20. октобар
%
~ редавно одржан, Пети колгрес б] КПЈ има вељики значај не само Миља ва партиско чљанство већ и за __ све наше народе. Број учесника на Конгресу показује да су на Петом кон_ гресу, преко својих делегата, учество_ вале вајшире масе партиског – чланства, Од огромног су политичког Зна-
_ чаја реферати Централног комитета. __У' рефератима је на основу дубоке 'марксистичко • лењинистичке анализе дат читав историјат КПЈ. На основу
свестране анализе свих актуелних пи"тања Конгрес је одредио даље путеве развоја наше Партије и наших народа за један дужи временски период, Одлуке Петог конгреса КПЈ имају ведики значај за развој социјализма У земљама народне демократије, Оне су поред тога још и снажан ударац снага ма империјалиста у свету, Пети конжтрес има велики значај за учвршћење и даље јачање политичког јединства наших радних људи.
'' 2,323 делегата бираних на демократски начин једнодушно су одобрили до-
"адашњу политичку линију и практи. чан рад ЦК КПЈ, Једногласио је изабран новн ЦК од 63 члана у који је ушао читав стари ЦК који је и до са ју успешно руководио радом ЦК КПЈ. Конгрес је донсо Програм и Статут Парттје, резолуцију о непосреднтм задацима ортанизапије КПЈ и резолуци= ју о односу, према _ Информбироу. Ових дана почето је са птроредом материјала са Петог конгреса КПЈ у Ммасовинм организацијама _ Београда. На конференцији сипдикалног актива Београда друг Грга Јанкес одржао је реферат: „Пети копгрес Комунистичке партије п ваши задаци“. После реферата и дискусије домесети су следећи закључци са конференције _ синдикалвог актива Београда:
У знак неограничене љубави и Фданости према нашој славној КПЈ Централном комнтету на челу са најбољим сином наших народа другом Титом, трудбеници Београда, заједно са трудбеницима целе наше домовине, самоиницијативно и широко су развили Претконгресно социјалистичко такмичење у част Петог конгреса КПЈ. .
Несебичвим зелагањем, ударничким радом ни стваралачком иницијативом испунивши м премашивши све при. давене _ обавезе, трудбеници Београда још једном су доказали да нелокодеОСљиво. учествују У мзградњи социјадизма у нашој. земљи, и да:иду БУтем који им је указаља и којим их во-
· ди наша Партија и друг Тито,
Претконгресно такмичење У Београду. које је добило незапамћени замах у данима одржавања Конгреса, од 21 -—_ 31 јула, ми огромни резултати постигнути баш у том периоду. најбољи
су одговор на неоправдане оптужбе м клевете против наше Партије и нашег руководства, најбољи су доказ да СУ радници и службеници Београда и пеле наше земље, организовани у Јединствене синдикате, черсто збили редове око своје Партије, Централног комитета и друга Тита, највећа су гаранција да ће нспунити све задатке које пред нас постави наша Партија.
· Учествујући у третконгресном тик мичењу „радници и намештеници главног града наше нове социјалистичке домовине, са одушевљењем су прати– ли рад Конгреса, свесни _ његове Нсториске величине (значаја), свесни да
Ман ји
__ Конференција синдикалног
актива Београда
су судбоносно повезани са својом авангардом, са својом Партијом. Поздрављајући са одушевљењем одлуке Петог конгреса КПЈ, наш новоизабрани Централни комитет на челу са другом Титом, Програм и Статут КПЈ, резолуцију Петог конгреса КПЈ о осповним _ наредним задацима организација КПЈ и резолуцију о односу КПЈ према Информбироу, синдикални активисти у име трудбеника Београда, партијаца и непартијаца, организованих у синдикалне оганизације Београда обавезују се и заветују, да ће дати све од себе да залатке које је пред нас поставно Пети конгрес КПЈ одлучно до краја изврше, без обзира на све тешкоће које се буду супротставиле.
Крзно везани за наш предводнички одред за нашу КПЈ и Централни комнтет на челу са другом Титом, син дикалне организације Београда, функционери, активисти и чланство учиниће све да доследно и на време проведу све одлуке Конгреса у дело,
Конференција у вези с тим доно следеће закључке: ,
1) Да све синдикалне организације Београда одрже "масоште састанке са радницима ни намештеницима у гвојим предузећима и установама по питању Петог конгреса КПЈ н његових оддука, 2) Задатак је синднкадних форума н активиста да организују по плану ко ји ће израдити Месно синдикално веће, детаљну _ прораду материјала са Петог конгреса; реферата, извештаја, резолуција, Програма ин Статута КПЈ и то преко предавања, кружока и чи таљачких група. Цео материјал прорађивати посматрајући прилике у натвој земљи и положај наше земље у свету, кзо им кроз снтуацију у самом предузећу или установи, разрађујући задатке за своју организацију за свако радно место, одељење, предузеће или установу и метод како да се најбоље ин најбрже примене у живот.
3) Појачати рад на подизању политичке и ндејне свести радника и службевика из Београда, Изучавати Марксизам — Лењинизам и још јаче развијати љубав према нашој Партији на челу са Централним комитетом и друтом Титом, те на тај начин преваспитавати лике и службенике у духу комунизма. У.том циљу наше синдикалне организације треба да сачине планове и да организованије приђу изучавању науке Марксизма — Лењинизма, изучавању историје наше Партије, историје радничког покрета наше земље, историје Народноослободилачког покрета и борбе и проблема изградње социјализма код нас. Развијати борбу против идеолошког и политичког за» страњивања н на томе јачати једик ство, акциону и продуктивну способност радничке класе,
4) У циљу даљег идејног, политич_ ког и организационог јачања Народвот фронта, као опште политичке организације наших народа, настојати да се сви чланови синдиката укључе у рад основних организација Народног фронта и да дају све од себе у извршењу задатака које је Пети конгрес поставио пред организације Народног фронта. у
Бу Леље развијати н учаршћивати савез радника м сељака п помоћи нз-
градњу социјализма на селу им то: пру жањем директне
помоћи ва изградњи
задружних _ домова; успостављањем чвршће везе са задружним сектором на селу и пружањем веће помоћи (савез трговачких) организацији задруга; успостављањем сталне везе са радним масама села и то преко узајамних посета, политичких и других предавања, културно - уметничких приредби итд.
6) а) Правилним радом синдикалних организација обухзатити у синдикални покрет раднике и службенике који до сада нису организовани, Више пажње посветити радницима са села, који први пут ступају у индустриску производњу. 6) Водити упорну борбу против бирократије у раду, а за даље развијање демократизма у нашим организацијама, за масовније учешће радника и на мештеника у раду синдиката и решавању привредних, политичких и култур них задатака.
ву Нарочиту пажњу посветити организационом учвршћењу _синдикалних Организација у Београду: месних одбора, управних одбора подружница и пододбора, формирању синдикалних група и комисија, као помоћних апарата. Побољшати метод рада и руковођења __ бољом _ организацијом посла
и планским радом уношењем више
Ниједан наш човек неће о» клевати ниједног тренутка да се у потпуностизаложи У
остварењу задатака постављених одлукама Петог кон. греса КПЈ
И
система у рад и продубљивањем проблема. г) Развијати другарску критику и самокритику: која треба да помогне не само бољем извршењу задатака, већ и уздизању наших функционера и активиста и даљем рзвијању демократичности у раду.
д) Остварити пуну евиденцију и сва
кодневну контролу извршења задатака, организовати извештајну и статистичку службу п редовно и на време достављати извештај вишим синдикалвим форумима.
7) а). Још јаче развити социјалистичко такмичење џ радни елан, и мобилисати све чланове синдиката за извршење производног плана за 1948 годину до 29 новембра.
Организовати такмичење _ између радних колектива Београда и главних градова народних република т. ј, из међу месних синдикалних већа, месних одбора исте струке н између нојединих предузећа.
6) У организацији такмичења посветити више пажње преузимању индивидуалних, групних и бригадних 0бавеза т развијању ударништва и Но-
ваторства. Планове такмичења састав, љати на бази плачова предузећа, расчлањавзати их на тромесечне, месечне и дневне планове за свако радно место контролисати и евидентирати извршење датих обавеза, редовно сумирати постигнуте резултате и упознавати са њима радне колективе и више синдикал, не форуме,
в) Појачати масовну контролу производње, борити се против бирократског начина руковођења, а за бољу ор ганизацију рада, за уношење _ нових метода у раду. за правилно коришћење и распоређивање квалификованих радника, за снижење пуне _ планске цене коштања, за штедњу материјала и чување народне имовине (машина алата итд.), за увођење реалних норми и акордног система плаћања итд.
г) Појачати радну дисциплину, развијати социјалистички однос према раду, повести борбу против изостанака, неодговорног напуштања радних места н забушантства свих врста, а варочито против флуктуације радне сна-
ге,
8) Пружнти пуну помоћ управама предузећа на стручном уздизању кадрова, Организовати разва стручна предавања ни семинаре вод руководством синдикалних Организација,
Помоћи организовање машинскег, едектро-техничког м грађевинског техникума, ми вастојати да се поред њих још у овој години отворе текстилни и графички техникуми. Организовати разне занатске курсеве и школе као на пример: за кројаче. обућаре, куве-
ре итд.
· Насто'ети да се број ипдустрисиих школа за ученике у привреди новећа и да се школе отварају ври свим већим предузећима,
Проширити школе за опште обраве. вање радника, а број полазника повећати од 180 на 1.200. Исто тако повећати број полазника у вечерње синдикалне гимназије на 3.000,
Побољшати организацију школа, на допувити _ програм политичким Е сићдикалним темама, помоћи у ода бирању кадрова, појачати радну дисциплину у школама и курсевима М пружити већу помоћ друговима у са влађивању материјала.
9) Број синдикалних курсева повећати од 5 на 10, а број полазника од 130 на 300. Програм синдикалних кур сева што више прилагодити конкретвим потребама и раду подружнице,
10). Побољшати агитацију за извршење дневних производних задатака, за снижење пуне цене коштања, бољи квалитет штедњу материјала, радну дисциплину, нови однос према раду итд. и у ту сврху у сваком нашем предузећу користити сва средства очигледне агитације: табле, графиконе, дијаграме, пароле, плакате, звучнике, активе агитатора итд.
пП) Покренути издавање тодружничких листова у већим предузећима (Стаљинграљ Октобарска слобода, Бродоградилиште Чукарица, итд.) и што више развити и проширити мрежу дописништва. Организовати курсе ве за дописничаре. ;
12) Организовати те већи број предавања у подружвицама у циљу идејно-политичког Уздизања радника п намештеника. У синдикалном дому одржавати редовно предавања за синдикални актив Београда. а од септем» бра месеца повећати број предавања на 4 месечно, 5
СТРАНА 2 пнннн=
о нана
Појачати борбу за љиквидацију не писмености, а нарочито код грађевин ских радника. Организовати аналфабетске течајеве за раднике Шиптаре на њиховом језику.
Побољшати рад подружтичких библиотека и библиотеке МСВ-а, организовати покретне библиотеке у 10 већих подружница и библиотеку у Но вом Београду. |
13) Укључити нове масе индустриских, грађевинских Н других _ радни ка п намештеника и чланове њИхОо,1Х породица у културно-уметничка друштва и појачати идејно-заспитни н стручни рад у друштвима. Ј
Припремити културво-умстимчка ДРУ, штва за међуградско такмичење и оф“ ганизовати 68 наступа културно-уметничких друштава у Железнику, Новом Београду задружним домовима ЕТД,
14) Нарочито појачати бригу Ф сваб девању и исхрани радника и ника и повести енергичту бербу пре» тив свих грешака у снабдевању, која настају услед Онрократсиот појединих управа предузећа — устан нова н извесних службењижа _ Малина! народних власти, ,
Помоћи
ште. Е ; ћ Прузшти нужу иозељћ о нихслтфан пи ти и искапушти епужибим
радничког. снабдевања, њ формнрави непотнуве службе редничког свабдем вања код свих већих предузећа а У станова, а
од предузећа још васу оформљене, а постојеће дру штвеме контроле ахтивизирати Пре» ко семингра м састанака детаљно ИУ“. козљате _ Контроларе са њиховим — #е» дацима ш мачином рада. ћ
16) Отворнти вове мептце код свак већих предузећа и установа, а руко“ водствима постојећих мензи пружити пуну номоћ око организације рада; вабавзке намирница, зимнице ипвентара итд. Неодложо побољшати хвалне тет н калоричну свагу хране но хигин јенске услове у мензама,
Побољшати Организацију _ постоје ћих економија м ироширити их и бо рити се да добију потребне кредите, земљиште, алат, семе, стоку м свиње, фФорсирати и организовати економије или баште код свих предузећа —- у“ станова, која имају преко 200 радвика., > 5
Синднкално организације треба да се боре и да помогну да се ва економијама првенствено уведе баштованство свињогојство, живинарство, га јење кунића, пчеларство, млекарство мтд.
17 Популарисати рејонске раднич= ко-службеничке задруге м активизи“ ратн задругаре. Помоћи задругама код формирања савета (комисијаћ при задружним продавницама у циљу помоћи и контроле њиховог рада, 5
Поставити пред рејонске радничке службеничке задруге питање обезбе= ђења задругара 3зимницом и формиз рати велику задружну економију У Макишу или на неком другом теренуч
18) Отклонити бирократске постула ке у издавању бонова и угља и омоз гућити да се радници и намештеници благовремено снабдевају потребним количинама угља за зиму. Организо“ вати достављање угља мн дрвета рад“ ницима и намештеницима кући.
(Наставак ва трећој страни) 3
ИЕ
едра музика одјекује е отворене веранде лепе троспратне зграде. Групе мушкараца м жена обучених у лаку спортску одећу изводе јутарње гимнастичке вежбе... Тако почиње дану санаторију“ му „Кристални дворац“, У тихођ бањи 'Трусковцу. После Великот отаџбинског рата у бањским местима Украјинске ССР — а међу та места спада Трусковец — извршени су врло обимни радови на обнови. Десет санаторијума обновљено је у Трусковцу и преко две хиљаде трудбеника из свих крајева СССР одмарају се м лече свакога месеца у тим узорно уређеним санаторијумима.
Овог лета тамо проводе свој овмор, на пример, иван Пилипко, шофер из Донбаса, Сергеј Повјеткин, електромонтер из Кијева, Николај Жирнов, борац Совјетске армије, Тарас Кривошејев, тракториста једног колхоза Курске
области и многи други. Велики.
део трудбеника допутовао ну Трусковец на основу специјалних упута добијених од синдикалних организација, друти СУ платили само трећину трошкова, ДОЖ две трећине плаћа из својих средстава синдикална организација, "Трусховец је једно од најбољих балнеолошких места Украјинске ССР. Налалеко је чувен по својој благој клими и изванредним из-
; повод,
ворима. Вода са извора „Нафту“
сја“ сматра се најбољем. Ома од-
лично користи као средство про-
тив болести бубрега, јетре м стомака. Друти извори све бање такође имају заслужено призната медицинска својства.
Није било им најмање лао обновити Трусковец носле рата.
· Скоро изнова подигнуто је 120 ве-
ликих зграда, санаторијуми, пљибиоскоп. Скоро сваки санаторијум има властиту библиотеку. Бања је добро снабдевема уређајима за физио-терапеутско лечење. ;
Као и у евим совјетским републикама, бањско лечење постало је у Украјинској ССР једно од најважнијих средстава за уздизање здравља м радне способности трудбеника — радника м службеника. Влада Совјетске Украјине посветила је обнови м даљој изградњи бања м летовалмшта врле велику пажњу. Од тртдесет осам бања, колико је функциомисало пре рата, већ су 96новљене тридесет три. Протвле године инвестиције у капиталну изградњу украјинских бања мзнеле су преко четрдесет милиона рубаља.
Од лечилишних места Украјинске ССР треба нарочито поменути групу јужних приморских блатних бања на обали Црног и Азовског Мера. То су, У првом реду, чувени Кујалник (тамо је
; ка, Лебедјевка итд. У тим бања“ ма лече се болесници који пате
недавно обновљен велики санпаторијум за лечење блатом), Холоднаја Балка, Осипенко, Кирилов-
од реуматизма, мшеураштије, туберкулозе костију. Мсто тако, У обалском подручју Прнот Мора налази се шест приморско-климатских ми климатско-блатних бања: Аркадија, Љермонтовка, Ска-,
# довск м друте,. Тамо су и кајбо- ље бање за децу.
Пре ргта велику популарност уживала је украјинска блатна бања Славјанск, основана још 1832 године. Девет санаторијума са две хиљаде кревета радило је у Славјанску који се сада увелико о6навља, тако да је ове године већ примио хиљаду мосетилаца.
Мрежа балнеолошких бања Совјетске Украјине знатно се проширила последњих година. Стално се повећава број места у нознатим бањама као што су Тру-
сковец и Морзнан. Потпуно су об-» а - ; 5 1 о новљене Миргородска м Бережуве На тераси санаторијума за трудбенике индустрије нафте у Кисловод ску
ска Баља. У западним областима окружена тустом борсвом тжумом _ Непрестано расте број трудбе- о „Био сам тешко рањен и ковУкрајинске ССР отворена је овог много користи туберкулознима, У ника који се лече и одмарају У тузован на фронту и тек у бањи лета, први љут после диве сезо- карпатима отпочеле су ове сезо- украјинским бањама. трудбеници Жириловки лечење блатом ослоја и а ме рад планинске бање Ворохта, су веома задовољни организаци- бодило ме је патњи. Излечио сам
У ' јаремче и Косов. јом рада по бањама, као и њихо- се, бодар сам и здрав, враћам се
ја
на територији Совјетске Ужра-
јине налази се м преко десет бања планинског м шумског типа, од којих је најпознатија Сосновка, на обаљи Дњепра. Ова бања
Поред државних сенаторијума и домова одмора, у Украјинској ССР ради и велики број установа истог типа које припадају син дикатима, министарствима итд
вим дејством. О томе сведоче многобројна писма м изјаве, од којих ћемо навести писмо инвалида Великог отаџбинског рата Генадија Лашшова:
творачком раду. Хвала драгој натој влади на старању 0 инвалидима Отаџбинског рата“.
г. Б.