20. октобар
њ |
'
о.
, . 7:
МЕ ПН АННОСЛЕ РОЛИНИЊЛАНА. #:
' 1
ПЕКОЛИКО ПРОНЕЋ У
';
4
25 рвн пут сам била у Панчевачком Риту про= о тодине, баш пред Нољу годину. Сећам ; да је лед пловио Дунавом мсто као м сада, када је наш џип прелазио прежо моста. Исто тажо су јата врана слетала на санте — рибе да лове, шта лит Мсто тако је хладноћа струјала кроз отворен џип м мрзла уп. Бели смо захвални природи што кошапа није плибала преко равнице, јер је мотла м с пута да нас збрелше. М сада земља је чврста им замрзнута као обично у ово време. Алм, поред. друма је нова слика. Не, није је било прошле го"Поред друма је прута. Протутњи теретни воз. је прослављено пуштање у свобраћај пољеопривредне пруге кроз Рит. / Недавно су се м грађа у Рит м поврће из Рита превозили камионима. Поскупљивање грађевинскот материјала, због скупог превоза, пело се на фантастичну висишу, да и не рачунамо трошење гума, којих нема, м бензина чији је сваки грам драгоцен. · Дековиљски колосек скреће кроз, сада-у бескрај оттустеле, баште. Повезаће све управе ми поља. Пре тодитлу дина, сећам се, постављене су му прве шине.
Сада га скуда срећемо. Тећи ће њиме вагонсти са поврћем... На помољу је решење вечитог проблема транспорта у Панчевачком Риту.
· Једном, то није било давно, газила сам до жожена блато у Риту да бих стигла до Огледне станице — једне од најближих управа. Чизме су ми се скидале с ногу па сам се једва ишчупала из блата. Сада води до Отледне станице један сасвим пристојан пут. Не морају се више сваки час тракторима да извлаче кола која се заглаве у блато. Пре дузеће „Партизански пут“ завршило је у Риту све то је требало до зиме да заврши. Од једне до друге управе, где бу недљвно биле само сеоске џаде, возимо се добрим путевима. Шта то значи, знају радзили м шоферми, знају сви они којим раде по управама као у меким острвцима усред мора лепљивох блата. Једино бм дворспшта могла бити уређенија.
4 3 ; Е Е 8 5
посути ом! Свм радници немају гумене чизме, А без њих је тешко,
Промене пријатно изненађују на сваком кораку. Стубови слектричнот вода високог напона стрче крај друма жао највише тачке у равници. Током тдуће године све управе Панчевачког Рита доживеће благодети електрификације. Моћи ће да угасе призитивне метродејке које шкиље ду, на домак Беопрада.
Станови пи шупе
Свуда, по целом добру, виде се завршене, полузавршене мли започете зграде За станове, штале м магацине. Убрзано се стављају под кров. Ради се већином и на њиховом унутрашњем уређењу. Јер, бетон неће да се стегне на мразу. Леди се м пуца. Нове зграде, првених кровова, дају веселу боју и сасвим нов изглед целом добру. Тек сад управе почињу да личе на честите радне колоније, Али, уствари, због споре изградње, прилично су још далеко да то и буду. Радмшици (бар врло велики броју морају још увек да живе „набијени“ у зградама и баракама пуним дима који куља из зиданих пећи, пошто се за пећи није побринуло на време. Живот још није дак у Риту. Утолико је већи и часнији задатак људи који на њему раде, који га изграђују.
Најпријатније изненађује промена у машинескотракторској станици. Још пре кратког времена јадали су се трактористи да им је тесан стан. Живели су невероватно збијени у просторији налик на штупу. Сада су им собе загрејане м чисте м доста простране. За машине нитде није било-· места, Лежале су на милост и немилост невремена, под ведрим небом. Сви могући листови са ужасом су забвележили ту „расипничку немарност према народној имовини“, Ове зиме, после кампање јесењет орања, у којој су премашили план, трактористи су сами, својом снагом и рукама, подигли пет шупа за маште. Ни један трактор, ни једну машикњу, нећ снет затећи напољу. Оно.што не буде стало у шупу, склониће се под надстрешницу обложењу тер—подвиром да не пропушта кишу".
„Дивља“ школа на машинској станици
Али то још није све. Није то мајглавимје нађење. Велика механичарска радионица била прошле године расклимана зграда са подом од бијене земље, која је запрапвивала, увек изетово, очиашћене тракторе, са кровом који је трожушња-
;
у Је
вас. Сада је под бетониран, кров оправљен, цела радмоуница добила је евсвим нов изглед а у њој послује читава чета одушевљених детика. У радмо-
вици је хладно, алм када их питам, одговерају ногласно да им баш ни мало имје зима. Базе више важним послом да би могат да собраћај жњу на хладноћу. Тракторм којим су одраднли у јесењој сетвеној кампањи, морају се генер оправетти ДА би билм спремни за прољећто Први задатак у тома послу је размонштирање — пре свега мотора. На томе баш овота имтосто учетрилм. За њих је одређет специјалан таж у радионици са столовима м алаткама за Откуда ученицит Колико мк ммат — Четрдесет. Питања ми навмру једмо за друтим. Штет Школа пољопривредну апро-механижућ Да, школа у сјајној, топјтој, новој, добро мзолираној бара, рађеној у Словетији, почела је да ради пре дана. У њој су нове клупе, табла, пртежм мотора. Радни колежтив машшноко-тракторске нице, на челу са деректорова, свљетовљо се тре месец: » — Пре годину дина имали смо један трежтор. Сада их је/све вупше м воџше. Али маштнама же мо-
Ши
| 5:
%
'
Н
нивои ево ево Еа виа вово оре Мини Интер ПИ и и
Н
":
же да рукује, не може да мх одржава један човек =
или двојица. Наше добро расте. Треба да расту кадрови. Кадровм нам неће доћи, одозго, е Створићемо их Сам...
И тако је основана школа. Покупљени су ници, сеоски дечаци, са семх управа добра, са по. из штала. Неки су дошли сами. Тадијм Јажовљ писао је друт како ради на добру. Ститло је у Тадијино село Оклетац, Тадија је зажелео да Мскочио је кроз шрозор м добегао у Рит сав пан и јадан. Сада је један од најбољих ђака. ливоје Марјановић, Себастијан Матијас, уче, тешко дознати, са колмко воље. Треба ме само менути трактор! Шкрлски предмети су: српски, мија, физика, цртање, руски, ка, металурпија, истормја машиња. Настала никао је у наставном савету „дивље“, жао м школа. | 5
— Није се имало времена за чекање, објашњава ми један од наст нага. | мешио пословови. Прсдитали смо сви „Педагошку повму“ м решилм — ништа без мнишцијативе. Немамо кадрова. Лепо — отворићемо школу. ' "ој
— Школа треба да се призна, — додаје тар подружнице, металострутар. Да не затеже другарица Зоја!
О наставницима штооле могло бм се писати но што дозвољава кратка репортажа. Никола четић, директор станице, Божа Мштвановић,
Е »
ва |
|
КЕ
|
лострутар, Бошко Јеремић, деталострутар, Ђура, Гуф-—
шинт, пољопривредни радник, Драга Мирчетић, Ру
ководилац грађевинског предузећа „Космај“, Душан Бајић, пословођа, Војин Симић, радник, васпитач школе, сви оним имају средњотехничку шкољу мли друге квалификације. Сви онм пуном паром раде свој редован посао. М сваки дан нађу времена за школу. То мм засада нико ме плаћа нити они траже ваграду. Нико им није рекао школу да отворе. Отворили су је својом вољом. Нико им није рекао да у њој предају. Предају по својој вољи. Какап однос | треба власти да имају према овој „дивљој“ штколит , Да поздраве и помогну иницијативу. Такву инизијативу ствара само наше доба.
Потребе и перспективе да би се могло радити. живети и градити у Риту
уопште је потребно имати много самосналажења и самоиницијативе. Служба радничког снабдевања никака да крене са мртве тачке иако имз све услове: за то, овде, усред богатства добра које треба да,
_ снабдева цео Бесград. На управама нема Довољно
воде. То се осећа нарочито по шталама и у товили-– шту где не помаже много разношење воде са по једном кантом са једине пумпе. Читав низ на изглед ситних питања постају у пракси страховито крутена. Радниши имају мало културне разоноде — зар човек данашњице само да ради, једе и спават За Нову годину спрема се, како овде нешто претенциозно кажу, „фестивал“ на Падинској Скели, свих хорова, фолклорних група, дилетантских секција у Риту. Биће песама, игре и рецитација. Али то је све. Сва културно-уметничка делатност самоникла је из те-
ожње ка култури, ка уздизању, ка уметности. Та
тежња овде нема помоћи професионалаца. Ни једно културно-уметничко друштво, ни једна екипа књи-
ИЛИЧЕВАЧКОН РИТУ
жевнижа, музичара или глумаца, ни Један путујући биоскоп није до сада заљутао у Рит где живе, отсечене од културног живота, хираде им хиљаде људи.
Грађанин обично мисли да се ма пољопривред-
ном добру ради само за време сезоне сазревања м браља плодова. Није тако. Сада бу поља пуста, али се у Риту ради, много радм. Једни радници пречишћавају семе за пролећцу сетву, друти прокопавају канале зарасле у рогоз, трећи сежу притке или плету асуре топле леје. Довози се ђубре им постављају рамови топле лаје које ће се засејати у фебругру. Извози се ђубре на њиве. Тове се свиње, негује стока, као у сва остала годишња доба. Бесни Фовњ , је главно ште Панчевачког Рита. Велики
комплекс“ земљишта прекривају купасти трапови у
„којима чека кромпир за семе дау пролеће васкрсне на њивама. Нико не би версвао колике неге захтевају ти осетљиви трапови. шта све треба радити, да се у њима очува кромпир, од људи, од мишева, од хладноће, од врућине... На сваком кораку наи(лазм се на рад, на непрестано куцање била добра...
| Близу моста, на повратку, показује ми ња шире земљиште између Овче, Борче и Крњаче. Ту, где се "сада сече рогоз, биће један од највећих рибњака Југославије. Гајиће се у њему, већ догодине, шарани, који ће за неку тодижну препладити београдска тржишта.
Тако је у Риту: свуда перспективе великог снабдевалиштта. Могућности за то постоје — треба их искористити до краја. Била је ту ледина још пре неку годину. Сада су свуда промене. Ђуја на не-
кадањој ледини нови живот. Какав ли ће Рит бити,
пред идућу Нову годинућ Модерно, механизовано
доброт — Планира се, ради се; шта ће се постићи, |
време ће показати. Сигурно још више него до сада.
) Иванка БЕШЕВИЋ
МИА РА А О А О АТА АИ
Развитак нашег г · саобраћаја
градског
а париској изложби 1881 годи. не електрична фирма Сименс — Халске инсталирала је један моторни електрични трамвај на дужини од 500 метара, Свакако да је то била највећа сензација ондашње париске изложбе. Трамвај је ншао помоћу два електрична вода. У капиталнстичкој халапљивости н борби за новац Америка, као најмлађи
конкурент у борби светске индустрије
онога времеца, купила је модел њ разгранала убрзо велике саобраћајне мреже по централним градовима скоје земље,
Једанаест година после париске изложбе, првог октобра 1592 гсдице, пуштен је у Београду у саобраћај пр„ви трамвај, нли како су га Београђани називали „варошка железница“, Тај првн трамвај био је са коњском за. прегом, а прва трамвајска пруга била је Калемегдан—Славија, „Возови“ су кретали. сваких једанаест минута, И у то доба овај је саобраћај задовсљавао потребе града, Друга — основна трамвајска динија била је од Славије поред железничке станице до пристаништа, а трећа од Теразија до гробља. Две године доцније, 1894 године, почиње да саобраћа први електрични трамвај. Али се мкоњска _ трамвајска вуча упорно бориља са надирањем едектричног саобраћаја, ми одржала се све де 1905 године. Отада Београд има електрични саобраћај, Када — је вреузетв центрдаа и трамвајски сао_ браћа) од Бедгијанаца, који су изградила централу и трамвајску пругу, било је свега 25 моторних кола и 25 приколица, Трамвајске линије било је свега у дужннм од 20 кидометара. М шосље појављивања едемтричнот трамваја вије било трамвајских станица. Грађани би гле _ било | заустављали трамв='ј подизањем руку, штаџа БАЕ кимпзобрана,
Е |
Бесград се нагло развијас, Ницаде су све нове градске саобраћајне днвије, зли споро и меплански, Било је тотребно четрдесет година да би се број сасбраћајинх джинија попео ед три на трипаест. Митав трамвајски сље ебраћај, дутобуси в такси.аутомобњ и служили су центру, буржоаској тасеобини Београда, А тамо, мало дање, свега три километра од центра, живели су радници Београда без е< светљења у својини кућама, Ма пери. ферија града слабо је био развијен саобраћај. Осећала се потреба за ште јачини повезивањем предграђа са цел трош, Ала то је остало де рата каФ нерешен проблем, Према радничкој вадпици трамвајска карта била је сувише скупа. Карта у трамвајима шлаћала се по један и по и два динара, а рвданих се плаћао по 4 до 6 динара ма сат, раднице један до два динара ва сат. М дапас , поред повећања Радпичких плата, Цела трамвајски картама није повећама. Шта више,
карта ће се једнога даша спустити ва .
још нижу цену. / Најездош фашиста на нашу земљу и бомбардовањем Београда много је у. шиштеп трамвајски саобраћајни парк, Од преко 200 предратинх возила саобраћа под окупацијом свега 60. Остало је уништено м оштећено бомбардова-
њем града а доцније запостављено у
депонлић од окупационих власти, Не саме што се инје посветила пажња оправци оштећених возила, него — се зпатан део трамвајских мотора и при колица сасвим упропастио, што је довело до незадовољавајућег саобраћа. ја у данашњем, полетном ш радлом Београду,
Ослобођењем града и стварањем по-
вот друштвеног живота у њему, осе~ |
_тила се велика потреба за разграна= тијии саобраћајем, После уласка На родноослободтнлачке војске у Београд, стосле великих битки које су вођепе _за ослобођење главног града паше. зе. шље, затечен је саобраћај у страхо« витом стању, Пруге изрнвене, едек=
тричпи водови прекинути, кола. полупана и разломљена по улицама. Али ипак, ссамнаест дана после ослобођења, 7 ножембра 1944 године, пуштена је у саобраћај прва поправљена трамвајска линија на прузи број 6, од Студентског дома до Цветкове механе. 20 децембра почиње са радом трамвај број. 2 од улице Болеслава Бјерута до Вуковог споменика. На тој рслацији сасбраћају свега двоја кола. Истога дана прорадила је линија број 6 на читавој релацији од Скупштине до Цветкове механе, Дижу се искривљене шине, постављају се нове, по анжу су трамвајски стубови моји су били порушени, Београд је у напону обнове тргдеског стебрићаја.
Упеџреди са одиовом, почела је Р реконструкција дотадашњих трамвајских линја. Укинута је трамвајска љивија број ! и број 14, А трамвајске линије 3 и 9 скраћене су, Због тога је трамвајске трасе било више пре · рата за 22 од сто, Али уместо трам« вајског појављује се тролсејбуски саобраћај, који је учинио знатан корак у повезивању (соградских предграђа са центром. Уједно је н растерећев центар од компликованих трамвајских чворова и омогућен је лакши прилаз аутобусима м аутомобилима, Тако, је „варошку железницу“ заменио нов тил кола — тролејбус,
До почетка 1945 љодине у Београду сасбраћа свега 15 трамваја. За три године, Градско саобраћајно предузе. ће, оспособило је 113 старих, у већиви случајева скоро веупотребљивих трамвајских кола. У другој годпит Петолетке израђен је првн, трамвај домаће производње у радноннцама Градскот саобраћајног предузећа. Ударничким, самопрегорпим радом, кожектив Градског саобраћајнот предузећа могао је, једино на тај начин да постигне тако велнке резултате, Сав трамвајски саобраћај почива ва ста. рни возилима .
Дамашња градски саобраћај у Беокраду ве задовољава потребе грађана. Није чудо што се стварају редови код трамвајских, с тролејбуских # вутобуских станица. Треба имати у виду ДА се број становника у Београду позе
о
,
Лесаж: Жил Блас, издање „Простете“ 1948, штампћно ћирилицом, стр. 408, прва књига, исна 46 дижара. Лесаж: Жил Блас, мздање „Просзете“ 1948, штампано – Њпрнанцом, стр. 395, друга књига, њења 45 динара,
Танасије Младеновић: Песме, издање“
„Просвете“ . 1948, ћирилицом, стр.
С 150, цена 45 дингра. 7
Сненша Паумовић: Пуста. земља, #здање „Просвете" 1948, ћирилицом, стр. 454, цена 81 дитгр.
Марко Врањешевић: Велика смјена (пјесме), издање | 1948, Бирилицом, стр. 95, цена 28 динзра. .
Елмар Грин: · Ветар с југа, издање „Просвете“ 1948, ћирилицом, стр. 193, цена 25 динара. »
Ф. Хасхачих: О могућности сазнања света, издање „Просвете“ 1948, ћирилицом, стр, 107, цена 11,50 „диизра.
Народне јуначке песме о.Краљевићу Марку, издања „Просвете“, 1948, ћирилицом, стр. 157, њена 26 динара. у «
А. Куприн: ла пудлица, издање „Просвете" 1948, ћирилицом, стр. 36, цена 9,50 динара. у
"Пушкин: Бајка о мртвој царевој кће рта ин о седам витезова, падање „Просвете“ 1948, ћирилицом, стр. 22, цена 8,50 днвара. .
Гвидо Тартаља: Наше море, издање »„Просвеге“ 1948, ћирнднцом, стр. 42, цем~ 15 дннара. !
„Просвете"' |
ћао са преко 80.000, а градски — садбраћајнн парк смањен је, у току рата,•за 22 од сто. Оно што још више оптерећује градски сасбраћајни парк, то је велики дненин прилив возова У Београд, који долазе нз унутрашњости. Осамдесет шест возова — читев један град од 15.000 становника — улази н излази преко београдског перона у току једнога дана, То мноштво путника — дошљгка великим — делом прима на себе и онако оптерећен град ски саобраћај. Сем тога, паш данашњи живот пун је динамике, јер то за. хтева нзградња земље и жеља за стварањем, Дпевно оптерећење возова у Беогр сада је виле за 110 од сто у трамвајима, а у аутсбусимл за 60 од сто, нессо бре раља, Један трамвај је у 1939 години превозио просечно 2.790 путника, Исти је случај ми са аутобусима, Некад су они дневно превозили 980 путпика, а сада 1.560. Укључење широких маса у привреду мпого је утнизло _ на — оптерећеност градског саобраћаја. -
Највећи успех градског саобраћаја у току ове годиче јесте _ изградња трамвајсме пруге Топчидер—Ракови. па, Пожртвованим радом чланова Народлог фропшта Седмог рејона и Народне омладине изграђена је пруга од 3.600 метара дуплог колссека. Тиме је решено пребацивање радника Ез Ра. ковице у Београд ш обратио, што је претстављало великн проблем у њиховом свакодневном раду.
У вашој штампи писано је много у последње време Ф повим аутобусима, тролејбусвма в трамвајима које треба да добије градски саобраћај у Београду. Само у последње време број тролејбуса у Београду повећао се за 12, дож је трамваја модерпе израде пуштено у саобраћај свега једви и те на линији број 6, У најскорпјсм вре мену саобраћаће још . модеривие трамвајских мола истога типа. Усноре ће почети ла рпстижу у Београд и „нови аутобуси моји се већ падазе ва нуту. Педесет нових, модерно изра. ђених аутобуса, зиатио ће појађата градски саобраћај м повезати ка _ СА „увутрашиошћу, '
ж
Задати Петогодишњег плана прељ виђају коретиту рскошструмцију траа вајске мреже. Из најужег нентра • иломиће се трамвајски саобраћај, јер омета жив саобраћај. Пребациће се ва перпферију где ће бити шнре примењен, Он ће спајати вернферију _ са дентром само у дугви и правим лини јама. Поред веза са возом железнич., ком станицом код Ауто-комавде, главве трамвајске липије кретаће се: једва од данашње „тестице“ испод Те разнја преко мовот моста до Земуна, а друга, од Вишњице до Папчевачиог моста, па тунелом до садашње желе.
зничке станицф, затим Савском обалом до Чукарнце , односно Топчидера и Ракознце. Испод Теразија укрштаље би се ове две главне пруге, које ба ту вмале и полземну стантцу. — Ове линије дефинитивно ће се одредити тек по усвајању генералног плана. ИМ крајсм прве Петолетке трамвај остаје главно саобраћајно средство, прпмаЈући око 60 од сто укупног путничког превоза, ,
Тролејбус ће остати главно саобра-
Кајно средство у центру града на стрмим, густо насељеним деловима града, Оп је покретљивији од трамваја, а
"економичнији од аутобуса, јер троши
електричну струју уместо бензлна,
Аутобуст и такси-лутомобили, који ће имати великог удела у допуни градског саобраћаја, заузели су вид. но место у Петогодишњем плану,
Развитак Јерадског саобраћаја, у квпру Петогодишњег плана, пајбоље се види из ипредвиђепог броја превезених путника, Године 1951 број пре везених путника нзпосиће 206 милиона. То значи три пута више него у 1939
години, када је тај 6 пања ] број изпосне 71
> је место нашао у руднику „Злата
(
ни и ин иниии во с привео
а
ин иако
ита вина пвивав сва Ре теветев та ери во ава Рив те етово Рив о ве вени авва виза 2060:
ОАЗА
„Зе Дирежција Ммеладске ивдускрије,
У
Од радника "до студента
Високе техничке школе
етра Ивковића, СА онОТ дана када у родитеља, смрбе
е отишао од куће својих и сељака, да заради КОРУ хлеба на з= нату, до сада, протекао је у. непрестапој зе. 5 ањем знања, у отимању рстких трему-
со живот п
жњи за у така одмора за учење, за изграђивање, за усавршлавање. / ћ
Шегртовање је провео онако како су га већ проводили шегрти: хранио је мајстору свиње, окопљвао башту, секао дрва и једва нешто научио од браварског заната. Жеђ,за учењем пот нађе место са бољим условима за
ч, где је радио кво бравар. Ту се, за две године, упознао са машинама, Први додир са, тада му се чинило џимовском, потоном просто је ошамутио сељаче, које је знало само за ручне алатке. га је, у исто време, мађаски привлачио. пркосна жеља за савлађивањем тешкоћа. Није се одвајао од машина. „Спавао је“, сам каже, у њима, док ни један њихов точкић, чак ни у Ком кованим дизел-моторима, није претстављао више загонетку за њега. За две године постао је самосталан
машин-бравар. ' . | У Зајечару завршио је шегртску школу. Бество»сличио је м гладовао за време велике кризе, каФ хиљаде његових другова. 1936 дошао је у Београд Мо запослио се као механичар у фабрици „Микром“, Одмах се уписао у мајсторску деловодску школу. жеља за знањем није га налуштала. Када је завршио школу учествовао је у штрајку асронаутичњих радника, који су се борили за боље услове реда. Био је у штрајку и отпуштен, па се запослово у Заводу за прецизну механику Марјановића, Буја је окупљао најбоље раднике отпуштене из друтмхж
предузећа.
За све време окупације, ма колико да је био. уморан и исцрпен, радио је заједно са својим бра-о том, првоборцем, м са још неколицином радника прековремено за народно-ослободилачки покрет. ко ристили су, нарочито, време када су бомбе застепале град. Тада би се остали радници разбегли им склањали у подрум, а су грозничаво завршавали машине за штампање, гештетнсре, за партизанске штампарије, за штампање летака, заповести, протлњса слободе. За то време привремено је оставио њи ту и школовао се у великој школи борбе. МИ за то је била потребна његова бгромна готовост и упорност. Била му је потреба челична воља и упорност и љубав према Партији, па да издржи мучење на Бањици када је био проваљен.
чим се нашао запослен као алатничар у фабртци „Шумадија“, у слободном Београду, чим је до
некле средио живот, опет се бацио на учење. Упш- _
сао се на Средњео-техничку школу. То је био један од најтежих периода његовог учења. Пребродио је тада кризу слабости воље и колебања. Било му је тешко савлађивати нове науке после дугог прекида ту. учењу, живео је, како живи и сада, у малом стану са породицом, женом и двоје деце, која су шо цео дан плакала, брбљала, завиривала у сваки кутак, у пећ м мастионицу, превртала столице, бауљала свуда и гласно захтевала храну и забаву. Деца су се разбољевала од обичних дечјих болести и задавала хиљаде мука своме оцу, који се не једном решавао да напусти школу и учење и живи у мирној колотечини радног и породичног круга. У предузећу су га чекале нове радне, синдикалне, партиске, дужности. Па ипак, ни када му је било најтеже није попустио мислећи о томе како ће четири године "брзо проћи и како је имао још много тежих тренутака у животу па књигу није напустио. Сећао се како је учио као шегрт после петнаест часова рада, како је по целе ноћи капао над књигом за деловодску школу, и нови изгледи у будућности давали су му снаге да истраје.
и Средњо-техничку школу завршио је Петар
Ивковић са врло добрим успехом, иако испити баш
ни мало нису бити лаки. Са двадссет година праксе им учења и тридесет три године живота, нашао се пред уписом на Високу техничку шкољу, У првој групи радника који се спремају да попуне редове нове т“хничке иштелитенције. Упис низ Високу шткоту Зи“ је празни њетовогт живота, круна свих годе» мучења м беде, потуцања м учења на дохват,
„ииса“ се Петар Изковић на Високу техничку
гиколу о чему викад није ни сањао, ма да је стало ј
тежио за знањем н није мислио никад на путу науке де стале — догод буде жив
Данљс је Пстар Ивковић студент, бруцош, озбиљеот лиха који су мзборале патње, брите мн напорм, Дамас Петар Ивковић учи за инжењера, Али има врло мало времена за учење јер је запослен на нај-
одговорнијој дужности у фабрици: шеф је целокуппог погона. За шефа погона постављају се у фа- |
брици најбољи, најспособнији, најодговорнији м најоданији људе
Предргг Мвковић, радник — етудене
Ми имамо данас још' мало људи као вик-студент Петар Ивковић. У њему еп НЕ ви жеља за учењем, жеља за усавршавањем. За четири тодине имали бисмо у њему машинскот инже њера, који би уједињавао теоретско знање са огромја на чазнањима двадесетогодишњег рада
- правог народног инжењера. То не трсба сметнути с ума ма колико да је велика тренутна потреба за добрим шефом погона у фабрици „Шумадија“,
Треба дати Џетру Ивковићу више времена за учење. Овим питањем треба озбиљно да се позабаве и управа предузећа „Шумадија“ п кадровско оде
срала га је два „учење заната. то.
Гонила га је иска радозналост, нека _