20. октобар

4" | Зграда у којој је одржано друго заседање АВНОЈ-а

дмјерено, шутећи, ступа колона. Нитко још није уморан, са"мо су ноге озебле од дугог чекања и загријавају се у ходу. Колона се помиче напријед. Трава, цеста, камен, стрмина, |Ренеи спуштање, трава, блато, камен. Полазе коњи. На :едном > др Рибар, на другом под Влада, иза њега другаршца. Цача. два коња натоварени су ранци старијих или слабијих делегата. Са чела колоне чује се: Одмор! ; "Колона се сцушта на траву. Пале се цигарете. Жамор. Раз— Како наши старци»

— Др Јамбришак хода добро. | Али Мандиђ се држи младићки, | = Зашто пуштте»

(у — Та Нијемци су 8 километара од нас, сад бар могу да пушим И". — Доћи ћемо им ин ближе. 7 Ма У Даљњи разговор прекида јасна ријеч бачена у мрак: “= Покрет! Ја Опет трава, камен, успон, камење, камење. Назире се у мраку "врво грмље. Пењемо се све више и више. Сад је посве нарасло, по_ стаје шума. Иза облака излази мјесец и очи помажу ногама у тражењу пута. Шума расте. Добеле старе букве и борови дижу се у магли, Шума је све гушћа а пут све гори. Провлачимо се између _ трања, корјења и оштрога грмља. Магла. Колона посрле, ноге траже ут. Под ногама нестаје тврдог тла, лишће се клиже по блату. Норе се заплићу између корјења, грања преваљених букава, блато, бљуагавида. Уснињемо се у мраку. Ноге пропала:у у блато, обилозе, траже, тону у блато до глежања, до листова, Успон. ЈЉуди се губе. КОЊИ посрћу, блато се љијепи по ногама, грање се заплиће око њих, магла, влага... Старе букве, високи борови, оштро гпмље, м:есеш мутао жмирка кроз маглу. Клизавица, преврнута стабла, " — Одмор!

Сједамо по балванима штутећи. Јамбришак моли коња, не може више ходати, Мандић се уморно наслања на једно старо стабло...

И опст се чује:

— Покрет!

И ноге илу између грања, камења, снијега, блата, бљузгавице, еклижу се, посрћу и успињу, успињу...

= Олдмор!

— Покрет!

Жамор, одмор, покрет, успон, блато, блато. Магла, влага. Високе јеле раширених руку, дебеле, снијегом посуте букве, негдје издалека иза магле мјесец...

Између дрвећа кроз маглу бљесну мутно свијетло пламена. Залаја пас. Опет бљесну ватра...

— Што је тог

— Швабе»

— Нашиг

ЛП ПЕН 5 а

|

ЕВЕ

мраку између букава црни се нешто на земљи нагнуто као кров, 'азмеђу дасака избија свјетло. Прилазимо ближе. У рупи покритој даскама уз ватру чуче људи, сељаци, жене и дјеца. Наши. То су земунице, које су сељаци оближњих села ископали и у њих се сакрили испред“ Нијемаца. Оклонули су овамо испред њихових злостављања жене п дјецу. Зебу, гладују, али се не дају Шваби... Остављамо земунице иза себе и пењемо се даље кроз снијег. Хладно је, склиско. Стижемо на врх скоро двије хиљаде метара високо Прелазимо преко врха и сад почиње спуштање. Онтјег замјењује блато. Сваки час се нетко нађе на земљи, лиже се и наставља даље. Све се већма оклижемо. Оставља нас снијег и опет западамо у блато. Ови смо уморни, ноге се тешком муком држе у блату, стрмо се и нагло спуштамо, колона посрће, стење, пада, диже се, опет се оклизава, хвата се десно и лијево за гране и у тој муци види да нема предњака. Изгубиди смо се. у | — Веза! — Веза! — Чело стор — Веза! — Немамо везе! Мрак, блато, склизеш се, пужеш по блату, гледаш на све стране, гдје се у тој густој магли у сплету шибља, грмља, стабада и грања налазе остали. Једва кроз мрак назиреш пушку, фигуру, лијево једну, десну другу, схваћан да то није колона, то је стража, која одавно ту стоји и чека да ми прођемо, Коначно налази предњака, колона се саставља и настављамо пут. Страже стоје по страни ___ као зид. Нијемци су у близини, наше страже и извиднице осигуравају нам пут. И док то мислиш измичу ти ноге нопод тебе, брзо се хваташ за грану, али ноге одлазе у супротном травшу, брже дохваћаш грану __е опне стране це би ди задржао равнотежу. Падају коњи, па__ дају људи. . — Тишина! – — Држи везу! |; — Нијемци су у близини! — шапће ти друг пред тобом. Е | Окрећеш се и тихо понављаш исто ономе иза себе. Још наглије ада бријег, још веће блато. Рупе, грање, преваљена дебла. Лишће! _ Ноге весело ходају по лишћу као по ћилиму који ублажује екли_ вање, да изненада паднеш у јаругу, заплићеш се у грање, образ ти пара оштар грм, трзаш се, и удараш кољеном о тврд камем. Спушта___мо се јаругом, која се нагло сузује и стрмо пада. Коњи, људи све се то одједном преврће по житком блату једно преко. другога. — еза. — Веза! Немамо везе! — Тихо! Тихо! = Стој! = Чело стој! МЕ о · „Предњак ти шапће; Јави даље: „нема стајања, напријед!“ Мо___рамо се журити да још по мраку стигнемо до цесте, коју држе Ни_ јемци. Трчимо по склизавици, падамо, дижемо се уморни до изнели, И још се спуштамо, падамо, дижемо се, н опет спуштамо,

; — Тко је» У ј Пон лају све јаче. Људи и коњи посрћу кроз житко блато. У !

" у од напора и заустављања на склизаву тлу укочене и дрвене. Шума бива рјеђа. Долазимо на шумски пут. Није више тако "тамно. Излазимо из шуме кидајући и успостављајући везу. Први су већ посве изашли из шуме и заклоњени грмљем леже на мокрој ли: вади, задихани и уморим. Стиже и зачеље колоне, сви смо на окупу, срећемо напријед, пролазимо неколико грмова, излавимо на чистину и — видимо да је јутро. Касно је! | Е _ Нред нама је долица пуна воде, која се пепарује у позадини планина. Ондје смо већ требали бити! Гдедамо тупо у воду. - -— Лијево круг Натраг! Кеа | · — Натрагћ Како натраг“ сам себе питаш.. Још не схваћаш да _ је сва пва мука од ноћас била узалудна, јер смо прекасно стигли "ва цесту. | . | г — Другови пожурите натраг у шуму, ми смо у непосредној близини Нијемаца, свануло је, ове да нас не виде на овој чи стиви — чује се глас генерала Аз ића. |

џ НАТРАГ У ШУМУ

___- Тешка срца враћамо 6 по МЕН зрна улазимо у шуму н не чекајући |

ба: 7. 1 : , а На цеста пад шумом чује се пруба пјесма њемачких војника.

« и

а по трави између наредбе падамо по мокром

2" ПРИ о АИНУ /Ее " “+

Ра4 " ћ 1:

Је

Ка у | По урне а ПРУ И

ако (у: дологат 104

АСЕДАЊА АВНОРА

Хе 1 Словеније

долазили па Друго заседање 10Н0Ј

Петкн пролазе камиони. Неки наши устају, гледају их зачуђено __— Двадесет, тридесет, педесет, сто два, сто двадесет и три.. Нигдје равног мјеста, свуда стрмина. Простиремо испод старе

букве покриваче на мокро лиште, замотавамо се у капуте, што је даље било не знам. | |

Будим се око 10, неколико сати смо. ипак проспавали. Хлалмо је и мокро свуда наоколо. Ватру не смијемо запалити, видјели ба нас Нијемци, Капљице тешке росе падају са жутог љи-

|ашћа на мокро тло. Коњи уморно прискају гранчице. На стрмиши ле-

же свуда наоколо поразбацани појединци и групе. Нетко још спава замотан,. нетко већ вири испод покривача. Изнад нас видим друга "Владу Бакарића, комесара главног штаба НОВ и ПО Хрватске, како ве скупио на хрпи камења и незамотан слава. Другу Франу Фрољу вире само пипеле испод покривача. Мало даље смјестио се друг Пајо Ррзгорић, Ешреф Бадњевић, др Те“бришак и стеги др Мандић. Словенци се уредно сместили, трпа " ситног грања, сложили га ис под покривача, па леже као у «нету. Сликар Јакац увукао се у веку. врећу за спавање, чак је и ципеле изуо и објесно их на грану До. њега Видмар и Рус. Генерал Авшић обилази около. Поп Владо Зечевић сложио ноге но турски ни замишљено гледа у даљину. До њега стоји предсједник Рибар и уморно гледа на цесту, којом про“ љаве њемачки камиони.

Сви претражују џепове не Са ли зашли какве остатке од синоћњег сира или круха, мисле на топли чај и сретни су, ако у џепу наиђу на коју смокву. Полако пролазе сати. Жедни, смо. Кад било бар воде, кад већ нема чаја. Сир је слан. Покушавац да не мислиш на ча!, али онда мислиш на воду. Како би било дивно, кад би се смјело огријати ноге уз ватру. Могао би се онда и чај ску-

јали. Неки опет спавају. Једна група живо дискутира, не знам о чему, јер шалућу. Нечији бас. гласно хрче | |

— Хркање забрањено — добацује шаљивџија.

(дтварају се конзерве, неки имају чак и круха. Сачувауи га за сваки Случај још од синоћ. Дијеле се остаци остатака. У ложење и поред зиме ведро, само сати пролазе очајно споро. Око пет сати кренут ћемо, у први мрак. Мјесец излази касније, па да у најгушћем мраку пређемо преко цесте. Само да почнемо ходати од мах би се и згриали. Прошло је три сата, још мало. Неки устају па опел сједају. Н

аш фотограф обилази поједине групе и слика их. Цадају шале на рачун оних

што спавају. Већ се помало мрачи. Одједном близу, посве близу одјекну шумом хитац. Сви поскакасмо,. = Ико је» .

— Јели су нас видјели

— Одакле пуцају» Е Е Сви се лаћају оружја. Мртва тишина, Један војник МЕ да му је нехотице окинула пушка и опалила. Забринуто ПЛАН 8 све стране. Јесу. ти Нијемци чули хитаца Хоће ли нас пронаћи" Бри јеме пролази. Ништа се не догађа. Слажемо и завијамо своје ствари. Пребројавамо се. Друг Пајо води бригу око хрватских делегата. омиње нас на строги опрез: | 5 "а Молим код атаона и другарице, да пазите на сваки налог, који вам се даје. Највећи опрез и тишина. Цигарету не смије нитко запалити, Мислите увијек да су Нијемци посве близу нас, зена РЕМ удаљени неколико корака од нас. Треба да пређемо цесту, коју “ контролирају, зато сваки нека води бригу о другу пред с другу иза себе. Сватко је одговоран за двојицу. Не смије са за изгубити ни.у случају да дође до борбе. Пазите на везу! ћ је тамна. Тко изгуби везу сам одговара за свој живот, Ми не можемо

хати. Не, ни на ватру не треба мислити...

Хладно је. Магла је мокра. Ватра и чај опет се прикрадају У памет, Неки нису издржали, запламса ватра. Опомињу их и ватра се гави. Високо изнад нас плану друга ватра али и та се угаси. Како би човјек дошао до воде» Опет једна ватра...

Генерал нас тихо сазива на окуп. Опомиње нас на дисциплину. Упозорава да су Нијемци тик уз нас, ако нас примијете, навалит ће на нас. Ми се не бојимо, можда би из тога боја изашли као побјед-

ници, али ми морамо, на засједање АВНОЈ-а стићи сви.

Зато тре-

ба сједити миро, не разговарати, не ходати по лишћу, које шушти и пуцкетају гранчице, а наравно о ватри нема ни говора.

Сви знамо да је тако како генерал каже, али дан је дугачак и хладно је и влажно. Умотавамо се у све што имамо. Неки поново

лијежу ва земљу, стишћу се једни уз друге, не би ли се тако згри-

песму но нгру, стваралаштво наших на-.

рода, његову всторнју, херојску, шуму рошства њ борбе за слободу — тешких, суморних = тужннх, ОЛеТШИХ, ведрих шј веселнх дана.

Овогодишњи феставал показао је велики напредак, шако по броју учесинка (око 3.000) тако н во квалитету изведеног такмичења, Ади омео, иарочето, нто је ноказао омљадински фестивал, јесте масовност, велика љубав трема традиционалним народини мгра-

Фолклорно богатство, ведико но разнољико, није мотуће лаке приказати. Колнко би човеку требадо услова да сам обиђе разве крајеве наше земље и упозна с песмама, играма, нешњама и обичајима ваших народа, са вани фолклором.

Срезмерво, према републикама, утрава према богатству ни разноликости нгара, са њихових територија, запажена је несразмерност у броју наступа на фестивалу. Својим репубљиканским фолклорним групама најбоље је била Заступљена Македонија, која је дала највећи број изворних сеоских

_ група, које су оригинално претставиле итре свога краја, а затим Хрватска. Словенија није приказала ни једну изворну сеоску игру, поред свог доста богатог · фолклора, а Србија је дала свега једну групу сељака из села Кормана, код Крагујевца. То значи да рад на припремању фестивала вије захва-

тио права изворишта народџих игара, ·

наша села, није обухватио широке сеоске масе. Тако, и поред све велике разноврсности у народним играма, но-

шњама, Република Босна и Херцегови- |

ва није приказала ни приближно оно што је могда да пружи,

Поједине сеоске групе показале су, донекле, висок стил и технику, с 06знром ња њихове могућности. Ти ква-, литети говоре да су извесне групе на сигурном путу већих успеха. Такве су: неколико сеоских изворних Кона из

понавља

Македоније као и група ма код Дуброввика..

Најдоследнији н најправилнији фолклор приказало је друштво „Јоже Влаовић :

Друштва треба да износе веран фолклор. Треба да су носиоци правиане 'еснове, да теже правој. слали

, иу

Македонски зурлаши

вацији. Остварење јединства покрета, музике н ношње треба имати увех у зиду. Отступање од тога доводи до неправилности у постављању фолклорпих нтара.

Стилизација, пре свега, мора ла буде уметничка, а сам стилизатор уметвик. Ако фолклорна група, која изводи поједине игре, није срасла са животом народа ц његовим обимчајвма, четавим духом краја чије штре прикавује, онда се често догађа да уметвичка обрада скрене на погрешан пут. Зато је н било стилских грешака код воједизих фолклорних груља во друштава ва фестивалу.

Са задовољством се може утврдити жа је са фестивалу наступило мното група нацноналњих мањита, које су шо„казаде тека напредак = резултате, ДА се мегу такмичити са свим републиканским групама и друштвима. Ово је први пут да мањине приказују свој фолклор, који је задивио | гледаоце својим богатством.

На овом фестивалу дошле су до изражаја вародне песме ин вошње као и вародна музика. У овоме су се наречито истакле Босна, Македонија, Хрватска, Црна Гора а мање Словенија в Србија. ј свирача, које ће Централно веће Народне омладине Југославије наградити за заузимање, као и за даљи и успетвији рад у народу на томе пољу народне уметности. ' Ту музику, зурли, точева, гајди њ фрула, треба подржавати у чароду м развијати је. Примећивало се да је на фестивалу у по-

гљеду народне ношње слабо стајаља.

омладина Србије. У Србији је мали број очуваних ноштњи. Свакако да је и то била једна велика сметња да н игра дође до цунијег изражаја.

Кроз четири године, од завршетка рата, омладина је са пуно елана и добра воље пришла учењу и обради наПА фолклора. Први задатак био је упознати у основи игре свога краја. Том задатку делимично су одговорили Словенци, схватили су га, али

нису испунили, Треба упознати — етнографско-фолклорну вредност и научно продубљи-

вати нгре. Без дубоког. познавања фолклора не може се узети правилав критеријум, ни поставити правилна 0снова за даљу маградњу м стилизацију фолклора. За правилно припремање у

_ такмичењу фолклора треба увек прво

_ да дођу у обзир изворност мо техничка обрада, а затим јединство ношње,

_ вере, покреза и песма.

никога тражити, МИ морамо прелазити

опасног територија,

брзо да што при:е одемо са

Шутећи товаримо терет на коње, а затим се колона сврстава (во

броју. Сватко је од нас добио

лирати да ли смо сви на окупу. Ја сам Паворка се полако почиње кретати и излазимо на чистину,

свој број, лакше је по броју контро-

33 иза мене мој друг 34. гдје смо

јутрос били. У мраку назиремо неколико кућица. Иза воде под

јегом

— Покрет!

плану ватра: Гори сељачка ку

— Пале усташе! — шапну нетко. Пламен освјетљује цесту, којом би морали проћи. поређани у мраку и чекамо да кренемо.

(Из књиге „Из партизанског дева ника“ Наде Сремац).

#1077 Ма (8

ћица.

Стојимо. тако

НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛ 'ВИЈЕ

Запажено је да се често, уместа стилизације народних игара, појављивала и креација, То значи, да таква фолклорна група није пошла од извора саме игре. Фолклор мора, пре свега, да низ народни стил, печат историског порекла у народу, да буде веран крају одакле потиче.

На фестивалу у Београду запазиле су се две врсте игре „Линџо“. Игра „„Ливџо“ је углавном и: Јужне Херцеговине.. Али та игра има разно варијанте, управо игра се на разне начине, у разним крајевима, почев од Мора па до Босне, Али је природна да је она поникла у ономе крају где се највише игра и где је највише о чувана. Језик фалклорне игре „Линџцо“ дотакао је и срце Босне, али је своју оригиналност одржао у Јужно, Херцеговини. Она се игра у сваком селу на разне начине, али постоји инак један извор. На таквом извору, одакле се формира основа народне и-– грс, може се стварати стилизација. Та је исто као са чародном џесмом, која се у разним селима пева на разне начине, а нпак ностоји један извор. Та

је донекле, и био задатак фестивала; ·

да тражи праве е народних ига-

ра, да тражи истипућу фолклору. Сасвим је супротан "случај са вите-

шбом гром „Морешка“, Она се не

може третирати као наш фолклор. Она.

је уствари једна од више стотина варијанти, које су кружиле по Средоземљу. Она претставља борбу Турака н Мавара. Играла се у Француској,

Шпанији м Италији, али се до данас.

једино одржала у Корчули. Корчуланди је негују и необично воле. Играју је н стари и млади, али љу може да игра само онај који је рођен у граду на Корчули. Тако се преко штампе, приликом + прошлогодшињег фестивала у Опатији, провукла омашком речени-

ца у којој се каже да је друштво „Јожа Влахавић“ из Загреба одиградо. „Морешку“ на фестивалу у Опатији. Друштво је поводом тога мора ло неколико пута да депешира и упућује писмена оповргавања становници ма Корчуле са напоменом да је то штампарска грешка м да „Морешка“ уопште није играна. Ту игру високих квалитета извела је у Београду омладина Бородоградилишта са Корчуле. Раније су је изводили, уз пратњу разних оперских арија као „Мињон“ м других, а сада је прихваћена вова мелодија, коју је написао Крсто Одак.

Одушевљење и пријем фестивала од широких народних маса били су спонтани и јаки. Интересовање је, током читавог фестивала, било огромно, Те"акоће да се дође до улазница говори гам да је фестивал, а нарочито фолклор, био предмет пажње Београђана током читаве смотре.

На фестивалу је наступило свега 25

„ азворних фолклорних група. То је и+

пак мало, ако се узме у обзир да, је

"сама Босна могла дати толико, а где

су тек изворне групе Хрватске и других република. Али, с обзиром да је то први фестивал, може се рећи да је доста учињено, јер је то највећа смотра виђена до сада, за последњих тридесет година у Београду. То је уједно била најбоља и најодабранија фолклорна манифестација, која је пуем такмичења и победа на градским и ренубликанским фестивалима изнела своје високе квалитете,

Циљ фолклора на фестивалу бно је да млађе. генерације, са својственом енергијом и еланом, продуже са неговањем и чувањем игара својих старијих, чувајући на тај начин једно велико богатство наших народа.

В. Војводић