20. октобар
всовне организације у Београду постигле су до сада
значајне резултате у н-
деолошко-политичком Ра: љу упознавајући грађанство Беотрада, преко разних форми рада са актуелном политич"ом проблематиком, са најважнијим одлукама наших народних власти, са историјом Народноослободилачке борбе, са правим птљевима америчких империјалиста итд. У организацијама Народног фронта у Београду о држана су током марта н априла ове године 234 по са 29.939 посетилаца. Само у току првог тромесечја ове године у синдикалним _ организацијама одржано је 2.515 предавања са 306.050 посетилаца. Поред тога Месно синдикаљно веће организовало је посебан циклус марксистичких редавања за _ девет
сутиих. Азтифашистички _ фронт жена је актлено суделовао у организовању политичког рада са жезама. Нарочнто добри резулљтати постигнути су у прорадн · матертала са заседања Народве скупштине ФНРЈ, у агитације за упис народног вајма, у
| Пета ша
И · ДЈ
ве водн рачуна нтд. 14
Пете котрес КПЈ у рефере-
· тима н резолуцијама о основним дим задацима организаштија КИЈ аагласио је важност и вадатке рода, Конгрес је указао на
рад Централног
у деолонко-ПОЛВТИЧНЕ
У рефератиша Шемтралит шоа митета дат је, ва остову марш снстичко-љењинистичке анализе, |. развој радничког покрета у ве |: мљама Југославије, стварање в борба КПЈ за права радног ва“
комитета, јасно су постављени задаци | у
У ИЦ
И АНИТА АИ ААРА
разбијање непријатељских маневара, раскринкавање реакционарних елемената који су се увукли у фронтовске организације, објашњавање међународног политичког положаја и раскринкавање маневара империјалистичке реакције и ратних хушкача, активна политичка борба против акција непријатеља социјализма, против колебања појединих слојева радног народа широко развијање на бази _ добровољности, проучавање _ марксизма-лењинизма, проучавање наше Народноослободилачке борбе, проблема наше изградње и проблема међународне политике“.
_ Да би све наше масовне оргавизације, сва наша руководства могла да се упорно, систематски, успешно боре за остварење ових задатака у идеолошко-политичком раду, неодложно је — пре света — организовати широко упознавање _ чланова _ Народног фронта, синдиката, омладине и другах масовних — организација, са историским одлукама ни о бимним материјалом Петог конгреса КПЈ. Не би требало да буде нт једног јединог човека који и усменим путем не би био упознат са најважнијим стварима из материјала Петог конгреса. Пред масовним организаци“ јама Београда стоји задатак ла организујући широки илдеолошко“
опиноиомнати таи нан и нБИ ПВО Оо оре оО ас ита аапавивнининаниннимилами
' дом. Чланови синдиката,
политички рад, на све могуће на чине, упознају своје чланство са важним одлукама и резолуцијама Петог конгреса КПЈ,
После одржаних пленума Град ског одбора Народног фронта, Градског одбора АФЖ-а, конференције синдикалног актива Београда ми састанка актива Народне омладине Београда, треба прићи организовању прораде у ословНИМ организацијама, Према плану секције за идеолошко-политички рад при Градском одбору Народног фронта прорађиваће се прво _ резолуције и Програм КПЈ а затим реферат друга Тита и остали реферати са Конгреса. У свим организацијама треба организовати низ предавања по одређеним темама и више семинара по појединим питањима за руководеће о другове на разним секторима рада,
У организацијама _ Народног Фронта прораду треба организовати преко група у основним ортанизапијама. Фронтовске гру пе треба првенствено да обухвате све оне другове који нису обухваћени синдикалним ра поред овога, прорађиваће матери јал са Конгреса и у синдчкал ним организашијама. Истовремено са одржавањем група
треба на народним Уу-
ниверзитетима, по предавачКим центрима, насељима, у 0основним _ организацијама итљ
организовати предавања са ди скусијом, водећи при томе рачуна да теме одговарају карак теру организације Народног фронта. «
Извршни одбори у рејонима треба да за руководећи кадар организације ·Народног фронта организују семинар о Програму КПЈ. За чланове _ секције за агитацију И штампу, идејво - политички рад и чланове културно - просветних секција треба рганизовати семинаре по извештају ЦК који је поднед друг Милован Ђилас. Исто тако треба одржавати, семи наре и по осталим рефератима према постојећем плану.
С обзиром да ће око ове, прораде у организацијама Народног фронта поред извршних од бора бити највише ангажоване. недавно формиране, секције за идеолошко - политички рад, потребно је да рејонска руководства и извршни, одбоРи основних организација још једном погледају састав — ТИХ секци:а, дефинитивно их попуне, утврде и припреме за благовремено и правилно спровође ње ових одговорних задатака.
До 25 августа у Бесгралу треба
уписати преко 5000 ученика у сре
»ање
стручне школе — техникуме
Савета = содиграће веома важну улогу у остварењу . свовних _ задатака ва тег Петогодишњег плана — у остварењу индустријалнизације и икације наше земље, реконструкције шатше пољоври-
1 вреде, подизања животног стањ' деарда ваших радних људи.
кадрова
" стручних за извршење плана. Потребан » су: индустриски и електро —
" геометрти, лекарски помоћници,
медипивски
у ти итд, Џ
У теодетске и медицинске школе, примају се свршени У' ченици одговарафућих „школа уз полагање диференци“ •| јалеог (допунског) истита из · У српског језика, математике, фи у вике и хемије. У средње трго-
| пе твати,
број показује да је планска 1948 година пресудна и у бици за нове кадрове, као што је пресудна и за целокупну мат вздустрију, пољопривреду ни тр-
У средње стручне школе тежникуме примају се свршеви мали матуранти. Поред учени ка који 6у гавршили гимтази“ ску шаљу матуру, примају се и свршени ученици – НимчиХ
стручних штола. У дредње ине
шкосте, трафевиноке» средње
шеоле (трговачке акаде-
| мије) примају се свршени У ) ченици нижих трговачких шко (+ да уз подагање диференцијал-
· вање у свим средњим стручним · ппоожама траје три године. Уче ; ниши слабог материјалног стаХЖња добијају стипендије, а уз 3 школа постоје и интер-; После завршене школе ученити ступају у ону привред,
5 нар кадар школа коју су завр„о штити. Свршени ученици сред-,
НИЖИХ ·
обавештења пруже на време то
уклони евентуашна већа заине тересованост ученика за једне ппдоле него за друге, чиме би био доведен у питање — овогодишњи плепски задатак, Нарочтито треба обратити пажњу на то да се не дозволи да већи ученика одлаже дан у паса за дешетаје. Таквим (радом ствара се шепотребна преоптерећенест у току задњих неко“ лљико дана уписа, а са друге страте, што је много варжетије, онемегућује се контрола тока уписа, која је неопходно по требтја, ако се има у виду 0 лијао „је важно да се оствари у тачно" одређеном броју, пљански задатак уписа за сваку вр“ сту школе и за сваку школу попедитачно. Поред тога, не треба изгудити из вида чињештицу да се известан број свр-
· шених малих матураната из Бе5 ограда, палази на добровољвим · омладинским акцијама, који мо
рају на време бити обавештени о времену и условима уписа и којима се мора дати могу
“да се на време утипту.
воз н (будном контролом " правилтти _ усмеравањем тока
уписа, с благовреним и тачним обавештавањемљ брзом мш енер-
У стпндикалним организа јама за прораду материјала са Петог конгреса КПЈ треба користити синдикалне групе у свим предузећима ин установа. "ма. Уколико је група велика, треба је поделити ради бољег савлађивања _ материјала. И овде треба најпре прорадити резолуције Петог конгреса = Програм КПЈ. Програм, као и у организацијама _ Народног фронта, ради боље прораде тре ба поделити на два дела, то јест с прорадити га на два са станка, После овога прећи ће се на реферат друга Тита. Извештај друга Тита код прораде треба поделити на три дела: први део до 1937, затим од 1937 до завршетка рата н, трећи део, период после ослобођења. На овај начин ће се обиман из вештај друга Тита _ солидније проучита. Остале реферате са Конгреса треба исто тако поделити на два-три дела, већ према обимности извештаја н нивоу чланства групе у којој се материјал прорађује.
И у сандикалним организацијама треба организовати пре давања са темама из материјала Петог конгреса. Предавања треба организовати 1о подружницама у установама, пре дузећима итд. Исто тако синдикалне организације ће одржати читав низ семинара, по рефератима другова Кардеља и Кидрича за такмичарске комисије, за комисије хигијенска · техничке заштите нНТД. По извештају друга Ђиласа ор танизоваће се семинари за кул турно - просветне комисије, за управе културно - уметнич ких друштава, 32 просветне раднике итд.
Градски и рејонски одбори Народне омладине са апаратима прорадиће током августа ре золуције са Петог контреса и Програм КПЈ. Реферати са Контреса прорадиће се заједно са литературом | минимум према предвнђеном плану Бен тралног већа за идеолошко-политичка рад у Народној омладини. При томе ће се водити рачуна да теме буду прорађе. не пре Конгреса СКОЈ-а и Народне омладине, У омладин ској организацији поред преда вања и семинара посебно ће св образовати кружоци ми групе код омладине ва градили. штима за проучавање материдала са Конгреса. |
Велики део жена биће већ обухваћен прорадом у организацијама Народног фронта и синдиката. За онај, мањи део жена који није обухваћен ни једном другом организацијом, организоваће се прорада преко читалачких група и група 'АФЖ-а. Поред овога за целу организацију АФЖ-а треба о'државата посебна предавања по оним питањима из материја. ла која се односе на рад жена и организацију АФЖ-а. Исто тако за актив АФЖ и поједи-
| пе секције треба одржавати оду товарајуће семинаре.
Наша руководства треба да
НК ФЕ
ЦИ-.
пвош
вем 'историским одлукама, Како у септембру почању многобројни курсеви (из историје ародноослободилачке — борбе,
друштвено ~ економска структура ФНРЈ, историја СКП(б) итд.) на којима ће се разрађи вати Материјали Петога конгреса, то и за њих већ сада треба спроводити одговарају-
„ће припреме,
Приликом прораде овог ма. теријала треба нарочито и стално водити рачуна о томе да се прорада не сведе на неко суво, апстрактно учење, од војено од свакодневног рада. Материјали са Петог конгреса треба да буду теоретска и политичка основа за свакодневни практичан рад. Зато сва ру ководства масовних ортениза-« ција треба да се користе тим материјалом „анализирајући на основу тих материјала сво стање, свој рад, своје слабости и своје задатке. Одлуке Пе. тог конгреса КПЈ које се односе на основну организацију која прорађује материјал, треба одмах спроводити У праксу, организовати примењивања тих одлука у свакодневОМ раду, њихово ожнивотворење. У целокупном практичном раду треба се ослањати на одлуке Петог конгреса КПЈ. Не треба да прође ни један саста.нак ма у којој организацији ма по којим се питањима он држао, где ће се дискутовати и решавати поједине ствари, а да се у томе не полази од од лука Петог конгреса КПЈ.
Добро организоване _ разне форме рада омогућиће да одлу ке Петог конгреса буду што боље схваћене и усвојене, а са мим тим брже и боље ће сен спроводити у живот. Наша ру ководства, међутим, треба да воде рачуна о томе да претход но сваки члан организације, сам, пндивидуално проучи материјал па тек онда да дође ка састанак групе, актива НнтД. Од нарочите је важности сама припрема састанка. Потребно је састанак заказати неколика дана унапред, обавестити бла. говремено оне који треба да присуствују о' томе шта ће се прорађивати, када и где, скренути им пажњу да самн проуче материјал итд. Сва руковод ства масовних организација треба да се упорно боре да за предаваче добију што солидвије другове. Биће потребно по неколико пута интервенисати, захтевати и не одустајати у проналажењу добрих предава. ча, ма како оги били заузети и запослени, само ако могу да одрже квалитативно добра предавања. Добро је и од тредавача захтевати да солидно при премљен дође на састанак где треба да реферише, наравно, ако се од њега не тражи да држи предавање дан-два раније, као што се понекад то де шава.
Прорада _ материјала – Петог конгреса КПЈ у масовним организацијама није, разумљиво, никаква кампања ни акција нити је за прораду одређен ма
| | | 4 2
— леви- трудбетита, зео | 3; факултет, На тај начин оми о" | прившаности, тештоћа и оро- ; обрате нарочит паж д
к К– ту њу жод _ какав рок. Свака основна 3
ста "ње Пе ток труба тј пристићи ки шзарениље жииште 5) биеша, омогућићемо тачан, бра о прораде материјала са Петот низација Фронта, спавати
ти взроттту пашу учтвлему ни штуке ш тежине, пофи | СТРУ "а образовање. 7 ш месметан упис ученика у конгреса грађетивскем радни- _ омладине итд. треба према 0; вара % и технику ствла:'. У Београду, у шеме штостофе | средње стручне нтколе, који ће о пима и разним стручним дру- о вОМ оквирном плану да напра= јалевстимче 1. да је шоршсте ш ) шиоге средње стручне школе, | свршетиом истих н укључењем _ штетна н удружењима, ви свој план прораде матери- у
ог друштва“, ш даље, РОВОрш Ј наос тедустректаа, прађевивски, у привреду продуктиз __ Кратко речено, преко свих _ јала, водећи рачуна о својим да _Н: фури Петогоджтиииа _ геодетски, рат медицински и вект рада по напим предузе- ; рада, конференција, приликама, нивоу чланства итд. ђ к = ов чершће 7 ша економски _ техтикума, треба има и установама, постићи _ предавања, група, кружока, Наша руководства треба ла во 5 вати ља би могао извршити сле- ( Народна Србија по о до 25 августа ове године упи- (бољи квалитет рала, бољу ор- _ семинара, шленума, актива, са- о де рачуна о томе да, онако ка деће своје задатке; а) о дигне 45.000 шових средњих о сати велики број пових учени- _ ганизацију посла, благовремено · ветовања итд. итд. треба у око солидно поставе и почну 4 политички рад у масама, обја ; Само у школској ка. Да се збот овот великог ање текућих плаћова. свим масовним организацијама _ прораду материјала Петог кон « а ва- , 1948-49 години, односио _ Ових броја; о мосда неправилних д- | то тасшвим својим радјом помоћи _ организовати свестрани ндео- греса КПЈ тако и истрају пуше социјалистичке изградње, з= | дита, потребно је уписати пре“. блвештења малих матураната, ' извршење Петогодишњег ла лошко = политички рад на об. порно се боре да се цела про. да, Е ј 5 ЕЦ СОИ ни анти —потребто је ето пв Јој км. сошијалезвва У пе иивнаа и упознавању _8Е- рада и наш идејно-политички жовкретних 4: ње = | ушке- | земљи. | 45 дбеника са значајем рад уопште одвијају #интезив - 1
А, тушттеље 6 ја НР: Србије. Овај | са правилно усмери, Сава ГРУЈЕИЊ ,“| Петог конгреса КПЈ н њего- но по олређеном Лану
Ћ + ' ЗА
; ' вири јата еслтуршту, ша страђују у не главних традста шародних репу- Живела Комунистичка партија Југо |
% ст је ит блека на међусобно такмичење за _ славије! : | ма се боре се отклоне : Е недостаци и слабостиуњихозом раду. што боље | њу во у живот Е Живео новоизабрани Централни ко
| · митет на челу са генералним секретаНастојати да ФЕ до краја године ша Партија на Петом конгресу, ром Партије другом Титом! |
створи ш оспособи филијала социјал- _ · 4
жоћи код свих оних подружница где у јиш нису оформљене, нактојате да се“ |!
товећа број чланова касе, а нарочито баве потребна заштитна средства (ва радника н пооштрити контролу њи- очарс, рукавице, заштитна одсла, гу“
ховог порчаног пословања. з мене кецеље чизме итд.) да се оба-' ног есигурања за Београд, ] А —_ђ Остварити пуну свиленцију резно ваштите све машине у вредуз- | Мобилисати раднике, намештетике | потреба радника = елужбе- ђу и дз се предузетне даште сваб-. н ученике у привреди за ушвс и зи-
деју потребиним лекарсдим. , материја“ |
“ тивнији рад у стрељачкин дружинеХо ма, тимнастичкни и фискултуртви друштвима, помагати им н контролисати их у раду. Помоћни радничкој отнаднви на спровођењу предармнске обуке. Развијати иннцијативу чланства за изградњу фискултурвих терена и ре квинзита на добровољној бази, Појачати идејно-политички рад у активима и друштвима откљањати 0статке ПИЈА н неспортских испа А МАН на те · Помагати КОФ лисаПомоћи управама ишредузећа да се ла те а кеву
иика у предузећима ни установама и правилно их категорнсати.
пред управе предузећа и установа да задуже једног службеника за станове н за везу са станбеним властима. Упорније се борити за решење вале“ жих станбених случајева.
Уложити све снаге да управе пре дузећа и установа, којима су одобрени кредити за изградњу станова, заврше изградњу у предвиђеном року и пружити им сву помоћ мобилишу-
дом, ЈЕ 1! ћ 275) Ставља се у снндакалБЕМ активистима да се више брину • здрављу радњака н камештеника. да обилазе болесне другове, да нм пру: жају материјалну и друту помоћ, Посебну бригу нмосветити женама — трудницама, Упорније решавати, У споразуму са управама предузећа, пи тање отварања јасала, дојиљишта обданишта. 5 У ле ђата,
ћи раднике и службеннке на добро- фававснско _ пословање _ фискултур- 3 вољни рад на изградњи. планови за коришћење годишњег оД- них друштава Ра у
Настојати да управе нредувећа М мора правилно спроводе у дело во ва иштеи . ; | установа на време обезбеде кредите стојати да Радници н намештеници ји „Народна техника“. У управним
проведу одмор ван Београда, омогуБавајући им да га проведу тамо где њиховом здравственом стању најбоље одговара, Из фондова за годишњи одмор давати, у границама мо. гућности, ер оним друговима КО- сва Пе нон ова јима је потреона, кружока „Народне технике“, Управни одбори подружница треба На крају конференција да упорно спроводе прописе Закона о
за градњу станова у 1949 години и да изврше све потпебне припреме т. |. осигурају место.за градњу, пројекте, материјал, МЕ
21) Водити упорнију борбу за спровоћење хигијенско-техничке заштите У предузећима. Пружити више помоћи управама _ предузећа око отклањања недостатака у хигијенско - техничкој заштити, ангажујући по овом питању
одборима подружнице. где има услова за развој „Народне технике“, в2дужити једног друга само по том питању. Омогућити у заједници са управама предузећа материјална сред-
5 ДРАТАМ САВИЋ: Летња позортица у Тончедеру | | 1
синдикалне организације н трудбени- 9 <