20. октобар

а . ; - ћ _' тародревни босански град Јајце доживио је 29 новембра 1943 године невиђено славље.

| ници свих наших народа да ријеше важна М политичка питања, која су се тада постављала пред · наше народе и наше борце. То је био прави парКпуз = наш први ародни парламенат, У којему су "били заступљени претставници свих крајева Јуто__савије, свих народа м вјера, свих класа и странаока: Пробијајући се данима м ноћима кроз неприја"тељске редове, прелазећи планине, газећи ријеке,

јпраљи | га

Пи) њи

ОНУ 29 новембра 1945 године

О | вијећа и њи друштвених установа. Све се дало. на посао, све је у припреми. Улазимо У дварану, прозори су затворени да се не ВИДИ свјетлост епо- | ља, јер се бојимо бомбардовања, «:

__ Дворана бруји од живахног разговора, посланици — војници и борци из свих крајева — састали бу се након дугог времена па:се срдачно разгова-

рају, рукују с6,>довикују и 'препричавају своје

доживљаје или коментаришу важност данашњет засиједања. Окр' седам сати долази Тито, улази одмјереним кораком удобичнсм војничком одијелу; Кретсједник АВНОЈ-а. Најприје је двораном завладао тајац, а снда се сва потресла од ор-

„канскот пљеска и ОбУЗЕНЕчиНе поклика.. живио

друг Тито! Тито! Тито.,.! Тито...! Тито;.! "Тито!

Кад се пљесак слегао, ступио је на говорницу, претсједник АВНОЈ-а друг др. Изан Рибар и; отво-

" рио засиједање говором у којем је изнио једного-,

дишњи плодни рад АВНОЈ-а. Након тога наступили су говорници који су поздравили скупштину у име земаљских. вијећа, Народно-ослободилачке војске, Централног комитета Комунистичке партије Југо-

славије, у име омладине, у име АФЖ-а. Поздравну ријеч дали су: Иван Милутиновић, Александар Ран- ковић, Родољуб Чолаковић, Пајо Грегорић, Марко у

вујачић, Ђуро Пуцар, Митра Митровић, Владимир Бакарић, Едвард Кардељ, Борис Кидрич, Видмар

Тога дана састали су се у њему претстав- _ Фране Фрол и други. Сви говори одисали су бес-

крајном љубављу према Народно - ослободилачкој

војсци, АВНОЈ-у и другу Титу, силном; неутасивом |

мржњом према окупатору, његовим слутама — устаг шама и четницима, одлучном вољом да се настави борба до коначне побједе. |

Затим претсједник најављује ну ~тачку дневног реда: реферат Врховног команданта друта Тита о развитку НОВ у вези с међународним дола

|: "провлачећи се кроз шуме и гудуре, долазили су _ ђајима.

__они у Јајце.

Дошли су на ово засједање народни претставници из јуначке Орбије, кршне Црне Горе, Боке и бр "5 Санџака, поносне Херцеговине и Босне, горде ДалЗе мапије, Хрватске, Славоније, Словеније, Војводине, Истре, Македоније и осталих крајева Југославије. Ту су шумадиски сељаци, црногорски торштаци, · далматински рибари, загребачки радници, словеначки рудари, босански. тежаци, војници са свих фронтова Југославије, ту; су књижевници, умјетни"ди, лијечници. Свештеници: католички, православни, муслимански, ту је све оно што је честито и борбено од бивших политичких странака: демо:| "кратске, земљорадничке, хришћанско социјалистичке, Хрватске сељачке странке, сви су се оку-

· пили око комуниста. Све их без разлике веже јед| у на мисао, једна тежња симболизирана У црвеној | звијезди што им се румени више чела, "тежња да што прије ослободе своју окрвављену земљу и да својим измученим народима осигурају нов, бољи и за ји срећнији живот. То су неимари и традитељи нове у епохе који постављају чврсте темеље новој Титовој Југославији. Сви су свјесни великих догађаја и судбеносних мбмената, јер долазе са крвавих пољана и мегдана, овлашћени од својих народа да донесу судбоносне одлуке и да жигошу све оно што је било труло и пропало, издајничко и непоштено у бившој Југославији; да ударе печат свима издајницима ли__ жисаханима, глођипетама и свима без разлике који су се ставили У службу фашистичком завојевачу и ступили ту борбу против Народно - ослободилачке војске којој стоји на челу легендарни јунак мартшал Тито. Исто тако имао је да се осуди против_ народни рад избјегличке владе у Лондону и краља Петра, који су преко Драже Михаиловића, њиховог експонента У служби непријатеља, унијели крвави а у народ и упели све своје моћи преко овог · издајника да би осујетили Боре, и ЛОДИ Народноослободилачке војске.

Пи У 28 новембар освануо је ведар, разбијају се ма-

= _ гле по босанским брдима, пробија их сунце. Распо| ложење је такво да, пјесми и клицању нема краја.

делегати свих крајева наше земље већ су присти-

гли. Заморени великим и дугим путовањем, проби-

|- јајући се кроз непријатељске редове, газећи снијет

| и ријеке, гладујући, трпећи голотињу и босотињу,

изгледали су физички изнурени, али моралне-и по-

литички јаки и горди. У Јајцу ври као у кошници,

љуби се друг с другом, питају се за јуначка здрава, лрепричава један друтом о борбама и успјесима

у разним крајевима. Препричавају се тешка путо-

' вања м препреке на које су наилазили.

, Један црногорски делегат одговара: „Нашем 50| ту м нашем јунаштву свуд су броди ђе дођемо води, све су препоне ситне биле, к циљу Дуспевно | ве-

· ликом...“ =

· Сви се интересујемо, распитујемо кад ћемо видјети Тита, нашег славног врховног команданта. У-“ познајемо се са'свима руководећим врховним стар· јешинама. Ту су сви наши легендарни команданти, не знаш који је од кога прослављенији, бољи и Пе што вели наша народна пјесма: „И витне

су добили мегдана него што је у години дана“...

7: Сви су скромни, не хвале се својим јунаштвом, обу-

___ чени су као прости војници, без икаквих знакова ___ што би их одвајали од осталих. Слабо обучени, до

5 _ зуба наоружани оружјем које су Бони од непри-

| јатеља на бојним пољима. .

У 10 сати прије подно саопштавају нам да идемо · код друга Тита. Сви смо весели, јер велики број нас ___ није Тита никад видио. То ће бити за свакога ра__ достан доживљај, јер ће да види први пут свога легендарног команданта и да с њим поразговара. Улазимо у његов радни кабинет, укопан у једно _ брдо. Кабинет личи на железнички тунел, пошто се једино у таквим заклонима могло радити за ври_ јеме страшних непријатељских бомбардовања, Кан“ деларије су освијетљене. Тито је једноставно обу_ чен у сиво војничко одијело које је прилично дотрајало, без икаквих војничких знакова. Мршав, исцрпљен од огромног посла, али весео и насмијан. Прима делегате. Сви се с њим љубимо, свакоме · можеш видјети у оку сузу рад како се ваља | преко тасмијаног лица. Сви гледамо у Тита и чекамо његову ријеч. Он је кратак у разговору. „Ддобро. дошли другови! Јесте ли се заморилит Знам у кроз какве сте тешкоће прошли, али наш народ "може све да савлада. Нама“ је историја додијелила да поднесемо велике муке и жртве и да прокрчимо _ пут за срећнију и 60 '" будућност тенеранијама које "долазе послије нас..."/ Почастио нас је кавом и ракијом, а било је помало и сира и ти Остао је т с нама у разговору читав сат. . , Припремамо се за историску. сједницу која има / да се одржи у 8 сати увече истога дана. Ту су

ЈАК аљна Ранковић, Милован Ђилас, Едвард КарЈо" дељ, Моша Пијаде, Иван Милутиновић, дродолљуб "Чолаковић, Владимир. Бакарић, и са њима се. са

Г4

ИТ“

"вјетујемо о распореду и одређујемо говорнике 6

Ме дати своју поздравну ријеч у име ама сан

до сржи разголитио издајнички рад емигрантске

зтаааааниаалиики ИРАН АРА

Са лаганим смјешком на лицу ступио је на говорницу друг Тито праћен жарким погледима и урнебесним клицањем. Дуго, дуго је трајао пљесак. вијећника, војника и публике своме љубљеном вођи. А онда је настала тишина. Дубока, свечана тишина. Сви су жељели да што боље чују његов. говор, да им не измакне ни једна његова ријеч.

и Тито је почео свој историски говор, у којем једао снажну анализу НОВ кроз двијеи по године и

владе и краља Петра П. Одајући признање раду "АВНОЈ-а, друг Тито је повишеним гласом наставио:

„Данас “је потребно да АВНОЈ постане заиста највише законодавно тијело народа Југославије. Данафб је већ дошло вријеме, да се створи један изврштни орган у форми привремене владе, који ће бити способан да руководи свим пословима које мора

| да врши једна права народна влада.“ у .

Сва се дворана проламала од одушевљенот одобравања и поклика „Живио овна Живјела права народна влада!“ . е

Говор друта Тита оставио је дубок утисак на све присутне. Видјело се да је говорио свима из срца и душе.

почиње дискусија о Титовом реферату. У дискусији узело је учешћа преко двадесет делегата. Сви говорници једнодушно поздрављају реферат друга Тита, изјављујући да је у њему изражено распо-

· ложење свих народа Југославије без обзира на на" шионалну, вјерску и партијску припадност.

на приједлог, др. Војислава КЖецмановића, Вијеће једногласно прихвата декларацију којом се АВНОЈ проглашава врховним законодавним и извршним тијелом народа Југославије. Е

на темељу декларације Вијеће доноси свој акт о стварању Националног комитета ослобођења, као привремене владе Јутославије, као и одлуку о одузимању права тзв. југословенској влади у иноземству и о забрани поврбтка у земљу краљу Петру П Карађорђевићу. У

Цијела дворана у силном одушевљењу устаје на у чоте и бескрајним клицањем одобрава ову одлуку. чују се покличи: Нећемо избјегличку владу! Нећемо издајничког краља! Живио АВНОЈ! Живио Тито! Живио Национални комитет, наша прва права народна влада! ]

И тако се ређају одлуке за одлуком о изградњи. Зугославије на федеративном принципу.

Настаје тајац. Појављује се на говорници дожтор Видмар, узбудљивим и дрхтавим гласом чита: „У име словеначких делегата предлажем овом високом Дому, да се друт Тито прогласи за маршала Југославије.“ Настаје невјероватно одушевљење. У усхићењу све је на ногама, све је у покрету, тресе се читава дворана од непрестаних овација: Живио маршал Тито! Са свих страна прилазе делегати и честитају, а са галерија и из позадине дворане; гдје

"се махом налазе војници, — суборци друга Тита и

У =

ТАИ: ВАРИРА

= =

Кућа радника Салка Бибића у којој су стансвали друг Тито н друг Александар Ранковић пред заседање АВНОЈса у Јајцу.

ва пута — у врло кратком времену — парти-

зани су били у Јајцу крајем 1942 године.

Отада више се у граду. за читаву годину

дана нису појављивали, али се знало да по околним планинама и шумама има доста наших војника и да ће једнсга дана поново истерати Немце и усташе. То, уосталом, није било само веровање, него и силна жеља грађанства и народа из, суседних села, који је данима пре тога гледао и доживео најстрашнија зверства над невиним љу-

дима. ; |

. Крајем лета читава територија око Јајца била је ослобођена. Немци су се налазили једино још у самом граду, спремни да се сваког часа извуку. . Деветнаестог августа, око четири сата после подне, притиснути са свих страна, очекујући сваког _ часа напад наше војске, Немци и усташе напустили су град. Власт је преузео Народни одбор, формиран од илегалног Народно-ослободилачког фронта, Сада се само чекало да се појаве први партизани. у Два сата' касније из Нолука, идући десном страном Врбаса, У Јајце је ушао Јањски одред. Све што је могло да стане на.ноге — од сасвим малог детета, до старца и болесних — изишло је на улице да поновб, по трећи пут, поздрави своје! ослобсдиоце. Радссти није било краја. , Само неколико дана касније, живот је Почео сасвим нормално да тече: трговине су отворене и пи-

великог броја различитих окупаторских монета —

и италијанске лире — власти су успоставиле курс и трговина је живнула. Прорадила је и творница '„„Електро-Босна“. · Иако у тешким' условима, фабрика је па карбид и |снабдевала сва околна села. . ! ,

Тих ЈАКЕ одржани су избори за Градски Барбне: но-ослободилачки одбор. Зграда бивше градске вијећнице била је пуна света,. народно-ослободилачки фронт предложио, је листу кандидата и народ је бирао дизањем руку. У Градски одбор. ани су најбрљи људи. то су били први слободни избори и гласови се нису куповали чокањем ракије. ј ·

Почетком септембра, око девет или десет сати увече, друмом који води за Бању Луку, у, Јајце је дошао Врховни штаб и друг Тито. Друг Тито и

пиви

друг Александар Ранковић прешли су мост и спу-

јаце су поново пунили сељаци из околине. Услед ·

хрватске куне, немачке! рајхсмарке, српског динара |

И ки

Пред пету годину Другог заседања АВНОЈ-а

| брду изнад самог водопала.

чврстих зидина тврђава водило су се борбе и мењало своје господаре. Млого касније. Аустро-угарској. у

Стварањем Југославије Јајце је

| већа народног ослобођења Југославије.

У центру Босне, на самом, ак Пливе у Врбас,

Тако је ослован нови град и Хрвоје је постао „конт ли Јајце“. престомеца босанских краљева или — како га је називао Стје-

Отада је Јајце пан Томашевић — „стени град краљепства ми“ управља читавом Беенсм. Али дани славе билл Јаце ни ча његсвим зелилама но кулама по:

окупацијом Босне

потпуно изгубило од свог значаја и претворило

се у непознату паланку коју су, једило у летњим месецима, посећивали туристи и странци да Син се пл древној тврђави и пезушавом водспладу Пливе. Историја града била је дазно зсбстаР 8 от зу деишла бурши доге — рат и херојска Неродно-ослободилачка борба — и Јасце је поксво стужло на Бсториску позсоницу. „Краљевски град Ја:це“ био је место у коме су удгреми темет све народне државе То је било 20 посзембра 1943 године, на Другом заседању Антифашистичког

Ј. Страла: ФОЧА ашњи борци, људи који су надчовјечанзаједно са својим омиљеним команајстрашнија допиру.

сви досад ском анатом, дантом пролазили кроз најтежа и н искушења, али и најсјајније Боа —

звуци пјесме: «

_ „Наш маршале, друже тито, ми ти се кунемо "да са твота пута не скренемо.“ и

Овације без конца и краја, дворана грми новим

· валом пљеска и повика: Маршал Типо...! Маршал ито..! Маршал Тито...! .

Ура другу Титу! Ура маршалу Титу!.. Ура Ста» љину!.. Ура Црвеној армији!... „Ура Совјетском Савезу!... Кад су се овације донекле слетле, и пошто се друг Тито захвалио, прешло. се на доношење даљих

одлука. Када су се делегати РВ а аи на босанским

брдима помаљала се | наговјештавајући нови дан... Дан којим се отв.ра ново велико раздобље у

борби: наших народа за ослобођење и уједињење.

Марко ВУЈАЧИЋ

Ан ИТ

: уожвирен шумовитим # голим планинама, лежи град Јајце. Јеш у далеко прсисториско.доба у и Ш околини — такозваном Пивеком крају — налазиле су се густе насеобине. Много касније · привучени златом

· које се, изгледа, лако налазило у рекама код садашњег града и око,њега — дошли су Римљави и подигли низ нових и богатих насеља. Ускоро иза тога, поп Дукљанин записаће у

| хроникама, да је ноки босалски бан 'заратио са Хрватском ради Пивске жупе којој лало и место гле се данас налази Јађце. Неколико Векхова кастије, године 1404,

војвода Доњих Краја, почео је да зида тврђаву на обалама Пливе и Врбаса, на

Кроз мвого година он је мосто одакле се су кратки. Вал са Истока није мимомчшао вили су со: османлискм јаничари. Годинама ислад реке и угарске војске и Јајце је често

кзмеђу ту и Херцеговине, „град је припао

=== = стили се у Вагањ до куће радлика Салка Вибића, лупили на врата и замслили пренориште.

— Тито се прво руковао са мном — говори узбу ђЂено данас Салко Бибић, сећајући се те вечери, и пснвудио ме цигаретама. Дуго у ноћ ргзгтсваерзли смо о свему и Свачему. Наресчито га је интересовало како се живело граду под усташама и Немцима.

Теко су се у малој кући, одмах испод друма који иде за творницу, усквиргној високим јелама, сместили другсви Тито и Ранковић. Препцо читавог дана радили су над великим мепама, примајући с времена на време команданте и комесаре који су дуго подносили своје извештаје. У топлим данима седели су у сењаку, који се не напуштајући пссао. Понекад пак, заједно и без пратње, излазили су у град, гле би обично присуствовали некој приредби које су дазале културне екипе разних Сригара. и . |

Једнста дана из Јајца је побетао неки човек — издајник — и, наслућујући отприлике, по причању, где се налази кућа, у којој живи друг Тито, јавио је Немцима и усташама. На Рамазан, ско четири сата после подне, долетела су четири немачка авиона и дуго кружећи око водопада и,изнал места Вагањ, изручили су велики број бомби, Другови Тито и Ранксвић, за читаво вроме бомбардовања, стајали су прислоњени УЗ дрво и мирно. посматрали лет бомбардера. Сећајући се тота догађаја, Салко Бисбић прича:

— Када сам чуо да лете авиони, истрчао сам из куће да. бих хе склонио у шуму, јер сам се одувек плашио бомбардовања. пред кућом, иза дрвета, ста-

__јали су друг Тито и друг Лека сасвим мирно. По-

лао сам, па сам стао и помислио —, зар се Тито |не плаши да погине, а ја. 17 Отада, знаш, више ме " заиста није страх од ависна,.. %

' седамнаестог октобра друг Тито је. Због рпасноти од бомбардевања, прешао у кућу Анте Бурића, која“ се налази у Шех-махжвли. гдмах крај катаксмби. У кући је само спавао. док се преко читевог дана налазио или у бараци или паж. 'за време бомбардсвања, у катакомбама, где са исто тако радило. Ту. у близини, становале су а и енглеска војна мисија. || ,

Средином октобра месега отпочели су оадсви на обнови бившег сокфшског пома, који су партизани "запалили још приликом свог првог постечења из Јајца. У згради је требало да се одржи Друго за-

налазио близу куће,“

седање АВНОЈ-а, гакр да се радило ужурбано. граБанство је дало добрсвољну радну снагу и нови Дом културе је био готов За свега три недеље. Седмог. новембра, свечано, у присуству друга Тита, многих високих руководилаца и енглеске војне мисије, стесрен је обновљени Културни дом. Говор је држао Радован Зогзвић. „Трад Јајце. рекао је између осталог Зоговић, од вечерас, има свој дом културе. Та чињеница још: једном ће потврдити да је нашој ослободилачкој војсци и нашој новој, народној власти и право народа на живот и културу, на културан и срећан живот“.

| Те речи“ нису биле празне. Новоотворени Дом

културе постао је центар културног живота у Јај-

(Наставак на трећој страни)