20. октобар
сно зимско вече, Обављени 3 су дневни послови, — Бео___грађани,кроз густу и влаж ву измаглицу, журе својим домо_ вима. У редовима излога угашене · Фу светлости. На низовима фаса-
"да не светле прозори, Улице до-
феру, кад је пролазника све ма“ ње, а сав град као да се утапа у |) рлавогсиви, хладан сутон, губе| ћа, један за другим, оно мноштво о еветдости и звукова, што преко _“ дана (стварају · градску живост и вреву. / | 5 Негде, на. Главној пошти, пили || па Дому Армије, откуцало је де | вет. У дубоком мраку ћуте зрра _ уде пралузећа и установа, му од центра кораци по већ _. залеђеном асфалту не звуче више као уједначени шум. Распо__анаје се бат појединих пролазни "ка. Они корачају поред кућа; где __ је плочник сув.. у |. Изненада, на тротоару, – ис.„Кричавом од мраза: правоугао _ ници светлости, Они разређу_ ју маглу. Осветљен је читав 1 крај: олистају велики прозори „Ва згради гимназије. „Осам, десет, двадесет и ви_ та њих, пробијају _ беличаст | „мрак зимске ноћи. На некима "висе жатути. А иза ознојених " окава, на великим таблама, ис · | нисују се речи, реченице, фор= | муле. Палице предавача кроћу . сепо планинским масивима и _ речним токовима зидних ма. _ па. . ћу То се назире епоља, ва тро_„ тоара опустеле, хладне „улице, скроз биљурно оветлуцање оз_ нојеног стакла, Бој Увућра: топло је, живо. Ч0– __век се осећа код куће, Долазак странца, који седа У „угао, не привлачи пажњу слу| шалаца. Пажња је везана _ за Бо 'ано о чему говори предавач и "сваки пар очију збира потезе, | што се пол кзоелом повлаче по већ „побелелој табли. Запамтити све што се каже. УУ „повезати све те нове, тек из___речене, још попуно несхваћеата Не | чињенице. Обогатити знаамрблосгпити га, проширити... кг 2 „нико не каже у прегре=бћаној учионици Спедњо-технич Поле чија ее предавања | „одржавају У згради Прве му| „шке гимназије, у времену од 6 _ „де 10. Но свако, ко уђе У ТУ ј пр ториту пуну млалих људи, | ЕУ светлу, помало тешког. вазлу__ха, свако ко пола сата посма'_тра и прати рад наших буДУ|| Ђих стручњака моћи ће, са 0Пуме нОМ посебном утутарњом тог“ "| плином, која загрева човека и ___онда кад јој он заборави оувод, да тврди, пружене руке на часну реч: „ “њ- Све што сам видео и чуо, _ све што сам доживео У 080) | школској средини, за само по"да сата, своди се на једно... У „ако вије: говорено 0 великој жељи нашег човека да савла_ да незнање н назадност, ла "добегне науку и стручност, и| „пак ту жељу одређено потво“ -ђује: тихо, шапатом, провера гвање. недочувене реченице, наСета пажња у изразу. У по тезу око усана у бори на челу, Је је, п час-ће се убрзо завраинти. Сви ти млади људи "одавно сума ногама и дуг рад "ни дан је За њима, ' Па ипак, Па шта изузев часовника, не Рог ун да је скоро десет. : " поплочаном, већ хладном жоднику, пушећи, шета обара 7 ужитељ, Он _вим корацима послу» 3: атвара врата
=
ле
све ново, Не Он осећа значај пресађивања знања из а _ овбиљношћу _ свога поимаин ; о све покре“ остварује.
а, То »пово«, МТ је, све води и све #
| је школских. зграда У атер граду. Ако пођен и цама у ове касне сате. моћ 7" остати незепажене Познаће 1 танај који је стоанан у пица средини, На свима су осветљ У на окна, понегде виси С ши з кров платом опошема нит
МЕ :
Ји Ју
гово у бе збро'
| тава уеређеча. озбиљ Е ~ марта, Знај свуда је коте: | вља за зипњем, жеља 38 оу "ом, жеља за оериеићу, ЖЕ да се испуни Петоголишћи члан да се попуне и сви слепе» пла га бе израли 60• осигура бољи
ц З , : ИУ" у о прији живот. У лепшти, и велга“ ђутим, Ма
"Ва све те жеље, ме у 5) - "та. Мало а је школских зграда. а | је учионица, мало је ДЕ Ују |__ сати. Зато се ученици ем и “ДЕ Ми л8 ЗАРО | завоусе-ради и увеза 5. ; д о “ ЈЕ
а да без снега, бели се ка- '
_ бијају ову изразито ноћну атмо- ·
»краде« и од ноћи,
„Прошлост нам је оставила У наслеђе мало шкода и простог Рија за учење, јер учење шка.“
ле и упознавање науке није
се, као данас, штедро. пружаЛо, као на длану, Јошт ту, не давно, школа је за једне била мукотрпно таворење, које се завршавало на пола џута, из недостатка "средстава, "Други међутим, ба 1 зато што су и, мали средстава исувише, нису далеко достизали. Једнима су тегобе живота онемогућаваде рад. Други су га занемаривали' из немогућности да се:отрг НУ од »друштвених обавезад«, Под девизом: школа није за сваког«, тежило се да се зна. ње учини неприступачно за хи љаде. и стотине хиљада. МИ не само знање, већи писменост, Била је то мрачна и назадњачка политина израбљивача. 6 А данас, — ни поред ратних последица, које су тешко пого= диле нашу просвету и науку, . код нас је далеко већи број школа и ученика, но што је то
' било пре рата. Гордо можемо
истаћи чињеницу ла у пашем граду, у нашој земљи, нема омладинца ни омладине _ који би могли ла кажу: »Хтео сам да учим али — ускраћено ми«
је«, Свакој намери, жељи ш' доброј вољи широко се излази У сусрет, јер требало би кратко“ ведо гледати па не знати да је ТЕ гаранција боље сутрашњи» Е- /
Зато, док се заједничким напорима, не изграде нове шкоше
ске зтраде и хиљаде нових У~
чионица, светлеће и ноћу про
зори наших школа, _ Светлеће ,
— и наши грађани, кад св касно враћају својим домовима, моћи ће да чују, два сата пред поноћ, онај увек радостан звук
школског звота. »
+ "Звоно необично одјекује кроз
магловиту' ноћ децембра, пре кидајући рад школа, семинара, курсева и течајева, па ипак, та омладина што излази кров 0творене вратнице, ки у пари разговора на мразу разилази. се на почитак, гаранција нам је да ће веома скоро, и ан главни град, и читава наша зе. мља, цветати новим радним победама, у којима ће и оспо– собљење и подизање школских зграда имати своје место. "Тада звоно неће звотити Више два сата пред поноћ. | ЈОД
метнички тихо 3 РИК секта Ке очински. За њега _ бркатлију педесетих гожива, 10'
| рог У шездесеторицу и ПОШТУ |
те бе: прелавач па или ·се' прелава ил Није,
|у трговини
за. правилно развијање на ше нове социјалистичке
постојећих и стварање нових стручних кадрова. С обзиром на релативан мир у снабдевању Бео града, на То да је сезона воћа и поврћа, која захтева стопо-
трговачког апарата, прошла, О~ трговине и снаблевања
| дели ће ускоро отпочети са прапрема њем нових кадрова, како би се у 1949 години постигли — МНОГО бољи · резултати, _ Прошлогоди-
спреман трговачки кадар који, стваран без нарочитог плана, НЕ је могао да изврши своје задатке онако како је то социјали-
теспремност ји несналажљивост људи у трговачком апарату 0дразила се. нарочито на томе што није било робе у довољним количинама да подмири потребе Београда, или, ако је и било, она је услед неправилно футкционисања. откупне мреже, данима стајала, чекајући ва утовар, 8 долазила у Београд у. лошем стању. :
Да се у 1949 години не би Па“ ло у исту грешку, Одељење · тр-
говине и енабдевања ће _ добро
испитати _ целокупан _ трговачки ' апарат, "размотрити | мог ћности
сваког поједњница, Мо 1авршити ЊИХОВИМ
епоред људи према Е јан и знању. Дешава ло се, на, пример, да су људи, ангажовани Па једном послу 0вај лоше обављали, док би на другим местима били „много корисвији, Да се сво не би и У будуће дешавало „потребио ; Је да, директори трговачких предузећа, управници и; шефови одељења поразговарају са сваким _ намештеником понаособ, испита-
га на оно М
треба, павршити „благовремено, а не у току сезоне. када а најмева промена у трговачком. арара“ ћу "изазива велике поремећаје, што се најпре одражава на тРжишту. | : 05 "Одељење трговине а снабдечи су се десили дини,· организоваће курсеве |
г ар Бео. пелокупав трговачки кадар. У бен курсеви ће отиочети
ктера трговачког карак ; функптонисале. | потребно _ је '"етручно уздићи | руковоле
ректоре, управнике задруга.
с
асталот. држати цизалистичкој тр' рању, "залрутама, словању #ТА.
говини _ плани“
1
>
сто паштлазе на "та шање људи,
едан од важних чинима
трговине, јесте уздизање
стотно ангажовање целок упис
шња сезона је затекла доста не.
слтичко трговање „захтевало, Та
ју његове могућности и поставе есто на коме ће најбоље. одговарати. _ Ове | намене
ња, размат ајући пропусте ко ва! раб ра; у прошлој моћ за
ада. тануара а трајаће до априла, а неки и дуже. Да“ 61 установе
дравилљво "се дискутовати о уредбама које
ћи ка-
дар. То ће се учицити кроз курс
Па ће бити организован за је „
шефове одељења. 'На овом кур-
зМ л ће се руководиоцима. поре . Е "предавања о с0-
кадровском. 10
Београђати при: куповању (46 векултурна = 10родаваца. Порел "тога. запослени, као пролавћи "не улажу довољно трула уелу-
- све потребе својих _ потрошача, поред тога што ће бити обавља ||:
Уздизање кадрова
допринеће
бољем снабдевању
жујући купце. Често заузимају „став као да им је свеједно хоће ле робу која се палази у рад њи у којој су запослени продати или не. Да би се такав став сасвим искоренио, одржаће се курс за продавце на коме ће им бе објаснити какав однос треба да има продавац према купцу. Курсеви за арапжоре, епиден- |
чичаре, статистичтаре, плаере, пословође _ продавниња створиће
нов) кадар · људи, _ који | имају: |
атачајну улогу у нашем | трговачком апарату.
Семинари Који ће се олдржавати за руководиоце откупних етаница умногоме ће допринети побољшању снабдевања Београда. Недовољно снабдевање, као и снабдевање робом рђавог квалитета, умногоме _ је “уследило баш због слабог и нестручног рада руководилаца откупних ста ница. Кроз ова: семинар руководиоци отбупших станица ће стећи основна знања о раду на те„рену и о његовом правилном одвијању. Поред курсева, ' потребно је да руководиоци установа трговачког карактера одржавају КОН ференције са свим особљем, на којима _ће намештеници износи ти своје проблеме и жеље, конференције треба нарочито да имају политички карактер, _ јер кроз политичко уздивање. људи ствараће се кадар који ће схватити сопијалистичку трговину и тежити“ да што више буде од ко ристи, сваки на свом месту, |
Одржавањем _ предавања _— са стручним темама, као што су; о транспорту, о чувању кромпира, о опремању зимнице, ита је дужност управника пијаца итд, пробудиће се интересовање трговачких кадрова „за поједине проблеме, као и жеља за проу“ мавањем иовесних Титања _ која. се намећу у свакодневном раду. Нарочито ће се обраћати пажња на то да се дискутује о проблемима који су у прошлој сезони ваљавали највише бриге.
Порел стручних, одржаће „се и предавања за шире образовање стручних кадрова са темама: о ·еоциталистичкој „тртовици, о културној услузи, о уређају про ларвница, о манипулисању робом
задаци наше трговине према Пе тотодишњем плачу итд.
- У руководећим кадравима ће
се булу доносиле током тодине. Објашњаваће се,тачка но тач ка сваке нове уредбе и размо-
елите ееинињие у ; | у КА 5 Пи по анеатј
| Народни фронт Сарајев пребацио план радних акција за 19
залагање на организацији радних _ акци турно - просветног рада, помоћни сел рећи Борећи · се љампама, по дијепом и ружном времену (киши | снијегу), фронтови Сарајева су се изборили план и са 2,280.000 у 29.000.000 динара ефективног рада којег су својој сопијалистичкој домовини, они 1948 годину — другу годину борбе за план. _хове обавезе у 1949 год. биће још веће. (
48 годину
~
|
а 1,700.000. планираних добровољних радних сати у овој години Народни фронт Сарајева узео је на себе много него у 1047 години. Осим 300.000- сати, путанираних више него у 1947 години, ове године је Народни фронт планирао много“ веће објекте него. прошле године и започео много замашније радо-._ е обухватање у рад мнофронта, бољу ор- | самих фронтов-
већа обавезе
ве. Ове ово изискивало. го већег броја чланова ! ганизацију самих радилишта и ских радних јединица. Сумирајући резултате рада сада пред крај године, фронт Сарајева чесно извршно своју обавезу узету на почетку 1948 године и преузети млан не само новембра и бацио ва 600.000 радних сати, До 1 нов родни фронт Сарајева дао је 2,230.000' добровољних радних сати на уређењу свога града,
План радних акпија Народног фропта Сарајева за 1948 годину обухватио је у“ првом жавне радове, Осим тога, план је предвиђао одвајање златног дијела фроптовских снага за остварење ситнијих 1 вредео и решавање ко КУ а стаповништва, за добронволињу · радну едагу'онли су о. прошле кодине, 6 Е у ајапачајнији _ објекти на којима ] бровољпа радна снага Народног фронта били су Шаракино Село, на којем градилишту је у току године дато 308.128 радних сати, регулација кота ријске Миљацке, гле је дато 630.139 радитих сати, фискултурни стаднон ! дато 346.237 радних сати. вначаја дато је 699.627 радних сати, а ва пионире ској пруви дугој 7 км. 103.638 радних сати. објеката локалног значаја зпапајнији су блокови станбених зграда у улици Јупословстске армије, нова зграда Градског. народног ' одбора, Медицински факултет,“ 11 барака на Меухриводама, дупли мвајске пруге од Марин двора до же1.500 метара, по-
видимо да је
на изградњи локалне при ок нтдивикуалних који су вланиранн | Микотој већи ови - много · обимнији, е радила до“
Кошеву на коме је радовима локалног
колесек тра љезничке станице у дужини од кривање Кошевског потока, Побебно, на пошу"мљавању“ дато је 89185 | добровољних сати.
Да.б се ови обима. радова мевли извраличи, било је потребно много упорности (и свик чланова Народног фронта. 24.080 фронтовацна, сврстаних у 177 радних бригада, отпочело је У за извршење плана. Током године излазили ња рад све ее. ностајале органи-
број фрснтоваца који су „више проширивао, а бригаде су вационо чвршће. Кроз цијелу годину рад је све организованији, а изласци ове масовнији. То “се најбоље види из слиј деће статистике: У“ мару и априлу дато је 237.719 радних сати, у мај 0,098 радних сати, у јулу и авгуслу ембру = октобру 798.073 радна сата. Овај пораст у датим радним сатима у току године и огромне љубави коју трудбеници Са Комунистичкој партији, и за Пети конгрес
сати, у септ
рајева гаје према својој
тконпресним данима ПЈ и ва Оснивачки конгрес КПБиХ _ радвило ацију широко другарско Конгреса КПБиХ 1 ок ; 36.800. фронтоваца
кроз фронтовеку оргатиз такмичење. Тако је уо " кобра изишло ва радну акциј Сарајева 'и за један дан дали у радних сати, У част Конгреса синдиката бригада етер“ за месец дана изградила мвајског колосека. на рад је “
трамвајаца „ТЕ
" је 1.500 мета у част градске партијске конференције изишло“ 14.000 фронтовада' итд.
' Развијајући широко другарско такмичење, орфронта су отклањале недостатке и постизале све боље резултате у | свом у организацију и пајсталнији организације
дуплог тра
ганизације „Народног
раду. Најсолидни ј ' рад показале су, пак, фронта Првог и Четврт свака по двапут одтијел
су до сада е прелазну заставу Град„ског одбора Народног фронта. Упорело с рејонима, у току године су и раде брига другарско такмичење за што /бој рада и упутар бригадног, живота ставу Градског. штаба радних бритада. У току године су се показале као најбоље и нос лазну заставу Градског шта бригаде: бригада, Претеједништва Владе
= бо те о диттинннити 3 Е ин внашее : 1 " а : | Ш Поа ва ита» Зла АПЕНИНА 1 ПБЈ ВЈ, ЛИ АПЕЛОВАО 8 АМА ап вам виши мапи ан
де развијале ортанизацију а прелавну за:
брирада сл
трити начини ва које ће се најлакше и најбоље те уредбе примењивати, “ | [7
Сви ови. курсеви, семитари и предавања _ допринеће да | се. створи један трговачки апарат високог квалитета који ће, праменивши на делу евоје стечено | знање, уздићи нашу _ трговину, | тако да ће успети ла задовољи
ва на начиу достојан социјали“ | отичког трговања па
„Родољуб Чолаковић“, бригада Градског народ__„Братетве и јединство“, бригада У„Авдо“ Башић“, бригада 'отправника. возова Живко Јоштло“, бритада трам. Кроа такмичење рејона т бри- · јединици које су
праве за чистоћу
вајаца „Пролетер“ гада нетицали су се назбољни по дом „били пример пожртвовања и упорорби за остварење плана. Ги која су се
златним, сребрним и посебним значкама за орга-
"низацију. пб тачкама такмичења. Сарајево има
3.320. 'новбилаца бронзаних зћачака са по 100 рад-
них сати, 658 носилаца сребрних са по 200 рад-
пих сати, 287 носилаца златних значака са по 300
радних сати и 528 носиоца посебних абачака ва % ;
пау
%
упорно и радећи дању # ноћу
· ___ Садија АРНАУТ члан Градског одбора НФ с
МАНА АИК
НЕ "стара и нова
анас у Београду имамо“ две сликарске изложбе. · Обе гу отворене на Дан
, Републике, Једна од њих је стара, једна је нова | Али обе те изложбе не само што су драге него и поучне-
Стара је ретроспективна из“ ложба, изложба радова Ђуре Јакнтића, који није био само велики песник нело и мелики сликао, Та нам је изложба да та поводом 70-годишњице смр-. ти песника и сликара, који је толико много завештао нашим народима, па и пеломе чове» чанству. Издожбу је приредио Уметнички музеј привремено "смештен у“ згради бивше Бавградске берзе на Студентском тргу.
Осим слика на изложби има и више оригиналних рукописа. Ћуре Јакшића, његових писама, па је у једној витрини и посмртна листа на којој пише да је он умро у сиромаштву, „остављајући за собом удовицу и четворо деце, а ту су листу написали, штампали и потписали неуки, једва писмени, али лобри људа, његови пријатељи, мајстори и радници КОДИ „ су га знали п поштовали. ,
Друта изложба, која је исто“ га дана отворена, може се. ви-. дети у Уметничком павиљону на Калеметдану,. То је Седма јесења. издожба Удружења ликовних уметника Србије. И већ првог дана _ изложбе УЛУС-а откупљено је од на њих сликара њихових радова у износу од скоро једног ми лиона _ динара, што досад у Београду никад није било.
Препседник УЛУС-а Сретен Стојановић истакао је у своме говору н овр: .
— Ми верујемо да ће наши уметници као јединствена целива за својим народом ство» рити дела која ће говорити иститу о нашем на у. рад» ном човеку н напретку.
Те две изложбе, изложба УЛУС-а п изложба. Слика ЂУре Јакшића показују две ства> ри: напредак наше уметности, | која помаже народу н од народа је помотгнута свесрдно, и. друго, трагедију једнога песника н сљикара због тога што те слоге и тога савеза тада није довољно. било, Ж,
Стеда Боднаров: ПОЗИВ МА УСТАНАК
ДИНА аи
„сати и «
ТИТ
Мауи И палиш
се
попови
ТРИ ЕОНИ
и им
пи
~
павиинатаввивитиим
о
Г =
за
поље '
к
а - ИВА да
пиоовитиминини!
паииовни
5 "
О помени)
“ г-7
дана вниевмиои