20. октобар
а 5
зе 1 (Наставак са друге стране)
ма саренија Је могућност аху_ мулације земље у рукама појеудинаца, ограничила је у знатној мери неземљораднички посед и ограничила величину – земљи· сте поседа у рукама појединаца својину капиталистичких елеме· вата. Она је такођер дала потустрек оснивању сељачких рад_них задруга за колективно обра ње земље, колективно сточарство и рибарство. Враћена је | сељацима земља која им јеу старој Југославији била одузета из шовинистичких разлога или опљачкана ' од банака м трговаца'за дугове. Спречена је шпекулација' земљом стављањем сваког: преноса непокретне имовине; међу приватним лицима под контролу и одобрење државе, „Онемогућено је притрабљивање земље сиромашних сељака од стране сеоских богаташа.
“ Напионализовани су: читава индустрија, кредит, саобраћај, _ средства везе, рудна блага н воде, извори природне снаге производња | електричне — снаге, крупна трговина. Имовина иностраног капитала прешла је у руке државе. Претежни део ситне трговине прешао је у руке државе = потрошачких задрута. ___ Спољна трговина постала је мо__ иопол држање. Створен је моћан“ социјалистички привреде као одлучујући фактор у нравред животу земље, који о кређује нравац даљег развитка „ шелокупне народне привреде. По · селе две године обнове ратом раз · рушене привреде отпочело је ус| веша спровођење првог Петого · дишњег плана који има задатак | дасдликвидира привредну ни тех| вичку заосталост, да учврсти е| каномску и одбранбену снагу земље, да подигне опште благо, стање трудбеника града и села, ода положи темељ | социјали| стичком друштву. | Покренут је снажан развој ва . Жр које окупљају огромне | масе ситних а средњих сељака · # "које служе као моћна полуга | 38 економско и културно подиза , ње “села и за унапређење и со · ШЕјалистички преображај пољопривреде. | „Даље је развијен нови државни апарат, Развијен је нов правНи поредак и демократски судски систем. Снажно: су развијени ме-
они органи народне власти и и-“
ницијатива радних маса за учешће трудбеника у управљању државом ин у контроли државних органа. _ Помогнуто је _ изграђивање занатског задругарства ни процват домаће занатске радино_ „звапочет „је, свестран културу ' ви-плеображај земље. Све. јаче _ фе-помаже . развитак науке и њене прлмене. Обезбеђени су 0сновни' услови за достојан жи: вот интелигенције. која се све преданије укључује у социјалп стичку изградњу.
'Настазљено је изграђивање моћне наролне грмије. чувара . мира и безбедности земље,
На: тај начин, градећи даље на великим тековинама Народ“ ноослоболилачке борбе. Југо славија чврсто корача у изград њу социјалистичког друштва. За изградњу социјализма у Ју" гославији постоје сви упутра: шњи и спољни услови.
„Изградња социјализма у Ју · гославији јесте данашња етапа
борбе радничке класе ин рад них маса града и села, етепа борбе на путу ка коначном _ пиљу радничке класе и њене ·' авангарде — изградњи кому: Нистичког друштва, 7. дру штва у ком= ће нестати' све класне" разлике и у коме ће севакд радити према својим
способностима. а добијати пре ма својим потребама,
"У “борби за изградњу сопи“ јализма, као и у читавој сво“ јој делатности, Комунистичка партија Југославије руководи се. учењем |. мархксизма-лењинизма, искоством _ међународног радничког покрета уопште, а напосе искуствима Свесавезне комунистичке партије. (бољше вика) и својим сопственим, и“ _ скуствима. стеченим: прво, У бдрби_ против класног непријатеља и његових агентура У ралничком покрету и Комуни'стичкој партији до рата; дру: гб. У оружаном устанку за на: иионално ослобођење земље и „освајање власти; треће, У по: "__ Слерстној борби за обнозу и а изгралњу земље на новој, социјалистичкој основи.
ери Инеса 5 | 5
Комунистичка партија Југо“ _ Славије, на челу радничке кла: сви, читавог радног — народа · Трада и села, окупљеког у 0
_Тромној већини у Народном __Фронту, “бори се у салашњој етапи. за изградњу социјали“
зма као. прве фазе комунизма, тојест .за изградњу таквих друштвених односа у којима
е "средства производње бити полруштвљена, производња Љлански организована, униште не» могућности експлоатације човека од човека, ликвидиран класни антагонизам и приме Њен: принцип; свако према ово
% 5] ; „6
јест ограничила земљишну,
| пред очима
у Н у у јим _ способностима, свакоме.
према његовом раду,
У условима борбе за изград: њу социјализма у нашој зе мљи класна борба заоштрава се и трајаће све ло коначне ликвидације експлоататорских елемената, у . Напоредо: са снажним соци Јалистичким сектором који је обухватио индустрију, банкгрство, саобраћај и крупну трговину, а У главном и ситну трговину, затим део пољопривре де у форми државне и задружне својине, у граду постоји и ситна робна производња (занатлије), а у пољопривреди о-– на у великој мери преовлађује ж из ње се неизбежно рађају капиталистички односи, на њеној основи се развија класна. диференцијација. ,
Народна власт је пра томе одлучно на страни ситног ми средњег сељака, штитећи их од експлоатације и обезбеђујући њихов посед од пљачке сеоских богаташа. Имајући стално чињеницу да је социјалистичка изградња не могућна- без ликвидације капиталистичких елемената на се. лу, Комунистичка партија сматра да је и даље задатак државе радног народа да — с слањајући се на активну подршку широких слојева „радног сељаштва — ограничава капиталнстичке елементе на селу
Учвршћење
Основна карактеристика наше народне власти (народних одбора, народних скупштина), јесте» у томе што је то власт радног народа града и села у којој руководе ћу улогу нма радничка — класа. Партија мора притом о имати у виду да се у поједине органе на-
. родне власти још увек увлаче. : реакционарни елементи, и да је
потребна стална будност и борба против њих. Пн Народна власт у Југославије јесте баш она власт помоћу које трудбеници наше земље воде успешну борбу против «капиталистичких елемената и за изградњу социјалистичког · друштва. Руководећа улога радничке класе у народној власти обезбеђује да ова има оне основне карактеристике диктатуре пролетаријата које обезбеђују социјалистички развитак земље, а то су: та власт је способна да сломи отпор експлоататора; та власт је способна да организује изградњу сопијализма; та власт је најпогоднија да у борби за остварење социјализма уједини _ најшире масе радног народа.
ут Вадаци Партије“ јесум отели
1) даље учвршћење им изградња народне власти (народних одбора, народних скупштина) као оруђа радног народа у борби за изградњу социјализма;
2) бирање у све изборне органе народне власти на:бољих претставника радног народа;
3) стално учвршћење веза органа народне власти с радним масама и све шире учешће радних маса у раду народних власти преко зборова бирача, савета грађана комисија, одборпичких група итд; јачање одговорности – изабраних одборника и народних посланика и масовне контроле над њима; полагање рачуна одборника, народних посланика: и одбора у целини бирачима о свом раду;
4) стална н пепомирљива борба против покушаја. непријатеља радног народа, који би ма у ком облику хтели да поткопају снагу народне власти или омету њен рад на изградњи социјализма; . |
"једничкој' борби против фашис-
(сеоске богаташе) у њиховој екоплоататорској активности и да ломи њихов отпор: против мера државе радног народа, које иду за тим да ојачају позиције социјалистичког сектора народне привреде уопште, а на селу посебпо, | Истовремено, Партија ће се борити за јачање и развијање земљорадничког – задругарства као најпогодније организационе форме _ окупљања _ сељачких радних маса у борби за изолацију сеоских експлоататора и увлачења радног сељаштва у социјалистичку изградњу. Комунистичка партија сма'"тра даље, да је задатак државе радног народа ла помаже занатлије, како би се у најразноврснијим облицима могли да уклопе у социјалистичку ИЗградњу, нарочито се старајући да'се одржи ни развије високи квалитет њиховог рала. При томе Комунистичка партија наглашава да њихово укључивање, У разним облицима, у систем социјалистичке привреде може да се изврши само на (снови потпуће добровољности п свесне решености самих заатлија. Свако вештачко форсирање, или административно присиљавање, или стварање општих шаблона могло би нанети штету самом процесу Ухључивања занатлија у социјалистичку изградњу и квалитету
пи занатске производње, а н по-
литичкој повезаности | радних
занатлија са'радничком класом
и осталим трудбеницима. Шти-
тећи радне занатлије од про-, падања, указујући им пут ка
социјализму, Комунистичка пар
тија: истовремено ће се најодлучније борити против _ свих
појава капиталистичких тенденција, које се јављају на бази ситне робне производње.
Комунистичка партија признаје право личне својине на предмете личне употребе (укључујући и станбене просторије), као. и право – приватне својине ситних произвођача на средства производње која не служе експлоатацији других људи.
Партија ће се у. овој етапи борити за изградњу сопијалистичког друштва. која ће се остварити, 1) свестраним јачањем и даљим развијањем социјалистичког сектора народне привреде у форми државне и задружне својине;
2) јачањем савеза радничке кла се с радним сељаштвом и свим радним масама и — ослањајући се на тај савез — свестраном борбом за ликвидацију капиталистичких елемената водећи притом рачуна да та борба буде у складу са истовременим порастом снаге и организационе способности социјалистичког сектора народне привреде. “У
и изградња народне власти
5). стална н непомирљива борба „против _ бирократизма сваке врсте, као реакционарног наслеђа које води однарођивању државног апарата као озбиљне препреке брзог економског, политичког н културног – напредовања земље а радног народа; |
'6) неуморни рад на подизању политичког стручног. и културног вивоа органа народне власти;
7) развијање иницијативе локал
вих органа народне власти и све-
страно · јачање локалне привреде.
__ Учвушћење равнолравкогти . нароза Југославије
Срба, · Хрвата, Словенаца,
Македонаца и Црногораца
н обезбеђење права нацисмалчим · мањинама
. Народи Југославије извојевали су. оружјем. равноправност. у, 32тичких~ завојевача и свих дома“ ћих · хегемониста и шовиниста и својом слободно извршеном вољом — „на. основу права народа на самоопредељење, укључујући и право -на отцепљење и уједнњење с другим народима — ство•
рили садашњу заједничку држа-
ву. Равноправност народа Југосла вије већ је утемељена и у државном погледу и загарантована постојећим _ Уставом Федеративи Народне Републике Југославије и уставима пародних. република (Народне Републике Србије, На. родне Републике Хрватске, Народне „Републике Словеније, Народне Републике Босне и Херџеговине, Народне Републике Македоније и Народне Републике Црне Горе). Равноправност, братство и јединство народа „Југославије још. више су се учврстили у току борбе за обнову и изградњу, земље на новој социјалистичкој основи. . Федеративна Народна · Република Југославија већ. је „доказала своју животну способност „и · могућност. свестраног напретка. · '
Борећи се на челу народа Југославије за даље развијање н у чвршћивање њихове равноправности, братства и јединства, Партија мора стално имати на уму да се остаци шовинизма н национализма _ најдуже и најупорније одржавају и да је потребан свестран и. упоран
васпитци рад да се они са. влађују. Задаци Партије по том питању
јесу: . 1) чување, учвршћивање и даље развијање националне равноправ» ности народа Југославије;
2) свестрано привредно подизање им јачање народних република тако, да се оне могу несметано развијати у свим областима економског и културног живота и битни истовремено хармонечни делови _пелине — Федеративне Народне Републике Југославије;
3) свестрана помоћ — како пре ко савезних органа, тако и непопривредно развијенијих
сезилимир 5 ласт ових
чет
ликвидирала у што бржем темпу; 4) упорна и ценомирљива бор-
ба против сваког. покушаја нарушаваља. и слабљења“ равноправности, братства н јединства на» рода „Југославије, као против једне од највећих опасности за независност и слободу наших народа, као и за јединство радног народа и опстанак његове државе; 5) упорна борба 32 искорењивање буржсаског вацлонали зма, шовинизма, потшењивања других народа — њихове псторије, културе њихових'способности ни заслуга, као једне од највећих сметњи које разбијени остаци реакције или њихова клеологија постављају зближавању радних "људи и народа наше земље.
6 обезбеђење свих материјал них и других услова за несметан развитак култура поједипих народа Југославије — националних по форми, а социјалистичких по садржини;
ту учвршћење и осигурање постојећих _ права националних мањина, да би им' се омогућио несметан национални културни развитак, По
И А В НО ТрНИ а ен
Претвазање Југославије у развијену Н "индустриску и пољопривредну земљу _
Без инлустријализације н електрификације земље не може се замислити успешна борба з3
социјализам н победа над капи
талистичким "слементима у нашој земљи, а такође ни независност народа Југославије. Ин дустријализација и електрификација земље, које. омогућују висок развитак | производних снага јесу предуслов. социјалистичког преображаја пољопривреде и њеног брзог развитка. Индустријализација п електрмфикација земље такође су предуслов подизања материјалног и културног нивоа радних маса. Подизање производности рада усавршавањем технике 4 организације друштвеног рада једно је од најважнијих средстава за победу новог друштве ног поретка.
Без Масовног подизања кадрова немогућно је 'индустрија лизовати земљу.
Досадашње _ сопијалистичко планирање већ је дало огромне резултате у борби за развијање и јачање социјалистичког сектора народне привреде и за брза социјалистички . преобража! наше земље. па
Досадашња борба за сопијалистичку изградњу показала је огромне могућности развитка наше земље и изазвала невићену стваралачку ницијативу и радни елан маса, а нарочито радничке класе без чега би 6 ло немогућно тако брзо савладати. послератну разрушеност и покренути привредни живот 7 правцу брзе индустријализације земље. у
Комунистичка партија Југославије сматра даје потреб. но развијање све тешње · економске сарадње земаља сопијалистичког привредног система, ради постизања бржег и све-
странијег привредног,. напретка — како заједничког, таком сваке земље посебно; Г
И најзад, Комунистичка партија Југославије залаже се за
Социталистички "преобтажа!, унапређење пољопривреде и културно подизање села
Темељито подизање пољопри вреде, без чега је немогућан рад џ развитак индустрије, као и, нормално, „снабдевања
„„редетвима- за:“нећоле "радника;
намештеника“ изградних · људи уопште, неоствариво “је без со. цијалистичког преображаја пољопривреде. а '
Социзалистички преображај пољопривреде једини је пут 4 начин да се радно сељаштво коначно спасе од капиталистич ке експлоатације и од немашти не џи пропадања, ла му се ство. ре услови свестраног матери.
Јалног и културног развитка.
Средство. и организациони облици социјалистичког. преображаја пољопривреде „јесу, у. првом реду,- развијање 'земљорадничког ·-задругарства: од ње. гових најнижих до највиших облика и јачање „сопијалистич. ког сектора у "пољопривреди. ·
То је пут постепеног јачања задружне својине средстава производње; то је пут којим ће се наше радно сељаштво на својим "сопственим “ искуствима уверити у предности крупне. за' дружне пољопривредне пронз;“ водње са високом техником над ситним индивидуалним газ“
— Резолуција 0 односу КПЈ према Инрорнбнроу
како радничка класа није и не треба да буле водећа "снага у борба |
У вези с размимонлажењима која су избила између Централвог комитета Комунистичке“ партије Југославије — с једне стране и Централног комитета Свесавезне комунистичке парти;е. ((бољшевика) — а касније » Информацноног бироа комунистичких. партија — с друге стране Пети конгрес Комунистичке партије Југославије
| '
доноси следећу
у
РЕЗОЛУЦИЈУ
| па лије . Пети конгрес КПЈ одобрава став ШК КПЈ у вези с опту> жбама ЦК СКП (6) пи Информбироа и његово улорно настојање да увери како ЦК СКП (6), тако м друге чланице Информбироа, у нетачност њихових оптужби и да скрене: дискусију на принципијелну а стварну критику рада КПЈ, у колико ове партије за ту критику
имају ма какву основу.
от
; Пети конгрес констатује да је критика у писмима ЦК СКП (6) и у Резолуцији Информбироа о стању у КПЈ нетачна, неправилна
а неправедна.
Пети конгрес КПЈ констатује да су нетачне тврдње о томе како ЦК КПЈ води Југославију ка постепеном подређивању империјалистичким државама и претварању у буржоаску "државу, него је, на против, тачно да ШК КПЈ води земљу ка, свестраном јачању њене независности према империјалистима и јачању социјализма У њој, — а самим тим и јачању општег демократског „фронта. Такође су нетачне тврдње да у Југославији јача капитализам — у граду и селу, него, на против, јача социјализам, а води се доследна борба
за потискивање капиталистичких елемената на селу.
Нетачна · је
тврдња да се КПЈ претвара у илегалну секташко - бпрократску, ку“ лачку Партију с војничком дисциплином, која се утапа у Наролком фронту, а: на против, тачно је да је КПЈ легална владајућа Партија која руководи Народним фронтом и у којој се, упркос недостатака и слабости, негује: и развија унутарпартиска демокрагија.
Исто тако стоји и с оптужбама да руково
дноца КПЈ шире теорије
У, Ј М
за социјализам, како је могућно мирно урастање капиталистичких , елемената у социјализам како се авантуристичким, неприпремљеним ; мерама компромитује социјалистичка изградња. у Југославији ита. Нарочито је тешка, нетачна и неправедна оптужба да воћство КПЈ
води антисовјетску политику и потцењује улогу Црвене, армије у:
рату — уопште, а у помоћи. Југославије — напосе и томе слично, Међутим, тачно је да се у поменутим критикама, а особито: у кампањи која је настала после Резолуције Информбироа о стању. У КПЈ, неправилно оцењује и потцењује наша Народноослободилачка
борба. :
~ : “ На основу свега тога Пети конгрес КПЈ констатује да ЦК. КПЈ није напустио учење марксизма • лењинизма, него да, на про-
тив, у основи правилно примењује
на конкретне услове Југославије (одобравање), |
Ш
. Пети конгрес КПЈ констатује да су, п поред нетачних „опе, тужби и поменутих размимоилажења, воћство КПЈ н КПЈ остали
учење марксизма · лењинизма,
«
|
/
у свему верни принципима међународне. пролетерске солидарносте н јединства антиимперијалистичког демократског фронта, ме
1 |
М
_ Пети конгрес КПЈ сматра да ЦК КПЈ треба да учини све | што је могућно да се ликвидирају размимоилажења с Шентралним комитетом Свесавезне комунистичке. партије (бољшевика) п да на-_
1
стоји да се ЦК-у СКП (6) пруже на ли се увери у нетачност својих оптужби. ђ
Ми У
· Пети" конгрес КПЈ констатује да' се КПЈ није искључила из
цу места све могућности. дз
(Зе
'Информбироа тиме што није узела учешће на задњем заседању Информбироа и сматра да би после ликвидације размимонлажења из-
међу ЦК КПЈ и ЦК СКП (6), отпао
ствовање у Информационом бироу.
и тај разлог за њено неуче-
«5 њИ 3 о» - | „А 1
мирољубиву привредну сарад- | њу Федеративне Народне Репу блике Југославије са свима земљама које желе да с њом 2државају привредне односе на бази равноправности. св
Имајући све то стално Да очима, Партија ће св борити Ба.
4
· 1) свестрано развијање про- | изводних снага земље; а 2) доследно спровођење прин чипа социјалистичког планирања у привреди; А , 3) подизање металургије но производње машина као основе индустриског развитка и повећања одбранбене способности. земље; + 6 РоИ 4) електрификацију земље;
5) развијање и унапређење у рударства; , МЕ 6) развијање н унапређење саобраћаја; 4 ИВ
.7) подизање војне индустрије: ђ 8) подизање о нндустрије пољопривредних машина и справа: 1“ ' МА 9) упоредно развијање с те. | шком индустријом лаке инду~ и стрије (индустрије широке по, . трошње); ЕЛИЈЕ 10) подизање кадрова потреб вих за индустријализацију земље: и 11). развијање сопијалистич« ке трговине, развијање широке мреже радничко ~ намештеничког потрошачког задругарства, подизање кадроза за соција. листичку. тоговину, ради пра. вилног снабдевања становинштва и нормалног рада .социјалистичке индустрије, 12) стално повећавање про изводње ни подизање. производ= ности рала (техничко усавршавање, организапија рада, радне норме; стална штедња и снижавање трошкова производње; сопичалистичко такмичење. уларгиштво, рационализатор ство. новаторство; радна дисит плина, сусретни планови; добро вољни радови, планови Народ. ног фронта). Ј 1
па -- = СЕ
на ""
динством са" заосталим · оруђима рада; Комунистичка партија ЈУ гославије | притом — наглашава да са» како“ организовање рад- Х ог“ сељаштва у задруге. тако сам лаљи развитак тих 38. ДХруга“ка вишим “формама, мора да врши искључиво на основи дог бровољности н свесне решено сти самог радног сељаштва, Свако" вештачко форспрање или "административни притисак. само би кочили и реметили пропес социјалистичког преобра. жаја села и слабили савез: рад. ника и сељака. ј % И најзад; подизање пњ социјалистички' преображај наше пољопривреде не могу се извршити задовољавајућим темпом без привременог пребацивања знате нах финансиских. средстава из -3 прихода социјалистичке ·инду- стрије у пољопривреду. Та сред 04 ства- треба да се убацују у по- , љопривреду првенствено путем задруга — јачањем задружног сектора, и путем државног“ сектора у. пољопривреди — подизањем, јачањем и проширењем мреже лржавних – пољоприврелних добара, која претстављају врло. важну карику у'сопи!јалистичком преображају' пољопривреде. Али истовремено. тргба. путем "јевтиног: кредита и другим мерама пружити помоћ ситБОМ и средњем сељаку ,за уна-. пређење његовог газдинства, > _ Упоредо са социјалистичким преображајем пољопривреле. мора · ићи,н културно подизање. села, које, са освоје стране у нашим условима, убрзава и сам соци:алистички преображај пољопривреде, ЈЕ. 5 Ради постизања сошијалистич ког преображаја пољопривреде н културног подизања села, Ко- | мунистичка партија Југославије. поставља као задатак следеће 1) Свестрано помагање и раз- | вијање земљорадничког 'задругарства ол његових најнижих“ облука (набавно - продајне з4-. друге) до највиших облика (рад не задруге); | ,2) замашна финансиска помоћ државе земљорадничком задругарству у циљу, инвестиција за изградњу задружних построје- | ња набавку задружних машича в других средстава пољопризрел не производње, сточног фонда итеасла ја 3) повећање површина задру жне земље; '
..4) обезбеђење строгог придр. жавања принципа ста при'ступању радних сељака. ту "задруге, а нарочито у радве | задруге, водећи при томе рачуна ин о особености појединих кра. јева; 4
таи је
Шо го тано. "Ма.
ата |