20. октобар

=- Тата, све је спремно, ево

~ моје ђачке књижице... у

% у

по

— Имао је ложу са стране у Народном позоришту

из мензе

— Шта пецате2 — Пасуљ..

а (04. ЗА МАПЕ ша. ПА СИ ЛУ,

исали сме“ недавно чланак о не“

уређености _ Балканске улице. Занста, изко је та улица једна од најпрометнијих и њом свакодневно прође хиљаде но хиљаде путника из | разних крајева наше земље, опа Је једна од пајзапуштенијих улица на: шета града.

Изгледа да се приступило решавању езог проблема. Бар од стране поједимеша. Тако је излог бифса на углу Балканске и Босанске улице очишћен.

Али, прекопута овога бСифеа још у век леже гуме од аутомобила, које у једном дзоришту стоје по киши и

другом невремену и пропадају, Тре. бало би их што хитније ставити под заклон,

•

У Земуну је било три биоскопа. Како је биоскоп „Слобода“ ренови. ран, то су грађани Земуна имали само ува биоскопа и маравно ла то није бизо довољно. Зато је У насељу „СУ> тјеска“ оспособљено једна велика <3 ла за биоскоп. Али није било апара туре, У броју 160 од 19 децембра, об. јавили смо лопис Б.'Т. у коме се го. вори 0 што хитнијој потреби набавке апаратуре. како би се оспособљена сала могла користити.

Данас у Земуну раде четири био. скопа. Виоскоп „Слобода“ је реноваран, 3 за салу „Сутјеска“ набављена је апаратура. Грађани Земуна могу сала без дугог чекања м без гурања да дођу до карата за биоскоп.

Недавно је „20 октобар“ објарно допис В. Н. о различнтим ценама „„Ово» малтине:а". Кутије истих величипа продавале су се у разним приватним и градским продавницама по разним менама, Разлика се кретала до десет лимара.

Шепа „Овомалтинеу“ је још увек неједнака. Разлика у цемама је нешто смањена, сада се креће од 2 до 4 ди. „мара, али јеш увек се кутије истих величина продају по различутим цена. ма, уместо да том артиклу у свима продавиицама цена буде јединствена.

У Београду нема много купатила, ин ако једно купатило не ради, то се знатно осећа. Код железничке станице постоји купатило Завода за социјално осигурање, које већ пола године ке

ради. У броју 159 од 12 децембра | објавили смо допис В, Мисаљевић о потреби што хитније оправке овог ку“ патила, које је, нарочито због тога што се налази у близини железничке "етанаца, веома потребно радницима, машинистима, ложвчима Мо осталхи службеним.

Те шупетило још увев но риде, Не и« иетрудиих џеви 3» кодоведво из" статаџије, Мада се вв мола године ре“ такају, мћоге крупнији и тежи пробло-

доттитањо еаратке цеви,

мм, екакако је била могуће ретити |

рт т ТАТРИ

Савесност или бирократија

У предузећу _ „Бравко Ђоновић" ради 150 радника, Да би радни“ ци-корисници дечјег додатка, могли и за време боловања да примају тај додатак, да не би морали сами да иду у експозитуру са потврдом да га мису примили, па тамо да га лобију, предузеће Бранко Ђоновић" добило је од Државног завода 38 сопијално осигурање овлашћење да може само исплаћивати радницима додатка и за време боловања, .

Експозитура Првог рејона тражила је да јој предудеће достави препис тога овлашћења. Препис је достављен са потписом и печатом директора пре дузећа. Међутим, експозитура је вра: тила препис, наводећи да не може да га прими док га не сррвни са оригиналом, На телефонску интервепцију поново је одговорено да експо. зитура мора имати оригинално овлашћење да би могла да. утврди тач> ност.

Питам се како је Министарство индустрије џимало поверења да Томин Станивуковићу повери положај ди ректора предузећа и бригу о 150 рад ника, а .експозитура Првог рејопа не Верује његовом потпису и печату пре лузећа, којим се потврђује да је пре“ пис овлашћења веран оригиналу. Дејан ВУКИЋЕВИЋ

Непоштовање рада, реда у граду и саобраћаја

и" народне школе број 20, у Го.

сподара Вучића улици, прострзн је терен, који је, у своје време био масипан земљом и шутом. Насут те: рен уредили су и нивелисали члано“ ви Фронта Четвртог рејона, давши на том послу знатан број добровољних радних часова.

Ади, мако је народна власт забрамила даље насипање, шут и земља се и даље довози. Несавесни грађани, шта пише, довозе колима и ђубре у толиким количинама да је сад већ закрчен и тротоар и добар део коло“ воза. .

Ово

непоштовање "забране од стране народне власти, непоштовање до: бровољног рада чланова Фронта мн отсуство смисла за ред у“ своме соп-

ственом граду, може да има и тежих

последица.

Школска деца кад иду И враћају су из школе приморана су да заобилазе засут тротоар и пролазе преко коловоза, гле су изложена „тролејбусу и возилима.

На том простору, између уредне, школске зграде и домова ученика У привреди, уместо брегова ђубрета, требало би уредити потрављен, раван терен за дечју разоноду и игру, а тротозре што пре ослоболити за исшачки саобраћај. Што се тиче оних

Је | КЕ ПЕН

који довозе земљу м шут, а нарочито ђубре, њихов поступак“ треба. оштро казнити. Драгутин БАШИЋ Господара Вучића 177

Дорћолу је потребно

обданиште за школску децу

а“да се данас поклања пуна пажња , нашој омладини но ма да, она, у оквиру своје организације, до-

· бија нове појмове о животу м раду,

много је деце на Дорћолу, која ско_ро цео дан проводе на улици или у црквеној порти,

То су махом деца из основне шко> ле, која имају доста слободног вре“

мена. Бавећи се на улици, без над“ зора, деца проналазе разне начине забаве. Сакупљају хартију, гранчице

и лишће на гомиле и потпаљују их. Како је последњих дама био ветар, ове ватре су могле да нанесу озбиљ, не штете. Опомене пролазника, међутим, нису помогле, Исто тако већ дуже времена: деца се играју малим справицама, начињеним од Кључа = ексера, којима, помоћу удара, производе пуцњеве. Не само. што ова играчка може да озледи мадишане, већ узнемирује целу околину, — где људи, мли раде, или се одмарају од напорног рада.

Сматрам да би пионирска организација требала да се заинтересује за ове малишане са Дорћола и да их упуте како да се лепше н култур“ није итрају, не доводећи у опасност околину и себе.

Сасвим је разумљиво да дечаци тих тодина теже кретању, а исто тако им живим п узбудљивим играма. Зато баш треба њихову пажњу упутити на спортове:' стопи тенис, одбојку, шерку м друге. У свеком случају о вој деди треба поклонити више па живе. Колико ми је познато, при 43-

„ Увесним основним школама постоје 96-

даништа у којима деца запослених родитеља проуђоде ваншколско време,

ко.

га

па"

ВОГРАД

Стога би се могло видети има ли начина да се и ова деца збрину на такав начин и упуте на праве и добре начине одмора и вабаве, у овом узрасту, Кад је важно старање о

њима, Марија ШЕВИЋ

Још увек бирократија „и самовоља .

"Т рудбеници који ставују у Бео граду; а запослени су у околи.

ни, користе месечне претплатне кар.

те за вожњу железницом до радног:

места и за повратак са рада. Да сада су скоро увек могли Ку " пити претплатну ·карту последњег или претпоследњег дана за ' наредни месец. Ади овога месеца то им 'је онемогућено. Не одлуком надлежног руководства, већ вољом _ благајнице ча алтеру број 2 београдске желеј

зничке станице. |, •

Када сам дана 3! јануара око 16,30 часова, са још приличним бројем другова запослених у Раковици, покушао

"да купим карту" за месец фебруар,

благајница нас је одбила, изговарају“

ћи се, да не може издати карте јер

„суви жиг“ носи јануарски датум.

„На сва наша уверавања, да жиг не утиче на вредност карте, која носи

. још и руком написан месец, за који важи, благајница је остала неумољнва. Приметили смо ла је до сада из лавање вршено уочи првог, на шта је одговорила да ће и она издати, после 20 часова, када промени жиг, што уствари значи, да чекамо једну „ситницу““ од три и па часа.

Илдућег дана, у недељу, уместо да се одмарамо, морали смо поново пла. ћати трамвај и доћи на станицу због карте.

Овога пута смо друго.

Благајница је билз друга, зли могла би слоболно послужити као пример сметбности и спорости. Њој је тре-

наншли на нешто

АГАМ -т

54 | +

бало преко пола часа, да умеће

вади индиго у веке папире, премешта их по' столу, нешто рачуна, отвара шалтер, нешто пита, па опет то исто понавља, тако да је провела више ол пола часа, да једној страној пут“ ниши наплати 412 динара динара за 2 комада пртљага.

За све ово време грађани су протествовали, али благајница се држала као да се све то нању не односи.

Самовоља прве и неспособност друге благајнице, не одговарају месту које заузимају, а најмање одговарају железничкој станици нашег главног града.

Свет. Н. РАДОВАНОВИЋ Љутице Богдана 12

„Ситница“ која одузима радно време

Ноје редак случај у Београду да

су разна одељења разних — надлештава, смештена по станбеним зградама у Београду, а, веома често

ПЕН чи 85

пр

у забаченим улицама, а готово је ре: дован случај да на улазима у те зграде нема никаквог натписа да се то и то одељење ту налази.

Изгледа то безначајно, ситница. Ми данас решавамо им савлађујемо круп. није ствари! Али кад ко 'дично искуси недостатак ових натписа бива му ја. сно да су они врло важни, јер се

= Пре и после плаћања по норми

без њих непотребно губи драгоцено радно време.

Носећи недавно један важан пред“ Мет по разним одељењима Извршног одбора, било је потребно да га од несем и у Комунално одељење. Било ми је речено да се оно налази „негде у улици Змаја од Ноћаја."

Прошао сам једном кроз целу улипу, потом још једном, питво сам пролазнике, па и станаре извесних ку' а... Нико није знаб гле се бво одељење налази, 2 натписа, разуме се, није било. Био сам принуђен да идем од куће, да притискам на звонца, да узнемиравам' људе. Тако сам најзад „Ватрапао“ м на тражено одељење.

Мене ради више не треба ставити

наслов, али жао ми је других ни рад“

ног времена које би изгубили.

Радован ЈАНДРАШЕВИЋ Масарикова 5

А Две чесме

мМ да се гдворило, писало м неколико пута покретало питање уцесме код Гранапових магацина на 0–бали Саве, славина је ми даље сува и транспортни и друти радници немају

гле да се освеже. Мико се није па: шао позван да 0 томе џоведе ра чуна.

Нешто мало даље, на претоварној о у кругу Железничке стани џе, због покварене славине Фећ три месеца тече чесма пуним капацитетом. Ма да је скретана пажња о великој штети због потрошње стотине хиља. да литара пијаће воде, нико се није нашао позван да славину оправи.

Овој друтој чесми ни време није ишло на руку: није било мраза ла' је заледи. и 7

Вележим ово не би ли се нашло неко надлежан да пронађе одговорне за оба ова случаја, јер народна имовина је. у првом случају. да служи народу, а у другом, да се не расипа нештедимице, = ВН а РАЛЕ ТЕРЗИЋ ; “Је „ Сарајевска 48

7 Насељу Маринкова бара неопхолно су

потребне јавне чесме У ВРШИ ок Бем зао

ре. Месма у улици Пеке Павловића, ма пример, не ради већ два месеца, твко да смо ми, становнипи Маринкове 62 ре, призуђени ла пијемо прокувану бунарску воду или да до. најближе чесме илесмо 300—400 метара.

У насељу, Маринкова „бара неопхо. жно је отворити мове јавне чесме, чарочито због ниског терена јер по. стоји могућиост заразе од бунарске воде јер се изнад овога насеља налази Централно гробље, одакле се за време кишних дана вода слива У бунаре. '

Још. прошле године у плану Кому“ валног отсека Џјестог рејона. предви-

__ђено је отварање 11 јавних чесама У игшем крају. Међутим, у току 1947 године отворена је само једна јавна чесма.

Како нам је пијаћа вода једна од'

трвих и најважнијих потреба, сма. трамо да је крајње време да се у нашем насељу отвори још која че. сма, # оне које већ постоје да се оправе. Ми, ринкове баре, обавезујемо се да ће„мо добровољно извршити све потребне радове око изградње јавних чесама.

' Стеван В. МИЛИЋ

Ђакона Авакума, 100 Х

2404

та 6 БЕОГРАД, КРОБ ВЕ

· унутрашњости.

| три ученика у предузеће. Када су се

фронтовци насеља Ма.

| а. пи

; де Ко» %

РО5 БЕО Неве ОГРАД, ОГРАД,

· Како се руши ауторитет синдикалних организација

времена _ кожарско Кристина Ковачевић" из Земуна обратило се Отсеку 88 У послење радника Месног синдикалног фећа Београда но тражило да му се упути двадесет дечака • ученика 33, И зучавање кожарског заната. Пошто. је те дечаке требало, довести из уну' трашњости, Месно синдикално веће је одговорило да ће упутити ученике тек пошто им предузеће буде обезбедило пристојан стан м храну, Када то буде учињено предузеће треба да извести Месно синдикално веће Зе мупа. После неколико дана персонални РУководилац кожарског предузећа „Кри-. стина Ковачевић“ известио је Месно синдикално веће Земуна да су стан и храна за ученике обезбеђени и ла они могу ла ступе на рад. Како Месно сипдикално веће Земуна није имало на расположењу довољан број ученика обратило се Главном одбору Јединствених синдиката Србије“да пре ко својих органа доведе ученике из

п" извесног предузеће „

Два дана после тражења упућена су

дечаци јавили управи предузећа, У права је известила Месно синдикално веће Земуна да јој они нису потребни, јер су добили наређење од своје Главне дирекције да, због смањења производног _ шлана не примају ученике. Дечацима је речено да нису потребни м да треба да се врате својим кућама.

Када је Месно синдикално веће Београда интервенисало код управе пре“ дузећа због овог несавесног' поступка према дечацима који су дошли из у нутрашњости, руководилац кожарског предузећа „Кристина Ковачевић“ — је

сасвим хладно одговорио да он није могао ла предвиди да ће се смањити | производни план; а друго, да није

- требало да дечаци уопште долазе, јер

им и онако нису обезбеђени стан и храна и да их је персонални руково. дилац погрешно обавестио. Руково: дилац предузећа је чак тврдио д му уопште није било познато ла 1 персонални руководилац тражио уче вике.

Овакве и сличне пропусте праве мно га наша предузећа зато што не координирају рад управе предузећа са својим главним дирекцијама, а поред тога не договарају се између себе.

Овим поступком доведена је синдикална Организација, која жели ла помогне људима и предузећима, у незгодан положај. На овај начин се отежава њен рад а онз се излаже не потребним материјалним издацима. А што је најважније, синдикална организација је пред масама испала главви кривац.

Марко

Питање трамваја на Чукарици

Еро трамвајских кола која сао. браћају за Чукарицу недовољав је да заловољи потребе грађана који станују у том крају... ,

Наиме, трамвај који иде са рице не може да пређе на главну пругу док не сачека укрштање са трамвајем број 3. Некада се дешава да се чека по 20 до 40 минута, 4 пре неки лан се десило да је један трем. вај, препун људи који су се враћали са посла, изгубио читав сат док је стигао до Академије.

Међутим, могло би на врло једно. ставан вачин ла се реши то питање укрштања. Требало би на станици код Господарске механео — поставити сигнал којим би' руководио скретничар који ту стално стоји. Он би увек јављао када је пруга слободна, 8 када није, Ма тај начин би се избегло непотребно задржавање.

·_ Десимир КЕЦМАН Жарково, Макишка бр. 5

РАДЕНКОВИЋ

Чука.

а У

Мао

———

еда, — каже Пајица, ученик

петог разреда гимназије, —

а ти прочитам свој писмени задатак,

с Ајдс, дедино, паметно ђаче! Да чујем .· · И деда, који је дотле читао новине,

скиде наочари и кроз замагљенр -очи

нежно погледа свога унука. А унук Пајипа оставно перо и по-

чео да чита полагаџо, пазећи да не пропусти неку грешку:

„Доле, испод степеница, _ трепере отсјаји жмиркавих сијалица у магли. Киша сипи, На степеницама вика, тискање, псовка, и штап је један подигнут, — Јао, чује се очајни глас једне жене. Не гурајте!

— Зар не видите да она носи дете јавља се глас који би можда звучно милосрдно да се и тај човек без милости не тиска напред.

— Не гурајте! — опет вапије глас оне мајке. Испустићу дете у воду...

Лактовима и мигољећи се продро је

“ онај кроз узбуђену гомилу. А онда

стигавши им осећајући се победником, викао је с пуно човечности:

— Прво жене и деца! Жене и деца прво! . ~ у

С колико је. искрености даван тај савет, с толико је разумевања н при ман; Тискање на живот н смрт траје и даље, 8 она месрећница на ивици степеница, крје нису заштићене ни 0ним конбпцем што чува обично бродске степенице м кад је бродолом, кукала је даље: +

— Испустићу, испустићу дете!

— Ко ми.наочари обори — јауче из гужве гневно питање,

Место олговора чује се звекет раз-

| бијеног стакла.

— Хеј, ви тамо! Стисните се! Треба и ми да се укрцамо! Хеј! громко јечи кроз ноћ.

Ко рам7 То бар ла Деда Мало претерујеш, синко, зао је он, — Ја сам двапут то доживео, пвапут су“ нас. торпиљирали швапски сумарени. МИ ти по моме при“ 'чању „је лиг Једанпут пред Бизертом, други пут насред мора. Тада сам једва главу извукао. Био је брол <3 избеглипама, али. дисинплина, дисци“ плина је остала на висини... И колико примера племенитости!.,. Претерујеш кажем ти...

— Чекај, дела, ниси — Да чујем...

И Пајица је наставио ла чита: „Из ноћи су лолазиле светлости... Примицале су се све“ ближе... Доле је блештао бели фењер, горе црвени...“

ми разби наочарир Где је

нађем ..“

прекиде свог упука у читању.

ко

чуо све.

— Аха, рекао је леда. Тако је. Сигнали, То лолази други чамап за спасавање!.,. Сад ће да се умире они

што се још нису укрцали...

Чекај, читам до краја. Нема још много,

дела, молим те, ла про И Пајипа настави; .

„Оне светлости стигоше с хуком #3

· мрака н кише,

"= Ево, други долази! викало је неколико њих. Биће места за све... Али баш ти који су тако умиривалн и саветовали нису слушали свој савет. Из све снаге пробијали су ПУТ да ускоче у онај први...“ ј

— ЏЦа јесу ли лудиг — љутно. се

деда. Ти неперно претстављаш бродд-

лом... Није баш такза папика,,.

Пајица овога пута и не дико 048 са свога домаћег залптка, него само понови последље речи, да би пролужио н завршно читање;

„Из све слаге пробијали ускоче у опај лрви трамвај губећи своју дугмад и откидајући туђу, ЛОК је други трамвај. стајао већ на (ктој станици, скоро празан, а јадна коџлук“ терка, коју је већ“ глас излао, викала је из онога првог: у

— Одбијте од сталепица, молим вас! Полазимо! Ево других, празних 6074 одмах. з3 нами!

Трамвај је пошао, а јоши су скакали на његову папучу, на одбојник, #98

фењер ни као грозлови висили на Ко лима. |

А за тим колима ишла су друг“ која су у реду и миру примила 016

преостале путнике, па, наставила 00 њу скоро игто оншнко полупразпу кад Што, су и била.

— Ето, тако попекалу имогла УКР

базање у бебгралски гтрамниј“

"= А1 Одахну дела изпениђено. 19.

ти описујеш београлски трамвај“ 0!"

дв ниси претерао, Мајиџе, Нарочито ино је то изјутра, уподџе нли увече: А ја мислио да си писло о броле лому,

Б. Београчић |

# 8

су пуг ла "