20. октобар
(0)
Радни колективи пожртвовано раде
руга. одлучујућа година
Петогодишњег плана ко-
ја протиче у оштрој и на-
прегнутој борби за оства рење _планских о задатака приближује се крају. Радни колективи београдских предузећа савлађујући многе тешкоће, кроз социјалистичко такмичење, _ постигли су значајне резултате и успехе. За Пети контгрес КПЈ развило се масовно такмичење за премашење производних планова, учвршћење радне дисциплине, снижење пуне цене коштања и отклањања недостатака у продукцији. После Петог кон греса радни колективи београдских предузећа даљи су обимне такмичарске обавезе и обавеза. ли се да годишњи план производње изврше до 29 новемДана Проглашења Републике. Већи број београдских преду зећа је на путу да дату обаве. зу на време испуни, а извесна предузећа, углавном због објек тивних тешкоћа а то због недо статка материјала а ни радне снаге, неће испунити план до 29 новембра.
Годишњи производни планови београдских предузећа за 1948 годину били су повишени у знатној мери према плановима у 1947 години, а у току ове године у извесним гранама су још повишавани. Све ово показује величину планских задатака и тешкоћа око њиховог испуњавања, Предузеће „Веља Стојаковић“ испунило је финансиски план јоп 4 септембра ове године и обавезало се да годишњи план испуни до 29 новембра. Радни колектив | ливнице — „Југострој: испунио је, такође 31 октобра свој годишњи финансиски план, 60 дана пре завршетка планске године. У такмичењу у част Петог конгреса КПЈ радни колектив „Југостроја“ је узео обавезу да ће годиш њи план извршити до 29 новембра, а у част Првог конгреса Је динствених синдиката Југосла-/ вије је ову обавезу повећао. 31 октобра „Југострој“ је остварио обавезу дату у част Првог конгреса Јединствених _ синдиката Југославије.
„Металско предузеће „Шума. дија« | испунило је месечни план за октобар за 101,89% ч сбавезало се да ће производим план испунити до 20 новембра. Ово је предузеће на шајбољем путу да и ову Своју обавезу премаши 48 неколико лана.
Једна од главних 'објективних тешкоћа са којом се боре металска ј
предузећа је недостатак материјала. Када се у =де у обзир да гу сва републиканска металска предузећа добила велико повећање плана и да многа предузећа раде са истим или са незнатно повећаним бројем радника, МОГУ се видети сви напори тештоће у испуњењу овако обим них планских задатака, У ме-
току примање обавеза и појачано такмичење за и конгрес КП Србије.
блашно лоподне #08 Сатне се капљице птанама дасака. Хрпе није. Влаже се дуге наслаге гвоздених
лежје командира на вог Беоп
Трећој те. пите Ивановог лица,
ним маљама, одједном ностај живот
ште, назвали „Комсомолац“. црвеним словима, та драга рез
ну површину машине,
~ Поа Јовичић је из села ће се и вратити. нема радне
понешто о томе У. МИ. помоћ,
вог Београда. А колико Је напоре у зидање
астих кигантске
талским предузећима је сада У
Обимни производни планови танина во па ннни вена ава вва авина
нижу По
шипки, СЛИЧНИХ
рва . поцерској бригади. • Док то саопштева
мешалиту су, Исписана крупним краси глатку про
Мачвански | Причи-
уге, «пако смо
Треба покрену-
нако МИСЛИМ. ти. О томе, ето, ЈеД у се са друго
поропривредне, потребне су. 4
меко крупну, Као да је спустио на
6 таквих овде сличних уложило СВОЈ етраде м на осталим
14 КАЈЊЕЊУ ГОДИШЊОГ
металских предузећа могли СУ се испуњавати само повећањем продуктивности рада и Увођењем _ бригадног _ система рада по предузећима. У предузећима »Југостроја, »Веља Сто. ћажојвића и Индустрији мотора у Раковици најбоље су организоване бригаде а постоје и шанбоље могућности за овакву организацију посла.
Брига за снабдевање Радника је саставни део најстојања за испуњење производног пла на, Извесна _ предузећа, — као »Никола _ Тесла« и »Сутјеска« нису овом питању _ обратила ловољно тажње, што свакако има извесног утицаја и на ис пуњење планова у тим предузећима. Од металских предузећа најбоље се стараћу о снаб давању радника У »Пролетеру« који има економију, и у »Вељи Стојаковићу«.
Од подружница _ дрводељских радника столарско предувеће »20 октобар« према до садашњим резултатима биће У могућности ла испуни годишњи план до 29 новембра.
Београдски водовод је испунио план за треће тромесечје за 128,6% и према свим ИЗгледима испуниће план до Да на Републике,
Међу предузећима прехранбене индустрије прво је испуши ла свој план пивара »7 јули« и то још 7 јула ове године, а нови план кођи је предвиђен до краја године испуниће пре ма досадашњим резултатима до 29 новембра. Исто тако, 0ствариће годишњи план према датој обавези и пивара »Беопрад«. Комбинат шећера и вре ња испунио је годишњи план прошзводње квасца и ликера 28 октобра, Прадско предузеће за хлеб ће такође свој годишњи план остварити пре предвиђеот рока,
Петогодишњицу Другог заседања АВНОЈ.а и Дан проглашења Републике радни колективи _ београдских _ предузећа дотекеће уз појачано такмиче. ње и нове радне успехе, што ће бити лопринос радничке класе остварењу друге, одлучују ће године Петолетке.
Мере
" организација за ликвидирање неписмености
ко се неће више дешавати, као _
тив неписмености све се
више заоштрава, Одржа-
вају се саветовања и кон ференције са људима који од почетка ове акције улажу све напоре да се тешко наслеђе про шлости сасвим искорени. Саветовању, одржаном 1 овог месеца, уследила је широка конференција о Градске комисије за ликвидацију неписмености _ ва којој су претставници _ рејонских просветних отсека, претставници Градског одбоја Народног фронта, АФЖ-а, Месног синдикалног већа, Савеза културно - просветних друштава, као и културно - просветни руководиоци појединих предузећа дали обавезу да ће до Дана Републике, 29 нвембра, укључити у течајеве све неписмене раднике и што већи број домаћица, Поред тога, дата је обавеза да се сви неписмени описмене до 1 маја 1949 године. На тај начин ће оживети прилично занемарен рад на ликвидирању неписмености. Умного-
() вогодишња (борба про-
власти и масовних
ме ће допринети побољшању 0вога рада и признање које је Просветно _ одељење ИСбНО-а дало _ борцима _ против — неписмености, поделивши им награде у новцу и књигама. Тиме је тај рад, који је захтевао 0громне напоре и залагања, најзад увршћен у исти ред са часовима добровољног рада које дају фронтовци Београда у из-
"градњи земље.
При састављању плана по ко ме треба убудуће да се одвија акција описмењавања, као једна од важних мера јесте и распис који је Министарство рада НР Србије упутило свим управама предузећа и у коме се руководиоци предузећа позизају да пруже пуну подршку кул турно - просветним комисијама око формирања течајева. На тај начин јје и по линији власти учи њен корак. за што успешнији. рад око ликвидирања неписмености, Уптаве предузећа су већ примиле ове расписе и просвет ни органи, приликом обиласка предузећа у циљу преглела рада на описмењавању, треба ла се позивају на ове расписе. Та-
панике
РЕОРГАНИЗАЦИЈА МРЕЖЕ ЗА ОТКУП ВОЋА И ПОВРЋА
ешавало се, а и сада се
још дешава, да наши ра-
дни људи нису снабде-
вени воћем и поврћем у довољним количинама. Било је данакадасу пијацебиле полупразне , икао за то нису постота. ли никакви објактившти разлози, Овоцје лолавилоли долави и сада као пнебрига нашег откупног апарата, који се није показао на висини пред постављечим му за дацима, јер је тај апарат у сво ме саставу имао и ских елемената. Главни задатак у сибдевању лежо је на среским откупним предузећима и среским пословним савезима. д носно преко ових на местим за другама.
Међутим, од самог почетке сресми пословни савези и среска откупна предузећа нису _ овоме тако важном питању посветила довољну пажњу. Градска откуп на предузећа су се уговор“ма повезала са овима, али резулта ти су били слаби, јер се деша вало и то да су уговори остаја ли неизвршени, док су задруге или предузећа робу намењену за Београд уступала _ другим местима, па и у друге наше ре публике, само ако су нашла повољнију цену, или су пак ро бу компензирала, што значи да руководства тих предузећа а
нису ни до данас успе ла да изиђу из уских трговач «их оквипра капиталисања. Оваквим њиховим радом нису се по забавила ни њихова администра тивио- оперативна руководства. Изгледа да тим откупним предувећима а среским ПОСЛОВНИМ савезима није јасан систем наше социјалистичке трговине. О. ни још нису схватили да је У социјализму човек најскупљи, и
штпеку лаШт -
да све треба да служи њему, а ово сведоци њихова небрига о нашим _ трудбеницима од чијег правилног и уредног снабдевања зависи испуњење наших пла нова, Овоме треба додати и сит но' трговачки и шпекулантски дух појединаца, који још увек седе у трговачком откупном аарату, а нарочито оних на те раму, који се појављују у виду разлих откупаца или претставни ка неких предузећа, којима таква претставништва нису ни потробпа. Па и овде код нас У Београду има море разлих прет ставлика неких предузећа из унутрашњости, за чије постојање у Беотраду свакако нема потре бе. — Надлежни државни орга ни би се моралт позабавити њи ХОВИМ ом, јер се ликвидаци јом приватног сектора у тргови ни број
ових знатпо — повећао, У том циљу наше највише др жавно и привредно руководство које је брзо увидело њихову недозрелост пред постављеним задацима, њихове слабости, небригу, _ слабу — моралну вредност појединаца итд – ИТД. обележило је нов правац у откупу. Ових дана се врши успо стављање откупне трговачке мре же директно од стране свих београдских откупних предузећа и рејонских задрута. Градска предузећа из Београ да и рејонске задруге, у циљу што бољег спабдевања наших службеника, добили су задатак да успоставе сопствену _ мрежу у откупу директно до произво ђача. Ова мрежа ће деловати упоредо са мрежом среских 'оР купних предузећа и среских от купних савеза, односно задруга, Ради што потпунијег обухватања свих пољопривредних _ про, извода, тј њиховог откупа директно од произвођача, вероват
МИНИ ЕПА
4" У свој магленој влази и сивом јесењем пеј +
# сажу живо се кр ком погледу, отргнутом може прочитати: они су ту, свим својим младим
Чим срез УЗ
попрвенелу
Тесар на, крадњи бетонских оплата,
ећу њихове прилике. И у сва са посла, одређено се
но ће и наше републиканско Ми нистарство _ трговине _ основати своја републиканска _ предузећа по срезовима, како би се појачала организација, на терену и обухватило свако село п сваки васелак.
Ово ће _ умногоме помоћи пи самом произвођачу, који ће без потешкоћа моћи да своје производе уновчи код своје куће н да уштеди непотребне трошкове и време, а с друге стране, знатне количине робе биће спа сене од пропадања, што се до сада дешавало, те ће се поред боље снабдевености отклонити и непотребне штете,
Да би се све ово правилно ОД вијало на терену, срески народ ни одбори и среске управе за откуп добиће од Министарства трговине и снабдевања планове откупа за своје срезове, које ће „сразмерно способности сваке 07 купне организације, која _ буде вршила откуп ва њиховом терану, поделити, тако да ће сва «о откупио предузеће, односно задруга, бити одговорни за испуњење постављених _ вадатака, односно према плану примљених обавеза, За план у целини биће одговорни арески народни одбајри.
С обзиром ва овакво постав љање мреже, нашем _ откупном трговачком апарату, при постављању важних задатака у снаб. девању, дате су и широке мо. гућности за успешно извршење тих задатака Зато ће од ангажоо вања или неангасоовања аштег опутног апарата, правилности њиховог рада, правилног избора непосредних руководилаца у от куту, њихове _ сналажљивости, маотркаливе пвиокеттвиони ти тоне три х от купљивача итд. зависи снабде-
веност беотрадских пијаца же
снагама а пламеном жељош за успех, али њимисли и планови, шзаткани од свега што су осеттла ша сазнали, задиру дубоко у су-
хове видели,
беника и најзад испуњење наших · планова, Ољо наши откупни органи и њихова руковод ства не могу и не смеју губи ти из вида,
Упоредо са овим не сме изостати ни пуна помоћ меоних на родних власти и њихова еластичност у овом послу, јер ово питање дубоко засеца у животне интересе наших трудбени ка и свих нас угпште. Ради ово га је потребно, да у откупни апасат на терену ппетузећа и задруге пошаљу, и уз помоћ на родних власти на терену олаберу најбоље људе које мају. Људе, којима лежи на срцу 4 наша привреда и живот наших -=удбеника, а на како се то ра дило до сада, да набољи и нај способнији остану у канцеларија ма дирекција и, да пијаце вагију за њиховим радом на терену. У овоме сигурно неће И не треба да изостане помоћ наших народних власти на тереву, које су # до сада улагале доста труда у овоме послу.
Ако су буде овако пришло постављеним _ задацима, — онда нема бојазни да наш | откупли
апарат на терену неће одговори ти = свом основном задатку, ра ди кога # постоји, а то је урод ној и довољној снабдевености ваших пијаца 0. омогућавању радним људима да без редова и дугих чекања набаве опо што им је потребно за живот Сва како, да од овако постављеног плана у откупу убрзо треба оче кивати резултате, а пун успех ће се моћи да одрази тек у илу ћој години. При извршењу ово га задатка наша предузећа ш њи хова руководства че би требало да губе време, јер то од њих с правом захтевају наши трудбевита. _ Душан ЧУПИЋ
пом. управ, ва исхрану ИоНО.а
у појединим предузећима, да се никако не може доћи до лица које је одговорно за рад на описмењавању и да органи проводе по читаво пре подне у једном предузећу не сазнавши како се тај рад одвија. И данас има предузећа у ко-
јима рад на описмењавању не -
може да крене са мртве тачке само због недовољног заљагања управа предузећа и синдикалних подружница. То се нарочито осећа код предузећа „уктобарска слобода“, „Ста= љинград“, Градска чистоћа и „Шумадија“ — фабрика пољопривредних машина, чије су се управе предузећа и синдикалне подружнице оглушивале о све опомене од стране просветних органа, и о писање штампе.
Често су они који раде на описмењавању постављали _ да би било потребно да се дозволи одржавање течајева у радном времену, На тај начин би се много већи број неписмених привукао на течајеве, У неким предузећима Седмог рејона, а по одобрењу Министарства рада, дозвољено је неписменима да раде у производњи пола сата мање п у то време да похађају течај, док би колектив надокнадио изгубљени ефекат рада. Ова мера се показала као врло корисна,
Код обухватања чистачица на течајеве има много тешкоћа, јер су оне расуте по целом Београ ду и тешко их је сакупити, Као једини начин поставља се обухватање по улицама, у
Да би се сви ови проблеми, који коче правилан рад на опи смењавању, а и многи други ке ји се још постављају, отклонили, постављен је низ задатака које треба решити како би се до 1 маја 1949 године потпуно ликвилирало са неписменошћу у нашем граду.
Као један од важних пробле ма поставља се стално и тачно вођење евиденције о течајевима_ броју неписмених који поха ђају течајеве, као и о залагању руководилаца _ течајева, _ Овом питању се до сада поклањала недовољна пажња и то је умно гоме ометало правилно планирање течајева и причинило тешкоће приликом награђивања руководилаца _течајева. Осим вођења добре евиденције, пред виђено је још и низ мера које ће учинити да се рад на описмењавању правилно одвија.
На Дан Републике. 29 новем бра, када се у нашем граду буде на свечан начин прослављао овај велики празник, одржаће се конференција по свим рејонима и сумирати до тада постигнути резултати.
Неписменост треба да уђе у своју завршну фазу. Доста се одуговлачило са овом акцијом, започетом још 1945 године. Тре ба прекинути са досадашњом праксом када се недовољно упорно приступало великој борби против неписмености. Та бор ба треба, у овим данима припре мања за дочек великог празника наших народа, да узме џиновске размере, да би дала же љене резултате,
– Хоћемо!
се калупи за бетон. Ма тек окрененом Милу И дионице црвено ниче нова борбена парола. Под лопатом шкрипти шљунак мешалице шумно мељу
“ трашњишу.
Сви они, као командир Прве чете Треће поперске бригаде, раде данас, а шисле: сутра.
Да ши је, онда, неразјумљино шта расцве тава радне ељане, ствара подвиге ж улива снгурво спокојство, поред клевета, што крваво заселајуг „Комсомолац“ се зове машина са којом се
Сттурно расту зидови велике зграле Претседништва, Она ће, ускоро, доћи под кров. Још 13% од плана до краја планске године остало је да се уради. Е
Не говори се т не спомиње да би се то могло постићи до 29 новембра, радосног дана наше Републике, Ма ипак, неуговорено и неречено, букти пуним радним пламеном велика радна офанашва. Недавне обавезе веће су од свих досадашњих. Одржани су бригадни савети по бригадама. Претресали су радни шалог сви: од командира, до десетара.
Одржане су бригадне конференције. И бригадисти су дали обавезе,
Митинзи на свим градилиштима, поклацима п песмом, објавили су почетак последње борбе ове планске године,
И борба је, ето, свуда около.. Њен жамор, хук и топот испуњава простор.
_ „Јуриш на кубике!“ пише на вагонетима, што укрштају своје путеве на трачницама, светлам
од влаге. Пета прњаворска уз поклике полаже
шине на тек постављене прагове човог крака
цруге, Истоварују се вреће са цемевтом, Додају
бетон, велики „кран“ преноси смесу изнад глава и „храни“ стубове петога спрата. Звечи бетонско гвожђе при истовару, Чекићи укивају др вене оклопе.
Као вихором, овим звуковима, у првој извеа глишт јесени, обавијена је зграда, |
Петнаест радних бригада стичу поносне 1) беде борећи се ту.
Прва морнарска, два пута ударна, Друга власеничка, четири пута ударна. Друга вајечарска, пет пута ударна. Прва тенковска, два пута у“ дарна.
И Прва италијанска је ту, из околине Трста, У њој Италијани раде под својом, црвеном звездом обележеном, заставом.
Смене су долазиле и одлазиле, во у том мноштву раде данас и неки од оних што су у првој смени захватили првом лопатом. Многи су свршилт курсеве. Сад су полуквалификовани и квалификовани радници. И обавезе су поједини дали: петнаест ће година радити ту, на објектима социјалистичке ере ваше Отаџбине.
За тренутак замре хук машина, Тада долазе до изражаја гласови омладинаца звонки, ре сни полетни. Негде, иза наслаганих греда, хрпа шљунка и песка, иза машина што су заћутале. одјекне, лепше него песма:
— Хоћемо ли»
"Хоћемо! За кога»
— За народ! За Тита! За Партију!
И по целом градилишту, као талас, проспе се шум рада, Све док машине поново не заћуте и пруже могућност да негде. на сасвим другом крају, опет румено букну из грла омладинаца три наша знамења: Народ, Тито, Партија...
Јулија ЛУЧЕВ.
просветни __
до зла