20. октобар
ао п прошлих година, н ове године одржава се јесењи крос као масовна – фискуљ-/ турна манифестација, Али 0вогодишњи јесењи крос има ој посебни значај због тога, што не ретстарља као до сада делимично крај рискултурне активности, већ, напротив,. четак и мобилизацију што већег броја младине и радних људи уопште у рад импастичких друштава,
| Овогодишњи крос треба да се заврши до 15 новембра, а по броју учесника "треба да буде масовнији него прошло годишњи на коме је трчало 18.000 фистгурника. Да ће одбо бити остварено "оворе нам, резултати постигнути првог
тана кроса (31 октобра) када је трчало 10.072 фискултурника. Ова пнфра нам у'
сто време најречитије говори о снази:
у __тимнастичких друштава, која су, нако
ет млада, успела да врло добро – без
_веких већих пролуста организују јесењи
мрос. Е Треба нарочито подвући успех гимнастичког друштва Београд У (Трећи реон), гле је учествовало 2.111 такмича_ра, а читава организација од најситни_јих до најкрупнијих ствари, била је добра. Исто тако нстичемо гпимнастичко друштво Београл УЛ (Први рејон), где је учествовало 1.830 такмичара. __ Поред успеха моји су постигнути тре_ ба истаћи и извесне недостатке и гре-. штке које су се догодиле, како би нам, (послужи као искуство у даљој орга-
'ризацији посла. Тако је, на пример, А У стичко друштво
Земун 1 извело ка. крос 106 такмичара, што претставља о улаааћ неуспех овог друштва, пошто је; __у пролећном кросу имало преко 2.000 _ такмичара, Управа лруштба није се до-' | ваљпе заложила да учешће такмичара _ буде што масовније, организација је __(била врло слаба, готово никаква. У Но| ром "белу није био обележен ни старт пиљ, већ су такмичаре извели на 0пољану и' дали им воличе да би
бол стазу која је била слабо обележе "та; Кад су такмичари били пред циљем, који је обележавала група руководилаа, пошто није било ни канапа, тек он| да су склањане пеке пигле које су се тамо налазиле. Исто тако, била је сла_ ба ергапизација и пред Домом културе К тле је требало да учествује друга, већа | трупа такмтчара. Осим канапа, који су! =: у вилу левка разапети на циљу:
ничега љругог није. било из чета би мотло да се вили ла се ту одржава јесе-' њи крос. Заменик начелника је у неле. _ њу отишао да игра Футбалску утакми-' __ву, уместо ла се налази на лицу места _ и ла заједно са читавом управом буде' _ душа читаве организапије ове највеће манифестапије гимџастичких лруштава, и емлалинска организапија није се до-: вољно заложила да упозна сроје члан_ ство са значајем кроса и ла момогне у организацији кроса и одржавању – Ћре-: ичта, Омладинци из прељузећа „Истра“ _ взишли су на крос без иједног тренинга. Исти је случај и омладином из ин глане „Трудбеник“ то тимнастичког друштва Београд ТИ (Пети-рејон), где је од 50 чланова Наролне омладине на крос“ у 47, али без иједног тренинга. већини "рејона није се водило рачупа о такмичарима који лођу на стазу, "већ ее дозвољавало да одмах седну на ла земљу, а да-преко лреса не огрну калут, Није било никога да им каже на потрче још мало, да корачају 50—60 метара, да дишу дубоко, како им ниа не би нашкодило здрављу. Било је рејона у којима није бно обеђен тшикрофон, како би се резулти одмах објављивали и истовремено тогућтла боља организација стартовања такмичара које је требало скупљати из гомиле не зпајући који у којој катефи трче. Микрофона има код нас Београду и сваки рејон је могао да их набави, ! | Студентска омладина, које има _ ско 22/000, а која није још почела са изво-,
+
Без кроса, треба много да се поза' зи питањем тренинга који се врло недовно ни са малим бројем учесника 0-| жавају, Овакав слаб одзив студената "тренинг, а у крајњој линији на крос, лтат је недовољног залатања омла= организације ла правилно обја1 важност и значај кроса. Осим тога, избећи стару праксу да се крос ди за све факултете заједно, већ треба спровести депентрализевано по ултетима, а негде и но годинама, | (би на кросу учествовао што већи (број такмичара. ј | __ Сва наша гимпастичка друштва уз пу' подршку омладинских, синдикалних
орно боре за отклањање свих наведе. недостатака, како (би ове годи2 број учесника кроса премашио пропшлогодншњи од 18.000 такмичара, Масожто учешће и правилна организација м су предуслов за омасовљење и
· фронтовских организација треба ла се
| малишан. Јапански
5 бране Сибира успели да ухвате. Лазо
· ругог мовембра одржани су претседнички избори у Сједињеним - Америчким Државама. На политичкој арени шаступали су бивши „ловац“ њујоршких гангстера републиканац Дјун и демократа Хари Труман, стери"убацили на политичку рике. Такозвана борба изме
позорницу Амеђу Магарца и
Слона била је само на око верма оштра,
јер „отстојање — као што је писао један амерички лист — између републиканске н демократске странке није веће од ширине железничког колосека“. Уствари, иза Дјуна стајала је група финанонјера из Чез нешепед“ —" Рокфелер, Дипон и Мелон, а иза Хари Трумана такође група финансиских магната — банкарска кућа Морган, банкар Лиман, издавач — милијарлер Филд и министар финансија Шнајдер и други, У условима све веће привредне депресије, републикански и демократски кандидати и њихове пропагандне машине такмичили су се у давању обећања америчком народу, Дјун им Труман одржали. су стотине типизираних говорничкик 'тирада после којих је скоро редовно следно варистски програм, — герле и џез. Кампања републиканске и демократске страфвке заснивала се углавном на 34страшивању Американаца од „црвене опасности“, „опасности од совјетске агресије“, „неопходне помоћи“ западној Европи, вешто је искориштавана такозвана криза берлинског питања. Осим тога, амерички ратни хушкачи, да би добили гласове америчких Јебтеја, успели су да одложе разматрање пам ког питања у Генералној скупштини ОУН, а да би привукли за себе Италијане који живе у САД онемогућили су правовремено решење проблема бивших италијанских колонија и тако даље,
Но, то није све. Џеферсонова изборна кампања стајала је свега 40 долара, — пред-
. | ; | у
кога су ране |
Ма
миту а у:
» у Це | # | г == | | | ] ' 4 и ; 1 г
Д [
таборна кампања 1940 40 милиона долара, ·
а ове водине, према писању „Њујорк тајмса“, утрошено је 150 долара на сваког рласача. Заиста, „амерички век“ Хари Трума-
на. достигао је високу цену у куповиви и.
корумпирању бирача. Међутим, с друге стране, то показује да је Волстрит морао да утроши милијарде долара у предизборној кампањи како би на претседнички положај поставио своју послушну марионету. „Гаротив толиких пара — рекао је један амерички писац — немогуће се борити. Са толиким новцем и риђи би пас победио на изборима самог апостола Павла“.
Новембарски избори, међутим, нису се одвијали по традиционалној форми — у борби између кандидата републиканске и демократеке , странке. На поприште америчког политичког живота наступила је пре десет месеци Прогресивна странка Хенри Валаса, која се бори против расне дискриминације Црнаца, против Маршаловог плана и двопартиске ратнохукачке политике, која се залаже за успостављање пријатељских односа са Совјетеким Савезом и земљама народне демократије, за мир и међународту
ентрална статистичка упра-
ва при Савету министара
СССР је недавно објавила
најновије податке о совјетским. средњим и високим школама. На основу тих података може јасно да се види огроман напредак који је учињен у развоју совјетског нжолства од Отаџбинског рата до данас. Совдетски Савез је, мо по — организацији свога школства ми по броју. студената и ученика средњих школа, прва земља ва свету.
У први семестар совјељских високих шкона утисало се у јесењем року ове године 188:000 студената., Ако се ови стивистички подаци учореде са предратним подацима, произлази да је број новоуписаних студената за 169, већи неголи 1940 родине, У првој години специјалвих средњих школа — техни- “ чума, уписато се 360.000 ученика, значи 927 више него у 1940 години, Ове године, на 8:84 совјетских _ високих школа и 3.500 техникума, учи укупно око два милиона студената и ђака. Та пафра је недостижна и непозната ма којој другој земљи,
За кратак послератни период у Совјетском Савезу су не само обновљене све разрушене — у току рата било је разорено 334 високих школа — већ су у знатној мери проширене ни реорганизоване постојеће и отворене мнотобројне високе школе, Тако је, ка пример, ове године отворена 21 висока школа са око 200 факултета и озсека. _ !
Совјетска влада посвећује _ највећу бригу народном образовању и свестра~ |
историји велпке револуционар«
не борбе за стварање совјетске државе и њене одбране од удружених _ напада _ интервенциониста но, контрареволуционарних белогардејских банди, златним словима су исписана имена три народна хероја: Чапајева, Меорса и Сергеја Лазо, Једноставни, скромни и херојски лик Чапајева и њетову беспримерну борбу овековечио је Фурманов у својој књизи „Чапа-. јев“. Живот и борбу Сергеја Лазо,, херој совјетског отпора против јапан. ске интервенције, зна сваки совјетски. отимачи су овог хероја против интервенционистичке од-
је погинуо мученичком смрћу: Јапанци су га жива спалили у пећи локомоти. ве. Међутим, борба коју је он у Сибиру разбуктао за одбрану младе Совјетске државе, саторела је најзад
днљ кила КА АПОЛОНА ПВО Аапааивваљаљаноо
тињским бесом насрнули суми КјУ Калин Клан и све фашистичке организације у Аме-
. ; 1 | : ( 5 пЋ | | (Зи | у 66 | иу У о 4 У Сједињеним Америчким Државама спроведени су претседнички избори || | , / + “ та ј ' ' у сј ли ЈЕ | Амержавама постоји ви 2 о о 4 _рици. Испитивана је „лојалност“ америче. И. ких службеника, прогањани су демократи,
хапшени руководноци Комунистицке партије Америке и Конгреса америчких Словена. Такође, разним махинацијама избрисан је велики број ах гласача из изборних спискова, а у неколико држава Прогресив-) на странка „није могла да постави листу својих лата. Али, иако резултат избора не одражава стварну снагу Валасове
1
| стр анке, ричким Др се бори против политике
' дима — Рокфелеру,
_ вија — њихов жандидат
. ГА у 48 ћ
пизививенввннанинање
== У | Е
он показује да
експанзије Волстрита. Републиканаш кампањи
неинвенциозног _ Хари
Трумана својим антисовјетским, противде-
мократским тирадама. Мако он одговара ви“
_ ше најекстремнијим експанзивним монопоа ; Стандард Ојлу и Со.
"ливену, на изборима је победила „умеренија“ група монополиста — Морган и компа“ Хари Труман. А
_ Триста педесет хиљада француских рудара јуначки се боре за своја права Ми
кеђова влада, влада америчког) дик-
к тата упутила је у рударске ревире Француске јаке одреде полиције, мобилне гарде и жандармерије, сенегалске трупе и падобранске јединице. Упутила је јуришне тенкове, оклопна кола ни казнене експедиције — војнике у америчким униформама, америчким шлемовима, наорускане америчким оружјем. Против когар Против 350.000 рудара штрајкача који већ месец дана вемде огорчану борбу, за повишење свог ниског животног стандарда. За чије интересег На то најбољи одговор. даје лист фран цуских трустова „Монд“. „Маршалов план функционише пуних осам месеци — пише овај лист — а куповна моћ радника и намештеника у Француској још више се сма-
њила. Економски организам у који је убри-
звано мало свеже крви до те мере је 6одестан да се болест шири јаче него што делује као лек.“ Тако волстритска „инјекција кисеоника“ (белтиских десних социјалиста Х. Спак) усмрћује живи западноевропски организам. Али због његовог одржања на животу, због просперитета америчких монополиста и. француских · 200 породица Блумов социјалиста Мок у Француској пролива крв рудара да би цементирао темеље западне уније и атлантског војног пакта, да би омогућио згртање мошополистичких профита. Наведимо два примера. Профити француских трустова расли су за време окупације, а животни стандард радника је падао. Профити француских капиталиста после рата пењали су се великом брзином, — само у првом полугодишту ове године достигли су 2,800.000 милиона франака, а економска беда радничке класе постала је.несношљива. Други пример: Бриселски војни пакт предвиђа узајамну помоћ у борби против „упутрашње агресије“. САД иако формално још шису члан пакта „лет сила“, прискочиле су у помоћ француској реакцији да спрече такозвану унутрашњу агресију — борбу француских рудара за новишење животног нивоа,
Пре седам година рудари Севера сту-. пили су у генерални штрајк протестујући
· против нацистичке окупације, Тада се на-
живљава исти тај историски период одбрану Октобарске револуције немачких интервенциониста и белогардејских банди удружених пљачкашком походу на богату совјет. ску Украјину.
Шчорс организује одреде на парти. зански, начин, од добровољаца. Руковођени Николајом Шчорсом, украјински партизани изненадним 1 уништавају послушно оруђе иностраних капиталиста и интервенциониста. ним партизанским борбама Украјинци туку немачке _бавде петљуроваца и нападачку вој-, ску лакомих пољских панова.
Борба, за одбрану совјетске УкрајиНе ол многобројних непријатеља није лака. Троцкисти желе да унесу пометњу у редове Црвене армије н у партизанске јединице. Шчорс види њихо-
. “ г7 1
нисти нису усудили да поступе тако бру-
чине гарда.
тално и зверски као што то данас Мокова полиција и републиканска
Тековине Велике октобарске социјалистичкегреволуције
У Маи ки 4 Ђаци Једне авколе у Москви
. НИКОЛАЈ ШЧОРС _
Филм „Николај Шморс“ поново о- ву намеру. Чича Боженко, командант једне Шпчорсове бригаде, доиста не У-' генералштабној карти и не разуме „академску“ стратегију троцкистичких официра, али ин- | 10 уздизање и економско јачање вереволуционара и народног
војсковође зна ко су све непријатељи ' народа и Совјетског Савеза и врло
добро зна начин на који се против
од ме да се снађе на
у — свом стинктоМ
њих треба борити. |
препадима белогардејске _ јединице, У непреста,
јединице, _ подивљале
ње. -
Црвена армија и партизанске јединице Никола. Шчорса су ослободиле Кијев. Борба за чишћење Совјетског Савеза од непријатеља преноси се у. западне делове Украјине. с борбама 1919 године гине највернији сарадник Николаја Шчорса, чича Боженко. Међутим, непријатељи Совјет“ ског_ Савеза су потучени; Црвена ар-- ' мија је израсла у моћну и непобедив, "радничко.сељачку армију и пред Совјетским Савезом се налазе светли да. ни "слободе и социјалистичке изград- _ светле будућности и радосне – сутра-
Пре осам година исто тако француски из дајници мобилисали ду и упутили на фронт против нацистичких _ завојевача _ неколико дивизија које су у кратко време положили оружје пред непријатељем. Али у борбу против француских рудара француска крупна буржоазија упутила је више трупа и оружја него 1940 године против мрских немачких завојевача, показала је „чврсту
руку“ у сламању штрајка рудара, док се
без премишљања ставила на страну нацистичке Немачке.
Међутим, Кејова влада и њени министри „социјалисти“, Мок и Лакост вису успели да стварно сломе овај грандиозни штрајк рудара. Пропагандни трикови Кејове владе нису никакво откриће за француски народ, — то су рецепти позајмљени из кухиње Гебелса и Петена. Шта значи фабриковање лажи у Јелисејској палати, у штабу Блумове странке и де Голова покрета „Окупљања француског народа“ — 0 „устаничком жарактеру штрајка“, 0 „милионима који пристижу из иностранства“, најбоље показује чињеница да само одбијање зах-
тева рудара, трошкови око гушења штрајка
и дневнице трупама износе више него што
би за 40 месеци износиле повишице нади“
ца свим рударима. Тачно је, међутим, да су очи радника целога света упрље према рударским басенима Француске, да се фран-
« уски лучки ин железнички радници соли-
даришу са својим друговима у штрајку, да је међународна пролетерска солидарност са француским рударима дошла до видног изражаја не само у демократским држава ма него и у редовима радничке класе капиталистичких земаља. Француска реакција не може да прикаже међународну солидарност радника као „директиву и помоћ Москве“ _ рударима-штрајкачима. _ Француском народу је јасно да послодавци и влада траже ма какво оправдање, рецепт за умирење савести француског народа, који је стао на страну штрајкача, да би најамничке трупе несметано вршиле крваве репресалије над рударима. — · Е
Кејове најамничке трупе, . добро храњени жандарми и сенегалци, у пијаном – беснилу могу да заузму рударска окна, али не могу да сломе штрајк рудара.
ном културном уздизању. Ове године за совјетске школе р народно · просвећивање одређена је свота од 9 милијарди и 100 милиона рубаља једна "шестина целокупног _ државног буџета. Шта. је до сада постигнуто таквом школском политиком и таквим старањем за народно образовање најо боље сведочи чињеница да је од 13,5 милиона људи са средњошколским И вИШИМ образовањем у Совјетском Савезу, И милнона-људн завршило ове Х школе подусавјетском влашћу, У току прве послератне пјатиљетке са веЈЕ: соких школа Совјетског Савеза ће'им зићи преко 600:000 инжењера, лекара, ХМ атронома, педатога и других стручњају ка са високошколским _ образовањем, уЗа исто време, средњих _ шиола, техникума, треба да изиђе 1,300:000 % спепијалиста, ~ _ Студенти Совјетског Савеза готове 3 ~ тскључиво живе у државним стулет| 8м домовима, бесплатно су им на у " слузи библиотеке, лабораторије, музеи ји, имају своје клубове в најшире моИ ~ кућности да се баве спортовима. Сви она који добро уче имају право на државну стипендију. Најбољим — студентима се додељују почасне стипен-
дије Стаљина, Молотова, Ворошилова, Карпинског, Качалова, Рјепина = дру= ј рих.
Исто онако као што је земљи социјаљизма непознат проблем незапосле. вести — у њој не постоји ни проблем прекобројности високошколски образованих људи. Док су капиталистичке земље принуђене присилним мерама да смањују број студената, у Совјетском
к Савезу број студената из године у гоПо званичним статистикама _ западних земаља око 4097, укупног броја студевата у току школовања мора да напусти студије. М ова појава је совјетским високим _ школама — непозната. Студент Совјетског Савеза зна да је окружен љубављу и старањем содијалистичке отаџбине и да је нотребно да са што бољим успехом заврши студије, како би све своје снате и снособности посветио раду за даље култур-
лике социјалистичке "заједнице,
Стотине хиљада младих људи сваке године завршава своје школовање на совјетским средњим и високим школама, Сваке године огромна армија спепијалиста и универзитетски образовавих људи ступа у живот, одлази у фабрике, руднике. на колхозна поља, у удаљене градове и села пространог У тешким Совјетског Савеза и придружује се срећнијег живота. На њихова места у школске клупе седају млађи, како би се у највећој мери оспособили за ве__Лико дело социјалистичке _ изградње, |
Студенти и ђаци средњих школа Сов.
јетског Савеза су најбоља — гарантија и буду ннение важи социјалистишње
нике земље,
из
Дјуи надмашио је у прел-
'дину непрекидно ни веома брзо расте,
великој борби за изградњу бољег и
чај
МР ~
. иди Ј | х | 1 4,
"в . МУР
55
у
Лидија Тимофејева
# “ ~
руги женски шампионат ФНРЈ,
одигран у Новом Саду У току с од 17 до 31 октобра, показао је да је квалитет нашег женског шаха видно #4- у предовао у току свега годину дана откако у је одржано прошлогодишње првенство. Учеснице су у знатној мери савладале теорију отварања, а такође су се добро сналазиле у средишњици н завршници. "Семј тога Ба овогодишњем шампионату и број учесница био је већи него ва турниру прошле године. Сада нису 68ма заступљени искључиво Београд, Затреб и Љубљана, већ ин друга места, ишто је видан доказ да се наш женски ашах развија у ширину. На Другом жев„свом шампионату појавиле су се нове снаге, као Верица Јовановић (Чачак), _ Мина Авировић (Нови Сад), Марија Нађ | (Зрењанин) итд. а идуће године биће их и више.
Учеснице су на турнир дошле озбиље
во припремљене и добро унгране, што
"се манифестовало у сразмерно високом
вивоу партија. Шта више, са Цвенкло- у вом је дошас и њен _ тренинг-партнер мајсторски“ кандидат Млинар.. Посма-
трачи, који су свакодневно у великом броју пунили просторије Друштва ва „културну сарадњу са СССР, где је др-
ежано такмичење, много пута су били у зизвенађени луховитим маневрима и ле-
пим комбинацијама шахисткиња. Међу тледаоцима често су се налазили мај
стори и други наши истакнути шахн-,
сти.
Као на првом, тако и на другом шампионату гдавне конкуренткиње за титулу првакиње биле су Тимофејева – (Зе. мун) и Цвенклова (Љубљана). У девето коло, које је питање првенства требала да реши њиховим међусобним сусретом, обе су ушле са истим бројем бодова |Као ин прошле годинб, тако је ни овога пута Тимофејева _ добила _ решавајућу партију против Цвенклове и поновно освојила женски шаховски _ шампионат ФНР Југославије,
Резултат турнира је следећи: 1) Ти мофејева (Земун) 12 бодова, 2) Цвенкл (Љубљана) 11 н по, 3) инж. Рочић-Делак 9 и по, 4) Јовановић (Чачак) 9, 5) "Кудрна (Земун) 7 н по, 6) Марут (Зему 6 ни по, 7—9) Бајец (Блед), Авировић (Нови Саду и Нађ (Зрењанин) по 5 и по, 10) Корбан (Љубљанај 5, 75 |-Винцељак (Загребу 4 и по, 12—13) Храшповец ни Томљеновић (обе Загребу по '4, 1) Хомец (Марибор) 1 бод.
Победница турнира Лидија Тимофејеува није изгубила ниједну партију, Ре мизпрала је са Јовановићевом и Кудром, док је све остале сусрете ретшиза Х (у своју корист. Тимофејева је прете иставница оштрог, комбинаторног и пре. дузимљивог стњљла игре, који је одлика прве у свету данас совјетске шаховске школе. Њена конкуренткиња Цвенклова негује позициони стил игре, карактери= стичан за Видмарову словеначку тшахове ску школу. Пвенклова је изгубила парс тију једино са Римофејевом, ремивирала "је са Кудрном, а све друге партије је добила.
Загребачка првакиња инж, Рочићде~ У лак после петог кола имала је пет победа. Тада је неочекивано попустиља и за редом изгубила три партије. – Ипак се у финишу поправила и заузела треће место, За претставницу Чачка Верицу Јованавић четврто место претставља заиста велики успех. Турнир је почела са великом тремом, тако“ да је протустила повољне ситуације у сусретима са Делаковом и Цвенкловом. За похвалу је што после две незаслужено изгубљене партије вије клонула духом, него је такмичење наставила са — још већом енергијом. Већ у трећем колу ремизирала је са првакињом _ турнира "Тамофејевом, а ватим је извојевала, нна победа.
Као Тимофејева, тако су н Кудрна н Марутова показале да је женски шак у Земуну на завидној висини,. као и да | заузима једно од првих места У земљи,
Учеснице су биле веома лисцитлино= ване и коректне, тако да воћство турнира није имало тешкоћа, вити су подношене икакве жалбе. За похвалу је та«ође да ниједна такмичарка није напустила турнир, те су све партије уредно одигране. Мали број реми-партија _ је доказ како велике борб ти учесница, тако и да није било договарања на реми, што се међутим често дешава на турнирима мушкараца. | .
Други женски шампионат дао је лог каза да је наш женски шах квалитативе | 5) но висок и да не уступа пред другим 4 земљама. Можемо очекивати да ће на ј женском шаховском првенству“ света, Уа који ће се турнир одржати на пролеће вдуће године, наш женски шах бити до
у АГА '.