20. октобар

„2ВМАЈА

;

ПАРЕ АРЕНИ аи у

У АВА ИО ИО УТАР АТАРА АТА ТАТАРИ РИТА ТИТА

ЊЕ %

) Е

алестинско питање, ако га размотримо у свјетлу међународне ситуације, претставља – већ дуже времена та слабу карику у систему колонијалне политике, На њему се одражавају међуимперијалистичке супротности између мериканаца и Енглеза, с једне стране, н с друге стране, око изражава кризу империјалистичког система у цјелини услијед пораста националноослободилачких снага. Не ради се о Па-

· лестини као једном посебном питању, него о једној земљи

гдје се као у огледалу одражава низ противречности читавој Блиског Истока. Палестина је петала. рерле ли (а тачка – систему колонијалног угњетавања. Њен значај увећан је још тиме што она спаја два континента — Африку и Азију што преко ње иду главни путеви за колоније и, коначно, што је она врло важна као стратегиска база и земља преко које иде велики британски нафтовод из Киркука.

= Оштрина борбе за Палестину између два империјалистичка партнера још се ви ћ у „више повећала после другог светског рата. Амерички петролејски трустови „Стандард Оил“ н „Сокони Вакум Оил Компани“ почели су 1947 године после слоразума са англо-иранском петролегском компанијом припремати изградњу једног великог нафтовода који иде из Басре

5 до Ханфе, преко Ирака, ојеверне арапске пустиње, Трансјор-

даније и Палестине. Истовремено амерички монополисти изградили су план о изградњи трансарабиског нафтовода из Саудиске Арабије који би водио у луке Палестине, Сирије, Либана и Египта. На тај начин палестинско питање прерасло је значај само једне земље и повезало се са читавим низом дру-

| гих питања. Позиције енглеских империјалиста у Палестини

биле су сваки дан све слабије. На Блиском Истоку после другог светског рата развио се нов однос политичких снага. Арапска буржоазија и велепосједници, који се боје свог властитог „народа као и сами империјалисти, губе руководећу улогу, а пролетаријат постаје све више главни фактор у нанационалноослободилачкој борби. Планови енглеских империјалиста да угуше националноослободилачки покрет у арапском свету и створе војне и политичке савезе са реакционарвим арапским државама против СССР-а нису успели. Прва жртва требало је да буде Ирак, а затим Египат и друге арапске земље. Но ирачке масе разбиле су у парампарчад планове својих издајника, који су их уговором везали у ратничка кола империјалистичке политике. Ирачки народ у крвавим демонстрацијама срушио је владу, а регент је био присиљен да откаже уговор са Великом Британијом Енглезима није остало ништа друго него да се задовоље једним „уговором“ са транс-

# јорданским краљем Абдулахом. Тај диктат још више је учвр-

стио колонијалну овисност ове карикатуре од државе од Британске Империје. Енглески планови пропали сун у Египту. Успркос свих напора „муслиманске браће“ и реакционгрних египатских владајућих клика да скрену пажњу _ египатских маса с револуционарне борбе против империјалиста — та борба се још више разгорила у дубину и ширину. У низу штрајкова радници, студенти и широки патриотски слојеви поставили су у први план питање евакуације енглеских труџа из Египта и осталих арапских земаља и ослобођење испод империјалистичког јарма. Таласо штрајкова обухватио је ђаке средњих школа, професоре, адвокате, државне чиновнике. Штра:ку су се чак прикључили полицајци. Влада је објавила опсадно стање у земљи и употребила војску против полиције. То су били јасни знакови распадања државног апарата. То је показало да се идеја о нужности борбе империјалиста и њиховог савезника домаће буржоазије проширила чак у поре др жавног апарата.

Питање патриотизма није могуће више сакрити лажним декларацијама и шупљим фразама. Оно се провјерава у свакидањој борба ва слободу, независност и праведне услове живота. У таквим условима на септембарском засједању Генералне скупштине Уједињених нација Велика Британија била је присиљена да пред лицем међународне јавности призна банкротство своје политике као мандаторске политике у Палестини. То је уједно био доказ да капиталистички свет не проживљава дубоку-кризу само у метрополама, него да истовремено доживљава озбиљне ударце у својој позадини, у колонијама. Стога су енглески империјалисти, износећи палестинско питање пред Уједињене нације, ишли само за тим, да добију на времену и уз помоћ својих агентура у арапском свијету измјене политичку ситуацију у Палестини и осталим арапским земљама у своју корист, ,

Они су се тобоже с олакшањем, као да им је пао тешки камен са срца, покорили одлуци Уједињених нација о укидању мандата над Палестином. Али стварно, они су отво. рено и прикривено подузели све да би спречили реализацију те и такве одлуке. Модерна политичка историја готово че позна таквог гажења међународних обавеза. Одмах после доношења одлуке Уједињених нација о укидању мандата и подјели Палестине на арапску и јеврејску државу енглески им“ перијални апарат мобилизирао је све своје снаге у циљу оне: могућавања одлуке Уједињених нација. Под личним руковод“ ством генерала Клајтона, шефа Интелиџенс-сервиса за Блиски Исток извршени су напади на комунистичке партије, Блиског Истока на прогресивне синдикате и штампу. У Сирији, Палестини и Либану стављене су ван закона комунистичке партије, забрањене прогресивне друштвене и политичке организације. Полициским декретима забрањена је напредна штампа и престали су излазити напредни листови: „Ал Итихад“ у Палестини, „Сауд ел Шааб“ у Бејруту“, „Ал Ватан“ у Багдаду. При Арапској лиги и свакој њеној чланици створен је биро за борбу против комунизма. Вршећи погроме, терор и злочине ступиле су у акцију фашистичке организације: „Муслиманска браћа“, „Зелене кошуље“, „Сивиска народна странка, „Либанска фа-

ланга“ итд. ~ у а

Наступајући под лажном заставом арапског патриоти“ вма ове организације покушале су под руководством Интелиџенс-сервиса да скрену пажњу широких народних слојева с основног горућег питања — питања борбе против импери!ализма за национално ослобођење — и да ту борбу пребаце на терен међусобног разрачунавања и истребљења између Арапа и Јевреја у Палестини, Тако је почела злочиначка игра импе-

сар гара пер ВЕРА Ди Ка Дарвина а еј

по плавна узана. у.зерушшињум 7

ои ~ аут тенићу

их

ријалиста са ратом у Палестини. Енглески официри као „дезертери“ јављали су се добровољно у арапске војничке формације. Енглеске окупаторске власти у Палестини хапсиле су Јевреје и пуштале их после тога ненаоружане у арапска насеља гдје су их убијали разбјешњели и нахушкани Арапи и обратно Арапски затвореници које су Енглези пуштали, у јеврејским насељима били су на исти начин убијени, Енглески војници убијали су арапске жене, а за то окривљавали Јевреје и стварали на тај начин психозу крвавог међусобног истребљења између Арапа и Јевреја. „Свети рат“ који су прогласили арапски реакционари против Јевреја био је управо оно што су прижељкивали енглески дипломати.

Старо прокушано империјалистичко оруђе: „завади па владај“ нашло је поновно своје плодно тле у Палестини. У тако мутној ситуацији искусни ловци Енглези почели су да перу руке као Пилат над Исусом, како они ништа нису криви, ткако још једино они спречавају да се света земља не претвори у прах и пепео, како у крајњој линији без њих и њихове војске не може бити мира и реда међу крвно завађеним Арапима и Јеврејима. Другим ријечима, поновно треба успоставити мандат или старатељство над Палестином. Према томе, основ+ ни циљ енглеских империјалиста био је да дискредитују националноослободилачки покрет, да покажу како народи Палестине нису зрели да управљају сами собом.

Но, међу америчким и енглеским империјалистима појавило се спорно питање ко ће и у којем облику да влада над Палестином. На том плану избиле су супротности између два империјалистичка конкурента, Познато је да се америчка влада, приликом септембарског засједања 1947 године, ва Генералној скупштини Уједињених нација изјаснила за подјелу Палестине. Заузимајући такав став, америчка је влада тада водила рачуна о гласовима америчких Јевреја пред изборе за претседника Конгреса. Но касније, та иста влада промјенила је свој став и изјаснила се против подјеле Палестине,

Шта је руководило америчку владу да у релативно кратком времену заузме дијаметрално супротан ставр Прво, Енглези су амерички став искористили приказујући америчку владу као „ционистачко-империјалистичку силу“, као непри-

" јатеља Арапа, а претстављајући себе као јединог пријатеља

арапског свијета. Дакле, у овом случају дошла је до изражаја конкурентска борба између два империјалистичка партнера, у којој Американци економски. моћнији потискују Енглезе са њихових позиција, а Енглези, лукавији и вјештији, покушавају то да парирају другим средствима. Друго, волстритски дипломати, уплашени револуционарним покретом маса у арапском свијету, сматрали су да је у данашњој ситуацији боље поћи путем компромиса са Британцима и заједнички с њима ријешити палестинско питање. У ту сврху они су сазвали ванредно засједање Генералне скупштине Уједињених нација и поновно поставили на дневни ред палестинско питање. Позовно је васкрсло питање колонијалног угњетавања Палестине, с том разликом, што би овога пута то требало да буде под фирмом англоамеричког старатељства, а не више британског мандата. Међутим, изванредно засједање Генералне скупштине показало је, да се империјалисти нису могли споразумјети како да подјеле међу собом власт у Палестини, Тежња Американаца била је у томе да приграбе за себе лављи дио, а Енглезима да даду мрвице са стола. Међутим, како догађаји показују, до споразума није дошло и Американци су коначно признали државу Израел. Но империјалистичка игра с ратом у Палестини није престала. Енглези су ставили у покрет војске појединих арапских држава и Палестина је постала ратно поприште, С друге стране, Американци наоружавају Јевреје. Према томе, једним дијелом рат у Палестини између Арапа и Јевреја има карактер рата између Американаца и Енглеза за важне стратешке и економске позиције на Блиском Истоку.

Улаз у стари део Јерусалима

« ,

! ' њу

Супротно овој империјалистичкој политици, Совјетски Савез са демократским државама Југославијом, Пољском, Чехословачком итд. устао је у одбрану интереса народа Палестине и дигао смјело свој глас против изазивања ратних суч коба. У том смислу претставник Совјетског Савеза у Савету безбедности тражио је да се одмах подузму енергични коч раци како би се спречило прољевање крви у Палестини и По-. штовала одлука Генералне скупштине Уједињених нација Ф укидању мандата и успостављању арапске и јеврејске државе

у Палестини,

При решавању палестинског питања поновно је јасна и у пуном значењу дошла до изражаја дубоко принципијелна политика Совјетског Савеза, његова тежња ва спречавањем ратних сукоба, његова јасна воља да помогне свима народима да извојују своју националну и државну независност. Нема сумње да ће то још више подићи углед СССР-а као чувара независности и слободе свих народа, као заштитника свих

угњетених и поробљених, М. 0.

"ва фронтовским _ организаци-«

У ЈЕКУ ТУРИСТИЧКЕ СЕЗОНЕ

Пролагарање тулизма као културнопросвети“ задатак масовних организација •

нашој држави туризам је постао својина радног народа. Нема сумње да је чи“ њеница, да ' годишње преко милион трудбеника _ користи свој годишњи одмор, Као по= сетиоци домаћих туристичких крајева, од пресудног значаја за начин и сврху пропагирања нашег туризма, У томе циљу наши туристички фактори У служби пропагирања туризма морају водити рачуна о томе да трудбеници добију реалну слику туристичких стекну уједно потребно знање о њима. Истовремено, пропаганда мора да буде по“ кретач нових радних маса за свестраније учешће у масова ном туризму. 11. |. 1

" Од особите важности је помоћ коју треба да укажу ма“ совне организације нашим туристичким установама, Синдикалне, омладинске и друге фронтовске организације имају за задатак да се преко својих културно · просветних органа Што више заложе и активизирају у пропаганди туризма, 06 "јашњавајући значај учешћа У туризму сваког појединца, активно спроводећи упутства за рад у том правцу, која дају туристичке установе, растура њем туристичких издања иу другим видовима, масовне организације ће много допринети пропагирању туризма. То ће уједно допринети и подиза њу културног нивоа народних маса.

Посебан значај има улога масзвних организација У про= пагирању истакнутих индустри ских центара на већини градилишта, Ови нови објекти у на“ шем туризму постају све више привлачна стецишта излет ника из свих крајева земље, А покретање сељачких маса У _туристичке сврхе сада је једино могуће само у3 чврсту „варадњу туристичких · фактора

ин (а,

места и.

таква ·

ИЛИРА ОВАА РИТА АЕ АИ ВИА

Резолуција антифашисткиња Београда. поводом страдања грчког народа

А нтифашисткиње Београда о. купљене на Градској кон. ференцији, донеле су – поводом појачаног терора над народом Грчке, следећу резолуцију:

Градска _ конференција _Антифашистичког фронта жена Београда у нме 110.750 антифашисткиња Београда, упућује свој огорчени протест против новог појачаног терора монархофашиста који се спроводи у Грчкој над слободољубивим н храбрим грчким народом, над хиљадама невине деце и жена,

Монархофашистичка влада Софулнс. Цалдарис, влада ратних хушкача, по. могнута _ западним _ империјалистима, врши свакодневне бројне злочине у земљи н провокације на граници, у" бија невино становништво и — таоце, да би зауставила ослободилачку борбу грчког народа и скренула пажњу света са својих недела и терора, које су израз њихове слабости н страха од свога народа,

Грчки народ, који је у току ослобо.« дилачке борбе против — хитлеровских

освајача дао знатан допринос у крви и људским жртвама за принципе слободе и демократије, за ствари Уједињених нација, данас се налази под још већим терором, изложен још го рим мучењима. Петог маја ове године пао је под куршумима казнене екс= педиције 21 таоц од којих 8 жена, а за 3 дана стрељано је 246 талаца.

Поучене сопственим тешким ниску“ ством четворогодишњег рата и оку,

· пације, када смо и саме са нашом де»

цом трпеле глад н терор, логоре м убијања, када смо се бориле по шумама за слободу своје земље, коју сада слободно и срећно изграђујемо, ми дубоко осећамо патње које под» носи грчки народ,

Ми не можемо да останемо равно душне над страхотама које подносе грчке жене и невина деца, од којих су многа морала да оставе своје по• паљене и бомбардоване домове и ла пођу да траже себи склониште. Њи= хова нспаћена лица, која гледамо код нас ни тешке исповести о убијању њихових најмилијнх, морају да узбу« де сваког поштеног човека и нзазо«

ву највеће огорчење на оне који 6у узрочници тих патњи, Обраћамо се Међународној кратској федерацији жена, са чијом се резолуцијом, спровођењу одлука Уједињених напеја

демо,

о учешћу жена У

за борбу против потпаљцзача новог.

рата, која је издата на седници Извршног одбора Међународ« не демократске федерације жена, у потпуности солидаришемо Е тражнмо да се М. Д. Ф. Ж. обрати Органи• зацији

последњој ,

Уједињених нација да интере

венише у Грчкој да би се скратвле |

патње грчког народа,

Тражимо да се спасу животи грче

ких демократа и бораца за слободу

Тражимо да се вабрани погубљење '

талаца, који леже по — многобројним логорима Грчке, ;

Тражимо да се укине страна интерг венција у Грчкој, која даје подршку

монархофашистачкој влади ни да се

омогући грчком народу да сам слог бодно решава питања своје земље 8 њеног уређења. ј 24 маја 1948 г. Београд, . 5 Конференција жена Београда

Ал пети: ер 7

|. 5 | Њ | Е у :

прве ава 5

ата 7 + =

ли _- и “ пољ биљзи ---_- они! 1 и -љовис Или и" _

4 1