20. октобар

ома б 728 'МАЈ 1948

"танизованог рада

О РАДУ

рејонских Народних

За

универзитета

вези са _ појачањем по-

_ литичког рада у основним организацијама _ Народног фронта и у рејонским одборима фронта потребно је поставити као“ проблем: рад рејонских Народних универзитета. Иако су од свог оснивања до данас Народни универзитети могли стећи драгоцена искуства у раду наподизању научног и културног нивоа наших људи, ниако су неки од њих правилно радили на свом главном циљу — популарисање науке у широким народним

масама — рад Народних универ зитета у већини београдских рејона не одговара постављеним

задацима. Могу се, додуше, и морају уважити извесне објективне сметње за добар рад Народних универзитета које још постоје у неким рејонима, пример Четвртог и Шестог рејона, који још немају сталних сала за одржавање предавања, филмских апаратура и другог но преко слабе организације рада, преко рада са многим недостацима, преко замрле активности не може се прећи. Већ сам начин организовања руководстава Народ вих универзитета показује како се на коме рејону ради. Понегде постоје управе од неколико чланова, понегде је само једно лице задужено за читав рад, а негде је руководилац дуже времена болестан или отсутан а нико га не замењује у раду (Други рејон).

· Нарочито слаб рад истиче се у централним београдским рејовима у Првом, Другом и Трећем, где управе Народних универзитета нису показале довољно самоиницијативе ни упорности да искористе све могућности и да за предаваче ангажују широки кадар чланова Народног фронта, који се налази у многим установама и предузећима тих рејона. Тако се ту не би смео појављивати проблем предавача, који иначе постоји на периферним рејонима. У тим рејонима, може се рећи, управе Народних универзитета – постоје само на папиру.

Са друге стране, кад су и били пронађени предавачи, предавања су често отказивана због слабе посете (Други и Трећи рејон). То доказује слабу организацију, лошу пропаганду и неповезаност управа · Народних универзитета са основним органи“ зацијама Фронта. Не би се смело десити да пропадају предавања са интересантним научним или политичким садржајем, кад је свима познато, колико наши људи, у новој народној држави, желе да стичу знања и да се образују. Треба, значи, заинтересовати ин привући на таква предавања баш оне масе људи, који немају прилике ни могућности да посећују предавања која се организују на Коларчевом народном универзитету — и другим местима у оквиру града. Није правилно _ организовати · таква предавања која може да посећује само одређен и истакнут бро! чланова Народног фронта, уколико тема самог предавања не може да заинтересује широке на родне масе. Из тога разлога предавања треба преносити и на разна насеља у појединим рејонима и за њих ангажовати локалне предаваче, који износити популарно и према кул турној висини слушалаца. Неки рејони су оваквим радом _ постигли добре резултате (Пети рејон), по некима је непозната ова форма рада, мада би им на|боље одговарала (Шести рејов).

Непостојање плана рада је велики недостатак готово у свим рејонским _ Народним универзитетима. Пада у очи, да се врло мало користе теме за предавања, које је свим рејонским Народним универзитетима доставио Градски одбор Народног фронта. У Другом рејону Народни универзитет самостално не ради, већ се његова читава делатност своди на то да помаже организацију око предавања, која приређује Народни фронт, за која он шаље и предаваче.

Изузетак од овако слабо орНародних универзитета чине Пети и Седми рејон, где су Народни универзитети заиста активни, што доказује велики број успешно одржаних предавања. На Народном универзитету Петог рејона 82 прва три месеца у 1948 години одржана су 42 предавања из по-

литичке, економске, културне и педагошке области. У Седмом рејону је за краћи период вре-

мена одржано 13 предавања, док је за исто време у. Првом рејону одржано 4 предавања, у Другом и Трећем рејону по два. Народни _ универзитети Петог и Седмог рејона организују и књижевне вечери, а помоћ у томе им пружа Удружење књижевника. Многа предавања су пропраћена научним филмовима, која Коларчев народни универзитет >тав ља на расположење сваком рејонском Народном универзитету. На овим рејонима, међутим, по-

ће тему |

стоји правилна сарадња између свих фактора, који могу да допринесу успешном раду Народвих универзитета.

Постоје покушаји у појединим рејонима, да се у оквиру Народног _ универзитета уведу различите форме рада, као што су вечери „кроз културни живот' Београда“ (Трећи рејон), организовање музичких курсева и музичких вечери, што свакако може и треба да даје добре резултате, обзиром да се у једном великом граду, као што је Београд, за све те врсте рада нађе и одговарајућа публика.

Уочивши све недостатке и пропусте у раду рејонских народних универзитета, Културнопросветна комисија при Градском одбору Народног фронта организовала је саветовање, на које су позвани сви претседници и секретари рејонских културно-просветних _ секција, – заједно са руководиоцима Народних универзитета. На саветовању су претресани сви проблеми из досадашњег рада. Установљено је да се скоро свуда у последње време врло мало радило и да извесне досадашње форме" рада заостају иза данашњег развитка нашег живота и његових захтева.

Заједнички су на саветовању донесени извесни закључци и одређени задаци, који треба да начине _ прелом у досадашњем раду Народних универзитета и да прекину са неодговорним вршењем дужности. _ Руководства Народних универзитета треба да користе и проналазе погодне начине, како ће подизати идеолошки, културни и научни ниво наших маса, да би њихова стваралачка _ иницијатива могла потпомоћи све задатке везане за изградњу наше земље.

С тим у вези, решено је да сви рејонски Народни универзитети прошире своје управе на 5 до 7 чланова; да обавезно праве месечни план. рада унапред, означујући дане предавања или приредаба; да ускладе свој рад са радом Домова културе; да спроводе добру агитацију преко основних фронтовских организација; да покрену и заинтересују за свој рад широке народне масе; да уведу за предавања колективне посете 0младине, ученика у привреди, итд. да преносе предавања из једног места на поједина насеља и уведу обавезно цену за предавања од 2 динара по особи.

Да би после ових закључака о будућем раду рејонских Народних универзитета помогла и учврстила рад нових _ управа, Културно - просветна комисија при Градском одбору Народног фронта организоваће већ крајем маја семинар са темом „О раду Народних универзитета“.

Даринка ГРАБОВАЦ

ЈАР

| | | еснаестога. јуна ступа у деве-

десету годину наш велики уметник Паја Јопаповић, То је тако висока степеница на успону једнога плодног живота да се на њој треба зауставити. Оспрпупши се, са ње се већ може сагледати цело једно, завршено, животно дело. Мако овај живахни Метузалем још пије престао да ради. Њега још није папустила добра воља: живети у друштву својих људи, свога народа, у даниашњици, пити ка је мапустила права радост постојања, она која се састоји у стпарању и давању.

„. Паја Јовановић мије, само мајстор сликарскога запата, уметник зисоке класе, оп је уједно и мајстор, уметник живота, мудри Ууправљач својим даровима. Њекова, већ легендарна, чврста и еластична телесна „коплиција“, била је, истипа, срећио породичнло часледство, али он то срећно наследство није распудио као толики чаши синови, запесени некада вепиковарошким _ искушењима на Западу. За обуздавлање чувеног, пустог темперамента понео је У свет, ваљда, у самој крви и из уже околине, онакво осећање мере какво је његов бесмртни вршачки саграћанин, Стерије, рРутајући се препоручивао својим Србима. Прави човек, одолевао

ДЕ

Лоши уметници 1О СВОМ створолачком роду

Паја Јовановић: МИЧУРИН

је не само 'сиротињи и ударима судбине већ је одолевао и добру у животу, обиљу им блеску, што је, обично, још тежи подвиг.

Врло је карактеристично за нашег уметника, а за аутохтони значај српске уметности још и чпого втше, како се у њему јасила склопмсст ка цртању п сликању и којом приликом је постао свестан да ће се уметности посветитиг Он сам каже: гледајући са страхопоштовањем, од најранијег детињства, паљани иконо чис некадалњег трија пожелео је да и сам тако "тешто прави, а када је у породичи једног старијег, доброг, „срлсисг сликара,. Јопапа' Поповића, пидео читаву малу Збирку њљегових оригипалних радова и изврспих колија јасио му је било шта га чека и почео је енеркично ла црта. Тако је давни његов претходник, средином осамнаестог века, у истом том његовом Вршцу, Никсла Нешковић, као избегло пожаревачко сироче, дотле застајало пред ћепенком | меспога звографа док га овај није узсо себи за „чирака“.

Као непосредни повод да се мали Паја, у четрнаестој години, упути у уметничку каријеру, пре свршенога четвртог разреда гимна зије, послужило је излевање но-

зоографа. Дими- .

Зуко Џумхур:

~" “

СТРАНА 7

Мемел,

1 у

дим

ИЗГРАДЊА

офса

Паја Јова

вих звона. Бечки ливац тражио је нацрте за апостолске ликове који треба да се излију на тим звонима. И пошто су звонари и тутори дотле толико пута увребали сличне малишанове цртеже па им се чак та дечја работа и озбиљно свидела, Паја је добио наруџбину; цртежи су однесени у Беч где их је фабрикант похвалио изјавивши да би тог даровитог дечака требало уписати У сликарску Академију. У Акздемију је био примљен тек пошто је у Бечу свршио четврти разред гимназије. У Академији је брзо напредовао им поред тога што се колебао између двају праваца који су се борили тада у њој: између старе класицистичне, Грипен керлове, и између Милерове реалистичке школе. Од друге голине уживао је Матице Српске стипендију. Због необичног успеха професорско веће му је скратило време обавезних студија.

Паја Јовановић је још Ђакон У Акалемији почео палити на стулгијама за композиције из цпрногорсиог и албанског живота. које ће га касније прославити У свету.

До те тематике која га је олвела 2 ло „историјскота сликарства“ дошло је П. Јовановић природио и правилно а не наљвелен као пеком случајпом досетком.

За греме његове млалости по српсжтим кубама 'у Ппојводини влалао је праги култ за Нрну Гору пи рлогсрце и највећи интерес за епе што се Тицало живота на

"Балкану. нео је тлј наш крај био

преплављен илустрацијама, лито-

графијама из тогл живота. Затим, кад је П. Јоваловић у Бечу учио тамо се нарочито истицали и пре-

Позивају се ревизори да, почевши од 1 мајлове године, све уплате за „20 октобар“ недељ. ни лист Народног фронта Београда, врше на текући рачун код Народне банке, Централа за НР Србију број 1—9060114

Треба хитно поправити стање у велиним станбеним зградама

да се бави питањем штеточин ог односа према станбеним зградама одлучило ме је да изнесем случај зграде у којој станујем, верујући да он није усамљен и да говорећи о њој говорим о низу сличних зграда. Зграда је у улици Милована Миловановића број 3 и налази се под надзором Управе станбених зграда Народног одбора 'Трећет рејона. ма да народне власти улажу

Бе то што је штампа почела с

а ) и а а 24

метинске напоре да се ово стање побољша, ова зграда, а верујем и знатан број других, услед ситних бирократских грешака, услед неактивности пазикуће и неједнодушности станара, ругло је станбене зграде нашег града. Разваљени прозори и врата, неисправан лифт, неосветљене степениде, поломљена ограда на њима,

(тако да је то опасно по живот, нарочито за децу) недостатак праонице, а што је најгоре, с обзиром на топлоту која наилази, У дворишту велика гомила ђубрета, која стоји већ месец дана, повећавајући се. Отпаци поврћа ту се распадају и развијају страховит задах и привлаче пацове и муве. !

На питања станара, којих има преко стотину, када ће ђубре бити изнесено, пазикућа_ се правда

да. Управа станбених зграда неће да сноси тај трошак, а станари због бројности, спроводе тешко међу собом сакупљање новца, тим пре што многи сматрају да то на треба да падне њима на терет.

Сматрам да је потребно хитно предузети, У оваквим и сличним великим станбеним зградама, детаљну ревизију, У циљу побољшања прилика, јер ако се не приступи оправкама стање ће се само погоршавати, што и са мате-

ријалне стране претставља велику штету.

Осим тога, потребно је, у тако густо насељене куће, поставити веште и предузимљиве пазикуће,

"које ће моћи да заступају инте-

ресе, како станара, тако и Управе станбених зграда, старајући се о свему што се јавља у тако мно-

"тољудном боравишту.

Ружица ЧИЖМЕК,

Милована Миловановића 3.

жХ

„Душанов град — узор јавашлука

аше угоститељство има читав

низ ситних недостатака, који 0стављају ружан утисак и говоре 0 небрижљивости и недостатку смисла код оних који су најпозванији да се старају о раду, складности и хигијени. Познате су, тако, крње пепељаре н олупане џезве у ресторану ван категорија „Мажестику“, прљави столњаци код „Јадрана“, увек влажни и депљиви стодови код „Москве“ итд.

Што се, пак, „Душановог града“ тиче, који има лепо, репрезентативно

место н добре просторије, он предња. чи у сваком погледу, кад је у пита њу неред, јавашлук м све оно што оставља утисак запуштености.

Столови у нереду, столице расту. рене, под покривен мрвама, опушцима цигарета, љускама од јаја, кошти. цама од трешања н хартијама. Пиће се са треском _ спушта на незастрте столове, полива их и цури са њих. Није редак пример заспалог човека за столом, што особље превиђа или сматра да је „у реду“. Дуж зидова су разни крупни завежљаји, везани пи лићи и остала „гардероба“. '

Погледати кроз велика, занста рез

презентативна окна овог угоститељског објекта, значи видети ружну слику старог типа кКафане, А седети У „Душановом граду“ значи излагати се опасности да човек испрља лактове, да му се нешто проспе на раме или на главу, а осећа се као у пролазној ресторацији паланачке станице, где се укрштају возови.

У сваком случају не сме се дозво-

_ дити да један локал на таквом ме-

| сту и тако посећен оставља тако руожан утисак, тим пре што докали у Е

центру треба уједно да буду и узор

осталим угоститељским објектима у

граду. с, Д.

а – сардије тв на

У интересу реда ·У граду

Еро често по београдским, улн

цама, по травњацима и паркови ма, могу се видети несвесни грађани и сељаци, који долазе у Београд послом, како користе тротоар и тек израслу траву, за спавање и ручавање, бацајући притом папир и отпатке од јела.

Несумњиво да је потребно јести, а мн одморити се, нарочито после путовања, али све то не сме ићи на уштрб лепоте Београда и његових уре-

ђених паркова и травњака. Неопходно би било, баш због једног и другог, начинити најобичније павиљоне са клупама и столовима, нарочито — око железничке и аутобуске станице, где би могли грађани који путују да се одморе И ручају.

ом.

Да украсимо, а не да

ружимо

Ммј“ се поносимо и радо показујемо гостима из унутрашњости и иностраства колонију у Цвијићевој улици — дело прве године Петолетке. Па ипак, баш у вези са тим успехом, принуђени смо да се стидимо због јавашлука и небриге о изгледу и реду у овим зградама. Без мало, сви балкони, терасе и веранде са ли ца улице окићени су конопцима — на којима се суши доње рубље ни на тај начин ружи изглед ових кућа. Балкони, веранде и терасе свакако

"нису томе намењени.

ЉУБА ЦАНИЋ. Ђушина 71

м 3 4

МА

ја и

А мн ти

сре РЕВЕЊ 1

новић

поручивали радови француских „ресалиста“, Месониса, Жерома м других, који су обрађивали полу жанр полу историјске мотиве. Пећ за прву своју такву компо- _ зипију П. Јованогић је добио на- 8 граду при завршноме испиту. Од- ту мах ју је и продао и с тим нов- 5 пем упутио у кпајеве својих 3а- ; мисли. Поводом изложбе таквих | платна у Лопдону склопио је уговор са Френч-Галери, с тога су она већином доспела у англосаксонске земље. 1884 преселио се У Минхен, а 1886 у Париз, одакле је путовао на дуже време у Ита-

лију, па Кавказ, у Цариград и Египат. 1895 израдио је велику композицију .Сеобу Срба под

чарпојевићем“, која је једра спасена. оштећена, из усташких канџи, а 1900 „Крунисање Цара Душана“. Овамо спадају велика платна „Тегтонски бес“ (Битка У теутобуршкој шуми), „Таксвеки 5 Устанак“ и т. л. Изванредна ком- а позиција из албанског живота „Мирење крви“, остала је у скици, али, то је велико уметничко дело иако је малога облика.

У двадесстом пеку П, Јовановић посвећује се све више портретској уметности. У у тој грани сли карства дао је пеколика платна која се броје у најбоља која је савремена уметпост дала.

П. Јоваповић, после првог свет- | ског рата пајвише живи и ради

"у. Београду. За време окупације подносио је ведро и храбро све тешкоће у заједници са својим "народом, Уопште, он је тако све-

„

осжега"духа им тако широк да има не само разумевања за борбу и тековипе млалих паразштаја, него, тито је код старих уметника тако ретко. оп има рлзумсвања и за револуционарна схватања и техничке повине модернога сликар-

ства.

Наш ће народ бити једном У стању да прикупи опо што је главно из Јоваповићева огромпота дела, — како ће то лепо бити ако се то догоди јотл за његова живота! — то ће бити заправо : прва колективна изложба тога

великог и смиљеног уметника на којој ће се истом сагледати његов ј стваралачки лик и одмерити опсег његове уметности. „Академски реалиста, „уметнички еклектик“ ; остаће, убеђсли смо, само изпразие фразе. Ми већ данас знамо ла на његовим сликама не преовлађује ансгдотл, литерптура, већ да су његопи ликови и призори 3 истински људски а не етнограф- | ски докумепти, и да су поводи подлога прпорелноме сликар"тву и мскрено проосећалном конструисању. Ми смо и раније имали у споме друштву угледних умстника. Али овако позпат и популаран у народу отпочетка није био, чини нам се, нијелан. Популарност је у

„ин Ан:

очима искллаппечх грађана била

сумњива ствар. Ми ламас у попу- “а пларпеости „чикл-Пајиноје — тако кратко и престо! — иллазимо потврлу: ла народ жели дл разуме свога умстника. гл га разуме и

ла гл поли,

и њега личпо и његово дело. 5

Вељко ПЕТРОВИЋ

пева ———————

Радин КЊУЖОВНАКО

астанци у Удружењу књЊИ-

жевника одржавају се ре- . довно једанпут недељно. Понекад се дешава да за састанак нема мотива, те се само у том случају тај рад поремети.

Удружење има свој радни програм. Његов је задатак да дејствује у области литературе, да се литература што више и боље. развија. Један од назина је интерни рад. Раније су постојала секције за роман, поезију. лргму, | драмску критику и преко њих се тај рад одвијао. У пракси се по- ке казало да такав начин рада нија довољно практичан, јер ни сами. писци нису опредељени за једну. врсту књижевности. Зато су секције укинуте и прешло се на општи рад. си

на састанцима се читају радови који још ниеу објављени и о њима се дискутује. Дискусија се во ди о садржини дела, форми, из= дејности: итд. Такав начин ргда се показао као ксристен. У лиз скусији се указује на недостатке које треба отклонити, на извесн моменте у самом делу које треб више или мање истаћи. ||

Поред тога се и поједичи проблеми износе на дискусију, као | проблем позоришне критике. дечје литературе, драме, драматизације појединих дела. По сваком појелином проблему постоје р Е Ференти, а после се води диску. сија по реферату. ~

Али овакав начин рада није. довољан и зато се траже нове. форме. Једна од тих је и могућност да се на ближим, мање званичним састанцима, дискутује о | литератури. На тај начин ће се | лакше чути мишљење сваког појединца. _ |