20. октобар

"Пред Конгрес Угелињења СКОЈ-а = и Наволне омлалине , )

(Омладина

длука Петог конгреса Комунистичке _ партије Југо+ славије о спајању Савеза | комунистичке омладине Југосла |. вије и Народне омладине Југославије у једпу јединствену организацеау, - највеће је призна-. ње наше Партије и Централног комитета СКОЈ-у за дугогодјш ња рад на стварању омладине наше земље, На Х пленуму Централног ве _ћа Народне омладине Југославије донесена је одлука да се Конгрес уједињења. СКОЈ-а и Народне омладише одреки 15 де цембра у Београду. Омладина „Литостроја“, преко пленума је позвала на такмичење у част Конгреса уједињења све активе Народпе омладине Југославије, Прихватајући позив омладине „Литостроја“, омладина, Београ да. почела је са интензивпим при „„премема за такмичење. При рејопским' одборима Народне 0зеемпедине | формиране су такми-, чарсце комисије, које. ће: пома-,. тати основним организацијама У поштлтемама и обезбедити до-

Со свитенцију у такмичењу, ка 5

Сп омладина Београда дочеКонгрес уједињења са што бољим резултатима. У свим гхтивима се одржавају састати секреторилта и конфе= рениџије група, на којима со та “. зрађују обавезе дате у част Пе о тог конгреса Комупистичке пар ___ тије Југославије“ и допуњују невзм обавезама. = Омладинска организација гра. дилишта „„ивашце, пова је сре

· дила своје обсвезе п преко ме-

сне скојевске организације, за

избор _ делегата за — конгрес __ СКОЈ-а, позвала на такмичење __. све активе Народне омладине _ грађевина у Београду. 15 октобра одржаће се актив на коме ће се успоставити пре| лазне заставице за најбоље ор| ганизације у такмичењу # то: ____за најбољи рејон, је, _ грађевину, установу, _ средњу "школу, школу ученика у при_ вреди, дом ученика у привреди | и најбољу радну бригаду.

Кроз такмичење у пропгводњи, кроз упарну борбу за систе матско савлађивање градива У _ вашим школама, кроз. припреме _ за фестивал омладине Југосла4 вије, појачаним идеолошко-по-

летичким _ радом по програму

ЦК СКОЈ-а ва. Централног већа

Народне омладине Југославије,

· кроз штроку агитатију за упис

"омладине у гимнастичка друштва, стрељачке дружите итд. омладина · Београла из _ овог такмичења изтћи ће још једин> ственија У својој организацији, организаптоно · сређенија по сво јем активима, како би одлуке Петог конгреса Комупистичке | партије Југославтје и Конгреса

"Ледињења што боље спровела у жи

Кроз ово такмичење поодубн ће се јединство омлалине, кроз заједничке састанке СКОЈ-а и Наролне омладине о разним про блемима у вези са такмичењем чланови СКОЈ-а и Народне омладине дочекаће Конгрес у:едињења већ сједињени у борби за остварење задатака које пред "СКОЈ п Наролну омладину поставља наша Партија, · Упосећи „богата искуства стечећа у низу рани" ћих такмичења, такмичење за. Конгрез уједињења неће бити само слажна манифестација омладице Београда, него) и достојан одговор на велико

знање. које је' дао Конгрес Комунистичке партого Јупослљави – Омлади-

је нашој. ортанизаши и. _на Бебграда уложиће све своје · снаге да да што боље резулта· Тегу производњи, да у току так „„Мичења успостави нове норме,

___' да кроз бригадни систем подиг

јединства.

при

Омладинац за машином

Београда

припрема се за такмичење

не продуктивност рада. и још брже оспособљава младе радни ке за друпа радна места, У току такмичења нићи ће длесетине = десетине нових ударника омладтнаца. Омладина у школа ма ће, у оквиру такмичења, већ сада у почетку школске годие, ' радити на што бржем организа плоном сређењу организације У школама, како би се питање учења контролисало што бољем на времо сузбила политика кам пањоког учења, кога још ту и тамо има у нашим школама, Омладина Београда је и у до садашњем раду, нарочито на изградњи своје земље много пу та доказала своју високу политичку свест, своју љубав и ода ност народу, својој Партији # другу Титу. Последње такмиче ње у част Контреса уједињења СКОЈ.а пи Народне омладине Ју гославија биће још један допринос омладине Југославије со пица листу чкој изградњи _ наше "земље. Јованка ОРЕШЧАНИН |

· ђено да се изгради

| Је. 1010

едан од најосетљивијих проблема град Београда несумњиво је станбена питање, Као такво оно је ло стојаљо и у старој Југославији, 88. после ослобођења оно погаје нарочито · акутно "с обзпБох да је огроман број станова уништен за време рата, да је свакодневио велики прилив НОвих станознека и с обзиром на чињеницу да народне власти настоје да сваком трудбенику обезбеде смештај достојан 30века. 5

Због свега тога, наше народне влести су се пашле пред реликим тешкоћама при решовању стасџбећог питања, Требало је градити „наместо, порулених станова нове, оспособити за упо. тресу оштећене и сразмерно по расту стаповлика повомавати И (број станова. Мећутим, матери јала за грађење није СКло довољно, а опо што је и Спло употребљавамо је. на повом месту за изградњу великих 06:2ката, За ову/годиту је било предњи, око 5.000 станова, који, међутим, неће би ти готови све годиле због недо статка прборазредног материјала који је за изградњу станова потребан, него ће бити готови тек почетком идуће године.

Због свога овог стопбено питање у Београлу данас не задовољава и претставља проблем који се мора што хитније решити, и то најенергичнијим мерама, За сада сматрамо, постоје две могућпости које би покава- | ле у том решавању _ позитивис резултате.

Прва „могућност је да се при ступи што обимни:ем изграђива њу монтажпих приземних ставова, за које није потребан прворазредни материјал и којису се показали као сасвим удобни, Празних терена за изграђивање оваквих, иначе сасвим пристојних, зграда има мање — више у сваком рејону, а нарочито на периферији града. Установе и предузећа. треба у првам реду да користе овај начин грађења ставова, предвиђајући у своме буџету и инвестицијама већ сада потребна средства да би се _ одмах у почетку идуће године. могло почети са њиховим мон-

у ма ком

тирањем. И пе: само устансве и предузећа, Овакав начим грађе ња станова приступачан је сваком' појединцу. Због тога би било потребно да сваки поједи-' пац семошттцијтивно користи могућности за: изградњу _ свога стана. Проблем у терену не би постојао, а потребан _ матералал за изградњу · може се добити под врло повољним условима 'од падлежних власти,

Друга могућност је поељавање из Београда свих оних граћана који су пепотребни привзе ди.

Београд за сад има око 350.000 | стаповника | тј охо 140.000 стаповишка више пегоу

1941 години,“ Несумњиво је да су од свог броја велики _ део тоудблнаца али је тасно и, то да мчоги Од овог броја пе само што ке раде ништа, него а заузимаљу 'сталсве у које би требало да се уселе они који су потребни патој понвреди, а не малу "стана: То су, на пример, многобројни пензионери и рентилеђи, који ничим нису везани за Београд и могли би живети другом месту, затим

попеку љанти, бивши | тргови, сви они који не раде ништа О сим ових у Београду! има МНОго породица које правдају потребу за Београдом тиме што им син или кћи ту студирају или им дете похађа школу као да је потребно због једнот сту дента, који може самостално да

_ живи, да се запрема стан од не

колико простортја, или као да у „унутрашњости нема. школа.

Затим, има професија која су бројно сувишне, јер на њихово месло могу да дођу они који се на могу иселити из' Београда као на пример, разни куршти, вра тари, чистачи итл. међу којима има много'и таквих који су се запослили само зато да би добили Соргвак џи после престала да раде, Требало би иселити а све ве који су дошлиу Београд после. 1941! године и остали у њему, иако могу да нађу запослење и тамо где су живели до 1941 године,

Што се тиче самог начина 4сељавања и места где би се исе лили о томе би народне власти требало да донесу решење.

После оваквог исељавања, ко

· формимавању свога лика

1 продат 38. рака “ | |

ИЦ тон: проблема _

је би било у. првом плату, тре. у

· бало би приступити пресељава.

вању грађана . у самом Београ- | ду, тј.“ сместити трудбеника по могућности у онај део града гле му се налази предузеће или установа у којој ради, а не ла они који су запослени | у центру

статују негде на перађерај ји

обратно, Ако би се ова акци" исеља-

„вања постсвила на овај напин и:

енергично, у Београду би бе. могло добити неколико хиљада станова. „ЗА

На тај начин не само што би ставбено питање у Београду би ла ублажено, него, би се омогуТио смештај и обима који су по

требни 2 нерадо долазе у Бе |

гтад јероим је немогуће _ наћи смештај, Затем, исељавањем двих, привреди нецотребних гра-

Ђана, Београд 68 добио у о кога

треба и мера да има као главни град Федепативне Народне Ре. публике Југославије, Као сре диште новог живота у коме 32 нералнике нема места.

Неопходно је што пре проширити мрезчу друштвене исхране

д првог овог месеца из-

вршена је значајна про-

мена У погледу исхране великог _ броја београдских трудбеника. Наиме, како је спе цијална комисија, која је пре. гледала београдске мензе, утврдила, 41 постојећа менза била је стекла услове за преоријентацију на пословање У духу | радничхо-службсничких ресторана, Што је сагласно са Уредбом број 626, коју је донела Савезна влада. Ово је зелики добитак за исхрану београдских радних људи, с обзиром да је снабдевање мензи просечно нешто испод Р-2 следовања, а од претллатничких уплата покривају се сви трошкови мензе, док је у радничкослужбеничким _ ресторанима

. просечно снабдевање у БИисиНи

1096 увећаног следовања“ Р-

ВИШЕ ПАЖЊЕ ПОДИЗАЊУ ГРАЂЕВИНСКИХ КАДРОВА

роблем недостатка Ква-•

лификоване и полуква-

лификоване Радне снаге стално се провлачи кроз сва наша градилишта у _Београду. Најпречи задатак и главни циљ наших грађевинских _ДИрекција и руководства јесте брзо стручно оспособљавање радника. Свако грађевинско предузеће има свој план из"градње кадрова. Али, план изградње кадрова није решен нити испуњен тиме ако је предузеће шослало на курсеве

;. известан број радника.

Готово на сваком градилишту налази се шо неколико курсиста, али врло је чест случај да они нису уопште раз мештени на оним пословима који су у складу са њиховим теоретским стручним Уздизањем, већ их се, може се рећи, злоупотребљава и малтретира захтевајући од њих да раде помоћне и меквалификоване послове, Сличан је случај и са ученицима У привреди, од ко. јих неки већ годину дана похађају школу и треба, да већ потпуно самостално раде.

Тако, на пример, на градилишту Геодетске школе, ради десет ученика — зидара. Ни један од ових ученика не ради самостално просто зато 'што

"их мајстори — зидари терају да припремају материјал за зи. „дање и да га сами преносе.

+ Случај на градилимлту купа.

тила Шестог рејона са курсистима — зидарима није ништа друкчији. Уместо ла они сами зидају јер се као курсисти сма трају полуквалификованим рад ницима, они раде сасвим“ дру ге, незнатне послове: једни по мажу гвожђарима на, савијању гвожђа за бетонске арматуре, други помажу тесачема итд.

На градилишту у Далматинској улици од двадесет курсиста — зидара свега дзојица __раде са мајсторима, а · остали

У преносе малтер, "циглу за други материјал.

Градилиште У но улици има око десет учениха и курсиста —- зидара, По дватри „ученика · Фу распоређеза ла раде са једвим | мајстором, а курсисти, који већ око пет

месеци похађају зидарски курс, раде само нс мешању креча и преношењу малтера. Мајстори .им једноставно не дозвољавају да сами зидају.

Оваквих и сличних случајева има много и готово на сваком градилишту.

Док са једне стране управе предузећа хукају како немају довољно квалификоване радне онаге, дотле руководиоци појединих градилишта поступају скроз неправилно са уче. ницима и курсистима:

Да би се избегла ова крупна неправилност појединих _ мајстора на градилиштима, Месни одбор А ВАУ са

Уместо, да зидају,

задарски |учелици_

чоме и награђивати,

грађевинским с дирекцијама и руководствима, решио је да се за ученике и курсисте организују специјалне десетине у којима ће курсисти или ученици (Сити окупљени под надзором једног искусног магстора.

Они ће самостално моћи радити, а њихов инструктор, односно мајстор, биће лице које ће „искључиво водити бригу о

' њиховом раду, помагаће и У-

пућивати их у посао. На овај начин, ученици и курсисти биће правилно коришћени, а њихов практичан рад моћи ће се прецизно оценити па према што до сада уопште није био случај.

мешају

оци ки

Поводом претварања

41 београдске мензеу

радничко - службеничке (же. ресторане

(тамо да се, на пример, на Д:1 карту, која предвиђа пријем од 300 грама, добија 1.200 грама масти), а цела уплатд одлази на намирнице, док све осатле трошкове (огрев, плате 0асбља и све дрго) сноси предузеће или држава, ако је ресторан у градској режији.

На пословање у духу радничко-службеничких ресторана прешло је 11 цигларских и грађевинских _мензи и ти 06јекти друштвене исхране прет. стављају “ посебну категорију. Затим, 1! мензи бивших државних предузећа, 5 студентских (што значи све студент. ске мензе) и читав низ мензи крупних предузећа (као »Југоштампа«, »Борба«, »Анђа Ранковић«, Аутокоманда. Војна 0одећа, Београдско. електрично предузећа итд.). .

За пролазнике раднике и намештенике који службено путују отворена су два рестора. на: у доњој сали кафане »Загреб« (где је затворен бар) и у ф»Асторији« код железничке станице. Ова два. ресторана преоптерећена су у већој мери но стали, јер се дешава да су принуђени дневно да из> дају по 1.700 оброка, што далеко премашује њихов капацитет. Радници и · намештеници, претплатници новоорганизованих ресторана имају право да доведу и чланове своје „породице, а Као оброке дозијају: супу, два јела са месом (на избор), салату и два пута недељно воће или тесто. Изузетак чине ресторани циглара и грађевинара, који издају веће оброке (око један килограм) чорбастог јела, у које се може дробити, уместо два јела на избор, по жељи самих прет-

"платника.

Ма како да ће ова преоријентација знатно побољшати исхрану наших трудбеника; и упркос томе што се, по цену _ огромних напора, настоји да + читаво | пословање развија

предвиђеном утврђеном ето и у неопходним хигијенским _ условима, _ поједини ~ ресторани већ данас знатно отступају од тога. Тако, ресторан Војне одеће, на пример, не кува два јела за избор претплатницима, услуга у мензи Београдског, саобраћајног предузећа није на висини, и _ако има модеран уређај. Хлеб 'и посуђе бацају се заједно на столове, услуга је некултурна, а прљавштина м запуштеност, «. како У кујни, тако и у ручао“ ници, знатна. У ресторану А тина«“ није још решено пнитање одвојеног издавања хране за кућу и за ресторан, ма ла могућности за. то постоје. То омета келнере при примању јела, Ресторан у Чика Љубиној број 8, који има веома 'модеран уређај и правилно решен распоред, нема довољно осб'бња за рад у ручаоници, што снемогућу:е правовремено распремање столова. Честа је појаза да се У ресторанима намеће. ово или опо јело, ма Ла' је: избор потпуно слободан. Углавном, вужно је вршити честу и. "строгу контролу, „како М |

се ове грешке, а јеш и маса. других не би множиле.

Међутим, главна и основна тешкоћа новоорганизозаних ре сторана, из које произилазе и све остале, јесте преоптерећеност, Данашњи кгпацитет 06јеката наше друштвене исхране јесте 72.000 оброка дневно, а према рсалним могућностиМа (просторије, инвентар, 0собље) требало би. да буде подовина овог брога.

Олуда долазе све тешкоће. И рђави квалитет јела (јер је далеко премашен евуда кКапацитет штедњака и кубатуре кујне), и хигијена (коју је не. могуће одржавати у условима петократног сервирафа за истим столом), и неуслужност особља, које је принуђено“ да савлађује велике напоре у условима тескобе и пренатрпаности. ·

Друга, не мања тешкоћа, је сте питање снабдевања, Уместо говеђине и свињетине, то јест првокласног меса, предвиКеног За ресторане, стално се прима овчетина, а често и козгтина, што смању;ге калоричност хране. Исти је случај и са сгревом. Умгсто дрвета друге класе, од' кога кубни метар тежи 580 килограма, лобија се дрво четврте и класе, чији кубни метар тежи 250 до 300 килограма, што изискује потрошњу велике количине, а има слабу калоричну

вредност. Ово штети квалитет |

Хране и гтотовљења.

Велику тешкоћу претставља неједнакост капацитета кујне и ручаонице, као н недостатак прибора за кување и јело. Због тога се тањири, на пример, увек У журби перу, 4есто ломе, а због тога су н недовољно спрани и обрисави.

Логичњи приговор" би бно: зашто се примају претпјатнинци преко капацитета објеката Међутим, 'чињенипа да је од првог октобра у Бесграду 9остао без оброка у мензама велики број ранијих – претплатника, због великог прилива нових, речит је одговор овом приговору. С' обзиром да су се, у последње време, запослиле и укључиле у привреду многе домаћице, то проштрава ово стање и намеће нежељено решење: боље мање квалитетан оброк под лошијим условима, него никакав.

Једино могуће и дефинитивно решење свих продлема наше друштвене исхране јесте хитно, приступање што сксри-

отежава процедуру

» јем отварању већег броја ме

ови н Радњичко - намештеничких ресторана, који би могле

"не само да приме оне што |су Паиц

остали без хране, већ растерете постојеће "како би се могло захтевати дассе и квалитет хране и квалитет услуге: дикне на вишисвиво. 77" У сваком случају, не. сме 'се

7 објекте, опргтлано

сетати на овој тачки, Питање исхране _ важно „је у ПОН мери, ла му се мора поклови-

'ти пуна пажња и уложити“ Мак симални напори“ да се. 086, реши, ја ћ ; Ни једна мера не. може. се сматрати сувише оштра ПЦ терано револуционарна Кало узиптању исхрана руланицев и По мора да одговара њихо. | вем зетиким “напобим“а), н ре- | зултатима њиховог. залагања зуј

пете

пол,

и +

“у