20. октобар

с СТРАНА. 2

· (Наставак са прве стране).

де. Ако се извршити одбори о“ сновннх организација боље повежу са бригадама и ако се бу~

ду више бринули о зима, јасно

је да ће успех бити и. Они треба да буду баш ти који ће највише агитоватњ и први изићи на радилиште, а не само да саслушају директиве из рејона и по њима не предузму ништа.

Поред агитације, треба повести рачуна о набавци довољне количине алата, да се не бин стварале гужве на радилиштаи. ма и људи стајали без посла. Сем тога, треба добро организо-

вати зад на радилишту, како би ефокат рада био што већи.

Ако се све ове припреме спроведу на време кроз све основне организације, кроз све бригаде, успех велике масовне акције у недељу биће осигуран и чланови Фронта Београда још једном да воле свој град и да хоће да раде на његовом улетшшавању и изграђивању.

моћ Народног Фоста 50

показаће |,

)

ВАКЦИНИСАЊЕ

БЕ-СЕ-УР

з А и 4 РАМА

ЗАШТИТА ол. 7 ТУБЕРКУЛСЕ,

42. течлек

— Е, види се, децо, да сте паметни!

(а ·

сталним бригадама

ре више од месец дана ство-

рене су у Народној Републи.

ци Србији сталне – бригаде Народног фронта, које претстављају још један виши облик помоћи Народмог фронта извршењу планских задатака. Један део тих бригада, њих 15 са преко 2.000 чланова, дошао је крајем августа ин почетком септембра на радилишта у Београд, да својом помоћу убрза изградњу Београда и његове ближе околине. Ових дана — ва радилишта Београда дошло је још 17 сталних бригада Народног _ фронта Србије.

Градски одбор фронта Београда, да би помогао члановима сталних бригада на њиховом ндеолошко-политичком и културно-просветном уздизању — 0формио је један актив, који је направио план помоћи бригадама у културно-просветном мн идеолошко-политич ком раду: „Тај актив је узео на себе да организује предавања за сва радилишта, да набави кино-апаратуру ко ја ће обилазнти радилишта, и да сваке недеље једанпут води по једну културно-просветну екипу на свако радилиште,

План је направљен за пернод од 17 до 30 септембра. Одржвно је 11 на. учно»полуларних предавања и то о пореклу развитка човека, о постанку земље и живота људи; о борби за већи принос у пољопривреди. Предавања су држали професори пољотривредно-шумарског факултета. Чланови бригада показали су велико интересовање за сва та предавања и тражили

• добро одабрана

да им се одржи још таквих предавања. Мако су. сва предавања успела, и чланови бригада показали велико ннтересовање, ипак план предавања није у потпуности извршен. По плану је требало да се одржи 17, а одржано 'је свега 11 предавања. Актив за помоћ сталним бригадама учинио — је све да се план испуни, обезбедио је тредаваче, одабрао теме предавања. Међутим, поједини персонални референти предузећа, на чијим радилиштима раде сталне бригаде, којима је достављен план и распоред предавања, нису на време обавештавали радилишта, тако да се дешавало да предавач дође, дали не може да одржи предавање јер бригадисти _ раде, или су отишли на спавање, или имају какав синдикални или други саставак. То доказује да између поједивих радилишта и руководиоца предузећа не постоји скоро никаква веза. Такви случајеви немарног и неодговор ног односа персоналних _ референата према овом важном задатку догодила су се на радилишту у Винчи и на стадиону ЦДЈА.

План политичких предавања није ислуњен из истих разлога. Требало је да се одржи И политичких предавања, а одржано је свега 6. Тако — се десило, на пример, да је предавач који је претходно обавестио радилиште у Глогањском Риту, отишао ' на радилиште али предавање. није могао да одржи зато штб се на радилишту одржавала синдикална конференција.

Политичка предавања су била врло (значај Петог конгреса КПЈ и његове одлуке, програм

КПЈ, Народни фронт и његови задаци, сељачке радне задруге) и није се смело дозволити да предавач дође ва радилиште, често и по 20 километара далеко, а да не може да одржи предавање.

План филмских претстава испуњен је у потпуности, У погледу испуњења плана по питању одржавања приредаба, било је такође грешака. Тако је, на пример, тревало да радио-оркестар иде не радилиште у Бели Поток. Руководство' радилишта обећало је два камиона За превоз оркестра; – међутим, рослало је само један — камион, тако да су се на путу поједини инструменти оштетили, а неки чланови оркестра повредили. Кад је руководилац радилишта упитан зашто није послао два камиона као што је обећао, одговорно је да су њему њихови радови важнији него предавање и приредбе, А

Помоћ Фронта Београда члановима бригада на њиховом — културно-просветном и идеолошко-политичком уздизању веома је важан задатак и руководиоци појединих предузећа никако не би смели да се овако немарно и неодговорно односе према _ њему. Они тиме не само да коче уздизање сељака чланова сталних бригада Народног. фронта Србије, него н онемогућавају потпуно зближење града и села. Х ова велика акција чланова сталних бригада _ Народног · фронта Србије у околини Београда, који су дошли да У другој години плана помогну изгралњу Београда, треба свестрано. да се искористи за продубљивање веза између села и града.

вографеки институт при Срп схој академији наука пре-

дузео је опсежне радове.

„ на проучавању географских услова под којима се развијала и развија привреда НР Србије, и могућности, са географске тачке гледишта, за њен развој у будућности. Ова проучавања треба да пруже нова сазнања драгоцена за плански напредак наше привреде у ближој.и даљој будућности, и да поставе темеље скономској географији наше зехље, која код нас није постојала као засебна наука. Привреда наше земље недовољно је п слабо проучена, што је било природно кад су се они који су држали њене конце у рукама старали, готово искључиво, да извуку што више за себе из постојећег стања ствари. Напори наших научника на проучавању привредне структуре наше земље добијају утолико већи значај што они улазе у многе њене још непроучене и нове области.

У оквиру проучавања привреде НР Србије, које врши Географски институт Српске академије

наука, испитују се и физичко-.

географски услови под којима се развија привреда околине Београда и могућности које они пружају. Нарочита пажња посвећује се њеној приградској привреди (млекарству и повртарству) која се све више формира и шири у градском – снабдевачком појасу. Проучава с5' састав земљишта, атмосферски талог, климатски услови, начин, обраде земљишта, висина приноса усева; укратко, све оно што је у вези са економском географијом околине Београда. Привреда околине Београда обухвата млекарске крајеве, углавном уз обалу Саве, повртарске крај Дунава, воћарске око Ритопека и Гроцке и земљорад-

у =

· Научно ис || за развој пољо

ничке, Вишњица, Миријево, Велико Село и Сланци развијали су се као типична повртарска се“ · ла због, повољних услова за наводњавање башти. Велики. и Мали Мокри Луг, Кумодраж, Бе"ли. Поток, Ресник, Жарково, Же-

лезник и Остружница су, међу-

тим, још из времена пре првог светског рата главни снабдевачи Зеограда млеком. да

Послератни развој привреде у злосталим селима београдске 0колиане' показује нови правац и тенденције. _ Немилосрдно _уништавање и пљачка окупатора сма њили су, у великој мери, број крара које су давале млеко, Београду. Међутим, добар транспорт и, пре свега, широка организа"ција градске и задружне откупне мреже пружили су могућност да -се млеко довози са. много веће даљине, Исто тако удаљенија села су отпочела и све више се баве гајењем поврћа. Повезивање удаљенијих села са снабдевачком мрежом града утиче на све веће ширење приградске привреде. Уз обалу Саве није се'раније много гајило поврће јер су ту широки "терени страдали од редовних поплава. Ископавањем одводних канала "стварају се, уз Саву, нарочито у макишком пољу, врло повољни услови за гајење многих врста поврћа, ; :

У целој београдској околини огледају се, у малом, многобројне промене привредног развоја нашег села. Непрестано расте интересовање произвођача за 60љу и иштензивнију обраду вемље, Примена вештачког ђубрива допринела је бољем приносу, на пример, пшенице који се, пео на неколико метарских центи по хектару. Међутим, није довољпо учињено за објашњавање начина употребе вештачког ђубрива па је дошло до извесног отпора « Код опих сељака који су га јед-' ном погрешно употребили да га

питивање услова _ привреде у околини Београда

опет поспу по њивама. Требало би о овој чињеници повести рачуна и организовати предавања о употреби вештачког ђубрива н свих других новина које-се увох де у обраду земље. Начин обрађивања земље у околини Београч да још увек је врло примитиван, Карактеристично је да се у ве пини села око Београда уопште не оре тракторима, ма да земљиште није претерано, брдовито и неповољно за машинску обраду,

Научним проучавањем привреде у околини Београда, као мн у другим деловима наше земље, тачно ће се одредити који је

· крај Мовољан за развијање која

привредне гране, где постоје могућности за гајење које културе и којим правцем треба да се развија приградска привреда. Кра јеви око Гроцке и Ритопека, који имају врло повољне услове за развој воћарства, посветиће се, на пример, тој грани, а =

· сваштарити, као до сада, 8 3

пуштати воћњаке због њива са једва просечним пирносом. Инду-

стриоко биље је новина за околич ву Београда, као што су новина | а детелишта ш њиве засејаче | сточном репом које су пон ливаде и утрине да, ва мањем простору, пруже квалнтетнију'

сточну храну. Сунцокрет, како

је то и научно и у пракон утвра

ено, има ту све услове за раз=

вој и произвођачи га радо сеју пошто су, после почетног тепо-<

верења, увидели све предности

његовот гајења.

7 И спрпним и пажљивнми истрач

живањима научни радници Геоа

_графског института Српске ака=

демије наука дају свој допритос за бољи и успешнији привреди развој до сада још пралично зач осталих и запуштених села београдске околине, чији је важан задатак снабдевање радних људи Београда прехранбеним проч изводима. |

ДЕЛО СЛМОИНИЦИЈАТИВЕ

« нпан, во Короборми биће светло

дан, а услови рада нељудски. Никакво старање, ни |

ред рат још, обично се казивало: — Запуштено, — као на Карабурми... невесело радничко насеље, блатно, оправдавало је ово поређење. |

= "стрехе приземљуша 'наднесене над каљугама евивих улица. Зидови обележени влагом. Дворишта уска, пуна дугоноге, усахле деце. Жене безвољне. Свуда кашаљ стараца кроз хартијом облепљена окна.,

| 4.

Мучан је живот ту протицао. Многосатни радни

брига, ни заштита, Кроз прашину, лети, а влажну маглу зими, свакога су јутра одлазиле на рад групе и групице рад« тмурно м нижа. Неодморене и ћутљиве. а Касно су се враћали натраг. По мраку. По води. Снегу: У унездраве уџерице, где нема одмора и

окрепљења.

•

ље радосних догађаја и радних победа, што мењају

лик нашет града, ни Карабурму нису мимоишле.

по

директивама Партије,

а радним каналима

;

зивот и РАДУ ССОР_ Ж

ао и широм целог СССР, школе Краснодара, административног и култуоног центра Совјет-

ског Кубана, прорадиле су после летњег од-

мора на дап првог септембра. Опо тридесет хиљада краснодарских ученика ушло је тога дана у чисте

и светле разреде. Ученици су добили уџбенике, све-

ске, прибор за писање. За време одмора између ча-

сова ученици старијих разреда разгледали су при-

нове у школским кабинетима. Деца су нашла у

школским (библиотекама мноштво нових, добрих

књига набављених током лета.

Тако је почела нова школска година. Потребно је истаћи да су школе још пре две-три године преживљавале тешке последице непријатељске најезде, тако да се морало радити у дез, па чак м у трм смене. Само захваљујући неуморном старању совјетске владе и Партије о народном просвећивању, као и свестраном учешћу самих трудбеника у 06нови школа, обављен је, и то за кратко време, огроман рад. Обновљене су порушеке и оштећене школске зграде, развила се интензивна школско-васпитва делатност. :

. У совјетској земљи народним просвећивањем ру-

ководи сам народ. Просвећивање спада међу нај-

важније задатке месних органа државне власти —

совјета депутата трудбеника. З , Краснодарски совјет депутата трудбеника успешно и свестрано руководи просветним животом града. :

Јоп'. на првом заседању Совјета, пре више месеци, изабрано је једанаест комисија. Овим комисијам у које су ушли депутати, стављен је задатак да сарађују с извршним комитетом Краснодарског совјета. Том приликом изабрана је и просветна комисија. У њој вредно раде, пдред осталих чланога, стара наставница Евгенија Братчикова и Ана Акименко која је пре кратког времена приступила педагошкој делатности. Братчикова је ванпартијка, а Акименко — комунисткиња. Циљ им је исти: да васпитају младо поколење градитеља комунизма. Комисијом руководи искусни педагог директор средње школе А. Зајцев, Г , Чланови просветне комисије извршили су поде-

' ду дужности још за време зиме, на својој првој седници. Депутал Лазутина. преузела је контролисање рада просветних органа у правцу спровођења, стопроцентног обухватања деце дорасле за школу наставом, као м сарадњу с овим органима. О дечјим домовима и вртовима стара се депутат Парота. Контрола рада вечерњих школа за средње образовање намењених одраслима поверена је Евгенији Бралчиковој, док се депутат Бежин посветио старању а културним и животним потребама наставника.

У комисију улази дванаест депутата. Чим се по-

„јави конкретна потреба, у рад комисије укључују се и други депутати Градског. совјета Красводара.

Бирачи активпо учествују у делатности номисије. Она се ослања на бираче — активисте и захваљујући томе увек сгржава најнепосреднији контакт с масама. Актизисти проучавају захтеве и жеље становништва у области вародног просвећивања, „учествују у прегледима које она врши.

Током пролеа и лета комисија је мноко радила на оспособљавању школских просторија за 1948—19439 годину. извршила је проверавање свих пријава за оправке школских зграда. Спровела је попуњавање школских кабинета новим училима, а библиотека — књигама. На ипицијативу комисије, све ово је постигнуто без посебних буџетских издатака, Комисија је предложила најшире укључење јавности у оправку и снабдевање школа. а

Градски совјет одобрио је иницијативу комисије. Патрони краснодарских школа — индустриска предузећа. — одазвали су се у пуној мери. Радни колектив завода „Октобар“ оправио је у својим одељењима за шкслу број 30, чији је патрон, целокупан намештај, трудбеници градске ' електричне централе оправили су инсталације где год је то било потребно итд. Комисија је благовремено ра-

ћутње фар трајао О НАРОДНОМ ПРОСВЕЋИВАЊУ.

споредила све наруџбине за школски намештај м делокупан инвентар и стално је контролисала, преко својих чланова, извршење тих наруџбина.

За време лета комисија је организовала одмор школске деце Краснодара. Неколико хиљада деце боравило је месец дама — а многа м два месеца у пионирским логорима који се налазе на Црно= морском прибрежју и близу Кавласких планина. Чланови комисије постарали су се да на одмор буду упућена у прпом реду деца бораца Совјетске армије и ратних инвалида, Ова деда бесплатно су добила одело и обућу.

"Упоредо с тим, комисија је посветила велику пажњу деци која су провела летње месеце у граду. Свестрано је организовала одмор деце м створила, УЗ сарадњу становииштва, више нових терена за дечје игре. Мсто тако, направљене су екскурзије које су обухватиле велики број деце.

Нова школска година у Краснодару проћи ће у тнаку још већих успоха него прошла. Краснодарски совјет депутата трудбеника обезбедио је за то све потребне услове, Ма

в.м.

Драмско позориште у Краснодару

% А ји ,

–- алтедисољсгтвемкравиекељишштитенаанатедт чекати авве

| "радних људи да то чине; из дана У дан.

Фрронта, остаци прошлости начети су са свих страна. Борба што се распламсала: за слободан, радостан рад, за културу, здравље, писменост, за бољи живох,

Данас, — све се то чини- далека прошлост. Оби+

— нагло је окупљала велике масе трудбеника Ка- | |

рабурме. И омладину. МИ жене,

и нису више само школска деца, уз немирну радост, срицала прва слова. Стотине људи Карабурме доживљавале су радост упознавања са књитом«

Карабурма се тако препзрађала. Престала је да буде „отпадак велеграда“, као што су и данас још радничка предграђа капиталистичких центара. живот јој се „отворио“, м све је постало ведрије.

па ипак, све се није могло одједном. Ни граЂани Карабурме нису све могли сами, добровољним снагама. А Београд је велики. Радничка насеља, која треба подићи и расцветати, бројна. Тако се и десило да је Карабурма била, једним делом, без

у уличног осветљења.

Радници су по мраку одлазили на посао. ж

У Градском електричном предузећу одржавана је радна конференција. Претресани су горући про+ блеми, говорило се о радовима у току. Осветљење Београда има многе тешкоће. Смишљено се треба. борити.

У току дискусије јавио се за,реч Љубомир Маржовић, радник у секцији дежурне партије електричара. :

Изложио је стање осветљења на Карабурми.

— Како је све наше радно време испуњено текућим пословима, рекао је он, дајем обавезу у име колектива уличнот осветљења, да ћу, поред свог редовнот посла, са друговима Радивојем Олчиковим, Бластимиром Мартинковићем и Радисавом Стојано-= вићем, успостагити улично осветљење на Карабурми, како би се трудбеницима тога краја омогућило нормално кретање приликом одласка на дужност,

Пљесак се осуо кроз собу за седнице: другови су поздравили ову обавезу.

ЕЈ

после редовног посла није лако наставити са ра-

дом. Ипак, то не спречава хиљаде и хиљаде наших

Савладати препреке, победити умор — то се постиже уз песму и зачуђава, па чак и забрињује многе који не познају решеност нашег човека, ма

|. да његову жилаву упорност могу разговетно да про-

· читају у постигнутим успесима.

И радни колектив, Љубомира Марксвића борио се са тешкоћама и савлађивао препреке, | Једном: невреме, други пут: недостатак материјала, а онда читав низ ситних брига, отежавали су рад. Али, циљ је био сувише важан, а одлука су-

· више јака, да би се стало насред пута.

и — за сто осамдесет добровољних радних часова потекле су исправне електричне жице Кара-

бурмом. Постављене су и уличне светиљке,

Само на Сланачком путу извучено је шест стотина метара линије и постављено осам уличних светиљки. На Вишњичком путу исто тако. А на трећем насељу извучено је две стотине метара линије и постављене су три лампе. ) ~

Тако је испуњена дата обавеза на радној конференцији у Градском електричном предузећу.

Све дубље заљазимо у јесен. Касно ће свитати. Рано ће се сутон спуштати на наш град. А на Карабурми биће светло.

За оне, кеји умеју да схвате како је драгоцено

е оно што се уради пуна Срца и добровољно, ове личне светиљке светлеће двоструко.