20. октобар
НА г ~
"на који начин је требало ' шре два месеца почети вр“ припреме писана је де. и опширно у нашим цењ "тистовима. _Алн због их околности на мно, објектима Београда притре, вису извршене и радови се
_ Четири павиљона студентских |роеа на Миријевском _ путу
о је покривено, прозори 5 о У просторијама | су постављене пећн како би се " радови могли нео. _ метано изводнти. о Такође су · _ припремљени и други објектиг. т; "школа Пламске комисије'НРС __радвички Станови у Вишњици, _ злрада гимназије у У1 рејону, 4 два трапа за кромтнр У улици _ Господара Вучића и један део зграде Министарства | спољне _ трговине. На неким објектима _ припреме се још врше, док се __ на осталима радови преко зим, м аи месеци неће уопште изводити због тога што зпраде ни. су доврацене. ___ Друга дирекција при Одеље__ЊУ грађевина ИНОга, за изград __ЊУ станбемих зграда, планом. је _ предвидела 35 објеката који су имали бити припремљени _ за Зимске радове. Међутим. при· време су извршене делимично _ а 29 зграда, а на осталих 6 __ниду,
Припреме у потпуности кочи __ највише помањкање пАћи које У неопходне и без којих се не
| ва могло радити унутар згра.. де, За прављење ових пећи наг
у аолеснији је црни лим који је _ иначе У помсњкању, а бензин.
_ ска и петролејска бурад која 'могу "послужити за прављење
. пећи такође су у помањкању.
· (Зато се понегде прибегло бар
_ делимичном решењу. Пећи које су веопходне за темперирање 'Унутрашњости зграде зилаће се од цигле на кант, а ложиће се
_ шушком и отпацима,
. Првилно одвијање _ зимских
" радова умногоме чини и неста.
· шица инсталационог материјала
њи таи ара ен ! МОДИ ДЕО АОБА ШАБАН 25 ЕВЕ БЕЕВаа ава аван
| | | 55
1 ~
„Шролетер“ м радници, као обично, после брижљивог сређивања алатки, сјуре према излазу, омладинци се не разилазе. Густа матла се вуче низ блато жарковачког друма и прве сијалице трепере на док се они, сваког петка, постројавају у врсту на оближњој пољани. Почиње час предвојничке обуке. Стоје у врсти бо за со цијализам, млади радници и ученици фабрике „лЕролетер“, чије су сирене недавно свирале целог дана када је испунила тодишњи финансиски план, 35 дена пре рока и два дана пре дате обавезе.
— Мир-но. на десно рав-наје! — отсечно коман | дује „млади водник, милиционар индустриске милиције при фабрици „Пролетер“, који је са великом озбиљношћу схватио свој задужење У наставном центру предвојничке обуке. Брзим погледом обухвата целу врсту која се равна „под конац“. де шта не промиче његовом пажљивом ОУ. .
· — Де де — тамо, што си искочио, — опомиње чупавог малишана замазанот лица машинским уљем.
Сви су они такви после рада: замазаних, вараих лица, руку и радних одела. Али им у очима блиста "одлучност. Иста она одлучност која их води кроз радне победе.
— на парове раз-броје! — командује водник трудећи се да му дечачки глас оштро звони,
— Први, други, први, друти — тече кроз врсту разним тласовима и нагласцима, док последњи не погрешти: трећи.
«
— Остав, — пресече га водник и понови команду.
Опет тече пребројавање кроз врсту. Није лако спроводити предвојничку обуку у предузећу где постоји прилична флуктуација радника, па треба увек поново усађивати команде дечацима који су недавно пребројавали само овце. Флуктуација радника доноси и друге тешкоће. Како персонаљно одељење слабо помаже наставном центру, никада се не зна тачно ко све од нових у предузећу спада под предвојничку обуку, а ко је напустио посао, у
— У 'двој редове ! одјекује команда. Врста тамно одудара од околних кућица м ледина каје се губе у све непрозирнијој магли. „Друти“ мекачу. еФПпонеки још неспретно. Команда се понавља. Дисциплина је на висини. Нема у врти
ни неумесних шала, ни шушкања. Сви би хтели да,
буду добри, да буду најбољи. Бошка Савковића, руководиоца наставнот центра, ударника и рационализатора, сада пословођу браварске радионице, запитао је један шврћа:
— Мајстор Бошко, могу ли постати најбољит
— А што да не можешт Само напред, — храбрио га је мајстор Бошко. |
У. том малом разговору је делимична одгонетка
| М
_ Предвојничка | 06; _ омладине · „Пролетера“.
дисциплине и полета с којим се спроводи предвој~—
ничка обука у фабрици „Пролетер“. Ученици имају поверења у свој наставни центар. Како и-не би имали када су у њему руководиоци одељења — и сами увек први на послуг
—" Не вреди нам ништа ако будемо радили а не будемо умели да чувама, понавља често омладинцима Бошко Савковић. Не значи то што вежбаш да ћеш одмах у војску. Али кад дођеш у Армију
знаћеш како да се окренеш, |Чеће моћи да те изне-.
нади никаква команда.
Душко Савковић, бивши борац, о је и месец дана командант секције омладине С ог рејона на изградњи пруге Топчидер—Раковица, Радио је тамо после осмочасовнот рада у фабрици. Шије знао, тих' месец дана, за сан и одмор. · •
Млади водник, Љубиша Симић, на сивој униформи! индустриске милиције, поред Медаље за храброст, носи значку са пруге Шамац— Сарајево.
— Лева, десна, лева, десна. Пази. Слушај команду! Не залећи се на нос да не паднеш. Чета стоој! Чета напред марип јацурен, Час је испред чете, час иза ње. Ништа не промиче Његовом 'пашљивом соку.
Чета маршира и пева. Одјекује песма кроз матлу. Партизанска песма. Сва срца у чети сада осе-
, Ћају, НОВИ ирају нешто блиско осећањима оних
командује он сав за-.
даљ со пет з зора си, ко оба. ви у пен. провшиим со пвоз замомте ве устави зврјање машина металске фабрике санске гудуре, ту песму певали. “о је
_ жбафу им гађање. Управа предузећа, као им персонал-
"
~
,
А
~
рај та нн
[ ђ ћ пау
еоград као · гдавни град
| Фелеративне Народне
= " Републике Југославије
снага живе традиције. Марширају редови е за привлачи велики број послов» социјализам. Биће достојни своје авангарде. них људи — турнета, делега«
— Пази ња зачеље! Не заостај!. Стооф! а | марши Стројевим каракозма Хоћу да и зезива. | да се тресе!
Омладинци усрдно марширају. чела. Чврсто избацују кораке. прека и шљапка блато · жајисовачкот друма. Сваки појединац пази на „по тиљаж“. Чета складно маршлира. Није то једино што зна. Сваки у чети је научио да склаца и раскљапа. пушшцу. ЈИ делове пушке да покаже. Чланови наставнот шентра су израдили мете, Скоро ње да ве-
зима
во одељење, слабо им шта помаже. Муку муче са просторијама. у
— Бар најобичнију бараку да имамо, вајкају се чланови наставног дентра. Сами бисмо је изградили. Материјал за бараку, био је довуче јоз пре месец и по дана, али док се добила дозвола за граЂење био је попребан читав низ бирократских про педура.
чета среће, У мензи ве се одржати политички нас, Душен Лек ић, руководилац одељења, руководи политичком обуком. Млади радници м ученици, наслоњени на трпезариске столове, слушају његове речи о формирању м борби првих одреда наше Армије и како редови радних људи који се боре за социјализам треба да буду непробојне снаге,
— партија има неограничену љубав и поверење према омладини. Омладина ће.ту љубав и то поверење да оправда... | |
Ако је главни узрок доброг спровођења предвојничке обуке У фабрици „Пролетер“ чврстина наставног центра, и фмладинска срранизација је томе не мало допринела. Има доста посла.око правилне агитације, нарочито са новим друговима са села, око контроле доласка на часове и одржавања дисциплине. Бочетак обуке прослављен је, у јулу, малом свечаношћу. Истакнуте су заставе пред постројеном четом, одржани говори, после, није ишло све глатко. Извлачили су се са часова они који су похађали школу. Било је потребно много убеђивања, много упорног рада, да омладина „Пролетера“ постане кандидат за прво место у такмичењу наставних дентара за предвојничку обуку Београда.
Миливоје Чавизовић, петоструки ударник, руководилац омладине и командир одељења, има ту великих заслуга. Зрачи самопоуздањем кад говори о такмичењу наставних центара. М Александар Сретеновић, некадашња „трна. овца“ омљадинске арга~
ације „Пролетера“, који је без одобрења отилао на Ауто-пут па се отуда вратио промењен (између осталог научио се дисциплини и друтарству); Александар Сретеновић, коме из очију, и прћастог носа вири несташлук, командир је одељ љења и одушевљени присталица предвојничке обуке. Радо прича како је на Ауто-путу, са десет метара раздаљине, погодио скоро у центар мете и како га је томе учио брат милиционар. И он, им Миле Ђорђевић, и Радојица Јаковљевић, Блатоје Ранковић, Колашин Шабан им, ко ће их све лобројати, неће без борбе нрецустити прво место у так"_мичењу. Фихова су имена "руководиоци наставног! ечтра често похваљивали, пред стројем, после часова.
— "Ддрутови, знате ли када је Дан Армије: тнита их командант наставног центра.
— Знамо!!! затрми њихов одговор.
— Јесмо ли даљи обавезу да будемо најбољи У Ђеотрадуг
Јесмо | (фр ољмо ли обавезу испунитиз
Хоћемо!!! ари се борбено кроз мензу „Пролетера“. Да, омладина „Пролетера“ жестоко се бори за прво место у такмичењу наставних центара предвојничке обуке. За већу сигурност наше земље, за јачање снага у борби за социјализам. И неће лако
друтоме препустити победу.
Евр“: аи раЕ
ћ :
=
ВИ ВР
Е024
правни пао ва вва врео рионов во ве воз в Ооо 722
ПРВИ ВИ ЕВЕ 55
ЈУРИ РАНИ
за водовод и канализацију, заТим санитарних објеката и не“ ких врага електричног инстала, ционог материјала ради чера зграде не могу бити осветљене. _ Један од крупних проблема је и несташица, нигде која је _ потребна за преграђивање про. _ бторија. " Огромне _ количине · цигле налазе осе на војвођан_ ским станицама и због недавољ __ног броја вагона нису, могле _ бити довезене, Једино што је правилно обез, __беђено то је смештај радника, у | Сви су радници смештени у рад виче колоније. Али исхрана пије довољно обезбеђена Нал у рочито. се осећа недостатак мас __ноћа, Зато би требало допуњ о аким. следовањем појачати ко, мичину масноћа. У погледу обе _ збеђења радника одећом и о _ бућом, тачкице су сасвим недо вољне и не стижу за потребе · задника. Грађевински радници _ много се цепају и прљају и за. то бин их требало снабдети и | допунским боновима. | _ Сви ови недостаци умногоме чу на, радну. дисциплину, јер су уско ћовезани са услови ома живота и рада радника, тога би Одељење грађе. | вина ИНОља као ни обе дирек. -ције мораље у најскоријем вре. „Мену да обезбеде _ радницима | оно пито је нужво за рад и жи-
а;
Пробљем кадрова
У установама за дечју заштиту
· кључивање жена у привреду је задатак од изванредвог друштвеног и привред-
! вот значаја, вадатак који св поставља пред све незне друштвене и масовне ортанизаније као им пред нашу народну власт. Колико је тај задатак важан најбоље сведоче речи наших највиших руководилаца, речене у рефератима им говорима, почев од о слобођења па да Петог контреса . Комунистичке партије Југославије. „Комунистичка партија ће св нарочито борити за свестрана јаччање активности. Антифашистич= кот фронта жена у раду. на веој мобилизацији жена за изград“ њу социјализма, за учвршћење поотирнута равноправности жена и !за обезбеђење те равноправности путем сталне бриге за њихово кул турно и политичке уздизање, за мајку и дете, као и за.што масовније укључивање жена у све о„бласти друштвеног и економског живота“. (Протрам Комунистичке партије. Тугославије).
Међутим, остварење тот задатка није могуће замислити без претходног обезбеђења услова, који ће жени омогућити учешће у привред ном и друштве животу, е об „зиром да она ради под тежим околностима него мушкарац; Нардочито, запосленој жени-мајци' не= (опходно је створити услове за рад, тако да она може несметано да ради и једновремено своју децу правилно да васпитава, Јер данаг, када се у нашој-земљи изпрађују снажни темељи новог живота, ни жена~мајка не жели да стоји по-
страни. Она учествује и хоће да_ 6 у тој шеградњи бољег
ћ Х
| мисле, Та
живота, свесна да ће њен труд уживати њена деца. Међутим, врло често она њу своју жељу или ве може устиите да оствари, или не може да оствари онако како. жели, јер се наљази шред проблемом: коме оставити децу у време кад је запослена.
Збот свега овот, питање матери: ства м питање активног учешћа жена у друштвеном животу је један од важних задатака читаве наша заједнице, Помоћи женимајци и да ради и да одгаја нове генерације постало је значајан задатак наше нове државе. До' данас је у том циљу донесен читав низ мера, које се тичу пра» ва мајке и детета; оснивање породилишта, дечјих обданишта и јасала, право на плаћениходмор пре и после порођаја (Устав, члан 23), дојилушта, саветовалишта за мајку и дете, дечјих вртића, амбулан-
„ти, диспанзера, мензи, школских
кухиња, дечјих летовалишта, чекаоница за мајке са децом, пра-, во уласка на предњу платформу
_ возила итд.
Све ове мере одавно ФУ. се у
"пракси почеле , спроводити, Тај си-
стем помоћи "радној жени-мајци и њеном детету данас је свестран и широк, но ипак, Још увек незадовољавајући м још увек захте> ва много (залагања и труда, Међутим, има великих проблема на које, иако се мора. мисли ти већ ар мнота предузећа не "је питање кадрова денетоватељица и питање а вентара за дечје јасле. Питање дечјих _ нетоватељица претставља проблем и у већ по-
мерена ес замало ПРпеа пао ирет трек. а у оба ренина потребан, обаве. зиосн-
( а ,
"тога намеће потребу да се, заједно са првим припремама, већ са- · да размотре све могућности за мобилизацију потребнот броја жена м тако спрече тешкоће које мопу касније настати,
према предвиђеном броду дечјих установа, које ће се отворити у току идуће године, број дечјих нетоватељица, не убрајајући ту већ запослене, требало би да буде: пет стотина новаоспособљених, — узимајући једну изгона ли, на петоро деце,
почетна тачка за решавање овог проблема лежи, на првом месту, у залагању самих предузећа. не само управе предузећа и еви они, који су задужени радом на обнивању дечјих јасала, него и сви службеници треба да се заузму. на решавању овог проблема, како би се он решио било /довођењем и оспособљавањем довољног броја жжена са стране, било оспособља» вањем из својих редова. ,
У Београду, за сада, за остособљавање дечјих. неговатељица постоје: 2 течаја и Школа при ИОНО, школа "при Министарству здрав ља Србије и Лечађ) при црвеном крету.
Наравно, ва рацађвиу тога пбоблема треба да пруже пуну поз. моћ им остале организације, а нарочито _ ортанизације — Народног фронта, Антифашистичког фронста жена и омладине,
Антифашистички фронт жена, који је до сада показивао пуно разумевање м пружао пуну помоћ (на пољу заштите мајке и детета, треба и овде да помогне, с обзиром да позив | дечје нетоватељице
ција, прететавника „кум турнтих организација и странаца. Међу тим људима који долазе у Бео- · град по разним пословима, мо ги од њих излазећи па станичнИх простарија, упућени су на хотеле, јер немају У Београду шетња _уморног путника, Који „би им дали преноћиште,
·Новећи кофер у руци, они се |
обраћају портипу првог хотела, у нади да ће одмах добити собу, Али, одговор је „готово увек негативан. И. тада настаје шелња _уморбог путника, који после дугог пута жели бар да се умије и тек сонда пође за
својим послом. Од хотела до хотела — свита исти одговор. Соба нигде нема.'Заморени пут иак враћа се'помово на желевзничку станицу, предаје ствари.
• у гардеробу и неумивен и умо.
ан одлази да свршава своје послове, да би, на краћу, провео «ноћ на некој клупи у парку. Е
Ако погледамо са холико хо тела и са колико постеља у њи ма _ распоиеке главни _ прад ФНРЈ, видећемо да није ништа чудјнсовато што путнити немају где да преноће, . У Београду има шест хотела, од · којих »Асторију« "ложи Митистарство индустрије, као хотел затворе ог. ата, за потребе својих стручњама, Истотако су и хотели »Балкан« и »Касинта« употребсоени као 'етанбене зграде. У овим хотелима . бораве стручњаци потребни појединим митијста доствима Ба установе ма, који месецима блоккрају собе. Поред тога, лешава се да се У зграде, У којима у „већ били хотели, усељавићу разне установе, као што је случај са Завнатским ломом,; у коме се-седа налази Радио-комитет и »Пац ласом« у коме су смештени ДР жавни 'осигутавајући завол Министарства правосубћа НРС. Београдски хотели, уствари, за довољавају потребе са-свега 26
до 80 од сто,
Хотели Београда нису мотли ти 1ре рата, и поред сасвим слабо развштено примтеце — да подмире потребе путника, Њи “ов. капацитет је. задовољавао 75 од сто н тада је, Углавном, влалао _ систем _ подмићивања портира, као и другог хотелсвог особља, Ко више плати могао је да има собу у најбољем хотелу,
Када се све ово узме У 06зир, онда се намеће _ потреба за што бржим решењм _ овог
питања Нелавно је изишла У. релба у коћој се каже »да су попелина министарства (комите. ти и комисије владе), која редовно одржавају конференције са подручним органима, устано вама и предузећима, и то за службенике свога ресора, 700 ји се пе службеном послу упу~
~
да велики број жена јон није ужључен у привреду.
Питање инвентара вије, предвиђЂено Уредбом. Оно је остављено за заједничко решавање предузећима, народним властима ми масовним организацијама, 'Због.тога треба већ сада разматрати могућности
који долазе У Београд |
ти и
Љују У седиште (комитета, _ комисија) створити пансионе.» потребно | било да министарства | сада предвида зидање оваквих | ' паномона, На тај начин би се „умногоме растеретила хотелске | Мтросторије и аспособиле мр требе туризма, који је једна од. важних привредних грана та
пе земље, а исто тако и за по-
требе пословног света,
Зла једног хотела захтева огромне инвестиције, с 06-: зиром “на унутрашње уређаје ко | ји су веома скупи. Међутим,
потреба за хотелима је сваким —
даном очитледнија, Проблем би се могао ретити на тај начињ, што-би се за установе које се сада налаве у већ лостајећим хотелским просторијама, поди-, гле зграле, а ове употребиле у сврху којој су | раније служи-
ле.
Потребно је поклонити више. пажње овом питању, Уве а три, месена како су прос та »Екецелзнор« ослобођене и предате МОНО.У да их уреди и поново доведе У стање ла могу да послуже као хотел. Тр месеца надлежни ИОНО-у одуговлаче са остособљавањем ове зграде, а ме ђутим, питање смештаја људи који лотазе послом у Београд на тај начин би се умногоме потравија,
Исто тако, било би добро да се образује један _ јединствен туристички уред који би требало сместити негде у близини железничке станице, Тај уред би имао под својом КОНТролљом ове хотеле у Београду. Он би тално знао са колико соба ко-.
ји хотел располаже, колико ИХ |
МЕ
је У даном тренутку а Ми
а колико слободно. Путници би се, кад стипну у Београд, о ћали овом уреду, који би,
_ ћући увил у рад хотела, могао да изврши распоред путника, тако да се не дешава да људи немају где да славају, Наравно, овај уред би могао пра-
вилно да функционише само У
случају мала би се, бар упеколико, побољшало постојеће ста
ње тиме, што би се из свих хо- -
тела у којима су сада поједине уета ови, ове иселиле, м хотел.
ске просторије ставиле „на: ра- Ра
сполажење уреду. На тај лачин би се смањио број људи који. спавају у чекаоницама желез' ничке станаце или проводе нОо- 2 ћи па клупама У парковима.
Решење питања смештаја љули кога долазе у Београд на неколико дана, било пословно, .било да виде његове знаменитости, или у нет друге сврхе, најхитиије се“ поставља, Треба на неки начин, помоћи људима који лопутују у наш град; да. у свако доба нађу добру постељу у којој ће се одморити ад напорног традан, обавити Свој посао од морти и испавани.
ужи их у план, Тако да се већ по-_
путовања и, еу~ ·
четком идуће године може поче- |
ти са израђивањем и набављањем. Само ако се решавању ових про. блема приступи“ благовремено и активно, може се очекивати да ће Уредба бити правовремено реали-
зована и тако пружена највећа Ни