20. октобар

" твадесет и првог овог ме. ЈЕ сеца почело је у Паризу 5 Трећ' редовно заседање Генералне скупштине У једињеих нација. Са каквим планови _ ма и са каквим перспективама. су дошле поједине делегације На ово заседање» Да ла ће оно _ уродити плодом и да ли ће се наћи решења за најосновније "проблеме2 То су питања која сада по. вљају многа људи. · Прогнозе су различите. Ултрареакцтонарина лттамта на западу већ најављује став англо-америчког блока, — сувишност. во| стојања Оргашизапије уједињених нашија опносно залаже се за измеву принципа Повеље, И амерички службени – претставтици, посебно делегат САД у ОУН Ворен Остин, муте сва • ку помисао о повољном решењу горућих _ питања. – Недавна клеветничка изјава Ворена Остана не даје много изгледа да амерички имперпјалисти и њижова дипломатија меће покуша таи да продуже са својим методом наметања меричког „зачина живота", тражећи да поли тика експанзије америчких мо знопола буде санкционисана У Грчкој, Палестини, бившим ита „лијанским _ колонијама, Кореји,

Б "Познато је да је на Другом "заседању Генералне скупштине ју. Лејк Саксесу прошле године, | поред огорченог противљења Ан · гло-амертиканаша и њихове гласачке машине, изгласана резолуција о забрани ратнохушкачке пропаганде и кампање новога рата. Међутим, многн амерички службени _ претставницт, _ укључујући најодговорнтје војте пи цивилне руководиоце, експоненте мопопотистичког капи

тала нису се придржавали ове

одлтке Ујелињених нација, У

| · Чоку ове годгне, нарочито у јелињеним Амсричким Државама, компања ротних хушкача типа Бјулита и Далса,

приста-

лица трата, ра УОЈЕ Черч

у презентизног их хипотеза — до из-

да ће у августу Ке је-

ви није

љлобила нешто АРУ ја био период „се иза ·_ међународне олоштког" оправимперијализма департмента

Њњах

за, деспог социнатиете Ле 7 Воона, мабури: стечких пПропсвелника „треће си разних других плапелика. злеме то је била голипровокација ишиста на јуж Југослав 2. Буснтје. годипа натонстеке владе У супротно одлу-

|| Јужној | с:8 ши Мог споразума, про| Лираља епипип опглеског капитала у“ бише италијапске КОлоније и полачане – имлети јалиу “

стичке интегвепиије у Ипдоне-

зији и Вијетнаму. Украцко го_ ворећи, то је било раздобље „атомизирања" америчке дипломатије, али по јавног и немилосрдног расктуинкавањеа, демасктирања ратних хушкача и провокатора повога рата као ин пораста ослободтлачког покрета у колоншама и јачања антиимпе_ ријалистичког "табора.

= На прошлом заседању Уједи| њених папија | апгло-амерички _ претставнип“ обарали су се свом жестатом против _ права _ вета. приликом _ стеарања · Повеље Уједињених нација У Сан Фрапциску велико силе, а

међу њима = САД и Велика · Бритапија, сложиле су се са Начелом права вета. Пракса је

вета У

Меричких _ експанзиониста у =вропа ит другам земљама. Амерички реакциопари настојали су "да окрње агторитет · Оргашизације уједињених напија, да | у исто време ставе у СВОЈУ службу, да служи искључиво " циљевима аметтитих експанзиоБОМИ- сија помоћу гласачке _ машине, као што- је Балкатска комисија, " комисија за Кореју пли комисија „добрах услуга" у Индопазити, претстављало је Једно. _ стране потезе и маневре америч _ кИХ претставника у Организаци | м уједињених. вација и пару_ "фвање ауторитета ове међуна_ подне. организације. · алкантска , Жомисија, инструмент _а-.оричпих интервенциониста, одиграла е, као) што је познато пелом "тетском демократском _. чуењи | "логу · заштигника Мо. "архофашистичких | против Југославије, Албаније, легализујући у исто восме монархофашистичке ЗЛо"чине извршене над грчким #ародом. ИЕ а _ „надзирала" је месеца ма; "године изборе у Јужној Ко ји; изборе која су вршени под. рором _прност то

јом 'отинагша шистичких _ оружаних група и америчких окупационих _ власти

А комисија. „до-

ПРИ МИ У МЕ а АЕ

провокација. Бугарске "|,

Боје 6 | и" ИМ

ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ СПОЉНО-ПОЛИТИЧКИХ ДОГАЂАЈА

__Јагодање Генерално Кули твн

[

брих услуга" створена као и две напред поменуте од англоамеричког блока, отворила је пут за експанзиј“ | америчког монополистичког капитала у Ин допезкју, санкционисала је агре сију Белове темгпионарне влоде и довела на власт проамеричку групу др. Хате. Тако су ове комисије, органи америчког империјализма, имале. да послу же, као _морално-политичко Оправдање за гушење ослободилачке борбе народа у колонијама = полузависним земљама, за вмеричку о пнтервенцију У Грчкој, за учвртђење стратешких позиштја САД у Кореји и економских у Индонезији.

Тенденција америчких империјалиста ла се (Организација уједињених _ нацила претвори У оруђе америчког експонзнони– стичког капитала јасно се испо љила у свим органима Уједнињених нација, па и у безбедности. Они су препебрегли све постојеће економске и политичке међупародне организације, органе. ОУН, када их нису могли подврћи под своју контрогту. Стварање регионалних »одбранбених" споразума у западној Европи) на првом месту такозваног бриселског _ војног пакта, азне комбинације са атлантским, средоземним им нордиским блоком, затим примена Тру манове „локтрине" п Маршаловог плана — све те акције америчке _ дипломатије не стоје само у стштој супротности са Повељом ОУН, него претстављају отвоте““ нападе на наци-– оналту независност и суверени тет маршалнзованих земаља. То су прикрив“ 2 претње акције уперене против земаља народне демократије н Совјетског Ссвеза. У оквиру стварања такозва них олбранбених пактова обнов љене су и злочиначке замисли нациста о бактериолошком рату, о атомском пату итд. Амерички протаган дисти 2 покушавали су да прикрију плапове својих госполара, _ Позната | амерички фитансијер, идеолог атомске пе пломатије и атомског рата, Барух, да би прикрио планове Вол стрита, препопучи“ је стварање

___давршени су 30005

авршени су зборови, бира-.

ча у Београду по свим фрејонским _ народним _ одборима. Они су још јед-

ном показали од колике је ва- ·

жности · непосредна веза народних одборника са народом, Упоређујући ове зборове 6бпрача са оним прошлим, који су одржани у месецу марту ове године, може се констатовати да су ови били бољи, како по рефератима који су одржани, тако ни по посети и интересу грађана за излагање. Али,

одржани по питањима п снабдевања, ипак су грађани на њима _ захватили и друга питања из области комуналне и станбепе политике, као то“ ПИ тања оопијалног старања #атл.. Дато је низ“ добрих предлога 8 путем здраве во правилно критике указано је на павеспе _грешке т недостатке у раду. Тако. је у Четвртом рејону, по „ко

муналним проблемима пало 58, питања, предлога и пре И

"по ипалном _ питању | о станбеном 57, док је јез области трговине и "спаблевања пало 426 питања. _

Грађани се интересују проблеме и стога треба

за све "зборове

генералштаба мира" илко је познато да.би у том генералштабу водећу улогу нмали амерички . трустева _ који – владају пронзволњом атомске енергије У. САД. Док је Барух кемуфлирао планове америчких експанзиониста са својим — тобожњим научним мислима, а њихов карактер довољно јасно показује и зегов предлог да САД откупе све некварљиве сировине це лога света, Блум, Бевин и Черчил инсистирали су на ствара њу — „европског _ парламешта", Ма колико ове фразе прошаган листа америчке агресија _ биле заодевене у јагњеће рухо, ништа не може да скрије грабежљиву руљшу америчких експанзиониста, који теже да ставе под своју доминацићу цео свет. Непријатељи међународне сарад ње ин мира и разбијача 'Оргавизацује уједињених нација имају подршку целог јавног мнења у САД или у западно.европ ским земљама. Изборна кампања у САД потврђује да велики део америчког народа пе олобрава нити унутрашњу, а пого-

кругова, јер постоји стварма мо гућност сарадње између великих сила и свих народа у оквиру Повеље Уједињених нација. Осврћући се на војни. програм владе САД и програм „помоћа" страним дожаљзама, на 'ај беочуг америчких — монополиста за стицање профита, пре неколико дана Хенри Валас је нзразио мишљење милиота Амерт канаца када је рекао да се „бе збедност не постиже атомским бомбама = ратним брововтма, нето јелинством пашет (америчког) народа и нашим пријатељством и сарадњом са наролима пелот света". Јасно је, уколико би ам. мички претставтицт па заседању Генералне скупшти не у Паризу настојали да про-

дуже путем спречавања .међународне сарадње и учвршћења мита путем · ширања Организације уједињемих пација, утолико ће више у унутрашњој по литициИ, Рарочито на претседничким изборима, месепа новем-

јадан

бра, ослабити њихов утицај и моћ, За Ј

На дневном реду Генералне скулштине у Паризу налази се велик број питања. Земље народне, демократије, на челу са Совјетским Савезом чија је сна га ојачала, остају доследне сво јој демоктатској политици Уучвршћења мира и развијања међународне сарадње, Оне ће и на Трећем _ заседању скупштине Ол братити принципе Повеље, слободу и независтост свих народа,

же хж

.- Формирање | владе радикалсоцијалисте Анри Кеја, треће у току последњих месец и по дана, резултат је компромиса – #8међу америчких монополнста) и фатотуслонх о КРУПНИХ | КО миталиста. То је устватиз екипа бившлх рескттонаних _ министара и претседнича, "тала _ појачана са још неколнко лдеголовапа. Нови кабинет у коме се налазе ."' Блумовиа сопучалисти, претставља само савлађивање с унутржањих пазмимомлажења која су постојала иомеке појединих реакпитонатних гтува и странака, | . Кејсва влада је преузела У нелани „Репоов план". Она је већ донела одредбе. 9 повишењу цена основним | ЖИВОТНИМ артиклима, хлебу, дувану #ИТД., затим _ поштанским _ таксама и транспорту. А нови намети на радничку класу,“ порез од 80 милиарди франака, потребни су влади да би могла уравнотежити свој буџет, односно та сума ће бити утрошена, дода јући томе, и уштеље од масовног отпуштања чиновника, углавном натредтжих људи, за плаћање испорука по Маршаловом плану. Велики порези наметнути радпичкој класи то еред

њим _ друштвеним слојевима С јелне стране, а с лруге повећање цена животним | намирнипама — то је резултат америчке „помоћи". Убргпи порез, пре ма томе, присволиле домаћи по-

ре и п амерички _ лиферанти, Против тог „зачараног круга" (о којем тако радо говори Леон Блум) — слижавање жи-

САРАДЊА БЛАСТИ И ШИРОКИХ НАРОДНИХ МАСА

па х

бирача Чћржавати чешће јер је сувише велики размак _ времела између марта и септембра, (ско ро шест месеци). код толико великих проблема којима обилује свакт рејон,

Општи закон о народним од борама предвиђа да се зборови бирача морају одржавати нама. ње једном у два месеца, а код нас је прошло скоро шест месеци, Нови нацрт Закона о изменама да допунама Општег |вакона о народним одборима, предвиђа да се скупови бирача (нова форма учешћа народа у раду Народвог одбора у градовима н за: народним _ одборима,

рејонским јер ће се зборови бирача држата

. вамо у месним народним Одборима) пи сжеуне о тајаан јед

ИН

Режија: ГУСТАВ ГАБРИН

иста ИСЛИЈЕТ2А штиш:

сценарио: ВЛАТКО ВЛАТКО ВИЋ

На зборовима бирача први пут су се давали одговори на патања и предлоге постављене на „прошлим изборима у месецу марту, што су грађани примили са задовољством и тражили да се одговори _ дају и убудуће.

Међутим, народни _ одбори неће чекати идуће зборове бирача већ ће одмах приступити спровођењу у живот умесних предлога,

На тај начин код грађана ће се још више подићи свест 9 значају зборова бирача, да то није обична конференција прађана на којој се а двскутује, већ један скуп која повезује народне масе са варод-

барасу се ови зборови више као фронтовске

Сниматељ: МИЛОРАД МАРКОВИЋ Пи | Музика: СТАНОЈЛО РАЈИЧИЋ | ће 7

У ГЛАВНИМ УЛОГАМА:

) '

СТАНА — БАХРИЈА

МИЛАН — БОРИВОЈЕ ГВОЈИЋ

ТОМАС — ЈОВАН АНТОНИЈЕВИЋ са ХАМИ- ОСМАНОВИЋ . ; Производња: | Ку у | „АВАЛА ФИЛМ“ БЕОГРАД

2 аи ранио

Генералне |

вотнот стандарда широких радних маса. — бори се пожртвовано француска радничка класа. Свакога дана, већ више од месец дана, радници и намештеници у низу штрајкова, протестних митинга и демонстраци; захтевају повишење надница а снижење цена, — сређивање е; кономског и финансиског стања у земљи. Јасно је, међутим, да економску кризу у којој се налази Француска може да реши јелино демократска влада. Но. Кејова влада не одупире се само захтавима радника и намештениха, него потпомаже актив ност · фашистичко-терористичких група генерала де Гола. Она припрема долазак овог фашисте, —- генерала на власт. Док де головци слободно и весметано вршљају по Француској непадају на седишта Комунистичке партије и радничке организације, пупату на демонстрдавте. у Греноблу дотле сопи. ок министар Уну трашњих послова ограничава трава радничке класе, упо. требљава полицију и републиканску гарду да би разбио по крет штрајкача ни дбмонстраната. р

Као У Француској Кејова влада тако ин у Италији де Гасперијева влада припрема нове противдемократске зако-

. не. Она је усвојила низ мерз

према којима се крупни капитал ослобађа порезе, а главни порески терет пребацује на радничку класу. ситне и средње поседнике. Увођење ван. редних пореза на имовину ситних поседника и предузиМача, пребацивање пореских намета ;на раднике и наме. штенике. а ограничавање вапредног пореза на капитал до води до повећања профита ломаћих и страних капитали. ста и у Француској и у Итглији, доводи до осиромашења широких народних слојева. То су последице америчке „помоћи“ и спреге домаћих капиталиста са америчким монополистима. „орача у Београду

конференције ит на њима су се мешала питања Фронта и питања власти. Тога је сада било мање.

Исто тако на овим зборовима дискусиза је била много живља са много, више дискутаната. Та. ко је, на пример, у Петом рејону у једанаестој основној организацији од око 320 присутних грађана у дискустји узео учешћа 31 грађанин, Она су дали чеколико. добрих предлога у погледу повећања броја сијалица улицама, снабдевања гра у гљем, да се намирнице време пребацују до потрошачках центара како се роба не би кварила; да се у Супиловој улици отвори дрвара, пошто ва то има услова; да се „леветица“ про. дужа до Северног булевара; да се отворњ нова пекара но да се хлеб издаје рантје како бв рад на свет могао да се хлебом пре рада; да се оснује

да сума да у сасвим _ малом брођу у појединим _ рејонима примећена случајеви, где су пепртјатељи пет лаје да искори ; зборове бирача т у отворе. ној или завијеној форми алонамерно критиковали и нападали пародну власт. Предлози ни здрава критика осталих грађана укавали су, међутим, да су овакви елементи усамљени. _ На крају треба напоменути ла би народни одбори требало још сада да утврде време одржавања твдућих зборова бирача, садржину реферата ин дискусија и да врше већ сад све потребне припреме, како би, они протекли боље и били масовнији ол садашњих. На тај ће начин зборо-

ви бирача испунити задатке ко- |

ји се пред њих постављају, а

народним властима биће још је. | лан потстрек више у "њиховом |

раду. Д. ВБ:

ни,

"_ница

као рђеви примери,

неКих чланова синдиката

у Панчевачком —

Риту

а би се олакшало снаб-, Д " певање кромпиром љу-

ди који су запослеОдељење _ Трговине Н снабдевања Извршног народног одбора Београда пре месеб и - 0 дана, у ДСговору са Месним 'синдикалНим већем, омогућило је члановима синдикалних подружБеограда и Земуна да сами одлазе на вађење кромпира на Земаљском пољопри.вредном добру „Панчевачка, Рит“. Ову могућност МНОГИ чланови подружница не само што нису користили како То доликује члановима синдиката, него су је чак и „злоупотребљавали. Тако је, на пример, било случајева да чланови неких синдикалних подружница Нису уопште хтели да мере иско пани кромпир, већ су са натовареним камиопом одлазили, и тек пошто су бригадири Добра били присиљени да позову милицију, ови су се бегунци враћали псујући и грдећи бригадире. Други опет измерили би сами кромпир. натоварили на камион, а када би бригадир са добра, чија је ду-

жност да пази како се Ккромпир вади и мери, тражио да се пред њиме измери, МНОГИ

су дизали читаву халабуку јер

су сматрали да бригадир Тре-.

ба да верује њима и да је та! посао поповног мерења кромпира сувишан.

Неки од чланова подружни-

це Хемиске индустрије у 36муну, правили су неред на тај

начин што су се раштркали по.

целој парцели кромпиришта, вадили кромпир само на оним местима где би видели да је стабљика кромпира велика " зелена, јер су тврдотлаво веровали да је само Тамо кромпир Крупан. Тамо где би В'дели малу стабљику, оставиљли би и тако испресепали бразде из којих је Требало гедом валити. Свако упозоравање од стране бригадира због таквог нереда било је узалудно. Чланови синдикалне. подру“ жнице „Ста'инград – једном су напупили пет великих пџакова кромпира и сакрили ИХ од бригадира, Након извесног објашњавања п вулгарних Израза од Стране чланова Ове подружнице признали су су сакрили три џака-а за једну корпу и још два џака није помогла никаква свађа ни 06јашњење. И поред те Очите срамоте за поједине друугове из фабрике „Стаљинград“, дрскост једне другарице ДОСТИгла је врхунац. Рекла је једном бригадиру: „Шта сте ви, сељачине, дошли да нам заповедате“, Осим ових, било је и Случајева да су чланови неких ПОдружница, — нскопавши потребне количине кромпира, избирале само крупан кромпир, а с ситнији Или 0пет затрпали, "или пак оста. вили онако на парцели. Тако су једном радници добра, 9бидазећи парцеле кромпиришта, на неколико места на. шли рпе и сакупили преко 150 килограма ситног кромпира.

Управа појединпх добара на Панчевачком Риту обавештавала је о оваквим поступцима своју Дирекцију, а Дирекција Месно сСиндикално веће. Но, упркос тога, ствари су се и даље понављале, |

Иако је Кроз овај последњи месец и по дана како је трајало вађење кромпирф пзвађено око 20 вагона, управе добара „Бесни Фок“, „Падинска Скела“ и „Ковилово“ биће присиљене да још једном пошаљу своје раднике да ваде остатке по парцелама кром пиришта, због недисциплинованог односа појединих Чланова неких синдикалних организација којп. су вадили само на оним местима.гтде им се чинило да је кромпир крупан. Уместо да ови радници рале друге сезонске послове, они су. присиљени . да непотребно троше ралне часове,

Потребно би било да Меспо синдикално веће најстрожије скрене пажњу свим ОНИМ син-

дикалним организацијама које —

су учествовале "на вађењу кромпира, а осим тога, када би се у будућности синдикалним организацијама омогућавало било какво слично снабдевање, неопходно је истаћи ове случајеве као лош пример, како се никад више би поновили. Жалосна је чињеница да се баш чланови синдиката Треба ла истакну

ла

инеч

| е шк

~ Два | 7 и" -

ара

3 ши = _њ =