20. октобар
и
4. )
»>20 ожтобар“ у Београду
ПРВИ У СРБИЈИ
| а је столарско п ) „20 октобар“ извршило г
Федмостпуки ударник Добросав Жадић из столарског предузећа
стичком такмичењу, расту и вас
Разрада. Пана планде на појединачна радна места омогућила је. да сваки радник овој дневни задатак, а исто тако и добра ев енција. такмиче ња, која би се још могла побољчитава ти, Свакодневно. су се У овим одељењима објављивали ре зултати испуњења дневног плана и учинак појединог радника. Очигледна агитација · илак још није! потпуно добра, Нема слика најбољих радника и рационилизатора по олељењима, = без тога "је очигледна агитација путу ра и чепотпуна, у
Такмичење се разви јало. изме, ђу одељења, - током шеле године, одељењу додељивана је прела-. за заставица. У овој години најбоље одељење је било друго ручно, јер је највише пута осволило прелазну _ олељењеску заставицу.
Снабдевање материлалом било је редовно, никада није ши јелма машина чекала због недостатка материјала.
Ситнјуим рациом ализацијама и уштежама у материлалту овај Колектив је успео да зиатно премаши план онижења пуне цене коштања, Тако је Веља Петровећ монтиртао ова фрез - машини ножеве, којима се. састављају отпапи од штер - плоча и тако постиже велика тодишња уштеда у материалу. Други рационализатор Света Стано кловић убрзао пронаводњу конструнсањем ножева на фрез - машини, чиме је постигао) да три операције ради без посебног“ памештања маште, што раније ије био случа! _ Рапионализапр
а' најбољем
ле
%
атитсоконстолтарско _ предузеће' „20 октобар“ испунило
производни план још пет дана пре дате дана пре вавршет-
годи њи 24 новембра, __обавезе им 37 ~ ка планске године, План је по ја" асортиману извршен за сто 05 | - сто, а фине сл премашен за 4 - 65 од сто. „20 октобар" прво предузеће дрвне 1 трије У | · Србији које је остварило тоди| шњи плап, | Радни ко ћа савладао Поједина одељења
лехстив овог предузеје велике тешкоће. су разбаца-
|| | на на седам места по граду, ма што“ је отежавало евидештију, "певећавало трошкање рај
та матери ола и било зна
џ сметња успешнијем син пи ељаесни раду. .Па ипак, пуан је испуњен
пре рока.
тај „20 октобар“ је предузеће које је дало у Београду највише _ радника - руководилаца из 'своће средине за лржавпи и привредни апарат, као и за више синдикалне форуме. По примеру
овог предузећа се види како у
титаваћу са ша редова радника
нови руководноци. Тридесет и четири радника отишло је из „20 октобра" у току прошле
ове године за директоре предузећа, у народне одборе, и за свидикалне форуме. Тако су од лазили нажбољи – квалификовани радници, вишеструки и предузеће
се нашло без –приличног броја табољих радника, Али предузеће је организовало курсеве, _ оспособљавало _— нове ралтике, у такмичењу су се јављаљи нови ударници, и на таг начин плач је остварен пре рока.
има 120
Данас „20 октобар"
уларника, од којих су многи про по
глашва вани ам пута Талић, Зубић, _ Веља
ровић, Ђура _ Кесер, Мартин Бај, Мирко Ковачевић, а друГИ, ЧИВЛОТИКО УШИ
пута. Ји убр“ у
БОРБА ЗА ПЛАН
„20 октобар" је још од почетка године настојао да испуни дневне, декадне и месечне планове. Због тога у овом предузећу није било ужурбаности пред крај године, нити је било током године неравномерности у извр-
ударници
и 4
Мића Мирјанић је изумео штанц машину за стављање затварача на прозаре, чиме се убрзава про изводња и постиже внатна У штеда у материјалу. ИМ поред великих уштеда, које су поститнуте заслугом ових рапионализатора, предузеће их је паградило малом „паградом.
РЕШАВАЊЕ СТАНБЕНОГ ПИТАЊА
Многи радници — још пристојне станове. Око пе радника чека на боље станове. Начин на који је ово предузе-
ће отпочело решавање станбоног проблема може ла послужи ва при свима предузећима и У сте је сродстћ К
ства. поправимта и оспособи; ла. де-
зна |
трупа и по. јелитана ка
"сет станова по запуштеним оно
полусрушеним _ зградама. _ Није - било материјала за зидање, али се "предузеће снашло. Набављачи су показали много сталажЈБивости и. самом и и а тиве и „уграбили" од многих грађевиа ских предузећа толико метеријала, те се успело да се оспособи десет станова од собе и кујне и тако смести десет рад-
~. си ндикајно) и гашизацши ји, на _ раду у предузећу, у социјали-
ило је то давно, пре неких шеснаест година, нада је сељачић Миодраг Маринковић оста» вис своје родно село, бно неколико комада сиротињске стоке и предао млађем (брату да је чува, оставио зелене пашњаке, фрулице, прутове
и све оно што је испуњавало мали живот сирома-
штнот сељачета. Ледан од његових старијих "рођака довео га, је
у град и дао на учење заната. миодрахов отац ре. штио је да од четири сина бар двојицу пошаље У
свет ла изучавају неки занат. Миодрагу је тада Било. око 12 тодина, а остала браћа била су млађа.
од њега и све једно другоме до ува. Он као нај-
старији требало је да отвори пут осталој браћи.
. ХЖотово још дете, није ни умео да наслути да ће
тада живот У граду бити стална им непрекидна 60р| ба само за ону хорипу хлеба. коју ње добити од
хтазде. Код газда Јеше тш __ку браварску. Мара ; товање. Њ — Бити птегрт, биле "ча Миодраг, а очи МУ се ску ' неком маглом; присећао се оног “и: малтретирања од тазда зеше. тазда по својој окрутности, али, и данас знам да деним оно шет
жава« пружа наша народна, др : У ајаае је тако, не мање него пет година. Сва:
кога дана радило се по 14 и 16 сати, а газда 14 је плаћао света један динар по сату. МЕ до уделио би газда бесплатно. Мако је то било з ром одређено, газда се осећао као да чи
· срдно дело.
"Али пет година 'глади,. _ ног рада, тираније и малтретир:
с | понос, МА у овом сељачету свест и · Када је изучио занат и постао радник,
очео се зрелијим и 'отпорнијим и са више снаге п
се борити за своја права,
сти стао члан синдиката ос Е знао да су стотине хиљада. његових другова У
и истом положају жао и 0оњ и да се треба борити
издржали. |
у гова из · од старијих Дру! из радничког покрета.
апунића, који је имао вели-
је тада веома. тешко — припиле и као превукле тешког тиранисања познат је био мој ето, издржао сам о нама радницима
исцрпљености од | е-сатања, уздитли су у Мј
| у, синдиката добијао је да
у и често 1 чита разни материјал
би увече, Б враћајући се Њу чј. у синдикат и тамо затра. 7 ' снкуо би под мишку књигу | ке но тамо далеко изна; Маринкове , Баре, ни Ме
а ~
вао., А онда би кра, шкиљавог светл: | у дањ Миодраг је све више. МЕ знавао о радничким штрајковима, о њаариском га крету, о борби |: предних уза људи света бољи живот. ошто_ су другови запазили његову
| чели су му оштроумност и умешност, и поч У
ви пиаааљиииави овим
касно кућ жио нешто за читање. сти-
или табаке и пешке жу-“
епретност, поверавати
шавању прошзводних задатака. МАВРИ ЕЕЕКИИаБЕВЕЕ ВИ ПВ ВИА ОНИ ви Епа лав позивао вани ом вавав оваа тврвитие
почело је његово шетр- |
ни мило-
осетио .
Када је 19355 године пог, о се још сигурнијим, јер.
и с посла, пошао.
чика са породицама. Предузеће
Х
љгеник синдиката
разне задатке. Растурао је летке, сакупљао разни материјал, новац и храну за породице оних другова који су били у затвору. МИ сам је 1937 и 1939 тодине учествовао У штрајковима и био затваран, | Миодрат Маринковић био је две године у народ| но-ослободилачкој војсци, а када се демобилисао
одмах је ступио на посао у државно инсталатерско у
предузеће „Дитипе.
Као радник показав се врло вредним, а осим тога другови у предузећу одмах су замазили да радо води бригу о својим друхтовима — радницима, дајући многе предлоте за побољшање животних услова У предузећу. Због тога су га изабрали за члана пододбора, а након краћег времена кооптиран је У управни одбор синдикалне подружнице тредузећа дитипе. „Радници су се Ф пуним поверењем њему обраћали за све своје проблеме.
Када се предузеће „Дитипе расформирало, створена су два. металска предузећа: „Веља Стојаковић“ и „јанко Лисјак“. >.
на ванредној скупштини предузећа. „Веља Стојаковић“ поново је Миодраг изабран у управни одбор подружнице и постао секретар.
__У 1947, мрвој планској години, било је безброј тешиеоћа и проблема у раду, било је много недостатака у ортанизацији рада. Требало је, пре свега, "код радника пробудити такмичарски дух и размахати социјалистичко такмичење до врхунца, Завести радне норме на сваком радном месту, проналазити нове методе рада, стварати услове за увођење бригадног система као рационалног социјалистичког начина рада и решавати још много других разних питања. Све ове задатка највећим делом требало, је да решава синдикална организација. УЗ помоћ управе предузећа. "· Секретар Миодрат Маринковић није презао пред проблемима. Својски и несебично радио је у про„дукцији, не. заостајући ни мало! за другим ударниима, Своје задатке као секретар синдикалне по' дружнице извршавао је увек са највећим залатањем. Радници и службеници предузећа поверавали осу њему своје проблеме, тешкоће и недостатке им тражили помоћ од њега. Требало је боље обезбедити
службу радничког снабдевања, "борити се да се до- |
бије локал за, мензу, учврстити рад У социјално здравственој комисији, решавати многа друга. пита» ња за побољшање живота и рада у овом предузећу, Безброј тешкоћа, на. које се наилазило, јози су више учврстиле код Миодрага вољу за. радом и" 4 ' "вањем тих тешкоћа, у | Пећ ПРЕ
# '
-
ОДИШЊИ план
„има у пројекту. да на исти начин оспособи још теест станова за своје раднике. Оналажљивост
| „управе. предузећа је за сваку похвалу, али пије правилно што радницима | није објашњено ла, су станови поправљени средстви“ ма из фонда руководства,
СИНДИКАЛНИ РАД
Синдикална "организација #ије упоредо са борбом за испуњење производних планова ПОдједнако и равномерно „радила на осталим сектопима рада. Неоспорџо је да је синдикални рал
био отежан због разбацаности одељења по Граду, али су зато онпдикалне рупе и полодбори
морали „да буду активнили, )
Пром водна саветовања — нису бала редовта, а није било стручтих „саветовања 'пазбољих ралника са управом предузећа. По-'
литички и културно - просветни рад није се то ом шеле године раввт; Зао „равномерно и" упоредо
са борбом за производне задатке У синдикалном „ралу већина улартика активно учествује али
тоји известан мањи број У дарпика коли" пе раде у <индикашчој А НО ИДИ ји, Уд арниши
абољи људи радничке класе н коти и ма јетори, натумеплеј ми“ људи, који о правом носе то часпо звање и они би треба-
ло да сви учествују у животу синдикалне организатије. НЕДОСТАЦИ ја + ђ Предузеће је постигло одличне резултате, _ извршило – је плат „пре рока, радни -колектив је пожртвовано радио у току
неле „голите, Али, било је пи недостатака које треба отклонити)
Онеблевање радника и поред тога што ово предузеће има економију у Макитту. није било заповољаватуће. Поврћа је било довољно, али грожђа таднипи нису уопште добили, Ове је-
сени је предузеће лобило већу површину земљишта за економију у Хомаљици, на. којој су извршеи јесењи фалови, те ће идуће годтио, свакако. бити побољтиано 'снебтевање ратумка. Ме се итлази у тесним простори тама. Житијенско + техничтоа штита није лобра. Ралетндаа проглатавати за У-
то стицали У ларничке сто са зака-
су за
риУћ мита,
ПУЛС, Кит : ти |
при ноу Сви ови: џедосташи нису вели“ (лао то могу се уклопити. Идуће "толине предузеће треба да се усели у потпучо нову згралу У колом ће бети омогућети услови • за свестрпам симликалнџи рад м боља. хигтиспска заштита. Рални колектив коло је постигао велике успехе у извуша
вању поожављлног плана савлалаће ср стана и спакако ће пн у луће постизати још веће радне победе,
4 предлог
ДОПРИНЕЛИ МИЛИОНСКАМ уштедама |
,
омбинат врења. и теста Ма једно од оних предузећа чије су фабрике испуниле годишњи производни план по асор: тиману знатно пре рока, _ неке
_још у новембру месецу. Финан-
оиски план је извршен још 1 сеп тембра. У неколико фабрика вога комбината постигнути су ве лики успест у онижењу пуне цене коштања, знатно је премашено планирано снижење за ову 40: дину и уштеђене су милионске
суме. Поред повећања пролук-
тивности рада и напора целог колектива у извршењу произвол-
' них задатака, остварење раџио-
пализаторских предлога ратника допринело је у многоме да ово предузеће пре рока испуни план,
У Комбинату врења и теста није било великих и знача:них рашионализација, нити нарочитих предлога, Али ипак, и они најентнији и на први поглел,' не знатни, допринели су великим, милионским годишњим уштедама овог предузећа.
Из примера које ћемо навести види се како се спровођењем предлога радника знатно убрзава производња и смањује број радника на многим радним местима,
„Истицање алкохола из буради вршило се у одељењу лике
| Подина ·
друм готов ликер. Оваквом ра- | дионализацијом _ постигнуто ла уместо 11 радника ЈЕ "10 сао ради свега 7 људи. . "Спуштање врећа са го о тестом у магацин вршило се ' сада по ж ан! ти ма ог вом посл ало да ради 1 радника. Ради Пе Видоје Слоја смовић ни Момчило Стаљенић правили су клизалицу којом. спуштану вреће много брже сада овај посао ради. само. 5 радника.
Утовар пуних буради од неко лико стотина литара свакако је тежак посао, | који је захтевао || бап осам радтика, Божа Катић и Душан Стогисављевић досети ли-су се и предложили да се направи обична рампа за вар пуних бупади у комионе. Уместо 8 родним“ гола овај п сао истом брзиче могу да обављају 3 радника,
Стручњани. техничари тако: ђе су доппинели својим радом успесима Комбинаја, Они су, од домаћег биља употребљавали разна уља за прављење Ли- кера, уместо набавке | скупоцених есенција из иностранства.
Завођењем норми ни свакодневном _ штедњом _ материјала радници комбината су омогући ли да се смањи свакодневно. ра-~ | збијање п бацање флаша, Прошле године је био свакодневан
ра пумпањем, и било је потреб но за свако буре обуставити електромотор., Радник Видак Брњош конструисао је стари резервоар у Који се сада истиче алкохол ив буради, тако да по сао мде без прекила и ради га уместо лвл огпмо један радник.
Анђелко Петровић је дао два практична предлога чијим спро вођењем је предузеће смањило број ралне снаге на неким местима, На преношењу празних и пуних буради морало је раније
да ради шест радника, пошто се вага налазила у дворишту,“
ишла, вођењем норми,
ња штета,
и теста вили се како
ске, годишње уштеде.
далеко од одељења за пуњење бупали. Вога је премештена у одељење за пуњење и сада цео
у одељење за истакање алкохоља, постигшуто је да ова; посао могу да обављају свега лева радника, Јасно је да смењење броја радника доноси предувећу огромне уштеде, Јован _ Петровић,
Творци социјалистичке издање Библиотеке културну сарадњу
К. Ломунов:
водрумар,
случај да се разбије много фла Повећаном будношћу и запостигнуто је да се данас разбија дневно све га неколико флаша и тиме сма.
Из примера Комбината врења Е: једно пре
дузеће спровођењем, на изглед незнатних и ситних предлога мо же да постигне велике, МИЛНОН-
Неба кале
књижевности, | Друштва за Југославије |
Лав Толстој, издање Библиотеке Друштва за културну
= 4
тај посао могу да ураде свега| у Конгрес Комунистичке „партије Ју“ пвојеца радника. Исто тако се гославије — извештаји ин рефе-
' за пренос празних боца упо- рате, издање „Културе“, Бео- | требљавало четири радника. Сме град 1948, ћирилицом, _ страна штајем магацина празних бопа 556, цена 55 димара.
Њ
са СССР, Београд 1948, лативињом. страна 109, цена 20 дин, Ј
+ |
монтирао је гумене цеви који- сарадњу _ Југославије са СССР, ма се са другог спрата, из уре Беогрља 1948, ћирилицом, стра- ђ ђаја за израду, непушта у по- на 24, цена 7 динара |
чланови појединих комисија. у почетку нису могли ускладити и координфрати рад између себе. Али уз већу помоћ управног едбора, бољу организацију рада тих комисија и већу контролу над њима, рад је почео функционисали како треба. Миодраг је успео да код сваког радника створи неограничену љубав према раду; а синдикалну организацију да сваки радник осећа као нешто своје, према чему је обавезан. . |
Жајвећа заслуга што је синдикална подружница предузећа. „Веља Стојаковић“ добила у 1947 години писмену похвалу од Ментралне управе Савеза металаца била је заслуга секретара Миодрата Маринковића, једног од најбољих радника у предузећу. Осим тога, исте године, ово предузеће било је најбоље по прбизводњи У Народној Републици Србији
и зато је од Министарства индустрије нР Србије
добило/натраду од сто хиљада динара. ~ ; на редовној годишњој скупштини 1948 године
'Миодраг је поново изабран У управни_ одбор син-
дикалне подружнице и постао је претседник. Задаци су били свакога дана. све већи. Он је ми
х даље са неограниченом младалачком снагом, УЗ по-!
ладан аи
УК | | ; | ПА | |
"управе предузећа са
моћ осталих другова, отклањао недостатке који би, закрчили пут напретка. његовом колективу. |
У овој години поставио се важан задатак: увести бригадни систем рада. „
— Постављене задатке треба што пре извршава-,
ти, — говорио је Миодраг евојим друговима на са-
станцима и копференпијама. — Најхитније треба.
а затим
прићи лравилибј расподели радне снаге, у у ~
увести бригадни систем рада.
Најпречи задатак — "правилну. и рационалну ра-_ споделу радне снаге — претседник подружнице Миодракт Маринковић извршир је: УЗ помоћ осталих другова у управном одбору синдикалне подружнице и највећим успехом. а 1
Био је то приличн о тежак задатак. Многи радници тешко су се одвајали од. својих ранијих радних места; или стројева. Он је друговима широко
објашњавао огромну потребу правилног и рационал-_
ног коришћења радне снаге због извршавања планских задатака. Друго радно "саветовање показало је ' -нотпун успех. није постојао ни један радник којм. би било. чиме изражавао незадовољство.
Други непосредан важан задатак |био | је увести бритадни систем у евим одељењима. Миодраг Маринковић, вишеструки уларник, носилац радног елана и такмичења, први је помер радити у бригади
ђ
МУ гћ .
| кота дана све више. Затим су формиране бригаде
МО наш па мана
пишаиаилааииоааеовввеланававовваваааооавимао~ |
ПРО РА РЕА синдикалне подружнице Миодраг | . _ 'Маринковић ·
а пне
са трупом евојих ровова већ први дани показали су добре резултате, а онда је проценат пребачене норме како његов тако и пеле бригаде, растао сва-
и у другим одељењима, ~ Ре из напорџог свакодневног рада у производњи, У Реса ОЈ организацији, из дугих дискусија на састанцима и конференцијама израстао је им стекао“ искуства један од оних радних људи који се формирају у нашој стварности. Израстао је тип новог_ У | човека, радника и руководиоца. Цео рад Миодрага Маринковића јесте једно велико _ учење. на свом примеру показивао је како треба радити, сам је ортанизовао рад, фи учио је од својих другова-рад. ника и примао њихове. предлоге и савете. Зато ће Г
ускоро на грудима "претселника синликалне подру-“ жнице „Веља Стојаковић“ стајати ње рада |уао знак достојног признања. |
и л.. АЉИНОВИЋ