20. октобар

Џ к

Министарство по.

Р

[Р" | 3" =

3

ЈЕ

___године у за зе-

Па та

__није придавала ни-

__ ћивало

пинтери

Дреа кали1: форнтске штитасте ваши по. _ јавила се већ 1934 _мљи. Тада јој се каква важност, као _ што се уопште ма' до пажње посвеунапређе- њу пољопривреде, па се она несметано ширила. За време _ окупације ова зараза с ухватила је огромне _ размере, јер нико _није водио рачуна о њеном су__ вбијању. Чим је то било — могуће,

љопривреде преду_ вело је најхитније "мере да се она сузбије н — уништи. Акција — прскања воћака против калифорниске _ ваши води се већ две године у зараженим рејонима, који су утврђени и постигнути су у то. ме добри резултати. Зараза је на многим територијама све _удена на минимум или потпуно уништена. __У Београду је прзтив кали. форниске штитасте ваши по| ведена борба већ у пролеће " 1946, али није дала очекиване резултате, јер рејонски народ“ ни одбори нису довољно 03. биљно схватили њену потребу. Исто тако, ни грађани се ни. су заложили да допринесу уништењу ове тешке воћне за. разе.

Један од узрока неуспеха акције за уништење калифор ниске штитасте ваши у Београду је био у томе шт) је она препуштена доброј вољи по. јединаца. Да се неуспех не би поновио, Извршни одбор града Београда донео је здлуку о обавезном чишћењу и прскању воћака на територији Бео. града. Прекање ће се изводити плаћеном Радном снагом. Власник воћака ће плаћати самд радну снагу и карболинеум (за прскање воћа), ДОК ће све остале трошкове ове акције (за набакву алата, оде. ла и заштитних наочара, превозних средства итд.) сносити Извршни одбор града Београда. Акција прскања воћа У Београду већ је отпочела и трајаће све док воћке не пролистају и процветају.

У интересу је и сваког појединца и целе наше заједни. це да сви допринесемо, Колико је у нашој моћи, да се ова опасна зараза што пре искорени: Основне организације Народног фронта треба да по. могну радницима који спроводе прскање воћа, да пруже по. моћну радну снагу за тај посао и да учине све за потпуни успех ове акције Почетак акције није показао најбоље резултате, па грађани Београда треба, нарочито у перифериским — воћарским крајевима,

а

Изводи инду. стриске објенте свих врста нао и објекте

Високе градње

" чешће

МОМ МА

МА

66 „| | || Грсћевинско прелтзене ИНО-а Београд- Теразије 7. Тел, 2541, 26-511, 25:00

Бани папиаалалавваивоававаиввавииивавиввваолививаввввивеваввиооа

Прскање воћа

да уложе све снаге 32 с даље успешно спровођење ин с кончање борбе против кали-

форниске штитасте ваши.

Укидање неких птизатних телефона

утоматска телефонска цен-

трала у Београду у по. следњих неколико месеци веома је преоптерећена, пошто има знатно већи број телефона него што је икада имала, услед чега је сувише велики локални телефонски саобраћај, За време радног времена по предузећима и установама веома је тешко добити везу и свршити хитне послове телефоном. Најуслед — оптерећености пентрале већ код првог узетог броја телефони дају знак да је линија заузета.

Услед оваквог стања, у многим надлештвима и предузећима губи се драгоцено време само због тога, што се не може брзо добити телефонска веза, што омета правилно и брзо обављање важних службених разговора.

Да би се омогућило извесно растерећење централе и побољшање телефонског који је од необичне важности за брзо свршавање разних службених разговора, главни телефон у Београду ће привремено укинути известан број телефона приват. них претплатника. Од идуће недеље се предвиђа укидање око 3.000 _ бројева приватних претплатника којима није неопходно потребан телефон и то пензионерима, домаћицама, бифеима, ка. фанама итд. Телефони који се у« кидају неће се давати уопште другим лицима нити надлештви. ма.

Потребно је да грађани којима се буде укинуо телефон правилно схвате ову меру главног теле. фона и да не ометају рад у овој установи непотребним рекламацијама и жалбама,

пативинивннивитинивнаниниианниеенонипина вани нивнннрвнвн а аннан Тан шина вон Ини Е ни виа Ео авио

аи ве ви ве ва Рава прави и Рта Вини

саобраћаја

„од 5 ол сто.

Нако да се спречи

Београду и Земуну налазм се под управом државе приличан број државних и секвестрираних станбених зграда, _ којима управљају Управе станбених зграда при рејонским — кародним одборима. Ове Управе, форми ране као привредна предузећа, почеле су радом 1 априла 1947 године, Један од најглавнијих задатака Управа станбених зграда у 1947 ' години био је извршење оправки на оним зградама које су биле највише оштећеце, да би се спречило румнирање ни тиме пропадање државних н секвестрираних станбених зграда. За ове радове у 1947 годнни бно је одобреп вивестициони кредит од 9,336.000 динара, а 38 обнову ратом тешко оште. ћепих _ државних _ станбених _ зграда, преко Одбора за обнову при Грађевинском одељењу ИОНО-а, додељен је п кредит од 17,000.000 динара,

Користећи све кредите, управе стан бених зграда при рејонским народним одборима извршиле су веће и мање оправке на #12 државних и секвестри раних станбених зграда у Београду и Земуну. Но, овим оправкама није решено све оно што је требало да се реши, јер је општепознато у како је лошем стању био станбена фонд у тренутну када су формиране ове Управе н када су почеле да руководе њиме, Стога пи данас питање оправки н редовног одржавања државних и секвестрираних станбених зграда прет ставља проблем, чијем обавезном ре-

шавању треба приступити са пуно брнге ми иницијативе. Руководећи се најнужнијим потре-

бама радног становништва Београда и Земуна, коме треба обезбедити чисте ин хигијенске станове, заштићене од влаге н прокишњавања, – ненсправних водоводних и других инсталација С једпе стране, а с друге потребом очувања и редовног одржавања држав них и секвестрираних станбених зграда, Управе при рејонским народним одборима ставиле су себи у задатак да у току 1948 године изврше оправке на 1.148 државних н секвестриравих станбених зграда и на тај начин отпочну плански рад на редовном 0одржавању ни очувању свих станбених зграда под својом управом,

Тако стоји питање државних н секвестрираних станбених зграда, а то питање, ин поред објективних тешкоћа, биће повољно решено,

Међутим, стање сстанбених зграда приватног власништва није задовољавајуће, Рат, честа бомбардовања за време окупације, неблаговремене оправке, небрижност власника, а често и самих станара, за редовно одржавање и чување станбених зграда и станова, — све те околности утицале су подједнако и на државне ин на приватне станбене зграде, оне су их под једнако уздрмале н оштетиле и тиме довеле у критично или у такво стање да им је хитно потребна мања или већа оправка. И док су рејонске Управе станбених зграда, уз највеће напоре и издатке у току 1947 године оправиле и делимично обновиле добар део државних и секвестрираних станбених зграда, а у току 1948 године намеравају да изврше и обимније радове, дотле су се кућевласници, У највећем _ броју, _немарно односили према својим стамбеним зградама,

После ослобођења Београда било Је много порушених или тешко оштећених приватних зграда којима ивх — приватних станбених _ зграда којима је била потребна обнова, свећа ли мања оправка, Кућевласници се нису били довољно заузели да обнове в оправе своје зграде мн рад на томе текао је врло споро. Тек половином 1946 године, ступањем на снагу закона о о

Х

бавезној оправци оштећених, рашчишћавању порушених и довршењу започетих станбених зграда на тернторији НР Србије, на овоме се почело раднти интензивније. Одбор за обнову при Грађевинском одељењу ИОНО-а од свога оснивања Јула месеца 1946 године ла до краја 1947 године, извршио је обнову око 1050 приватних станбених зграда н на тај начин осло собљено је око 2000 станова који су дотле били ненастањени, Ето, то би било углавном све што је учињено са приватним станбеним зградама у Београду и Земуну, поред Једног малог броја оправки, већином ситнијих, које су кућевласници вршили,

Међутим и поред тога, великом бро ју приватних стапбених зграда била је, а ни данас је потребна већа или мања оправка да би се спречило руннирање и даље пропадање зграде и тиме обезбедили услови за даље редовно одржавање м чување, а баш томе питању 90 од сто кућевласника није поклонило скоро никакву пажњу.

Недавна акција рејонских народних одбора да преко својих комисија установе у каквом су стању станбене зграде на територији Београда н 3емуна најбоље говори о томе, Нанме, одређене рејонске комисије имале су задатак да обиђу све станбене згра= де на својој територији и да власницима оних станбених зграда, које очигледно захтевају мању нли већу оправку, уруче штампани формулар „технички опис зграде“, што су и учиниле, Требало је затим, да свакн од тих кућевласника попуни добијени формулар свим _ потребним подацима о згради и да у њега унесе своје објективно мишљење шта све треба оправити на згради, да би се створили услови за даље редовно одржава“ ње и чување, другим речима да припреми услове за унапређење — своје зграде, па да тако попуњени формулар преда у одређеном року своме рејонском народном одбору.

Рејонски народии одбори, по приЈему попуњених формулара, требало је да издвоје најхитније случајеве и доставе Извршном одбору НО: града Београда, ради испитивања могућности добављања материјала, радне сна ге и финанснских средстава, и тек када се то обезбеди, требало је пру“ жити помоћ ни подршку кућевласницима, којима то буде потребно, да оправе своје зграде. Мањи број кућевласника није уопште вратио попуњени формулар своме рејонском народном одбору, а опет добар део кућевласника није објективно полунио добијени формулар. Мако је на многим станбеним _ зградама потребна мања или већа хитна оправка, у попуњеним формуларима се то не видни, већ на њима пише да је углавном све у реду и да пије потребна оправка. То значи

да се такви кућевласници задовоља“),

вају постојећим стањем својих стан бених зграда, н баш та чињеница нај боље сведочи 0 њиховој небрижности, јер, реално посматрајући, стање приватних станбених зграда није задовољавајуће. Да је то тако, најбоље се

види из извештаја рејонских комисија које су обилазиле све станбене зграде.

Разумљиво је да је пзвршење 0правки станбених зграда скопчано са извесним издацима кућевласника н да баш због тога једном делу кућевласника. тешко пада да се за извесно време одрекну дела прихода, нако се овде, у конкретиом случају, ради 9 њиховом властитом добру, Али, још ће бити теже не само њима н целој заједници, ако стацбене зграде, чији се власници тако према њима односе, сутра или прекосутра постану неупотребљиве руине,

Све ово намеће неодложну потребу

зивот м РАДУ СССР ж

~ таљалт 60 ти

КОЈРЉОЈЕСУДНТАЈ МАЈЕ

[Ф коро све станбене зграде у совјетским градовима припадају државн коју претстављају месни совје-

ти или разне државне м јавне уста-о

нове н предузећа. Према подацима из 1941 године, личну својину становника Москве чинило је око 2 од сто станбене и друге искористиве површине московских зграда. Готово шедо градско становништво СССР станује у државним“ зградама и плаћа кирије према одредбама закона,

У Совјетском Савезу кирије су стро то нормиране, Ово нормирање кизвршено је у интересу трудбеника. Износ кирије с зависи од каквоће стана и прихода закупца. У Руској Федерацији, например, основна јединица кирије по квадратном метру станбене површине износи од 35 до 44 копејке месечно, Ова се јединица смањује или повећава према износу прихода, пли никад се не плаћа ви ше од једне рубље 'и тридесет две копејке по квадратном метру.

Поред тога, станари плаћају мале износе за централно грејање, водовод, канализацију итд. Ова плаћања износе отприлике, две петине кирије,

Према подацима Централне управе за народно - привредну контролу, 1939 године у буџету радника и службеника совјетске индустрије сви расходи у вези са станом нису износили више од 3,34 од сто до 3,84 од сто. Чак ни у Москви они пису већи Међутим, током рата плате трудбеника СССР знатно су порасле, док држава ниједном није

. малом зарадом износ кирија у

закупљених _

подигла кирије. То значи да је удео станбених расхода у буџету трудбеника још више опао.

У капиталистичким земљама овај удео је неизмерно већи него у земљи социјализма. У Норвешкој он је износио пре рата 20 од сто, у Немачкој — 23,6 од сто, у Енглеској 24 од сто, у Сједињеним Америчким Државама — 28 од сто. За људе са земљама капнтализма још је неповоље нији. Као што је познато, кућевласници у тим земљама повели су после рата офанзиву против пнтереса станара, настојећи да на њихова плећа пребаце сав терет послератног хаоса и нифлације,

Низак ниво кирија омогућава совјетским трудбеницима, независно — од износа њихових зарада, да станују у најлепшим и најбоље уређеним кућама, У царској Русији било је, међутим, сасвим друкчије: станар, којн је зарађивао 40 рубаља месечно, плаћао је просечно око једне рубље за кваддратни метар станбене површине. Алп станар са месечним приходом од 320 рубаља није плаћао више од 60 копејки по квадратном метру. Једна богата породица, која је становала у четири или пет великих соба, плаћала, другим речима, за сваки квадратни метар свог великог стана мање него што је сиромашан станар издавао за сваки квадратни метар свог белдног собичка.

У Совјетском Савезу кирије се не плаћају према целокупној. квадрату-

'

јал за ове радове

пропадање станбених зграда

за допошењем једнот закона, који ће обавезати кућевласнике да врше благовремено и редовно оправке везане за корисно одржавање м чување, а ко је падају на његов терет или му буду наложене од стране надлежног ор тана, а да се обавеза с НСТОГ закона протегне и на закупце на тај начин, што би пи опи били дужни да се старају више и боље о становима које уживају, да врше оправке и отклањају кварове у просторијама мн техничким инсталацијама, проузроковане њиховим небрижљивим и злонамерним

коришћењем. Поред тога, надлежни органи 38 планирање _ грађевинског материјала

треба да учине све да се на време 0безбеди потребан грађевинска матери у границама општих могућности, пмајући у виду хитност м важност овог проблема,

Драг. Љ. ПЕЈЧИНОВИЋ

Није само једна београдска њуч ћа у оваквом стању

= У ИНТЕРЕСУ РЕДА И ШТЕДЊЕ

Шпекулисање елентричарским и инсталатерским материјалом

последње време примећено

је да приватни мајстори и грађевински предузетници развијају доста живу трговину санитарним и грађевинским материјалом, који се тешко или никако не може набавити. Државна грађевинска предузећа, нап. ме, препуштају често радове, нарочито на унутрашњим инсталацијама зграда, приватницима који су укључени у пронзводњу, али не воде над њима довољну контролу. Тако се и може дешавати да, врло често, приликом обављања разних електричарских или инсталатерских радова приватници ваде бушоне, прекидаче, делове _водоводних цеви и други материјал из зграда, као неупотребљив, па требују од предузећа, које радове изводи, нови материјал. У краљевића Томислава улици број 47 радници су, на пример, одпели два струјомера. У Бријановој улици, број 3, на грађевини коју подиже предузеће „Дом“, извађени су електрични осигураћи који су већ намештени. Било је случајева да нестају и делови столарије. Није ништа необично код таквог стања ствари што су у улици Интернационалних Сригада број 4! нестала — врата.

Данас, када је толико велика оскудица о санитарног и грађе. винског материјала, да то успорава рад на многим грађевинама, овакви случајеви крађе материјала, који се доцније препродаје по скупе паре, крајње су прљави и, није претерано речи, просто злочиначки. Оваквом по-

словању шпекулантских елеме-.

ната мора се најенергичније стати на пут, Државна грађевинска предузећа, самим тим што су дозволила да дође до крађе н шпекулисања материјалом који им је поверен, показала су немаран и аљкав однос према на. родној _ имовини. _ Грађевинска предузећа морају, чим им се повери оправка, детаљно извршити

ри стана, већ само за сеобе у којима се непосредно станује. Закупац 1е ишлаћа, на пример, површину претсобља, ходника, кухиње, купатила ИТД.

У чему је објашњење овако МелНЕ жирија у СССР

Према совјетском закону о кпријама, оне имају да покрију само грошкове одржавања и амортизације ставова. Ова средства користе се, пзмеђу осталог, н за подизање нових стан бених зграда место дотрајалих, Даље проширење станбене изградње (проширена репродукција) развија се из општих резерви _ средстава _ народне

привреде, а ту спадају ин резерве самих станбених организација. Програм проширене репродукције станова пред виђен је општедржавним привредним плановима, а средства за то дају се из државног буџета. У Петогодишњем плану за 1946-1950 годину, ма пример,

преглед зграде на којој ће изводити радове н водити рачуна Ф томе шта се све на њој мора о правити — до у најмање ситни• це. У исто време, неопходно ја завести најстрожију евиденцију о текућим радовима да би се избегле све могуће преваре, под вале и шпекулисања од стране

приватника. Они, који се ухвате“

у овом прљавом пословању, мо. рају се најстрожије кажњавати, Само тако учиниће се крај шпекулисању _ сапитарним и грађевинским материјалом и крађе о нога што је неопходно потребно за успешно извршење грађевинских задатака Плана.

Блок радничких ставова у Москви

» културном

Ускоро ће Сењак добити свој бисскоп

У послератним приликама, ка да су народне власти почеле 6громну пажњу да посвећују подизању културног нивоа маса и ширењу уметности у народ осетила се и споштана тежња радних људи да више науче, да више сазнају и да се културно забављају. Последица те тежње, „одоздо“, за напретком на кул-

турном пољу, која се манифестује на сваком кораку нашег новога живота, јесу препуни биоскопи и позоришта, препуни

домови културе и приредбе. Да би приближиле филмску уметност радним људима народне власти већ у првој изградиће 10 нових биоскопских дворана у свим деловима града, Део те широке биоскопске мреже јесте и први биоскоп Седе мог рејона, «који ће се ускоро отворити у Дому културе на Се• њаку. Биоскоп ће моћи одједном посетити око 380 грађана колико, отприлике, седишта може да прими његова дворана. Тиме ће се учинити још један корак ка уздизању _ бројног становништва Седмог рејона,

удео пивестиција у изградњу станова |

повећан је, у односу на целокупан де бим _ капиталних радова, до 148 према 10,8 од сто, колнко је зе носио у претходној, предратној пја“ тиљетки.

До краја испуњења поратне Стаљше нове пјатиљетке _ саградиће се 72,4 милнона квадратних метара – станбена површине, Поред тога, биће подигнут врло велики број (двапаест милиона квадратних метара) кућа које ће прет стављати својину радника н службе ника. У том циљу држава даје гради“ тељима велике креднте, |

Совјетска држава са њеном плаше ском сошијалистичком економиком у“ дружује рационално коришћење стано= ва н проширење станбене привреде 6 интересима најшнрих маса закупаца станова,

Е. ШЉ |

Петољетки _