20. октобар

————

„и ведар, одрешит поглед. · Не“

“7 К

——-—- - СТРАНА 6

(лом

_ Изградња пруге у

Омладинци из београдске радне кровну конструкцију за. своју

чишћење кромпира у једној радној бригади

осебан догађај и посебан

фзпех имао је актив жена

Шесте основне организације Првог. рејона. Тридесето-, годишња Ремиза, мајка троје ситне деце. а жена Уке Ибра“ имовића, радника Београдског саобраћајног предузећа, скинула је зар, који је годинама покривао њене складне црте.

хамо то. Пре десетак дана Ремиза“ је почела да савлађује азбуку са ретком преданошту ди жељом да сама пише својој - породици на село. и да: у, нови“ "нама читао оном што сеу освету догађа, а: што: ».„ЖИВ. Ч0-

| чвек треба да зна, "јер зашто

“би ц се, онда, новине пигале..,« ж

КЊИГЕ Јава Ба ји у :

У живописној. околини“ Призрена, на огранцима Шар-плапине,, рабуло се на падини село Локвице. Ту,се 1918, године Ремиза' родила „и провела детињстве играјући се ,са оста“, лом децом, на средини камене

улице. којом је вијугаво про-

тицала вода. То време, брзо. је,

"прошло, У. сећању „не изгледа

јој ћише „стварно, мада радо, прича о утабаном дворишту и_

о љуљању на дворишним врат“ ницама, чију шкрипу још и сад кад да) чује 7 Ји а

Од девојчице постала је де војка, Морала је да се покрије и само у посебним прили“ кама да излази на улицу. Цео свет биле су јој закоровљене, стазе сасвим мале баште, где је цвеће расло без деда, У бу: сенима. и, с вечера испуњавало

| футон тешким мирисом,

(7 њеној шеснаестој години

пе еврима

радиш декада тен ање -->

" мреже Београда.

~ ,

тт

поврћем.

А,

бригаде кроје “ кухињу. е

вачки Рит.

"Панчевачк

ом Риту

ста Шрвене армије, лево од насеља Крњаче, протеже се у недоглед, чак до: краја хоризонта, исраван прашњиви друм, који везује Београд и Зрењанин. Тај пут се сада дограђује, довршава. Њим свакодневно пролазе кола и камиони натоварени разноврсним облаке прашине, која пада по кукурузу и пшеници, и другим усевима, оквир друма. Тим путем иде се у центар пољо. привредног добра Панчевачки, Рит, највећег добра у Србији, данас главног снабдевача Београда

4'спод мо

теретом и

чине једнолики

Ових дана, тим друмом се разлеже весела по-

летна песма младости. То омладинске радне бри% гаде Народне омладине Србије крећу на нову (е радну акцију, у нове радне победе. Иду да граде пругу која ће пролазити кроз

и Панчевачки Рит од Ра Овче до Кишвара, пристаништа на Дунаву.

Некада је земљиште које данас припада Панчевачком Риту било прекривено мочварама обраслим шумом, трском и коровом. Дунав је непре-

~ стано плавио и натапао то беспутно земљиште све до 1931 године када је почела изградња дунавског насипа, дугог 90 километара. Изгра насипа спречено је даље плављење терена. Исто тако цела пространа површина Панчевачког. Рита / канала који су одводили тобађали све већа и већа а. Касније је то

испресецана је системом · воду из мочвара и ос; % пространства обрадивог земљишт _ обрадиво земљиште дељено по парцелама добро» вољцима.из првог светског рата. Они су добијали само начелна решења да имају земљу у Панчевачком Риту, али многи од њих нису ту земљу никада ни видели, Држава. је издала више решења него што је било земљишта. Главни и прави закупци парцела у Панчевачком Риту били чиновници тадашњег Аграрног одељења Министарства пољопривреде су земљу делили, и наравно прво је додељивали себи, проводећи решење о закупу кроз све књиге. Земљиште је слабо обрађивано и велика пространства' плодне црнице лежала су ненскоришћена, обрасла у коров. у

На том ненегованом, створено је после ослобођења, велико пољопривредно добро Панчевачки Рит. Излокани, лоши путеви пресецали су добро. Осим пеколико трошних кућа, салаша, без иједне добре зграде за смештај људи н за стоку, није ту било ничега другог. Требало је све градити изнова. Борећи се са великим тешкоћама требало је створити угледно добро, пајвеће у Србији, које има перспективу да постане главни снабдевач Београда.

Успеси тог замашнор и ни мало лаког посла већ се виде. У Београд свакодневно стижу огромне количине поврћа из Панчевачког Рита. Али, радне снаге није било довољно, а поврћем је засејано 3032 хектара земље. Велике количине поврћа није имао ко да обере. Градски одбор Народ“ ног фронта Београда оргавизовао је акцију брања грашка у којој су "свакодневно учествовале» стотине фронтеваца. Но да би се све“ количине--- "а културногуметничко“ друштво поврћа извезле у Београд, никако није довољан једини друм који просеца имање, и везује га са' Београдом. Зато је решено да се гради пруга нормалног колосека, која ће пролазити кроз Панче-

су руководиоци и

испошћеном

Свесна значаја изградње ове пруге, као објекта који ће омогућити правилно џ редовно снабдевање Београда, омладина Србије узела је на собе нормалног колосека,

обавезу да изгради дугу 30 километара. Народни фронт Београда

РеВа у 1 73) ЛИР Тј ИМ

Београдска радна бригада „драго

обавезао се да ће са 1200 својих чланова узети . том. Младост је

учешћа у тој изградњи, ж

Прве бригаде омладине већ су стигле. Зата- , ласало се на имању коло бригадира. Омладина

са песмом почиње да гради. Изводе се припрем- ; у радовима на имању, : « | лепше и пријатније. и а

полет, Звук трубе, па песма,“ смех, раздрагани. гласови, све то испуњава читав простор око ло-' гора бригаде живошћу и ведрином. Омладина извршава све припремне радове за градњу, помаже |

ни радови, граде се и уређују бараке за смештај _ равка уреди што

бригада које долазе. Пругу ће градити 14 омла- "Сви динских бригада, 10 бригада Народне омладине

Србије. и. 4 бригад

вије. Заједно са члановима Фронта на раду ће чествовати укупно 4800 бригадира. Штаб који | ће руководити радом свих бригада, већ је фор- _ рек

миран.

_ На имање су стигле већ три омладинске "бри- | су до

гада „Драго

гаде: 139 београдска, бригада Пољопривредно . који су пали на

шумарског факултета и Прва шабачка бригада „Воја Дошег“, Београдска 139 бригада рејона „Драго Станојевић“ прва је стигла на ра-

дилиште. у

Већ првог дана по доласку бригаде, залепр- = јом ће се изградњом потпун ћа за Београд и довоза материјала за

марити...

шала се пред логором црвена бригадна застава. _-воза повр

Иако је од доласка прве бригаде прошло тек не-

колико дана, већ читав крај одише новим живо- -

Нултурно-уметнична друштва Београда

у посети рударским радницима

Станојевић“ чисти терен „

бригадири уређују своје логоре и спре-' мају бараке за оне који ће тек доћи. Културно е Народне. омладине Југосла- · просветне секције већ припремају програме. Бри-.

Станојевић“ има већ и своју малу. · библиотеку. Набављени су и неки „фискултурни_ визити, а бригадири су сами изградили терен“ за футбал и одбојку. Неколико професора који јили са бригадом, помагаће у учењу ђацима“

едмог _ Већ ове недеље завршиће се припремни ра- | Тдови и, како је један део пруге скоро сасвим истрасиран, почеће главни радови на прузи, чи-

изградњу овог огромног пољопривредног добра.

од хумуса, 445 а Брун "ЕР и овде излила- своју ведрину “и

„У “

стара се да место свог бо--

испиту. Не сме се ништа зане~ '

/ А

о решити питање из- , ~

Јованка ТЕРЗИН.

У ЧАСТ:ПЕТОГ КОНГРЕСА КПЈ 285

ЈЕ] фронт Београда, прихватајући позив Освободилне фронте Љубљане да се у част Петог конгреса КПЈ организује такмичење међу главним градовима република у културно-просветном раду, обавезао се, поред осталог, да ће наша културноуметничка друштва учинити десет посета рудницима у Србији, Македонији, Косову и Метохији пи Босни и Херцеговини,

Крајем прошлог месеца пошло.

· „Братство“ у рудник „Горче Петров“ који се налази у предграђу Скопља. Одушевљено дочекани дд македоиске браће у Скопљу, где су дали приредбе у позоришту, у Фабрици дувана и преко, скопског радија чланови друштва су наступили прод рударима рудника „Горче Петров“.

Слушајући и гледајући. песме и игре из разних крајева наше земље, рудари Македоније су после сваке' тачке, срдачно поздрављали Београђане, Приредба се на крају претворила у велику манифестацију Партији, Титу и братству и јединству наших народа.

Чланови друштва „Братство“, који су се недавно вратили са овога пута, са одушевљењем причају о дочеку који им је припа у Македонији.

Истога дана када и „Братство“, културно-уметничко друштво „Жарко Зрењанин“ пошло је у рудник „Косово“ у обла-

сти Косова и Метохије. Шездесет и три члана друштва иступала су пред рударима, који су изразили радост и задовољство

РЕМИЗА ИБРЛИМОВИЋ

7. реја ен 5 “ мовића За свога сина. М уда1а "се: .

ж а

Кад се у Доситијевој улици 4та прође кроз два дворишта и три капије, силази се, стубама у један посебан свет. Дуж приземне зграде простирг сг равно двориште, на чију .почишћену земљу опадају »петроваче« јабуке са гранатог стабла, У једном куту дворишта летња постеља застрвена шареницом. У другом, под косом стрехом' од дасака: лет“ ња кујна, Дуж тарабе дугачка клупа и орибана софра прислоњена на њу. Четвороножне, ниске клупице ту и тамо. Поред врата ред кутија од конзерви са босиљком и минђушицом. О клину. на бело окргченом зиду. висе: ситно; уметнички плетене, македонске чарапе,. ми 4 ;

Све то, до последњег детаља, као да не припада Београду. Као да. је. неко »окрњио« село Локвице и комадић његов пренео овде, готово у центар града. | Ка

„Ту живе Ремиза и Уко, Ту је и њихова породица: седмого“ дишња , Адиџа, четворогодишњи дечак Ремзија и сасвим ма ла Наџија, која већ пет. месеци прелази у очево наручје, кад се он врати са свог. ноћног рада на оправци, постављању и. истављању_ трамвајске Му ж

Навика је навика и Уко није

__ радо пристао да Ремиза скине |

5 ! шни зар. Активисткиње целог :У“

запросила је мајка Уке Ибран-- седства, међутим, биле су у; “ ,

пази ен ли 5 = порне у свом тумачењу. Тре бало је убедити и Ремизиног девера, који је имао утицаја на брата.

Помогао им је случај. Сетио се Уко да му је отац Мемед, који сад има 88 година, причао» још кад је дечак био, да се сећа времена кад се жене нису покривале,

— Било је, вели сасвим необично кад је то прва учинила. Причало се по селу, А учинила је јал од голотиње, јал од велике лепоте... |

То је донекле »омекшало« Укову упорност. И Ремиза је ишла без фереџе прво по дворишту, после до пијаце, А сада је то све обична ствар.

Милујући кратко потгечену косу Адиџину, Ремиза се сад већ смеши оном времену, и навици, и упорности мужанм девера.

1 ж

Но није само скидање зара значајно за Ремизин живот У Београду. Она се бојажљиво зближавала са женама у ули: ци, а када су 10]. приликом Наџијиног рођења донеле повојницу,. Њена радост оборила је све ограде накалемљене повученогти, Тако је, у разговору, под гранатом јабуком У дворишту, где жене често навраћају, доз-

' нала за аналфабетски течај.

Зажалила је што. везана децом, није У могућности да му се прикључи,

:— А, знаш. волела бих да

пишем. Да пишем у Локвице, мојом, овом руком., 4,

гледала шаку. као неприклад“ | ну алатку, беспомоћно, Ј

слова, Стеже оловку да Јо] ВР

каже. уз слегање „рамена: ,

кроз троје вратнице и два дворишта и неписмени досељени

„гућности, да открију „све драгоцене лепоте које у себи н0

што су другови из Београда дошли да их посете и да им по-

кажу како трудбеници Београ, 5

" цене напоре које они чине у 34+

једничкој изградњи наше зеу и социјализма. АН сА

И друштво „Никола Тес

ла

које је 3 о. м. отпутовало у руд-

ник „Трепчу“, и: друштва: „|

ван Горан“, које ће посетити рудник „Злетово“, „Ђока Павловић“ које ће; обићи „руднике Тимочког басена, „Стевач “Бракус“ које ће дати приредбе у Алексиначким рудницима, а ко Цветковић“ које ће посетити руднике Босне и Херцеговине, и „Полет“ и „Слога“ из Зе“ муна, проћи ће кроз руднике Ма кедопије, Србије, Косова и Ме тохије, Босне и Херцеговине, И пронети поздраве другова и браће низ: Београда. АИ

у а у

При томе је подигла и по-4-

' 1

ж о ЕН %

Данас Ремиза пише прва

хови прстију побеле од прити“

у – пе У ска, — али слова су ту, читка, разговетна;

»син_ сан..«

Можда су редови мало. кривудави, Но сваког часа бнвају равнији, Како и не би, Ре мизино чело ороси се знојем. као да копа. док их, исписује У правој школској свесци, Коу скрива од деце под даску 34 | мешење, завијајући је, претходно,. у танку џерџели-ма“ раму. |

Десет је дана како једна 02 |

другарица долази код Ремизе да јој помогне да савлада 23 буку, да пише и чита. И док | се жене сагињу над свеску И Ремиза са радосном стрепњом доживљује оно што ће њена Адиџа на јесен доживљавати У школи, Уко, љуља у наручју умотану Наџију и. ма да :е 9 чито радује што му жена учи,

— Неће да шкоди, неће... Тако _ писменост _ пролази

у наш град, приближују се мо“

си написана реч. 5 " Јулија ЛУЧЕВ.

Џ | 4