20. октобар
' | |
~
" Културно-
уметничка друштва
Београда и Земуна
даће приредбе у корист грчког народа
звишена борба грчког народа за слободу наишла је на велике симпатије свих слободољубивих народа света. Сви они народи који су својом борбом извојевали слободу знају како је та борба сурова и тешка. Храбри грчки народ, борећи се против фашистичког освајача, веровао је да ће му крај те борбе донети жељену слободу. Фашисти су бежећи напустили Грчку, али грчки народ није ослојер су империјалистичке силе замениле фашистичког 0свајача, Грчки народ је наставио борбу. Грчке жене, старци н деца трпе исте патње н болове које су трпели борећи се против фашизма.
Наши народи осећају патње
грчког народа, осећају патње изнемоглих стараца и нејаке деце. Наш главни град ће кроз приредбе, кроз концерте н пре-
давања, новцем од продатих у.
дазница помоћи грчком народу. На свима рејонима ће наша културно-уметничка друштва одржати по једну централну придбу у корист грчког народа. у Првом рејону ће учествовати друштво „Бока Павловић“, у Другом рејону „Стеван Бракус“, у Трећем рејону „Бранко Цветковић“, у Четвртом рејону „Никола Тесла“, у Петом рејону „Јединство“ ни „Радник“, 4 јестом рејону „Полет“ у Седмом рејону „Братство“ им у Осмом рејону „Слога“ — Земун. Културно - уметничко друштво „Абрашевић“ одржало је приредбу на Коларечвом народном универзитету 18 овог месеца, а остала "друштва, која ће учествовати по рејонима, крајем. фебруара. ипометком марта. Друштва ће утлавном изићи са програмима са недавно одржане смотре. Поред тога, хорови друштава ће отпева ти једну од две грчке партизанске песме које сада спремају. Требало би да грађани Београда масовно посећују ове приредбе. Слушајући грчке партизанске песме многи ће се сетити наше борбе, гладовања. неспавања и исцрпљивања. Помислиће како је у тим тренуцима драгошена. помоћ, па ма колика она била. Јер, то ће у исто време бити и морална подршка у тим ва грчки народ тешким данима.
Мери
Нобг куле
П. Соколовић, Д. Ђорђевић, З. М. Павловић ин Н. Шћепановић: Географија ФНРЈ, за трећи разред гимназије, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 194, цена 18 динара. Др Свет. Сп. Барјактаровић: _Акушерске операције, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 816, цена 140 динара. У А. Пантељејев: Писмо, књига за децу,
издање „Културе“, Београд 1947, ћирилицом, страна 64, цена 12 дннара, Владимир Дедијер: Париска конференција, издање Библиотеке „Тридесет дана“, Београд 1947, – ћирилицом, "етрана 470, дена 70 динара.
Лирика из борбе им обџове (зборник), издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 192, цена 60 динара. А. П. Кисељев: зреде, издање
Алгебра за пиже ра„Просвете“, Београд
1947, страна 160, цена 12,50 динара.
и КЕ
Николај Черкасов ин Љубов Орлова у
Подећ |
УАТУРЦИ МИВОЗ
Масовљења
и организационог учвршћења
друштва „Полет“
мотра синдикалних култур.
но - уметничких друштава, која је недавно завршена, ука. зала је нашим друштвима какав треба да буде њихов рад на културном уздизању радног човека. Културно-уметничка дру“ штва имају велики и племенит задатак: ширење културе и уметности у широке народне масе. Да би се тај задатак у потпуности извршио, друштва треба да предузму низ Мера, од којих на прво место долази омасовљење друштава. Јер, обухватајући што више радног света у своје члан. ство, једно културно · уметничко друштво ће једним делом мапу“ нити сзој задатак.
Културно - уметничко друштво „Полет“ Савеза радника и наме“ штеника _ трговачких _ предузећа организовало је недељу омасов.љења _и организационог учвршћења, која је почела 9 и трајаће до 21 овог месеца, Ти дани треба да обележе нов правац У раду друштва. _— Идејно-васпитни рад, који је умногоме занемари" ван у нашим друштвима, биће је. дам од главних момената које треба пропзгирати у тој недељи. Учење нота пред хорске пробе,
, објашњавање појединих дела ко-
ја спрема музичка секција, био“ графије композитора као м ути-
ФИЛМ
· књижевном хероју,
цаји на које су наилазили у свом раду, предавања о књижевном језику за драмску секцију, _ све
ће то ући у програм рада током те недеље. Наиме, 2ко један члан друштва само уредно дола зи на пробе, изговори, отсвира или одигра оно што му је програмом одређено, то не значи да се тај члан културно уздиже. Ме. ћутим, ако он свестрано упозна
једног писца или композитора м Његово дело, његово уметничко знање ће се проширивати, његови уметнички видици биће све пространији, и само на тај начин ће се он културно уздизати.
У овој недељи омасовљења и организационог учвршћења спроводиће се стална агитација путем синдиката и фронтовских једини. ца за упис У друштво. Поред то-
Хор друштва „Полет“ за време вежбе | 5
га, обратиће се велика пажња уређењу просторија друштва, Не“ деља је отворена другарском ве-
чери, “ а завршиће се великом приредбом на Коларчевом универзитету. Иницијатива за ову недељу омасовљења дошла је од самог друштва, али је Месно синдикал. но веће дало сугестију да св цела акција пребаци на фронтовску
организацију Другог рејона, у ко“ ме се рејону друштво мнелази,
Тоебало би да сва културно. уметничка _ друштва _. организују недеље омасовљења У оквиру. својих рејона. Ваља напоменути да је друштво „Полет“ за неколико дана успело да упише 30' нових чланова.
вих дана код нас се доста писа-
до о Борису Пољевоју м о ње"говој „Повести о правом човеку“, јер је сам писац, налазећи се у нашој средини, Говорио о својој књизи и о њеном главном јунаку пилоту-ловцу Алексеју Мересјеву. На предавању у Совјетском дому културе Пољевој је говорно о Мересјеву као о живом којн, кео такав, вије усамљен у совјетској књижевносети, јер совјетска књижевност одражава друштвено уређење у коме се васлитавају нови, високо морални љу дни, које је довољно само истинито 0писати да би постали хероји књижев-
МЕРРОЛЕ ЋЕ.
Георгије Александров познат је као велики мајстор филмске комедије. Он је створно незаборавне филмове, кво што су „Пастир Костја“, „Циркус“, „Волга-Волга“. Успомена на његове јунаке нзазива топли осмех код гле-
далаца.
Филмови Александрова пуни су Ре.
дости, весеља и смеха, али у исто време су и поучни, његови јунаци носе у себи црте напредних совјетских људи. Тако филм „Циркус“ садржи мисли о братству свих народа без обзира на боју коже, „Волга-Волга“ прича о богатим стваралачким снагама м та лентима руског народа.
Редитељ Громов кога игра Николај Черкасов снима филм који треба да покаже живот ин рад научнице Ирине Никитине, директора „Мнститута сунца“. Али он не познаје ни праву Никитину, ни особине совјетских научних радника, замишља их као неке „пустинике“ који у животу ништа не виде сем својих формула. И зато у почетку погрешно поставља свој филм. Читав низ околности, познанства са самом Никитином помажу му да схвати да се једно уметничко дело не може створнти без пажљивог проучава ња стварности.
У филму је врло успела нгра двојника. Обе улоге двојника — Никитива н Шатрове — нгра популарна совјетска глумица Љубов Орлова. Сличве по спољашности, Никитина н Шатрова су потпуно различите као људи. У улози Ирине Никитине Орлова ствара лик паметне, проницљиве ивучнице, живе, енергичне, финих осећања. А у улови оперетске глумице Шатрове, она је наивна, у одлукама бр“ за, непосредна, весела. |
У „Пролећу“ Алексапдров је. створио весео, живописан филм. Упоредо са позитивним личностима сатирично је приказао остатке прошлог у дику Бубенцова, у коме разголићује — др. скост, уображеност, уображену глупост ни похлепност,
Много места посвећено је у филму данашњој Москви, њеним дивним пејзажима, новоградњама и животу њених улица и тргова. „Мнститут сунца“ оставља утисак нечег необичног, фантастичног. Али то је реална бајка данашње Москве. Институт је саграђен као лрототип многих совјетских научно · испитивачких института, који стварно постоје.
Цео филм проткан је снажном музнком М. Дунавског.
Филм „Продеће“ добио је награду на филмском фестивалу у Венецији, а Љубов Орлова награђена је за тумачење: главне удоге у њему.
ла тата вина Како се каже, како се пише!
ђин који су пре Првог светског рата били деца сећају се добро да се у Београду чуло много туђих речи, и то обично накарадно измењених. |
Двориште је било авлија, претсобље фораус, ходник гонк, пекар фурунџија, стаклорезац клозер, кројач шнајдер, столар тишлер, бравар шлосер, зид дувар, прозор пенџер, стакло срча, глумац актер,, вариво цушпајз или чушпајз, новине журнал (,„Малн журнал“), улица сокак.и тако даље, и тако даље...
У школи, на послу, па и у многим предузећима сузбијана је непотребна употреба туђих, као што рекосмо, често накарадно измењених речи, којима се неки служе ма да имамо ле. њих, народних или добро скованих. (Добро сковане увек радо примамо, док се од ружних кованица ваља кловити!) ;
Сада од деце е редошћу чујемо да сена часовима Ручног рада ње говори више штрнкати него плестн, Ускоро ће, на тај њачин, бити м та непотребна туђица истиснути ве само на школа него и из свих наших с фебрика ни
кућа.
(С руског Наталија Лукић, Издање
ног дела. Говорећи о своме делу пред војним пилотима у нашем Ваздухопловном училишту, Пољевој је поново под вукао животну“ реалност свога дела н потврдио чињенице које спомиње у епилогу свога дела: да је Мересјев у животу Мересјев — жива личност н да су догађаји извесени у овој повести истинити. Све то било је потребно варочито подвући због тога што су догађаји описани у овом делу такви, да, и поред све књижевне, мотивисаности, изгледјау, како мн сам писац признаје, фантастични.
У данашњој совјетској књижевности написана су многа дела, н многа се пишу, о надљудској снази коју је испољио совјетски човек у Отаџбинском рату. Борис Пољевој, који је био активни учесник овог рата, и који је, као ратни дописник, имао при. лике да из непосредне близине и у најсудбоноснијим ратним данима види совјетског човека, дао је у „Повести о правом човеку“ херојски лик пилота-ловца Мересјева, чија је суд бина, због специфичних — околности, друкчија од судбине других, али који је, у суштини, један од многобројних совјетских хероја, који су се, на разне начине, истакли у овом рату.
Мересјев је млад пилот-ловац који се, да не би био заробљен, уз смртну опасност, извуче из „дуплих клешта“ _ непријатељских _ авиона и сурва у дивљу, непроходну и леде ну шуму. Са размрсканим стопалама, гладан и промрзао, он се данима вуче, пузи, а затим, кад су га све снаге издале, ваља у правцу линије фронта, према својима. Снази његове воље да се спасе из мрског ропства и да живи да би се даље борио за своју отаџбину, притекли су у помоћ совјетски људи, „прави“ људи. Спасли су га сигурне смрти, неговали и хранили, мако су и сами гладовали У збегу, сељаци спаљеног села Плавни; изнео га је на авиону из непроходне шуме верни друг Дегтјаренко; спасао му живот племенцти Василије Васиљевић, шеф чувене московске клинике. Прави роман Алексеја Мересјева настаје тек од тренутка када су му ампуткрали ноге. За њега, пилота-ловца, то је био губитак који не би преживео, да у истој соби није дежао пуковски комесар Воробјев, „прави човек“, бољшевик, који је, иако сам ва самрти, умео да улије другима веРу у живот. Кад није помогао при мер Павла Корчагина (јер Корчагин није био пилот!), Воробјев је, у једвом часопису, нашао белешку о томе како је један пилот, у првом рату, пилотирао, нако није имао једну ногу. Мересјев је био без обеју ногу,
БЕОГРАДСКИ УМЕТНИЦИ НА СВОМ СТВАРАЛАЧКОМ РАДУ
СКкица ,за велику Композицију из дана борби
евремова 19. Приземна зграда,
старе архитектуре, одавно настањена уметинцима. Под њеним су кровом настали многа скулпторски и сликарски радови. У њој се живело, састајало, дискутовало о ненспрпним проблемима ликовних уметности. Све до ослобођења у овим је атељеима владало претежно боемско расположење н тежња за остваривањем уметности која је сама себи сврха. Данас је и овде завладао нови дух продубљивања тематике и тражења најбољих путева да се уметност приближи народу, да му речнто проговори уметничким, али блиским језиком.
Тај нови дух осећа се поглавито у атмосфери рада која испуњава атеље Стевана Боднарова. У мноштву довршених ин започетих радова, у низу скица, у тој скулптурној реквизити, која је свуда около, на дохват руке, јасно је да то није пребивалиште човека који чека „прави моменат“ и надахнуће, већ радна просторија у којој се студира и тражи, у којој се иде из искуства у искуство, да се, путем правог уметничког израза, што јасније н једноставније првкаже жељена замисао п тема онима, којима је намењена: широким масама будућих посматрача, народу.
Не престајући да ради на скнци, за велику композицију (која ће приказивати партизанку, која једном руком
придржава рањеника, а другом, са изразом борбености н револта, замахује, бацајући гранату), Стеван Боднаров нам прича:
— Овај мотив посим у себи још из борбм, из партизанског ратовања... Гледао сам ваше херојске жене како се неустрашиво одупиру непријатељу. Гледао сам их како, истовремено, показују најнежнију усрдност н пажњу
рањеннцима. Једновремено, два јака осећања 1 мржња према непријатељу и нежна, усрдност пре-
Ма рањеном другу... То је мој мотив, Њиме хоћу и морам да прикажем нашу храбру жену, која је дала свој велики допринос у рату...
На малом сталку, фигура партизан ке све се више уобличана,
— Још 1945, наставља Боднпров, почео сам да остварујем ову своју идеју. Израдно сам скицу а потом радно сам н на.великој композицији. Током рада дошао сам до убеђења да нисам довољно занатски спреман да сазладам задатак који сам себи поставно, Мотив је бно сувише значајан — морало му се прићи са пуном озбиљношћу,. Одлучна сам срушно велику композицију ш приступио студирању детаља, акта, покрета. Доста сам радво отада, а сада сам поново при-
· ступио изради скице. На њој хоћу да
решим све што за мене претставља проблем д тешкоћу,
__КЊИЖЕЂНИ ПРЕГЛЕД „Повест о правом човеку Бориса Пољевоја
„Просвете“, 1947),
летење је постало далеко компликованије но што је било некада, елн он, совјетски човек, поверовао је да ће опет моћи да лети и да се бори. То га је вратило животу.
Мересјев, рођени авијатичар, поново се родио тек у тренутку када је поново почео да удише ваздух васићен, мирисом авионског бензина и да слутза рику авионских мотора. Ту је оп нашао „праве“ људе квкав је био и сам, који су га најбоље схватили помогли му да у управљању ловачким авионом постигне оно што је потребно: „стопи се са својим апаратом; о сети га као део свог сопственог тела“, Тек тада је он осетио изван“ редне особине апарата ,„Ла-5“, који се „осетљиво одазивао на сваки покрет, лако изводио најтеже фигуре и, Као свећа, нагло јурио увис, чврст, окретан, брз“. Совјетски пилот Мересјев није се понео славом што је постао једини пилот на свету који, иако без ногу, управља ловачким а вионом; његов је циљ био да се што пре судари у ваздуху са мрским не пријатељем. М његове особине „пра-
вог“ човека,.борца и друга, дошле су до пуног изражаја, тек над пољем битке, у жестоким _ ваздушним
окршајима. Он се осетио равноправним чланом „породице пилота-лова» ца“. тек кад је, на првом лету, у смелом јуришу, тељска авиона. '
Совјетски пилот-ловац Мересјев открива особине _ непознате _ капиталистичком свету. У узбудљивој ваздушној борби са ескадрилом чувене ваздухопловне дивизије „Ритхофен“, чији су пилоти били најбољи немачки асови, који су летели на авионима последњег типа „Фоке-Вулф 190", „моћним, _ окретним _ апаратима“, а били бројно двоструко јачи, — Мересјев, пожртвованим јуришем, обори два немачка апарата спасивши ситурне смрти два друга. У тренутку када му је бензин био при крају, на Мересјева се устремио један изабрани ас дивизије „Ритхофен“. Совјетски пилот се реши на „челни јуриш“. На овакав напад одлучују се само најсмелији асови. Две су могућности: да се оба авиона строше, или да о"нај, који се побоји смрти и скрене, буде оборен. Муњевитом брзином јурили су авиони један другом у су“ срет. Мересјев је имао утисак да се њемачки вс неће склонити н спремно се на тренутну смрт. Али, у последњем тренутку, Немац не издржа, от скочи увис, а Алексеј притисну све обараче одједном к распори га..,
Цео свет заднвило је херојство сов јетских људи у Отаџбинском рату. Ослањејући се на своју обавештајну
Влажна глина под уметнзковим прстима престаје да буде глина. Она постаје облик, израз. После мале почивке Боднаров је додао:
— Такво је обиље мотнва, да човек не зна чега да се прихвати... Прута, изградња, залагање... Само моје је гледиште да није довољно пренети виђен, дожнвљен моменат. Треба тему приказати суштински, дати свнтезу збивања, његову снагу и замах... Ти ми се мотиви готово намећу, гоне ме да их обрадим... Па нпак нећу приступити раду док у мени не. сазру, док се не осетим спреман да достој-
Стеван Боднаров ради силцу ва своју нову композицију
оборио два неприја-.
службу, фашистички м империјалистич ки управљачм, који су – приближно знали материјални ратни — потенцијал Совјетског Савеза, преварили су се у прорачуну — људског потенцијала. д-р Живомир МЛАДЕНОВИЋ
па уеиатеватавесветрити литар А ПАД ДЕО а Ерин ~ ли
Нодољни преглед приредиба Коларчевог народног универзитети
ОД 23 ДО 29 ФЕБРУАРА 1948 ГОД.
Понедељак, 23 фебруара у 18 часова: Вече Градског одбора Савеза бораца Народноослободилачког рата посвећено борби грчког народа: Павле Алексић, уредник „Борбе“: О политичкој, ситуацији; Оскар Давичо, књижевник: На ослобођеној територији – Грчке; Пјер Крижанић, карикатуриста даће актуелну политичку карикатуру.
У 20 часова: Пословница за културно · уметничке приредбе Министарства просвете НР Србије: Солистички концерт Мирка Дорнера (виолончело). Уторак, 24 фебругра у 18 часова: Милан Ковачевић, стручни секретар. Главног одбора ФИСАС-а: Фискуле, турници пред пролећном сезоном,
У 20 часова: Пословница за културно-уметничке приредбе Комитета за
културу и уметност ФНРЈ: Соли стички _ концерт Тејлора Кендала (Лондон), клавир.
Среда, 25 фебруара у 19 часова: Иво Сарајчић, уредник „Борбе“: О проблему Немачке.
Четвртак, 26 фебруара у 18 часо-
ва: Књижевно вече друштва књижевника Словеније.
У 18.155 часова: Богатство Јадранског мора (Лов, на сунђере и корале).“ Домаћи научно-популарни тонфилм са уводним предавањем и објашњењима.
Петак, 27 фебруара у 18,15 часова: Вељко Влаховић, публициста: Тенденције америчких империјалиста за светским росподством ни обновом фашизма,
У 20 часова: Пословница за култур-
но -· уметничке приредбе Комитета за. културу н уметност ФНРЈ; Симфони-
ски концерт Бео-
града.
оркестра _ радио
Субота, 28 фебруара: Свечана кон-
ференција Градског одбора Народне омладине Београда. Недеља, 29 фебруара: Свечана го-
дишња конференција Градског одбора Народне омладине Београда.
У 19 часова: Фестивал народне 0• младине Друге женске гимназије,
ној теми дам адекватан уметнички 0блик... у у
Боднаров. је отро руке од глине и запаливши цигарету сео, ослонивши долактице на колена, загледан у оно што је до малопре радно.
У том тренутку се могло осегнти како је блиска, како је тесна веза која везује дело и уметника, а како је уметност, кад се правилно схвати, не нгра случаја н надахнућа, већ плод рада, залагања, продубљивања и тражења. То је нова и права стаза којом корача наша данашња уметност,