста у току. Организовањем "ових "стручних

курсева у многоме се допринело решавању _ проблема недостатка стручних кадрова неопходних — за испуњење задатака Који се постављају у борби за остварење нашег првог Петогодишњег плана. Ратомир МИЛИКИЋ шеф Правног отсека ИОНО-а_

Продавница У Земуну најбоља међу Гратексовим продавницама.

злози продавнице број 5 у Зе И муну која је проглашена 84 најбољу од 28 продавница Градског предузећа за текстил и обућу у новембарском такмичењу, привлаче око пролазника својим тзобиљем и натписом: „Слободна продаја“. Застајкују они пред фланелом, свилом, цицом, свих дугиних боја, меркају штофове на које могу да утроше остатке тачкица и комбинују како да са Мминимумом средстава, и поред високих цена, употпуне ратом смањену гардеробу. Сва одељења Гратекса број 5 у век су пуна и често препуна, јер се ту снабдева преко 40.000 грађана Земуна, -а да и не говоримо о сељацима из околних села — главним купцима робе на слободној продаји. А

на једну Гратексову“ продавницу у Бе-_

ограду долази просечно по 10.000 ку-_ паца. Због тога продавци Гратекса "број имају пуне руке посла, #' морају имати и моћ сналажљивости и јаке живце.

Десетине купаца тискају се око тезги, а сваки хоће да види изблиза десен, да опипа мекоћу тканине, да помоћу запаљеног влакна опроба ко.лико има вуне у _штофу.

— Гле, пагто је наша свила. Видела

сам је још у фабрици — каже насмејана радница. Не могу много, Биће за блузу... Молим... трговачки помоћник је хитро пресекао, као бријачем, свилену тканину, написао рачун и послао робу на паковање. За то време већ „се обратио другој муштерији:

— Изволите.

Услед већег прилива робе купци су постали и "већи пробирачи. Дуго се нећкају док изаберу погодан десен, квалитет, боју.“ Трговачки помоћник мора све да зна — колико је потребно материје за капут, колико за ха:

љину, који штоф прикладан за лето, | |

а који за зиму.

Крупан грађанин у кожном капуту | не зна шта да изабере за охела МИ

на тачкице. — Узмите овај брадн штофу Иза. мо још неколико метара. вам стајати ако га скројите спорт ски, саветује га трговачки помоћник. — Не бих на вашем, месту носио сиво, окреће се затим младој девој" ци. Изаберите топлију боју.

– Колико је потребно материјала

551

. данас је на завидној

градовима на Западу и _ пре рата би је веома ра: звијен криминалитет, После ра-

та, услед привредне исцрпље-

ности, социјалне беде која је у

капиталистичким земљама још,

повећана · после рата, · криминалитет се знатно повећао. трашње супротности. које раздиру капиталистички свет, повећавају беду народних маса и'она неизбежно рађа криминалитет, Перспектива _развит-

, ка капитализма не обећава сма

њење криминалитета, поред свих напора органа, који су по · звани да одржавају ред.

Код нас криминалитет не само да није у порасту у послератном периоду, већ показу је тенденцију опадања. То је

«општа карактеристика“ кретања у нашем главном граду, зд које има 'отступања_ само У пар врста. Ако упоредимо кри миналитет у Београду из 1947 године са . просечним истога пре рата, видећемз је опао за 38,37 од сто.

ла

Убиства

Пре рата било је просечно годишње шест убистава из користољубља. У "току 1945 и 1946 године, у Београду је било годишње три таква случа“ ја, а у 1947 години један, По

ред ових убистава из користо-

љубља, која су друштвенј нај-

. опаснија, у: Београду је у: пе риоду после рата било. веома "мало, других убистава. Људски живот претставља најзначајније добро, каје органи власти треба да чувају. Самим тим Убиство претставља најопаснију форму криминалитета.

Провална крађа

Број“ провалних крађа извр шених у Београду у току 1947 године, у поређењу са предрат ним стањем, смањио се за 40 од сто, Карактеристично је да су извршиоци ових краћа у већини случајева бивши криминалци, који су за време рата били на раду у Немачкој. Било

је неколико организованих гру па тих криминалаца, међу ко јима је најопаснија била група Светозгра _ Никодића, званог »Тоска«. Ова, група је изврши-

ла око 100 провалних крађа У свим већим градовима наше земље. Ова, и мнзге друге групе, похватане су.

Крађа. ускакањем

У летњим месецима веома се често дешавају крађе. Крад“ љивци ускачу кроз отворене прозоре у приземљу и односе што стигну. Ипак, број случа-

за костимр Скоро је редовно питање које упућују купци дечаку који се просто губи “међу многобројним МЕ бама.

Дечак брзо премери димензије купца и гласом искусног трговачког по-

моћника, који мора да зна сразмере

одела, одговара: — "Два и по метра., Или. три.

вас.

— Имате ли платна на тачкице; пи-

та забринута домаћица, Када сте ималир А' када ћете имати» ·

Продавац одговара. Одговара —на' безброј најразличитијих питања, док рачуна (уз вечиту опасност да у брзини“ побрка неку цифру), док прегледа купоне, док збраја тачкице. ЛА купаца има разноразних, Још увек их има и таквих који све рафоне испремећу па ништа не купе. Продавац мора и у највећој гужви, када се

Стваралачки занос

Добро ће ||

Уну- |

стањем ·

— За

пена крађе ускакањем кроз „прозор смањио се за око 40 од. сто У поређењу са предратним, стањем.

Број џепних крађа у поређењу са.. стањем пре рата, у 1947 години смањио се за око 39 од сто. Џепне крађе 'се де

шавају најчешће по трамваји-.

ма, тролејбусима 'и радњама

"где има много света.

„спиИтнНи

Ф Проблем беспризорних

'Беспризорних, у правом сми слу' те речи, у Београду нема. Сва деца која су остала без ро дитеља'и деца жртава фашистичког терора, збринута су по социјалним установама, и њима нарздна власт указује сву потребну негу. У нашем граду има, међутим, известан број, дечака и девојчица који имају родитеље, али ови' не воде довољно рачуна, о својој деци, те се она одају разним пороцима, а често се баве и кри-

миналом. __Број те деце није веЖики, али се ипак указује потреба да се њима , посвети

више пажње. Требало би градити један специјалан дом, у коме би се деца васпитала У кочланове наше заједнице. била би само

изва“ таква рисне Изградња дома:

једна мера, коју би свакако требало _ допунити сарадњом масовних организација, Народ ног фронта, АФЖса. · Народне омладине и Синдиката. Пожари Непосредно после. ослзбо-

ђења број пожара је био вели-“

ки. Али, сти, у првом

бригом народне вла-

маса, број пожара се знатно

смањио, По

формиране добровољне екипе

радника за спровођење ватро-

гаспих мера.

грађана Београ: завидној висикриминалитета крупним догађа-

се одиграли код

Безбедност да данас је на ни. _ Смањење условљено је јима који су нас, Материјални положај наших људи се поправља, а самим тим смањују се и услови · који рађају криминалитет., Даљим развитком нашег друштвеног система, са ликвидацијом класа, са изградњом бескласног дру= штва, ишчезнуће и услови који рађају криминалитет.

Но, док је криминалитет У целини и у највећем броју својих видова у опадању, то се не може рећи за једну посеб“

издаје роба на бонове, па се ред протегне чак до друге улице (сваки пут тада страда по један излог а једном су купци преврнули и фуруну у локалу) када би свако други изгубио главу — продавац мора да је хладнокраван у највећој мери. Од њега се очекује, маколико купаца да

реду ватрогасне. милиције, затим бригом радних

предузећима су

и редом и. преко реда траже да их

одједном услужи, да мери тканину,

сече купоне, да рачуна — све брзо и тачно.

Савладати технику посла ин сачува. ти живце — то је једна од тајни

успеха: како је рекао пословођа Гратекса број 5. Затим је испричао како је некада ту био мали локал, а на спрату су били станови. Тада се није могло ући' колико је било натрпано људи. уредио, десет дана пре рока, и цео локал претворио у неку врсту робне

| у

Заслуга што се горњи спрат ,

„те не појединцу, већ

висини

ну врсту кривичних дела, за такозвани привредни криманалитет. У тежњи да се 'обухвате што шири слојеви становништва на делу изградње и обнове наше земље, У нашу привреду укључен је велики број непроверених, каријеристичких, корумптивних и штеточинских елемената. Такви су људи че: сто заузимали високе положаје у нашој привреди и проналазили су 'разноразне начине да нанесу неку штету заједни ци, а себи корист. Било је од стране таквих чак и- покушаја изигравања, Закона о нацизнализацији. Тако је једна група људи, да би избегла национализацију предузећа, створила фиктивну задругу. Било је низ случајева привредног крими налитета, и нашој заједници је од стране тих антинародних елемената нанесена знатна штета. . Мако је те узев, јавни ред и безбедност ·грађана данас на далеко вишем нивоу не: го пре рата, то ипак не треба Да нас успава. Од будности свих поштених грађана зависи хоће ли се постићи 1Тош већи успеси, хоће ли се криминалитет још „више смањити, За до Сада постигнуте успехе у смањењу криминалитета велику улогу је одиграла сарадња на: родних маса са органима власти. Поштени грађани и даље "треба да буду у тесној сарадњи са органима народних вла: сти и да свако ин најмање кривично дело одмах пријаве. Борба против криминала игра данас велику улогу. Она је чврсто везана са борбом за Петогодишњи план и изградњу социјализма. Наш је задатак не само да развијемо радни елан, ударништво, новаторство и рационализаторство, не само да изграђујемд већ и да чувамо оно што је изграђено, да обезбеђујемо трудбенике, како би се спокојно могли посветити делу изградње. Дужност је свих трудбеника, свих масов них организација, свих поштених трађана да У овоме помјЈгпу и допринесу свој удео. Чу вање народне имовине има данас ивванредан значај, »Грешке и разни пропусти. —- рекао је у новогодишњем говору маршал Тито'— имају код нас' данас друкчији карактер, него што је то био случај прије, у капиталистичком систему. Они данас ште читавој заједници, тојест погађају народ уопште, јер се ради о важној народној имовини.«

куће, припада у великој мери особљу Гратекса број 5, које је 'дежурало, дању и ноћу, чувајући робу крај разграђених зидова, без икакве награде — добровољно. Њему припада и заслуга што су изљози и рафови беспрекорно уређени, што је свуда чи. стоћа, да не може боља бити, иако кроз локал пролазе хиљаде људи, не баш очишћених ципела, што су странице, књиге жалби, иако су на домаку руке, сасвим ненсписане. Све је то

заслуженог истицања целог колектива продавнице и награђивања девет продаваца и пословође. А то није било лако постићи, када се горњи спрат разграђивао.и зидао и када су кроз, и иначе мали локал, пролазиле десетине зидара, фарбара и мајстора.

Од 1 јануара уведене су у Гратексу број 5, као и у свим другим градским продавницама,

норме, које пру-

жају могућност да се продавци на-

граде према заслузи, Норме јрш нису стабилне ни реалне, али су већ довеле до живљег такмичења и премашења плана продаје за 20 од сто, Пре него што се утврде треба им одредити реалну висину.

Продавци Гратекса број 5 наилазе на читав низ тешкоћа у раду. Нема их довољно, па место осам, раде по 14, сати дневно. Па онда грађани који желе да буду што пре услужени, искаљују често на њима мрзовољу због чекања на ред или других разлога. Посебну тешкоћу доноси начин рас-. поделе бонова који се деле од 25 до 1 када потрошачи имају мало новаца. Неопходно“ би било потребно, , ради

„бржег и лакшег пословања, да се У

_ Земуну октвори бар још једна град.

_вошћу рећи:

ска продавница за тестил:и обућу Једно се може, међутим, са сигурсве већи прилив роде све више смањује нервозу купаца и

„све више олакшава рад. Од новог на-

чина продаје рационираних артикала,

__ од даљег залагања пословође и пове-

| је стекла,

реног му особља, зависи даља напредак посла и углед ПРО ЕУ који,

довело, заједно са сређеним књиговодством, добром евиденцијом, сачу“ ваним боновима и тачкицама и што је главно, са планом тромесечне про даје пребаченим за 50 од сто, до

Пред први слет | . Ударника, новатора и рациоснализатора Народне Републике

Матилда Барух А

Ка даљем унапређењу произе одње |

ТИ горед многих настојања

наших привредних руководстава и синдикалних оргашизација да се искуства ударника, рационализатора и нова;

тора прошире на сва предузећа,

У земљи и да се њиховом. применом унапради _ производња, успех на овоме послу. није био онакав какав се очекивао, Скоро је редовна појава била да су се корисни проналасци приме“ њивали у уском кругу фабрика

у копима су поникли, или. што |

је већ претстављало знатан напредак, само у сродним фабриама једног истог града или покрајине, На тај начин су корисне новине, којима је про: изводња могла да се усаврши, остађтале _ наискоришћене, Састанци ударника, новатора . И рационализатора по појединим градовима учинили су велику корист _ изменом — међусобних радних искустава. али је због њиховог уског обима, низ) кописних новина остао ипак не: примењен у свим предузећима где |» то било могуће, На пленумима појединих савеза, због низа других важних проблем и питања који су се третиђали, није могла да се посвети довољна пажња и разменама искустава у раду.,

Схватајући савазначај тиро: ке примене постигнућа наших Ударника, новатора и рапионализатора, Главни одбор Једин. ствених синдиката за Србију организује 8 фебруара први слет ударника, новатора и ра: ционализатова са _пелокупне територије, Наролдпе Републике, Србије. На слету ће учество вати око 750 до 800 натољих ударника, новатора и, репционализатора и око 70 руководи“ лаца предузећа, инжењера и техничара, Поред и пад них искустава, делега' ће о: вом приликом моћи за се ду говоре о начину за што боље ширење ударништва, побватора ства и рационализаторства, “тврдивши мере које је, потребно предузети у вези с тим. С друге стране позивањем на пр ви слет наши најбољи ударни ци, рацисналиватори и новатори добиће заслужно пол НА за залагање које су показал унапређујући производњу, а 5 (ТИМ и омогу ћаћтју брже исту. њавање оних „обимних задата: ка коге је пред све нас поста „вио Петогодишњи план разна "тка наше замље.

Ол укупног броја удартике из, Београда · ће узети учешће око, 130 радника, чији успе и побуђују велико интересован, свих радних људи широм Ма родне , Републике Србије. Том приликом они ће моћи ла своја искуства пренесу на друге. са. знајући _ истовремено 3а нове могућности усавршавања. рал' ног процеса. за Нове радне о:

блике и за начине чија приме: ма у производњи омогућује топ |

бољу, уштеду материјала, вре“ мета и радне снаге,

Са првог слета ударник, но-. ватор рационализатор Нарпо дне Републике Србије најбољи радници Беогпада понеће ни.

снових искустава из протекле

прве године испуњења Пете голишњег плана чијем ће при меном у својим поелузећиме омогућити још боље и. брже испуњавање залатака. _ друг“ „планске године. Новине 'прим љене у првој планској, годину по предузећима Београда про шириће се и на сва остала пре дузећа Републике Србије.

Знајући сву корист коју ће имати од овог значајног састанка, ралници Беоосграла оче КУЈУ ова! први слет са великим нестрпљењем, спремни ла сво ја искства пренесу на друге а У свој рад на унесу прсима ћ. | ства рада која се премењују, У другим градовима наше Ре) ПРВО ИВАНА ЊЕ.