20. октобар

плим МАНА МА оте

ЗА ди УМЕ

па И ен ас

Данашњи изглед места где је некада ила Досате Језа нућа. Студентски трг бр. 18

у знад Јованове шијаце, у Јевремовој улици број -21, налазим се једна стара турска зграда на којој Завод за чување и заштиту споменика културе врши обимне

радове на рестаурацији. У тој згради, познатој под именом Доситејев лицеј, или тачније Доситејева Велика школа, отпочела је 1808 године рад прва просветна установа ослобођене Србије. Међу првим наставницима те школе био је Доситеј Обрадовић а међу трвим ученицима Вук Стефан Караџић, два најкрупнија имена у културно-просветној историји српског народа,

Од свог преласка у Београд; почетком августа 1802, Доситеј се бавио васпитањем Карађорђевог сина Алексе, Када су 1808 Младен Миловановић им Иван Југовић основали Велику школу, Доситеј постаје управник те зиколе, 4 1810 члан Правитељствујушчег

ју“ Совјета, Пошто је укинут Сонјет а уведена попе-

читељства, бин постаје 180 први српски попечитељ Просвешченија (министар просвете).

Мако је Доситеј заузимао тако угледне положаје, његов живот у тек ослобођеном Београду није

а био увек лак им угодан. Све до 1811 године државни

функционери, не изузимајући ту ни Карађорђа, нису примали одређене плате, него им се само изда вала храна и нешто мало новаца за неопходне потребе и пратиоце. Сам Доситеј у једном писму из 1810 каже: „Плаће овде никакве нема кроме препитанија (осим хране)... М сам умерено живим. 5 А тужим се, но кажем што јест... МИ поред тога, ољ. се до крајњих гранина својих умних и физичке.“ моћи залагао за народне ствари. Може се рећи Де је више давао нето што је узимао. на томе преда

ном и племенитом раду је најзад и умро, У овоме чланку нас ће у првом реду да. заниж.

|. - где је живео и умро досилеј у Београду. после неколико месеци боравка у Земуну, па

Њој путу за Србију; Доситеј прелази почетком августа

| 101 у Београд. У своме Мрном писму из Београда,

| ед 13 августа исте године, упућеном карловачком живописцу Стефану Тавриловићу, ОН каже да му

разумети да је и Гавриловић изразио жељу да пре“ ђе у Београд; јер Доситеј пише. „о кући што „сте ми говорили, не старајте се; има их хиљаде сада, Треба само неку да изабере и поправи; ..зашто они ма се даје који могу поправити и обновити“, Београд је био пун напуштених турских кућа које су народне власти делиле онима који могу да их оспо-

собе за становање, - Е Како је Београд изгледао У доба Доситејевог преласкаг По подацима савременика, то је била прљава и запуштена варош са изгледом неке малоазиске касабе. Тешке последице аустриског освајања од 1789 године осећале су сеу пуној мери свуда, куће су биле од слабот материјала, чатме и бондрука / улице узане и криве, покривене прљавштином и блатом. Када би се појавила куга, Турци би једно-

ставно спаљивали читаве делове вароши.

а тога, елободан Београд је био за Доситеја препун дражи, Чекајући У Земуну на предаз, он пише: „за сада се радујем гледајући да у 5 њему не влада Турчин. Када се лепо уреди и утвр| ди, бити ће слава традова, зашто је место неопи= сане лепоте и красботе“. Годину дана доцније он пишке са још више одушевљења: „Не знам је ли вам познате какав је прекрасап Београд наш, што „се тиче местоположенија, Ја сам подоста. градова м места видио, али ове „предивне, здраве и великолепне

ЈЕ ( ситуације, осим париграда, чини ми бе да на земљи

__| нема! А шта ће још | си! | ние преласку у Београд, доситеј је првих петм наест дана становао У патином конаку, У на: граду, на месту где је данас отприле Војни музеј. Конак је био пространа трађевина од не: дасака, олепљена блатом и запуштена, Доситеј в са жалошћу посматрао из

и поред свет.

| | да је ту зтраду некада Ри __|срема, а сада се по њој креће са неисказан Р: | Ма # конана Доситеј прелази у кућу сво-

“. из пашино

пали ававаава ви пиавивеиии пишиамииовавев нон

"Шта данас раде

| честа појава у нашем граду #83 а ки из свих области делатности, уметМЕ. ности и стварања, Оне илуструју наш ЈЕ стални прогрес и расиват, обогаћују знање наших људи и под светни ниво, |

шжу њихов културно-проБеоградски ликовим уметници развијају Ми

И интензивнији и плодоноснији рад У И + у 5 уашњих наших збивања, „лазећи 'у ПЦ "људећи св да их прикажу МИ па тај Ми о

х вају за каснија времена. Оно што Ма . ДЕ к арају треба да буде огледало рада ин

У сопијализма, Језгро читавог нашег . И а како да је рад наших уметника дан. Ена | Ми н да се. одви ја перманентно, јер МИН а совдива осећа потребу „за уметничким 46 Ке ипак се пред отварање селен заједнин бе ложби рад појачава, улажу већи напори, дИс · је ипрема, ј 7 а За Мр о Годишњицо " проглашења Репубан"ке 29 новембра, отвориће се У О пуан 6 виљону на. Калемегдану Јесења излож а. 0: Н градски ЛИКОВНИ уметници, чије се учешће осе-

ћа п манифестује данас уметнешти завршавају _ за одашиљање

ваздух у Београду веома прије, Из писма се може .

бити; кад га мајсторија уреди и'

пи ини АВА ТА РАИ РА А АВИ И У А А И

да ва

га пријатеља Петра Новаковића, Чардаклије. чардаклија је као и доситеј прешао на глас о устанку из Аустрије у Србију и ту игрпо видну подитичку улогу као један од изасланика у Петроград; цари“ град и Букурешт. Где је та кућа била није нам познато, али се зна да је била од већих и солиднијих трађевина, 5 Е о

по смрти чардаклије, почетком 1808, Доситеј прелази у кућу руског посланика Родофиникина. И за

ту кућу не знамо где је била. Када

августа, 1809 напустио Србију; Доситеј добија две со-

бице у згради Правитељетвујушчег

је у то време заседао у Делиском конаку, пространој згради од камена на углу данашње Караџићеве

и кнез Михаилове улице.

у Почетком 1810. држава поклони Доситеју једну од већих турских кућа са пространим двориштем и вртом,. Пошто је ту зграду оправио им џодигао јон неке узгредне простдрије о сопственом трошку, Доситеј износи јула 1810 пред Совјет предлог да се у

њој оснује школа за свештенике и

прима тај предлог и овласти Доситеја да нађе наставнике које ће плаћати сама држава. Доситеј позна из Трста за учитеља свога пријатеља јеромонаха, и књижевника Вићентија Ракића и тако школа 01-

поче са радом септембра 1810. Све Доситеј је чезнуо да у тој згради

парију. »

Та му се жеља није испунила: 26 (7) марта 188. кодине он умире у кући на Великој пијаци која се зове Текија, испод данашњег Студентског трга.

Тако углавном говоре сви дДоситејсви биографи.

Међутим, ни један од њих не наводи зашто је

Доситеј умро у кући која се зове имао своју сопствену, поклоњену нити дају ближе податке где је та била,

м. Ђ. Милићевић у своме „Моменику знаменитих људи“ уноси још већу забуну у то питање, Он каже дословце: ,„..Доситије, чим је прешао У Бео-

град, купио је вућу са пространим

с тиме наводи стихове Симе Милутиновића Сарај-

лије:

»Доситије свог је труда смого

Откупио од врховне власти

Дом спахиски винр Видин-капизе

У обзиду са пространим местом

Рад прввене школе и печатње..,“

Милићевић затим додаје: „Где је местимице била

ова кућа, сада је тешко казати, Баталака (истори+ чар, ученик Доситејев) казивао је покојном Јовану записао: да је та куна била негде онде испод џамије, тде се сарг. тржци газ

Гавриловићу, а онај мени

за позориште".

Када је 1869 била завјлнена зграда данашњет Народног позоришта, за осветљење просторија била је

по њој.

је Родофиникић. чтике полиције“, Совјета. Совјет |

подитнута тасна централа у једној старој полусрушеној џамији испод самог позоришта, на углу данашњих улица Браће Југовића и Доситејеве, Батаплака Жао савременик Доситејев и један од првих ученика Велике школе могао је лако знати где је та њућа. М сама Доситејева улица, добила је име

па ипак и Милићевић на крају додаје да је: Доситеј умро „у оној кући на Великој пијаци која се зове Текија и која је на другом рогљу, спроћу ве-

Дакле, ако је Доситеј замета купио кућу испод · данашњег позоришта, где је онда кућа коју је до (био од државе и зашто је умро у Текијиг

покушаћемо да на основу докумената који се на-

учитеље. Совјет

до своје смрти оснује и штам-

лазе у Музеју града Београда унесемо мало више светлости у то питање.

ма да Доситејеви биографи то не наводе, он је запета, ускоро по своме преласку у Београд купио себи кућу. У једном писму својим пријатељима од '1 фебруара 1808 Доситеј каже: „желим вас у моје“ му дому видети, који сам у Београду за штампарију купио и приуготовио..“ Затим додаје да 6 штампа« рији не може мислити шре него се дође до мира м уређења земље. Дакле, мако је кућу купио, доситеј није у њој становао, већ је у 0 време прешао од чарданлије Родофиникину. Разлози су за тб или

политичке природе или кућа није била погодна за

Текија, каћа је му од државе, поклоњена кућа

становање, што је вероватније.

Да ли је то та кућа више Видин-капије по песми Симе Милутиновића а испод позоришта по казивању Баталаке Ми мислимо да је то заиста та кућа која се налазила више Видин-капије, али не испод позоришта, То је уствари била кућа која се зове "Текија и у којој је доситеј и умро,..За то говоре многи разлози: у време када је купио кућу, До-

ситеј је постао управитељ Велике школе а Текија

местом“. У вез

се налазила и сада се налази на стотинак метара од школске зграде; затим, могао, као савременик, вућу непосредно испод позорвишта просторно да обележи као више Видинкапије, јер би се та кућа налазила на сто метара

Сима Милутиновић не би

испод Стамбол-капије, најпознатије капије у Бео-

траду (на улазу У Васину улицуј, а скоро читав километар од Видин-капије, па би је пре обележавао по једној много познатијој капији. Најзад, тростор испод позоришта и данашње Доситејеве улице, куда је ишао шанац од Стамбол према Видинкапији, не само у то доба већ и годинама доцније био је пуст, покривен баруштинама под шеваром и турским гробљима.

У Доситијево доба Текија је вроватно, као и све старе турске грађевине, била у руинираном стању,

та је била група зграда са т>обљем и турбетом, 0-

рађена зидом

Ири пуш

од ломљеног камена и опеке. верска задужбина Дервит: Мехмед Хоросанија спо-

Као

РИВАЛ

Народне омладине Јутославије

кићен заставама мо свечан, пун младих полетних љу= ди из свих крајева земље, 4 Београд данас, живљи нето обично, | прославља величанствену смотру младости, народни фестивал.

Исто као што је у данима рата знала да слави своје побеле, у дамима изградње и обнове велике радне подвиге, данас Народна омладина Југославије прославља своја културно-у“ метничка достигнућа. .

Није давно било када су, заједно са првим бригадама, приликом ослобођења Београда, дошле и прве културне екипе. Већ тада се осетило да св у

' културном животу све из основа ме.

ња, да се иде новим путевима, И кров све четири године, пуне ралнвих успеха и високих резултата У производњи и на радилиштима, плав народног културно-уметничког стваралаштва није гаснуо, већ се, напротив, вазбуктавао са сваком премашеном нормом, са сваком радном победом. Питање успеха фестивала било је за сваког омладинца важно као извршење нлана. Духом припрема за фестивал живела су наша предузећа, установе И задруге, наши градови и бела. | , | Већ четпри дана Београд је у фестивалском такмичењу у борби за што боље резултате на културно-уметничком пољу. У "Фестивал у Београду прикбзује велико богатство народних игара, песама,' као и добро познавање вокалне и инструменталне уметности. Драмска ""уметност показала је већ депе квалитете иладнх палснаља.

Омладинска фојилорна група

_ Учесници фестивала често пзненађу„ју нублику својим уметничким изразом, пзазивајући дуге атлауве. Не мо. же се лако заборавити оно идненађење, које су' припремили омладинци из села Мироча, поред Ђевђелије, рудари истарских рудника Раше, сељаци на села Кормана, код Крагујевца и многе друте омладинске сеоске трупе — од Триглава па до Ђевђелије, Велики успех показалих су Македонци, разноликошћу «својих игара, пуних лепоте, стила и јужњачке динамике. _ Група омладинаца из села Губиња, близу Берана, извела је с успехом народну уметничку „Игру с пушком“, Кроз ту игру приказана је историска _ борба народа _ гусрњског краја за слободу, која је била символ њихове вековне борбе. Ови су, приказали како су са пушком у руци бранили своја нацнонална права кроз кршевите крајеве Проклетија, Препланули од сунца, у радпичким оделима, надахнути, пространством Јадрана и градњом — прве црногорске пруге Никшић— Титоград, наступили су радници, омладинци #3 Тивта. Они су кроз песму прикавали сву одлучност и чврстину бораца за испуњење Плана, Девојке са Козаре, прекидане дугим аплаузима, извеле су омиљено козарачко коло и кроз песму приказале херојску историју бораца са Козаре, обнову попаљених — села, прославу историских дана Конгреса по селима Козарачког краја и. његову оданост Партији и Титу, у

Високу уметничку обраду кроз фолклорне игре показала је студентска омладина Љубљане, Загреба и Београда, Омладинска | културно-уметничка друштва „Јоже Влаховић“ из Загреба и „Иво Леља Рибар“ ша Београда а-

| /

села _ Горице — срез Љубушки (Херцеговина)

ступили су са добрим и селидно при иремљеним тачкама.

„Студентско друштво Београдског умиверзитета „Бранко Крсмановић“ навело је низ тачака хора и фолклора. Нарочети успех показао је сплет српских народних игара и Десета Мокрањчева руковет.

Шеснаест хармоникаша, омладинаца н омладинки, кудтурно-уметничког друштва „Кајух“ из Љубљане, пожњели су велике успехе својим – хармоника шким оркестром, а омладински дуваче ки оркестар из Љубљане био је пред мет правог одушевљења публике,

Драмске секције из разних република извеле су до сада шест позоришних комада. Из приказаних драма види се

"да се може рачунати на врло нарази.

те таленте, којима треба — посветити већу пажњу м помоћ у раду. То уједно говори да је драмска уметност дубоко захватила корен у широким народним масама, Са фолклором _ је исти случај. Он је постао омиљен у народу и његова стилска обрада све је боља. | =

"Ово велико такмичење, које ће открнти многе уметничке таленте, пока. зује широке могућности да се оснују јошт многа Културнб-уметничка _ друштва по граловима и селима и да се формирају републикански — ансамбли, који су. неопходни за“ даље развијање лепоте народних игара ни песама.

На овом такмичењу, омладине села и града, у лем Еанко утакмици _ ва

што бољи успех стећи ће се велика и.

скуства, која ће омладина пренети по свим крајевима наше земље но у сваки кут унети своје обогаћено знање стечено на фестивалу Народне омладине Југославије,

-2 ; )

У аи Мр на 47

БА ил

Део Текије са зидом и турбетом средином прошлога

века, Десно данашња Вишњићева улица. | Оригинал у Музеју града Београда, 0

миње се још 1660 године. У турбету, које се и данас налази у доста очуваном стању, сахрањен је а шејх Мустафа, старешина текије. Турбе је подигао || неки Хусни ефендија, директор финансија београдскот вилајета и помоћник везира у то доба. доситеј је главну зграду, "како сам каже, „триухотовис“ за штампарију, а доцније подигао још неке просторије, Како је све то изгледало знамо пе једном документу из половине прошлога века, А

У Музеју града Београда налази се једна. стара фотографија зграде са натписом » ћоситејева КУћа“" и један оригинални план Текије са архитењтонским снимцима те исте зграде. Шлан је израдио 9 децембра 4865 Андрија: Вуковић „варошки интжие нир“, Шлан има натпис: „План о снимљеном жоложају и простору плаца ком се налази У Београду | на ћошку главне (нелике) пијаце, и од ове дорћолу |. и видин-капији водеће улице, са означенјем на ње | му постосећи зграда и њиови постора и висине...“

плац има 466 ке. хвати а простор под зградама 82 кв. хвата. Све је то, осим хлавне зграде, ограЊено зидом. Један део је ограничавала Велика пиЈјаца, сада Студентски трг, други „улица која води Дорћолу и видин-капији“, данас Вишњићева. пре | ћ ма Великој школи простор је био ограничен делом | двориштем а делом кућом Николе досиповића, маг газаџије, а у правцу Калемегдана двориштем ш кУ- | ћом Јанаћа Дуке Пешгтике, трговца. |

Сама Доситејева кућа је овећа зграда, са улице приземна а из дворишта, због слуштеног терена, једностратна, Испод ње се налазио пространи модрум, кога Доситеј спомиње често у писмима, а који и данас постоји. У приземљу зграда је имала пространи ходник са тремом, претсобље и две нелике собе, а на спрату претсобље, две мање и једну врло велику собу. Уз њу је била налепљена и једна мања зграда са засебним улазом. Мзмеђу зграде ш турбета била је велика капија на свод са полусту« бовима и хаменим луком а горњи део је био изве= ден на источњачки начин, 1 М

Модаци Симе Милутиновића говоре потпуно У нрилог ове куће: ту је м слахиски дом више Видин-капије, како на самом плану стоји, и пространи плац ограђен зидом. |

Остало би само дћ се реши питање зграде коју. ! је држава 1810 поклонила Доситеју и коју је он оправио из сопствених средстава за богословију и учитељску школу, Доситеј замста у једном писму из 1810 јавља пријатељима „лепу новину“ да има сада | у Београду „такову башчу пространу, широку и лепу, каку ни премудри Соломон им ниједан цар пер | сиски није овде имао!“, али у истом писму мало да= ље додаје да је лане у пролеће засадио лозу и да 4 су му истога лета родила три грозда! То значи да | је Доситеј ту башту, а разуме се м кућу са њом, || имао још 1809: '

О целом том питању наше је мишљење следеће: | Доситеј је 1808, у време када је држава продавала || напуштене турске куће, купио стару кућу У Текији | са намером да у њој отпори штампарију. Кућа је | била у таквом стању да он лично није могао у њој да станује. Да на њој изврши темељите оправне, вероватно није имао средстава јер, као што смо видели, сем хране није имао других прихода. негде око 1816, вероватно у време када је већ вршио ду- 4" жности министра просвете, држава му је материјале не омогућила да своју кућу поправи и дозида узгредне просторије с тим да се у тој кући отвори богословија м учитељска школа. После преправке је и сат прешао да тамо живи и у тој кући је и умре. | Према томе би несигурна верзија — да је доситеј_ имао кућу испод данашњег мозоришта — потпуно | отнала. | | а

Доситејева кућа у Текији срушена је, мнажалост, још пре неколико деценија, Да је остала сачувана, данас би са рестаурираном Великом шко- | лом, под условом да се зграде између њих уклоне, | сачињавала један потпуни и драгоцени сложен ни наше културно - просветне прошлости, Ипак је зна- | | чајно н то што знамо где је Доситеј провео своје |последње кодине живота у Београду.

М. КОЛАРИЋ 3 асистент Музеја града Београда

ЗВАН АБААЕАаа и

= | 7

= (СПРЕМА СЕ „ЛИДА“ и п Е, ј) ђ

= Обновљена претстава очекује се

= крајем овог месеца

= Ј Народном позоришту на Тргу Републике, спре= ма се поново „Аида“ од Вердија. Дириговаће Екрешимир Барановић, режираће, Јосип Кулунџић,

декор спрема Станислав Веложански, а костиме раз ди Милица Бабић-Јовановић. '

Сви од хористе до редитеља у великом суп слу. Од Куће код Кнежевог споменика па до Сликарнице сви раде да претстава буде што боља.

Сценограф Беложански прави макете за сцен Маказама сече палме египатског пејзажа. 4 — Мајсторе, питамо га,.тде су вам ученицит — добро дошли! Још их немам довољно. И он наставља да сече неке палмице, „Године 1868 умро је Росини. Огромно бога ст! алијанске опере наследио је Верди. Он је био н родни уметник, · аи Редитељ садишње „Аиде“ каже нам: =-#: — Верди је своју уметност ставио у службу ро-

Шлољубивих задатека. Борио се за ослобођење Ита- | | лије са Кавуром и Гарибалдијем. Био је чак и Ка | Твуров посланик. Зато, у својим операма није гово=. шрио сувим историским језиком него језиком "савре- | у меног човека који живи и дела усред националне Шреволуције. Зато је публика и схватала и данас Жехваља њета као протест против тираније. у

с"

НАЈАВА И АИ РАСТВАРА ВО