20. октобар
Сао ове особине пе | рЦо ваше "Армије за јечаве спремности за одбрану 02 тим у везн, постављени | армији _ веома ва ни по КУ ;
; је ас грана на. ~ 555. јединицама Југословен= је им свакодневно се сировоДа видовима: као јутарња " обавезни масови фиснулс, "спортови итд, Поред тога, оба део | „обухвата н борбу прса у савлађивање борбених препрешестобој, гађање, атлетику, с ње м пливање, Дтлетика има н: О у важност 32 борбену и ПРУ Армији, Она оспособљава 'вој_ да лако прескачу преко _— свих „ да тачно и, далеко бацију _ да. издрже дуге маршеве, да савладају све тешкоће и с уизврше задатке. Шестобој, кепоред шењања уз конопац, садр= углавном _ зтастске дисциплине, ође је једна од најважнијих графискузтуре у „Армнји. Ту даље _ долази пливање са оружјем ји уз Ц сплав, патролно смучарско | трчање, „~ _тађање и бацање бомбе ша смучкама „и.
У зугаствевској армији _ развијају АЕ спортови, а нарочито лака а-' | тастика, футбал, кошарка, _ Одбојка, оливање и бокс. У свим овим н остаЕС дасциплинвама одржавају се. свахе тодине првенства од; најмањих је_ димица на до првенства Југословен ске армије. У систему физичког ваМа спортска такмичења у нашој „Армији имају всома важну | улогу. "Спортска такмичења. допуњују обаве'зну фискултурну паставу, припремају такмичаре за освајање значке фис. _ културника, чине важан корак у подизању одштег низоа физичког. ваститања бораца н руководилаца н зватво. подижу спортски квалитет читевих јединица, Ова такмичења 'спроводе се почев од чета и батаљона, ва до квалитетног такмичења поједи- них зона и завршавају се финалним ~ појединачним и екипним _ првенством, _ Борба ва свезрмиског победника у | (оствари је смотра масовности, свестраости, систематског и ујорног рада у _ ба пајинжим јединицама,
+ (Из свих тих такмичења, са те ши~ „роке масовне основе, појављују се "таленти, као производ најшире селекхе | „није, взвршене кроз тешке борбе, ин Б улазе У састав екнлпа Централног дома Југословенске аћмије – „Партизава“, Ту, под стручним руководством т марљивим тренингом, ови талентовави спортисти долазе до нуног из- 2 ражаја н постајујпрнваци државе ЊЕ | рекордери. Међу нашим данашњим 2 _ рекордерима има велики број ових = _ који се до доласка у Југословенску == | армију уопште нису бавили фискул___ туром. Примери пливача Шканате, 2 | атлетичара — Шегедина, Сабољовића, == __ Сушића, Ђурашковића, браће Вујачн- 5 4 ћа, боксера Ћирковића итд. _ јасно = ње показују да је наша Армија, воред 5 · Фсталог, и школа фискултурних ка. 22
· „жрова н школа квалитетних спорти~ = __ста. Стручни кадар за екипе „Парти- = = зана“ сачињавају бивши спортисти = који су прошли кроз Народноослобо- 2 дилачку борбу. Захваљујући н тој || чињеннци, идеолошко-васпитни рад уЕ екипама Партизана дао је до сада | изванредне резултате.
___Екипе „Партизана“ пајдостојније су = | од ослобођења до данас репрезенто- == вале наш фискултурпи покрет у ило- 2 странству, „Партизан“ је постигао 28 _ низ победа у сусретима, са домаћим, из Птраним екипама. Атлетичари „Пар- =
тизана“ непрекидно су прваци држа. == „ ве од ослобођења до данас, футбале- ==
~ РИ су освојили државно првенство за а
О а 1946 47
)
Ма
Тодину ни прошлогодишњи= = _куп ФНРЈ, одбојкаши су прваци др-Е жаве 1946 и 1947 године, боксери 25
948 године, хокејисти на леду тако- ва то ђе, а смучари, бициклисти и мотоци- == клисти имају низ првих места на пр- 2 __венствима државе, Поред тога, | тизан“ лосвећује и велику пажњу ра- 2 34 ду с подмлатком и примио се патроМЕ ата над Првим домом ученика југ | чравреди и над Првом мушком гим- == вазијом у Београду, Између 1.200 = се регрутовано је око 400 пај- = 5 боља по свим днециплинама у јуни. 2
| орске екипе, Ови млади таленто; : вани ; Нада биће у 5
у Армија 5 "ИЕ са | | спортовима и. ту
_крса праву – фискулт рну = Ји Тиме наша Армија АНЕ ПНЕ „јан допринос омасовљењу нашег фис- 2 _ Културног покрета. уопште, Демоби- 2 МЕ _ дисањи борци Југословенске. армије су му значајан руководећи. фискултурни' ка- 2 _ дар, нарочито за село. У последње == 5 _време имама низ „случајева _ да. са у фаскултура У многим селима, уопште = __није развијала све до доласка демо- = __билисаних бораца. „На тај начин бри-т | га за фискултуру У Југословенској 5 армији сјајно се одражава на _ развој 2 | читавог нашег фискултурног покрета, _ Десетине хиљада носилаца значки 5 пуни вара освојило. је значку 5 пак повратку у Своја села ис пралове, носиоци звачке фискудтур- 25
Гк
„задатака у нашем туризму,
"разиту могућност да се још пот-
тавља уска. То признају | и служе еви ангој кру~ | 5) | нада. Министар Садак мррао је да. из| јави у“ Меџлису да, је „в гну указано. · на заблуде америчких богатства Турске“. Али САД су ставиле Турску, свота савезника, пред тотов чин, Оне су издиктирале | услове помоћи м онем Турској да купује машине потребне ! за модернизовање индустрије и пољопривреде.
' услед америчке гомоћи, многа предузећа | _ већа бу најавила 'своје банкротство. Између "увоза и извоза постоји. огромна несразмера. За девет месеци маршалљизације Турске увоз из САД је силно нарастао, док је само у Америку него м у европске земље нагло опао. Златне резерве е су се ви-
шше нето за половину, а резерве страних ва- |
лута пале су од 38 на 28 милиона турских фунти. Преувеличаване наде у Маршалову помоћ показале су се као право разочарење, · диск »Мумхуријет“, који је пајпре величао америчку „помоћ“, зиме: „Ми видимо тугу слижу. Наша индустрија дувана, а према. то-
м читава привреда земље, брзо ее приблитжкава кризи која ће се тешко пребродити, | јер. Америка под маском Маршаловог плана, |
+. Це Ри пфовинцијама | пена је отбупљен, али није бачен ва тржиште, не · дели се незапосленима нити социјално ве| обезбеђеним радницима. Међутим, хромпир је _ откупљен управо „новцем зтирожих радни
мл процени.
о
не ·
и ан не
| спојева, наиме, порезом који је од њих убран.
| Кађадски. радници немају могућности да при-
баве довољно кромпира, јер та је Сен Лора-
· нова влада откушила од фармера и 'оставишта „на њивама да трули. |
то није први случај у Бабитнеји,“ у САД;
ји У да влада откушвује намирнице
| фармера у
Жромштр |
)
· од фармера ји да их уништава, одржавајући.
ма тај начин њихове високе цене. Но, то је, знак економске кризе у коју улази Канада, | вемља којој ба све витне ЗаРаРА ЈУ усвоје тржиште; 3
НИ ма ка ПОЛ анРИ спак — СРТРАШИЛО
У СМОКИНТУ
ол Анри Спак, идеалан тип дипломате У
Волстрита, "окретан, и бучан, дрзак си пиничан, спреман сваког часа да клевеће демократске земље и отпочне офанзиву против белтиског народа, признао је 21 октобра, ове године на трибини Уједињених нација: „Назла политива заснива се-на страху“. Није то „нимало чудно. Ако погледамо животни пут Анри Опака. тада видимо да. је он градио
увози у Европу јевтин дуван ма Вирџиније“-љ своју политику на непрекидном | обмањивању,
Америчка помоћ Турској има "двоструки а караштер војне ломоћи — наоружа-
ња турске војске ' америчким стандардним оружјем с једне стране, а с друге стране помоћ се манифестује у испоруци огромних количина дувана и осталих намирница, вишкова који су нагомилани у америчким складиштима. 'Турски произвођачи немају сада више шта да кажу. Вирџиниски дуван преплавио је турско тржиште поставши симбол банкротства 'Пурске.
КАКО КАНАДСКА ВЛАДА ОДРЖЈАВА ЦЕНЕ КРОМПИРУ |
акензи Кинг дао је оставку на положај претседника владе. Заменио га је Сен Лоран. Целокупна америчка 'реакционарна штампа много је писала о „новом правцу“
новог канадског премијера. овај нови курс .
уствари није ништа друто нето наставак дојучерашње политике канадске реакшије.
Као мтто је познато куповна моћ становвиштва у Канади све више опада, а незапосленост расте. Цене су прилично високе, иако мма услова да буду много ниже, То показује следећи пример. Према писању канадске шттампе, Сен Лоранова влада намерава да уништи 8 до 1) милиона бушела кромпира. Заштот Кромпира нема довољно на тржишту, а уколико га има његова цена је релативно висока. Но непто друто је посреди. Досад је Канада продавала кромпир по Америчким Државама. Међутим, ове отне У САД принос кромпиђа је велики и еаеиља тонска влаћа ставила је ембарго на. увоз кромпира из Канаде, Канадској влади пак није стало да задовољи потребе широких слојева народа и да снизи цене кромпиру. Жатротив, да би одржала цене, односно сачувала позиције богатих фармера, влада је откупила
али 'и у страху од народних маса, служећи НИ ВР ИРЕ агресорима,
Жао студент Спак је разбијао излоге католичњих организација. У нешто одраслијим тодинама, нарочито када је постао посланик: Радничке странке Белгије, издајући. троцкистички лист „Социјалистичко дело“ Спак. је прозван „бољшевичким страшилом у смокинту“ |
Капитанисти су оценили вредност овог вехементног „социјалисте“. Хитлеровац м синархиста де Ман и експонент англо-саксонској капитала Ван Зеланд поставили су Спака за министра пошта. међутим, његове претензије су биле веће. Неколико година касније Спак је постао. министар спољних послова Беллије. Подржаван од де Мана, десне руке Рибентропа, он је радио у Белгији оно што су У "Француској чинили Дезт, Блум, Фор и суо. Пред растућом фалнистичком опасношћу ово страшило у смокинлпу заједно са краљем Леополдом 11 прогласило је неутралност Белгије и супротставило се утврђењу границе према Немачкој. ;
Спак је први признао м успоставио дипиоматске односе са крвником Франком, Родине 1946 та се видело јасније: у управи шпанско-америчке емектричне компаније сСтак је заузимао положај саветника.
У Друштву народа десни „социјатиста“ Спак никад није ни речи протоворио против немачких атресора, али је зато ширио фав-
тастичне клевете против Совјетског Савеза; десет година касније у Отгтанизацији Ујсдињених мација. на“ најбестидиоји Ји одани
о је" од ратнот хушкача Лалса.
Спак је поново образовао десничароку владу у Белгији. Његова политика у земљи заснива се на страху од народа. Он настоји
да прикрије кризу коју земља преживљава,
|| | вану 7 ва Ћи а тако сразано зе
| пећ
фашистичких. злочинаца.
ОДЕЛА. НЕ ПРЕТСТАВЉАЈУ њени ти девстуце. ; ) ] за: ЊУ је суђење ралном ак ||
; _ Грацијанију. | на. суђења 'се показала „отворена издаја, изнесен је. низ података о
вези воћства католичке цркве са фашистима, |
ја нарочито са "ГТрацијанијем. , рНепосредне
пред избијање народног "устанка у Милану |
— изјавио је Рикардо Ломбардо -— "кардинал У пљустер је покушавао. да "спасе фашистичку социјалну револуцију, предлажући Мусолинију да напусти Италију и да сву власт у Северној. Италији преда фашистичком тенералу Грацијанију“.. Приликом ослобођења милана партизани су Варобиши Грацијанија-
Али интелиџене сервис умешао се у ствар х,
на захтев савезничке команде на Блиском
Истоку Грацијани је изручепн британским
властима. Тек после три тодине почело је суђење. Вероватно ће Грацијани бити осло-
/ бођен, као што Су ослобођена три „фапзистич-
ка крвника. у Равени, јер учињена дела ових фашистичких | злочинаца „не претстављају кривични преступ“, Но, зато у току последњих 15 дана демохришћани су ухапсили преко 450 радника, док су Шелбини тенкови учествовали у разбијању. Рајиничаие демонстрација, ' ђ
У Нирнбергу ратни злочинци добијају то-
# дишњи допуст, а у Риму се ослобађају јер
тобоже нису учинили кривични престуш...
Приликом дебате у италијанској окугшти=ви гроф Сфорца покушавао је да увери посланике да се земља налази пред избором између „два блока“. Сфорпа и де гаспери залагали бу се за ступање Италије у ратноскупа мкић, табор '· америчких империјалиста, жлевећући Совјетски Савез и пумте народне демократије. у ,
Талова политика лЛопичан је наставак свих досадашњих покушаја демохришћанске владајуће групе, покушаја који су довели до одашиљања начелника генералштаба Мараса у Вашингтон да преговара о плаву наоружања италијанске војске »меричким стан дардним оружјем. Таква политика довела је Мтаљију до тога да је претседник управе за спровођење Маршаловог плана мотао слободво у Милану да изјави да „сматра за потребно отпуштање 150 С ЛЕА Пера. раљ ника“. !
Последица подвртавања мталије они довела је до директног опадања производње у мнотим гранама италијанске индустрије, | Велика, индустриска предузећа, као компанија Аригони, Монтекатини, Века и друге, масовно отпуштају раднике м досад су већ смањиле производњу до 70 од сто у поређењу са прошлом годином. Али то није само америчких експанзиониста у италији. Недавна оставка владиног администратора фабрике Капрони показала је да де гаспери издаје директиве у погледу отпуштања радника ши смањења италијанске национасне привреде. Антинародној де Гасперијевој политици супротставили су сем мзвесни; демохришћански политичари,
политика
| Привлачна места за опоравак и одмор
ААШИЈА)
азвитак нашет новог масув-
ног туризма указао је на
могућности продужетка ту-
ристичке сезона и пдесле шетњих месеци. У лпланској' леривреди, чија је једна од важних грана и туризам, продужење туристичке сезоне на свих дванаест месеци у години претставља) услов за правилно м потпуно остиарење плана туристичког промета уопштте. Отуда је планско коришћење годишњет одмора наших трудбеника и равномерно распоређивање корисника и у зимским, пролећним и јесењим месецима не самб услов за успешно извршење него и видан прилог. јачуњу масовног туризма. То уједно претставља из-
пуније развијају наша туристичка места и правилно Лосљуже за одмор и опоравак наших трудбени- #: ка, учесника у изградњи социјализма, у свако доба године.
И ове године туристичка сезона
Радничко одмаралиште у Козд-Мартуљку ' г У
[8 А, А, МА ЈАЛ
ишту ајлепших хотета, све то омотућује удобан одмор им опоравак у овом планинском крају. тео– себво су уређена масовна лежизнта, за муристе-планинаре.
У свим наптим туристичким теланинским крајевима зима се очекује као период који сасвим разумљиво служи за разгранате зимске спортове. То ће претстављати ми одличну прилику да велики број наших трудбеника одабере баш то време за коришћење евога одмора, мн то баш из разлога што су
ја и мехрана, исти као м за време пуне. летње сезоне, ·
и неколико радничких синдикат них одмаралишта биће током целе зиме отворени. У њима ће најбољи. радници и намештеници наћи добар одмор, који ће лослужити за прикупљање нове снаге за даља прегнућа. Репрезентатив"во радничко одмаралиште „Фран-це Розман“ у Гозд Мартуљку има
није завршена са последњим топлим данима. Јесењи, а нарочито зимски период У мнотим. нашим
'чким местима пружа могућиост за добар одмор и истинско уживање. Изразита зимска одмаралишта еа/обињем зимскоспортских тервбна, као и разна бањска лечилишта, располажу“ мно лим“ претежно зимским лепотама и удобностима. Мако су плаже о-
пустеле блага клима на нашем Ја-
тућност да се посетиоци заиста одморе. Насупрот летњој ђ буци, са-
да се тамо у Тишшини, под врло благим поднебљем, одмара неколико стотина трудбеника мз развих крајева наше земље. Преко деле зиме у Опатији биће отворе-
ни хотели „Кварнер“, „дубровник“, „затреб“, „Праха“ ш „јадрав“. |
„И: мноте наше бање постале су „стециште трудбеника. на одмору
драну, особито на јужном делу преко зиме. Такве су Врњачка Ба-
Хи иморја, условљава пријатан 60-
ња и Аранђеловачка Бања у Срби-
равак и преко зиме. Херцелнови ји, Липиж и Дарувар у Хрватској, се, на пример, збот своје изразите Добрва у Словенији и друге. Ова јужњачке климе, бујне приморске позната лечилишта не служе самфђ'
вегетације и због ванредног поло-
за оздрављење оболелих, нето им
"жаја У Бококоторском „Форду, јер · "за 'окрепљење трудбеника на то-
је заклоњен од. хладних планинских ветрова, с пр м може назвати место у коме зиме“. је.
ан је и Дубровник, чие одлике. најпознати~.
| посетиоцу право уживање и од-
дишњем одмору: У Врњачкој Бањи је број посетилаца скоро не-
„лето усред приметно мањи од оног у. време
најјаче | лелње_ сезоне. Удобан сметај У хотелима, који су обезбе-
= је јадранске ривијере“ омотуђују ђени отревом и добра исхрана, по-
мажу брз и сигуран одмор трудбеника. У Добрни ће, током це-
НИД У кварперском заливу! зима не ле Зиме радити хотели “Здрави-)
· доноси мртвило, Напротив, У ре- лишни доме — нови траже и хо~
у ко целе зиме отворен,
се греје пећима. Оба ова хотела су у близини купалишта, те еу погодна за лечење у зимским данима„ 1
Али, без сумње, кад је реч 9. зимском рдмору, овда се у првом
'"особите дражи баш у зимско време. Снежни врхови Шпика им окол"них планинских масива, као и зим зелено горје, обилују дивним пејзажшима. Свежина им здрав ваздух У Гозд Мартуљку омогућују да уз
реду има у виду боравак у нашим / добру исхрану“ корисници заиста
планинским крајевима. А таквих У нашој земљи има велики број и они се, као зимска одмаралипита, могу мирне|душе мерити са мнотим светским туристичким цен трима. Чувени смучарски терени м одлични планинарски предели налазе се у разним крајевима наше земље. Лознато састајалиште смучара Копаоник, добио је ове, године велики |фискултурни тури-' стички објекат, који Ће бити преОн може да прими око 200 „посетилаца.
У. НР славе: за планинаре биће. отворен. читав низ планинских кућа преко, целе зиме; Ових | дана је отворен највећи планински дом у нашој земљи, Дом. на Покљуки: Овај модерни објекат може да прими. 60 посетилаца. Тр-
вокласан, комфођ, топла и хладна Аре _Армије су најбољи и еумор. 5 момираном купалишту Опатији 6о- телу „Загреб“. први. хотел има уре- "вода у свим собама и засебна ку| ши пропагатори | Фисву туре и спорта, равак ЈРеко. зиме Зна меке па ПЕН, Ре а. други, „птатиста, као. и Рене за
прин-
стекну још више анаге за даље радове, када се врате на своја рад на места. С
Долазак зиме м у туристичком промету ствара нове „задацке надтежним туристичким факторима.
Организовање масовних сеоских '
излета у туристичка места, за чланове радних задрута на селу и пруте сеоске трудбенике, постаје важан део планског рада у туризму. Посета сељака нашим тури'стичким . местима, чије је време | условљено разним пољопривредним градовима, учинила је да се зимски период још масовније коРисти. за одмор трудбеника. И ове зиме биће послате хиљаде сеоских радника на море и у друте туристичке крајеве. прве групе сеља-
· ка из Србије и Хрватске већ су.
посетиле Опатију, постојну, | цриквеницу, Ријеку и“ "друга туристинка Места
МЕ анавних еаиј 5 заомо
услови боравка, удобност сомешта- '
пивиииивиаианиаввиваиневиевиивиавввиаавивавиливвввививванаввикавееаеиввимвавивоаееввавлвгиниии»:
5
|
Е о нааниам
два вавававиваававељаведавиеивевилиплоРолитаававививакивиивевивиаоввееаовем ЈА ОУ А У А И И И И И
едавно , су оре статистички подаци о издавач- |
издавачи предузећа: > таџбина социјализма је прва земља на свету, и по укупном броју годишње изданих књига, м по броју вњига изданих у току једне тодине, у: односу на укунан „број становника. Издавачка, пре-, дузећа Совјетског Савеза издаља су прошле године преко 30.000 разних вњита с тиражом од 542 милиона примерака, Ове године ње, крема најскромнијим прорачунима, издавачка предузећа СССР дати народима Совјетакот Савеза жреко 620,000. 000 примерака. књита. Од укупног броја књига изданих 1947 године, на политичку и социјално-економску литературу отпада 23 процента, на техничку 22,5 процента, на пољогтривредњу 121:
"ва природно-нау ну 152 м на 6е- У ама
летристику 12,8 процената. за време рата су совјетска „издавачка. _ предузећа издала преко, 50, 900.000 | научних ељњига, јко. 11,00, 000 у беника, 170,000,000 | зањита Гиз | области белетристике | и. око 60,000.000 дечјих књига.
пре Револуције је на једног становника издавано годишње 0,7 при мерака књига. Године 1988 је број
годишње изданих' књита четвороструко превазишао укупан 6рој становика Совјетског Савеза.
Акд издавачку. делатност у Совјетском Савезу упоредимо с издавачком делатношћу у Енглеској и САД, видећемо да је прошлогодиши тираж књига у СССР већи од рекорднот годишњет тиража“ књита у САД и Енглеској, узевши их заједно. Тај рекордни тираж
у
кој делатности совјетски | а
су САД и Енглеска постигле 1986 =: године; отада се издавачка делат- - 50 ност у тим земљама налази у опа- 84 "дању. Године 1947 је у САД из- "А дано 74 процента | књига у одно- ТЕ
су на: 1936 годину, а У Енглеској,
света 69 процената. ћ Садржајно су совјетска књите сушта супротност књитама које се издају у капиталистичким земљама. док у западним земљама издавачка делатност има главни зар датак. да у овој грани капитадистичкот пословања донесе што ве- , ће зараде сопственицима капитамистичких издавачких предузећа, да деморалише читалачку публи, Њу, парализује њихову вољу м да забавном литературом, уметничком порнографијом и атомском фантастиком убије свест радног народа и одврати његову пажњу од животних проблема и социјалнвих противуречности — совјетска литература служи својој социјалистичкој. заједници и највишим идеалима напредног човечанства. Совјетска књига служи истински народним интересима. Сама чињеница да се у СССР издају књиге на 119 разних језика, којим гово-
ре народи Совјетског Савеза, све- (и НЕ
дочи о томе да је сврха целокупног издавачког рада У Совјетском Савезу сасвим друкчија него у капиталистичким земљама. Издавач- |
· сивног антло-америчког империја-.
ка делатност у Совјетском Саве-. зу „има један једини задатак = . да наоружава совјетске Људе зна-' њем и идејношћу и" Совјетска књига је вр и истине.) Она је. идеола ! васпи тач широких маса радног народа. = 'она има за задатак“ да у области науке, јуметности и политичких знања уздиже и просвећује најшире масе радног народа и да служи „узвишеном циљу, који је | Стаљин“ д сао речима» „Хоћемо да сви радници и сељам 7 "буду културни и образовани и РЦ ћемо временом и "постићи" 5 А Совјетске књите имају огромну , и привлачну снагу за народе свих у: земаља, јер оне преносе и у нај- | удаљеније крајеве. света истину о отаџбини социјализма. ти указу- | ју пуг њиховог усопственот развитка и ослобођења од. капитали-. стичкот ропства. Совјетска књита | данас јасно открива намере агђе-_ у
тизма, који се спрема да баци 54 пожар новог Вата мирољубиве на+ роде. тиме она служи делу“ ми ра и Раван свих земаља и ва],