20. октобар
5 МАРТ 1948
„20 ОКТОБАР“
СТРАНА 3
Из славних лана нагоднсослободилачке борбе
Шест тодина од формирања пролетерске бриладе
· Друге
ва месеца после формира»
ња Прве пролетерске, на посредно пред' почетак || непријатељске | офанзиве, _ друг Тито је формирао | марта 1942 године у Чајничу нашу другу бригаду — Другу пролетерску,
Она је формирана · од бораца Ужичког, Чачанског, |Шумадинског и Поморавског одреда,
који су у борби прошли тешка пут са својих терена у току | вепријатељске офанзиве. Борци П пролетерске суделовали су у многим борбама око Пожеге,
риља, Ужица, Чачка, Краљева, Рудника, Горњег Милановца, Тополе, Строгова, Аранђеловца, Параћина, Јагодине, Раковца у току првих оружаних борби назч ших партизанских одреда, годиз не 1941, ослобоћења и ствара ња слободне територије и њеч „не одбране. Под командом Миз лана Благојевића, Дејана Пе тровића Душана Ивковића, Љуз бише Урошевића и других ти борци су већ на свом терену зач давали окупатору, недићевцима; четницима н свим осталим изз дајницима тешке ин жестоке уз дарце. После повлачења према Санџаку они су формиранп у ба, таљоне' водили сталне борбе око реке Увца, Лима, око Козч кин Брода, ·Војковице, Сјенице, Прибоја, Бање, Нове Варошт, између Пљеваља и Пријепоља = са Мталијанима, _ недићевцима; четницима... Пред – формирања „Друге пролетерске они су у страховитој зими 1941—1942 газ зили Лим почетком _ фебруара месеца и створили своју песму = комбинацију · песме Алексе Шантића „Још јабука сунца иза
ронила није“ и народне песма „Ој Мораво, моје село равно“ и певали сна обалама леденор „Лима,
После формирања Друга проз летерска је под командом Рата ка Софијанића команданта Ми, линка Кушића, политичког ко= месара ЈЉубодрага Ђурића, ваменика команданта, Спасеније Цане Бабовић, заменика поли» тичког комесара и Павла Илића-Вељка прошла _ своја _ прва ватрена крштења на Борикама око Братунца, Сребренице, Вла. зенице на Борчу, затим, у току 11 непријатељске офанзиве, око Чајнича, Горажда, _ Фоче, – на Дурмитору, око Гата, Зивња, у борби са италијанском _ дивизијом „Пустерја“, _ Ђуришићевим и _ херцеговачким _ четницима. Већ у то време она је дала нашој армији, која се тек разви“ јала, првог народног хероја Петра Лековића. До краја На- родноослободилачког _ рата она их је одњихала и – однеговала дванаест.
После преласка Трескавице 7 прве летње дане 1942, заједно са осталим бригадама, Друга про"летерска је освајајући јатељска упоришта на прузи Коњиш— Сарајево продрла при ма Бугојну и Купресу, и тамо, заједно са осталим бригадама, водила тешке борбе.
До почетка Четврте неприја= тељске офанзиве водила је боре бе по Мањачи, око Мркоњић Града; на Јајцу, Јањи, Грахову,
авну, око Имотског, на Мављену, Дрежници. После пробо, ја непријатељског обруча на Неретви, водила је борбе на правцу Обаљ, Калиновик, Брод на Дрини. По преласку Дрине чекале: су је тешке борбе око Фоче, на Струнићу, код Заверна т на Комавници, код Колашина.. У току Пете офанзиве њени батаљони су водили борбу, заједно са батаљонима _ осталих бригада по Завајту, сватим на
Са свечане академије поводом шесте годишњице Друге пролетерске бригаде, која је пене Коларчевом народном универзитету у Београду
те
непри-
КЊ, ~
ИЗ ДАНА БОРБИ (пртеж Пива Караматијевића)
Вучеву, Кошуру, код Лучких Колиба, Врбнице и на ЗеленГори. После пробоја и последњих непријатељских обруча она И продрла у
сну и суделовала у борбама код Влава, Кладња, по Озрену, код Пурачића, Живиница. Августа месеца 1943 она је са осталим бригадама Друге дивизије поново дошла у Санџак и водила борбе око Фоче, Плеваља, Бијелог Поља, Пријепоља, Прибоја, на Златибору, око Љубиша, око Сјенице. У току Шесте офанзиве водила је тешке борбе у потпуно ослобођеном Санџаку, око Пријепоља, Пљеваља, пробијала се у Србију све до Ивањице. Касније, заједно _ са _ осталим бригадама Друге дивизије н Петом Крајнапком допрла је до Ибра (У» шће, у — Драгачеву (Каона), прешла пругу _ Пожега—Ужица и допрла до Повљена ин Маљена код Ваљева, затим на планину Тару с одакле се вратила преко Шављана, огранака Зла. тибора, Злетова, адовника У Црну Се код Андријевице и Берана. Суделујући у завршним борбама за ослобођење — вемље она је прво прешла Ибар, вбдила борбе по Копаонику, затим ишла ка Горњем Милановцу, Рачн Крагујевачкој, суделовала у борбама за ослобођење Бео-
града, у Срему, око Чачка итд.
Од свога рођења па до празника победе прешла је пуг дуг преко 22 хиљаде километара. На том путу у њене батаљоне уливале су се нове снаге из
сточну"
свих крајева кроз које је пролазила и она их је — као ко-
вачница братства и јединства "претварала у смеле, чврсте од.
лучне борце, подижући их на примеру својих народних хероја. Тако су израстали славни бомбаши и пушкомитраљесци са Ћусине, Овугле, Дрежнице, Обља, Хумића, Пријепоља.
њој су деца — чобанчићи, ђ3ци, шегрти постајали смели бомбаши, мајстори пушкомитраљесци, који су се хватали у ко. штац са надмоћном ратном техником непријатеља, са његовим дуго припреманим војним знањем, са његовим тенковима и моторизашијом. Сви ти борци користили су сваки — слободан тренутак за уздизање свога војничког, политичког и културног внања нако су за то услови били веома тешки.
Својим самопрегором, нстрајвошћу, смелошћу, пролетерском чврстином, братством и једин. ством на делу, у крвавој по свирепој ратној пракси, својим правилним односом према народу, сналажљивошћу, мржњом према непријатељу, љубављу према народу, непоколебивошћу у борби, Друга пролетерска је, поред осталих наших бригада — пиовира снажне и непобедиве Југо, словенске армије постала
пример на коме се васпитавају |
и сна коме ће се васпитавати многе хиљаде бораца и руководилаца поносне таквом борбеном традицијом и њеним славним именом.
Дрдги МИЛЕНКОВИЋ
одржана на
|
риза владе у Чехословач“ кој с обзиром на ситуаци= ју у којој је била изазвана непосредно пред парламентарне изборе — претстављала је на први. поглед мало необичан догађај. ј „Али, у суштини није овде У питању ништа ни чудно ни необичног Покушај удружене рег акције у Чехословачкој да, по диктату споља, обори народни демократски поредак и тиме поништи све тековине народне револуције, покушај оличен У оставкама министара реакционара, само је логичан исход, најприроднија _ последица лоших · намера и – неискрености с којом су извесни врхови неких чехословачких партија још од самог почетка ступали у Народни фронт. Непосредно после ослобођења Чехословачке од нацистичког поробљивача, ослобођења које је. уз велику политичку и војничку улогу че хословачке Комунистичке партије, извршила победоносна Армија Совјетског Савеза, врхови ових политичких страна ка видели су у приступању Народном фронту једину могућ ност да опстану као политички људи и да се не одвоје од бирачких маса чије су се симпатије за Народни фронт свуда упечатљиво манифестовале. Али формално _— приступање Фронту од стране ових врхова није било пропраћено и одго. варајућом спремношћу да се истински заложе за остварење идеја пуног прогреса Чехословачке Републике. Развој Чехословачке Репу-
. блике ол ослобођења до данас
носи, с једне стране, дубоки печат пуне готовости Комунистичке партите и огромног де« ла маса жупљених у Фронту, без обзира на страначку при. падност, да даље развијају тековине борбе за слободу, да учврсте народну демократију у својој земљи. С друге стране, овај развитак. испуњен само= прегорним радом народа Че. хословачке за своје доброи до бро своје Републике. обележен је, као тешком мором, и сталним 'тастојањем _ релкционара
22
аднички руководиоци изабрани
у законите управе радничких синдиката, њих око 400, протерани су, према вести радно станнце Слободне Грчке, на пуста острва. Седам десет их је бачено у затвор после изрицања тешких казни, 3! раднички руководилац из законнте управе радничких синдиката стрељан је на основу пресуда преких војних судова, де“ сеторица других руководилаца убнјено је, а преко 500 радника и намештеника бачено је у затворе или про» терано на острва. Ове терористичке мере монархо - фашистичке — владе Грчке имају за циљ да онеспособе радничку класу у њеној борбн за опстанан и слободу, У последње време амерички агенти обећавају издајницн= ма радничке класе милноне долара ако се синдикати буду придржавали линије коју ће давати амерички конзулат у Солуну,
+
Незадовољство _ бечког радништва због недовољне тсхране и повећања цена стално расте. Листови „Фолксштиме“ и „Естеррајхише цајтунг“ јављају да хиљаде бечких радника штрајкују. У десет фабрика одржане су скупштине радничких повереника, на којима су радници, чланови свих странака, устали оштро против недовољног оброка намирница. У једној резолуцији упућеној синдикатима ка“ же се да „радник то не дозвољава више да га изгладњавају хијене прнвреде м саботери испорука“
•
У еловцу је одржана конференпија Покрајинског одбора Антифашнстичког фронта жена за Словеначку Корушку, на којој су учествовали претставници среских м месних оргамизација. Према обавезама прихваћеним на конференцији жене ће ове го дине узети учешћа у изградњи про светних домова, органнзоваће пеколи ко дечјих обданишта, помоћа у васе питном раду са пионирима и појачати свој организациони рад. У писму упу= ћеном Главном одбору АФЖ НР Словеније жене Словеначке Корушке обећавају да ће п даље водити непомирљиву борбу за прикључење отаџбини Југославији.
•
Генерални _ секретар _ Комунистичке партије Чехословачке Рудолф Слане ски, говорећи на конференцији функ. ционера Партије, изложио је задатке новог Народног фронта у Чехословачкој. Слански је подвукао да је нови Народни фронт, као претставник народног јединства, највиши орган јав ног живота, пред којим се поставља задатак да организује изградњу з3емље, да уништи политички утицај и ослонац реакције у масама, да до следно проводи чишћење јавног жнивота, да чува народну имовину, да
_потстакне велики радни полет у #3
градњи и да посвети нарочиту пажњу развоју грађевинарства ни пољопривреде. =
Штрајк железничких радника и на» мештеника у држави Сан Пауло у Аргентини завршен је победом труд
беника, Радници су такође постигли да се ослободе раније ухапшени учесници штрајка у граду Кантина,
=
Штрајк саобраћајних радника у др“, жави Квинсленд (Аустралија) све се више шири. После одлуке покрајин-, ске владе о завођењу ванредног стања, као мере против штрајка 19.000 железничких радника, штрајку су се. у току последња два дана поред лучких радника, у знак солидарности придружили и морнарн. Морнари ни лучки радници обуставили су сав рад у пристаништима Квинсленда и изјав-, љују да ће штрајковатн док влада ве удовољни захтевима железничара и не укине ванредно стање,
.
У Фравковој Шпанији шири се све више нови талас терора над демо, кратским становништвом. Војни сул у Мадриду осудно је истакнуте антифашисте с Позе Пилера ни Мартинеса Бургона на смртну казну. Исти суд, осудио је још једну групу шпанских родољуба на временске казне затвора, Франков фашистички суд у затво-) Ру у Окани изрекао је пресуду над. групом од 15 шпанских антифашиста оптужених због делатности протнв фа-, шистичког режима у земљи, Оптужени родољуби, међу којима ми шест жена, осуђени су на казне затвора до 6
година, С »
У читавој Италији ступило је у оп-, шти и једнодневни штрајкм – 300.000 радинка ин намештеника општинских установа, у знак протеста протна одбијања де Гасперијеве владе да удовољи захтевима општинских памештеиника, за повећања плата и социјално остгурање, Штрајк металургнских радника у Риму ми даље траје. Штрајк трулдбеника италијанске радно службе завршен са потпуном победом радни ка. У Милану је влада поставила полицајце да уместо штрајкача обавља ју посао у судским установама, У рулнику лигинта Валдарно рударт су једнодушно одбили локаут нндустриЈалаца т заузели рудник. Они сада сами руководе пронзводњом,
=
У Сеулу су избиле демонстрације против америчких окупашноних снага! у Јужној Кореји. Приликом напада ва полициске станице убијено је осам Корејаца. У току нереда, који су трајали два дана, убијено је 14 љупн. У околини Сеуле дошло је до саботаже великих размера. Прекинуте су све везе између полициских н војних установа.
»
У Доњем Дому у Енглеској комунистички народни пославии Галахер 0-, штро је критиковао британске власти што је 28 фебруара полиција у Акру отворила ватру на поворку бивших, ратника који су демонстрирали. Галахер је назвао такав поступак срам« ним, нагласивши да инцидент у Акру, вије усамљен и да се слично догодило н у Јужном Велсу, где је полиција пуцала на рударе. Галахер је
" уувршћење народно“ "демократског поретка | У бротској Чехословачкој
„значај ни
- влочинцима. Угледни претстав.
предложио да у комисију за нстрагу уђе одговорна делегација коју ће упутити енндикатв,
»
оде
који су се били домогли извесног значаја у Народном. фрон= ту и утицаја у власти, да сво! утицај Користе ис. кључиво у противнародне свр. хе, Из тих редова долазила. је ин парола за опраштање ратним
ници. словачке _ Демократске странке, која је од самог свог | стварања садржала у својим редовима и остатке квислиншке гарнитуре, залагали су се, на пример. га ослобођење злочинца др Тиса (словачког Павелића). Неки врхови Народно- || _ социјалистичке, Пучке и.сло-
вачке Демократске странке. у котима су били заступљени. и изразити претставнипи капита. листичкот угњетавања, давали. су најљући отпор напионализацији индустрије. Њихово не. пријатељство према народу ис пољило се и на односу према државном привредном плану. Само _ захваљујући _ највећој будности Комунистичке партије и радних маса, логодило се да саботажа реакције, која је била зарила свој клин ну власт и у Фронт, није успела ла онемогући испуњење про= изводних задатака у 1947 гоДини. 5
Извесне тешкоће, проистекле највише у вези са великом су= шом која је прошле године 34. десила Чехословачку, дале су аде притајеној реакцији у 0вој земљи Наде су се знатно смањиле услед тога што је, захваљујући свести сељака. и помоћи Совјетског Савеза, #3бегнута тежа криза у снабдевању храном. Али реакција, рачунајући на подршку коју је добијала споља, ол западних империјалистичких кругова. није хтела да пропусти ову. како је сматрала, повољну шансу. „Шансу“ су пре свега у обилатоћ мери покушали да искористе диверзанти и шпијуни страног империјализма, који су, као заклети непријатељи сло. боде и независности чехосло-= вачког народа, били просто преплавили _ Чехословачку. зе. мљу повезујући се у њој са снагама домаће реакције, спрем не да се баци издаји у наручје.
Напоредо с тим настала је нова, бесомучна кампања перијалистичке штампе и про. дате штампе у самој земљи против _ народночдемократског поретка и свега што претставља његове стубове. Реакцнионарни врхови појединих странака заступљених у Фронту и влади допунили су тај унапред припремљени јуриш на лемократске установе својим исту. пима пре свега и нарочито прбтив службе безбедности, која је У свом трагању против убачених империјалистичких 83гената наишла и на пуне трагове домаће агентуре у служби иностранства, трагове који показују учешће баш неких од тих партиских врхова у прљавим покушатима да се земља прода империјалистима.
Оставка министара није никако испадала из оквира шпијунске завере против Републике, већ је управо претстављала кулминацију те завере. Али ЧИ. тава ова малверзација мрачних снага, укључујући и оставке као њен врхунац, добила је достојан одговор народа. Пакренуте ол Комунистичке пад тите, народне масе, бранећи Републику, остале су чвосто | та путу који једино обезбеђује слободу и независност, даљи несметани развитак народно. демократског · поретка. То је пут окупљања у Народном фронту _ као _ општенародној организацији под руководством Комунистичке партије пут још оштријег курса ка остварењу социјализма не само без колебљиваца и непријатеља него у. право против оних који су издали Народни фронт и Републику. У спољној политици то је пут пуног ослона на Совјет. ски Савез и активног припада“ ња демократском антинмперијалистичком фронту у свету. Низ значаћних _ манифестација које су последњих дана забе. лежене у Чехословачкој, меке Њима, пре свега. борбени кон: грес чланова фабричких већа и повереника синликалних оргавизација и заседање конгреса пољопривредних комисија, по. казали су да је чехословачки нарољ заувек изабрао тај пут
Нова влада претседника Кле |мента Готвалда. састављена од правих народних претставника. очишћена од издајника и рег негата. претставља чврст и од: 5 лучан курс да се иде путем| _ који је изабрао чехословачки | народ. Сам претседник Гот: валд означио је образовање нове владе Народног фронта _ као завршетак једне и почетак |_ друге етапе државног живота | _ Чехословачке. Нова етапа прет.|_ стављаће снажно учвршћење)
наролно-лемократског _ порет.' ка. То учвошћење, разумљиво, биће праћено и одлучним онемогућавањем _ побеђене _реак. ције да било кад понова подигне главу и доће у положај да шкоди чехословачком народу
Љ. |
Бад еони а