20. октобар
· ђење новог начина зидања,
"
.
СТРАНА 2
(Наставак са прве стране)
2) Испуњење овако великог плана претпоставља тачно и де-
| таљно разрађене оперативне пла
нове на свим „и. њихово равномерно извршење у поје диним периодима. Не може се ни "ти о потпуном испуње
Њу плана, дко се на време и рав номарно не буду извршавали пла Нови пронзводње н транспорта грађевинског материјала. Испуњење овога плана захтева — Од нас да знатно усавршимо нашу сада још примитивну евидечцију која ће вам омогу да свакодкевно пратимо испуњење пла на, да откривамо слабости а да 8х ликвидирамо,
Испуњење. _ овогодишњег плана захтева најстрожију гвоз дену планску двсциплину и најстрожију одговорност за оне који би ту дисциплицу покушали да уше,
4) Испуњење овако — великог плана захтева организационо по бољшање у раду народних одбо Ра н# њиховог апарата, а нарочи то повереништава грађевина, гра ђевњнских предузећа, као и индустрије грађевинског _ материјала. Пред нашом грађевинском оперативом ндуће године стоји задатак да изврши шивестици;е од којих на грађевинске радове отпада 8.194 н то на високу град њу 6,145 милнона, а ва ниску градњу 2.049 милиона.
Грађевинска предузећа нацправила су ове године известан напредак у раду. Претходним тпспитивањем земљишта, правилашјим распоредом _ стручњака н квал них радника, · њем радних налога, новом оргавизацијом градилишта, органивовањем грађевинске инспекције нтд., побољшани су како органтзација посла тако н квалитет радова Међутим, тај проблем још ије до краја решен, а нарочито је слаб квалитет занатских радова.
У 1948 години ми нисмо обратили довољно пажњу грађевинар ству у погледу давања кадра 8 у погледу рада са грађевинским ралпицима накјо смо имали посебан партиске комитет грађевинских радника, |
Ове године поред низа задатака које треба извршити кроз грађевинску оперативу, на: побољ шању организације: рада и. коришћења механизације и радне снате, партиска организашта тре ба да реши следеће задатке:
1. Да да на рад у грађевинар сотво потребан број комуниста,
2. Да боље но у 1948 години организује рад са грађеванским радницима, нарочито преко синдиката који је ове године недовољно радио на њиховом културном и политичком подизању.
83, Да поведе више брите о положају грађевинских радника: о смештају, исхрани и одећи, благовременом и правилном исплаћивању, од чега зависи и њихов ефекат рада н сталност на послу.
4. У исто време треба још више заоштрити борбу против разних непријатељских елемената из редова бивше буржоазије који су се увукли нарочито у администра цију грађевинских предузећа одакле су и 1947 године и 1948 године вршили саботажу И злоупотребе где год су могли, ширили неверицу у све оно што би могло да побољша рад и на све могуће начине успоравали темпо изградње,
5. Организације Народног та мораће и ове године и то још у ширем обиму него 1948 године да учествују у изградњи добровољним радом, који нам је и до сада омогућавао да извршавамо инвестиционе вадатке.
6. Партиске организације пре-
и усганова за чије се потребе инвестиције врше морају се ангажовати у пуној мери за извршење и убрзање а на инвестицијама, пружајући помоћ и добровољним радом н превозним средствима и вршећи непосредно свакодневну контрољу над извршењем радова.
7. Читава грађевинска оператива и партиска организација грађевинских радника морају уложи ти своје снаге за најшире уво-
по коме је ове године радила свега једна трећина радника, а затим
за проширење и усавршавање ·
монтажкног начина грађења и других новина у грађевинарству које су се већ показале као добре. 'Оо народним одборима
— У борби за изградњу БеоГрада, извршење плана подизања
животног стандарда и плана ло-
кглње привреде! уопште, главне задатке имаће да решавају народни одбори — градски а рејонски. _У досадашњем ралу на учвршћењу народних олбора постигнути су крупна резултати. Они су се учвршћивали развијајући
тековине наше народне револу-
ције, кроз свакодневну борбу против експлоататорских елеме-
ната и решавајући многа тешка питања обнове и изградње.
У Програму КПЈ, у задацима КП по питању народне власти на прво место ставља се задатак:
„учвршћење # изградња · народне
власти (народних одбора, . народних скупштина) као оруђа радног народа у борби за изградњу социзализма“. а
Када погледамо кроз овај задатак рад наших народних олбора. код њих можемо да видимо извесне недостатке, нако народни одбсри у Београлу данас по своме саставу одговарају том захтеву. јер у Градском наролдном одбору Београда од 200 олборника 140 су чланови КП. а у рејонским наролним одборима ол 456 одборника. 292 су чланови КП. |
Која су глазна питања решавали у своме лосалашњем ралу народни одбори у Београљу. какве су резултате постигли и који су недостаци и главни задаци у том погледу пред нашом партиском организацијом2
Народни одбори као органи власти срелнли су свој рад и правилно функцимнишу. УглавОМ се редовно олржавају засеЛања народних одбора, на којима се претресају најважнија питања рада одбора: план и буџет, извршење инвестиција, снабдевање, станбено питање, рал апара-
"та са публиком итд.
У току 1948 године три пута су држани у Београду зборови бирача, на којима су полношени извештаји народних одбора о
О Народнесм фронту
— Народни фронт у Београду је израстао у снажну организацију чије је чланство у основи усвојило програм наше Партије са јединственим фрон товским руководством у којем се не осећа више ни трага неке партијске коалиције, са добро организованом мрежом основних организација, секција, радних бригада итд. Треба нагласити да се ни у |градском одбору НФ ни у рејонским од: борима НФ не осећа више ни трага од покушаја да се спро“ води нека посебна линија, не: ке посебне грађанске партије чему су много допринели чла нови Фронта који су некада
радне ' били у тим партијама а, који
су схватили'“"потребу јединства у борби за остварење социјализма. Данас се пре може рећи да има секташтва у односу на поштене, добронамерне чланове Фронта, него да се кроз руководства Фронта покушава да провуче нека политичка линија туђа радном народу.
Друг Дугоњић је изнео 32тим резултате рада Фроквта па је наставио:
— Који је основни задатак наше Партије ,у односу на Фронт ове године Основни задатак остаје мобилизација
Умаса за извршење Плана, бор-
ба да јединство радничке класе и осталих радних људи по“ стаје све чвршће, да се и даље кује кроз свакодневни рад на испуњењу Плана и кроз
· широко разгранато идеолошко
и политичко васпитање чланова НФ-а.. Ништа погрешније не би било него схватити да је јединство које је постигну то потпуно довољно и учвр шћено једном за свагда, те. да на њему не треба више ради“ ти. .
Наша земља налази се непосредно под ударцима ратнохушкачке пропаганде империјалистичких провокатора који покушавају да деморалишу и демобилишу наше људе на разне начине, преко разних канала, и да нам отежавају извршење Џетогодишњег плана. У исто време наша социјалистичка офанзива коју водимо на широком фронту, неми: новно заоштрава и отпор класног непријатеља у земљи који покушава и који ће све више покушавати да нађе макар какав масован ослонац. Зато је потребно развити најшири политички рад у НФ-у, непрестано објашњавати како пер:
· спективу наше борбе тако и
смело износити тешкоће на које ћемо на том путу наилазити, борити се да буде што мање колебања код оних који су склони колебању, нарочито код средњих слојева.
У исто време када је у писмима ЦК СКП (6) и резолу“ цији Информбироа написана смешна тврдња да се Партија расплињава у НФ-у, ми смо У Београду држали саветовања комуниста по питању рада НФ-а где се као главна грешка констатовала недовољна брига основних партиских организација о раду основних организација НФ-а. На тим
, з ~:
= 1 дидатњен раду 1 браним заладна пати
свега са 31 од сто, да је аван- |
плану за 1949 годину, о снаблевању и о раду здравствене службе. У народним одборима образују се,груле одборника са задатком ла проуче и помогну рал извршних одбора у појединим “ гранама управе: и локалне при вреде. | Е Искуство београлске партиске организације~ на изградњи власти говори да наша власт не би ло
сала могла извршавати своје за--
латке у борби против капитали' стичких елемената, у обнови порушене привреде итл. да се одмах од свога стварања 1944 године наши народни олборђи нису ослонили на широку. мрежу актеза, савета итд, исто такб искуство гов ри "да чим :е Прпустила пажња партиске организације бирократски дух је налвладао и претворио сав тај мопти ослонац“ ва масе у безживотне извршиоце вехих алминистративних наређења. Овле стоји залатак пред нашим партиским организацигама у предузећима и установама као 4 прел синдикалним форумима ла убудуће правилно политички васпитају радне људе у погледу њихових права и дужности према својој власти.
Пошто је нзнео главне задетке који стоје прел партискомкорганизацијом Београда у погледу даљег учвршћења народне власти, друг Рато Дугоњић је говорио о раду масовних организација. . '
Говорећи о раду , Народног фронта у Београду, он је, између осталог. рекао;
саветовањима се констатовало да велики број комуниста не учествује свакодневно активно у раду основних организација НФ-а, да је одвојен од њих, да је дакле грешка у од: вајању а не у утапању и да ту грешку треба решити одмах и тим појачати савез радног народа, а не распуштати
Фронт и слабити савез рад-.
ничке класе и КП са осталим трудбеницима, као што је препоручивала резолуција. Та је грешка у основи преовладана и наша партиска организација, У овој години ради огромне важности <Рронта, мора до краја да се заложи на јачању Фронта и на његовој политичкој и организационој активности у извршењу плана.
После тога је друг Рато Дугоњић говорио о раду Ан-
тифашистичког Фронта => на, Народне омладине, раду партиске организаци-
је на Универзитету, па се
осврнуо на клеветничку кампању против наше земље, Он је између осталог, рекао;
О кампањи НЕРОТИЛе а теке земље
На крају хтео бих неколико речи поводом резолуције Ин. формбироа. О самој резолуцији мислим да није потребно говорити,-јер се наша партиска орга низација недвосмислено изјасни ла шта мисли о лажима које су у њој налисане, џ својим радом показала да је џико неће моћи скренути с пута изградње социјализма и одвојити од нашег ЦК и нашег друга Тита,
Ја бих хтео рећи неколико ре чи о томе какве је облике узела кампања против народа Југо славије која је започета резолу цијом. Ви сте чули из „говора наших руководиоца у Скупшти. ни да су неке земље противно свим принципима не само кому“ нистичког морала, него и обича јима који владају у свету, прекршавале уговоре и на тај на. чин покушавају да отежају из. традњу социјализма у нашој земљи и стварају непрелвиђене тешкоће побољшању живота на ших радних људи који се натчо вечанским налорима залажу борби за своју бољу будућност.
Такве нечасне метоле на привредном пољу прате и, покушаји да се деморалишу наши људи политичком оропагандом која
долази из земаља наролне демо
кратије.
У листу „За чврст мир и на. родну демократију“ од 1 децем бра 1948 године изишао је поново чланак о Југославији под потписом Пухлова. У њему је
изнесен читав низ неистина 0
стању у Југославији. Те ненсти не саме по себи ништа се не ра зликују од сличних неистина које су у задње“ време изношене о Југославији и не би вредело ради њих освртати се на писање | органа | Информбвроа. Међутим. _ читава — тенденција чланка је карактеристична ' начин како би наши критичари желели да докажу да имају пра во и показују у какво су: се блато срозали. аи У чланку се тврли да је плав "у првом полугодишту
" „2 » . РИЧИ окр Беј Рата пр Љоаи ње ,
за"
испуњен
%
туристички и да се неће испу_ нити. Каже се да се на Новом
· Београду план исто тако не и
' спуњава, да се ради споро: итд. У чланку се тврди ла је наш Плањ у првом полугодишту #спуњен свега са 31%, да је аван"туристички и да се неће испу· нити, Каже се да се на Новом Београду план исто тако не испуњава, да се ради споро итд,
О навећој омладинској акшији, изградњи аутопута „Братство. — јединство“, каже се дословно следеће; | : ;
„Таква ситуација — приморгва Ранковзћа да пребегава посебним мерама ради попуне редова „добровољаца“ на изградњи. Тако је ноћу између суботе и не: леље, 28 августа ове годтае, У Београду (других дана У другим градовима) кзвршена рација, Сви млали људи _ који су за време рације задржани, а Коши нису имали докумената да су запослени, ухашшени су и под стражом послани на грађење аутостраде Београд—Затреб“.. (Смех то него. довање у дварани).
Говорећи о планирању _ писац чланка каже дословно ово:
„Преступнички авантуризам у „планирању води томе да саграђене зграде предузећа месецима чекају уређај“.
После низа. сличних _ тврдњи, чланак завршава оценом наше
је:
„Специјално створене је спроводе појачано Компартије, састав комисила, упоредо са члановима Партије, улазе и ненланови Партије —
чланови Народног фронта“. (Чују се гласови: Срамота!) . „На све ове тврдње поједи-.
начно, рекао је друг Дугоњић, није потребно одговарати, јер је истина позната не само сваком комунисти, него и' сваком радном човеку наше земље, Али зато је потребно подвући шта се хоће рећи овим чланком и сличовим чланцима и говорима, Линија која је изнесемна у чланку срачунати је у првом реду за спољну употребу, да сакрије пред радним масама и комунистима у иностранству праву сли ку о стању у Југославији и југослов | М гији, Кала се каже ; ут граде осујенице, онда тиме хоће да се прикаже да ту нема никаквог 'омладинског полета нити икаквих омладинскух акција, да су то ра дови који се изводе под притиском кундака. Такве клевете о нашој херојској омладини Нисмо читали ни у највагриженијим листовима империјалистичке штампе“, Ево шта даље кажу о том а„вантуризму: |
_ „Авантуризам у – планирању Води ка испрпљењу резерви, а недостатак материјала – специјалиста и рђаво _ обезбеђење намирницама изазивају улудо трошење снага и замарање раде ника“,
Изгледа да Нико више него наши критичари не би волео ла ми заборавимо науку Маркса, Ентелса, Лењина и Стаљина, да заборавимо Историју СКП(б) и како се стварао сопијализам У Совјетском Савезу. Ми добро знамо какве је све муке и те. шкоће преживео совјетски народ у својој борби за сопијали стичку изградњу, ми смо се на његовом примеру учили како се савлађују тешкоће, и да без оштре жестоке борбе не може бити, победе новог социјалистич ког друштва. То су нас учили. Лењин и Стаљин, Међутим, Пухлов учи другачије. Он ка. же; социјализам то је авантури зам. Херојски подвизи радничке класе и радног народа на да зању 'ароизводности рада то је испрпљавање. Пред тешкоћама треба клекнути, а не савладава ти их. Добро је да такве саве.те није слушао совјетски“ народ, јер би му сала у Москви седели Немци. Уосталом совјетски наљ рол је слушао доста таквих са. ветодаваца који су му саветова ли да се одрекне борбе за соци јализам. Међутим, како нам је познато он“ је све такве савето лавце послао или: на стрељање или у Сибир, + ву
Изгледа да су критичари из Информбироа заборавили. је.
| дну. основну, ствар — наиме да. комунисти Југославије , нису
_ Сковани од каквог друкчијег материјаљда него бољшевици, Наша Партија се није стварала у канцеларијама кроз неке; по:
' литичке комбинације. .Она |се ковала-у ватри илегалне борбе, у затворима, и тамницема, у жестокој ватри Устанка и ·на-
_ родне револуције, у жестокој
"ватри борбе за изгредњу соци. јалистичког уређења. уз огор-
_чену борбу постив капитали. стичке' класе, А: тако је Парти; ја васпитавала и читав редни
· народ, нашу радничку класу џ
"нашу славну омладину и читав Народни фронт, |
У Еп У Ме петој и. Ки
У
Комунисте Југославије, а ни наше радне људе није могуће уплашити тешкоћама.
Ми смо пре неколико лана слушали о резултатима наше борбе који су испунили поносом Сваког нашег човека. Ми
смо видели ла је наша Парти-
ја откленила и победила не само обичне нормалне тешкоће и сметње него и оне сметње које су нам дошле са стране олакле Се нисмо надали. Али ми уз то кажемо да У маркси. зму нема принцима који би мо гао да оправда ометање народа као што су народи Југославије, да изграђују социјализам. Нама није свеједно хоћемо ли победити у овој борби коју водимо, јер Се ради о победи принципа марксизма - лењинизма, јер се ради о будућности наше земље, о томе хоће-
мо ли остати неразвијени или,
ћемо постати јаки. о томе хоћемо ли после свих мука које смо претрпели у рату и обнављајући нашу опустошену земљу, доживети благостање или
не,
бо организације Београда
Наша Партија упркос Свих препрека ослоњена на Јједин'атвени радни народ, чврсто
корача тим путем. Јединство |
наше Партије никада није било чвршће него данас, поверење Партије у Шентрални комитет и нашег друга Тита никада није било веће него данас, упркос Свим критичарима и ради Тих критичара. Принцип бољшевичке | важи само за мале земље 510 што је например, Југославија, него и 33 велике и ми верује"мо да ће тај принцип напослеТку победити, јер верујемо да марксизам - лењинизам не мо"же Бити поражен. . НЕКА ЖИВИ НАША СЛАВНА. ПАРТИЈА НА ЧЕЛУ СА НАШИМ | НАЈБОЉИМ ДРУГОМ — НЕПОКОЛЕБЉИВИМ БОРЦЕМ ЗА ДАЉИ ПРОПВАТ | НАШЕ СОЦИЈАЛИ. СТИЧКЕ ДОМОВИНЕ — 30СИпПоМм БРОЗОМ ТИТОМ: НЕКА ЖИВИ ЦК КПУ | НЕКА ЖИВИ ЦК КПС ЖИВЕЛА П ПОСЛЕРАТНА КОНФЕРЕНЦИЈА НАРТИСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БЕОГРАЈТА"
шткне Из организационог извештаја
друга Драгомира Николића
Извештај о организационом ра» лу београдске партиске организа ције коднео је Аца Николић који је између осталог рекао:
„Од друге послератне месне партиске конференције до првог децембра 1948 године наша партиска организација повећала се
за 15.473 члана КП, тако да данас броји _ без — рад-' ничких _ бригада 27.302 чла-
на и 3,400 кандидата КП. 0Омасовљење наше партиске оргалошто је једним делом услед пријема великог броја но вих чланова Партије у нашу орга низацију и другим делом као и доласком чланова са стране у савезне и републиканске. установе и предузећа. Социјални састав партиског чланства изгледа овако: радника 31,41 од сто, намештеника 35,98 од сто, студената 19,60 од сто ни сељака 7,56 од сто. Просечан стаж партиског чланства износи две године и се дам месеци“ Говорећи о основ ним партиским организацијама, друг Николић је рекао да се ства рањем нових основних партиских органазација и спроведеном реорганизацијом на бази статута КПЈ број основних бргантизапцтја повећао од друге послератне месте партаске конференције од 520 на 983. За исто. време повећао се број бироа основних партиских организација од 39 ·на 339. Стварањем бироа у свим већим предузећима и установама и неким другим организанијама повећао се број руководећег парти ског калра који ради непосредно у основним партиским оргатизапићама, што је, поред помоћи ЦК и осталих комитета условило боље руковођење и уношење ви-
низације
· ше система у раду.
!
У току 1948 године уздигтуто је 450 другова н другарица за секретаре и чланове бироа основних партиских организација. У апарат месног, рејонских и осталих комитета уздигнуто је 188 другова и 48 у рејонске п остала комитете, за чланове МК СКОЈ-а уздигнуто је 5, а за инструкторе-МК СКОЈ-а в чланове РК СКОЈ-а. 37 другова.
Кроз. вижу тромесечну парти~
ску школу при: ПК КПС п МК
[
прошао је 161 друг и другарица, У партијској школи ЦК КПЈ а
„ЦК КПС налази се 30 другова,
кроз синликалне школе прошло
· је 114 другова.
Постигнути су видни успеси и
„У подизању идеолошког нивоа партиског чланства и радних ма-
са уопште, побољтао. се агитаци- ' ОНИ рад и проширила мрежа аги-
_ татора на "већину предузећа а
све осизвне "организације Фронта, Стварањем Савеза културно
"просветаих друштава партиска
"ва
организација је узела чвршће у своје руке питање културно - ма-
пером
совног рада. Месни комнтет 8-и тава партиска организација по светили су озбиљну пажњу расу ва тлећном васпитавању партиског. чланства. Широка мрежа вечерњих партиских курсева, се минара и предавања обухватила је фри део чланова, канплтдата и комунистичких омладинаца ти пружила им могућност да упознају основне ствари из маркснвзма + лењинизма. Натразвијенија форма идеолошког рада јесу вечерњи партиски курсеви које је крајем јуна 1948 године завршти ло 5.040 чланова Партије, 645 кам дидата и 2.450 чланова СКОЈ-а. На 400 разних предавања марксизма + лењинизма учествовало је у току прошле ·године око 12.000 чланова и кандилата.
Ооврнувши се са неколико речи на резолуцију Информбироа друг Николић је казао поред осталог; „Партиско чланство се ваучило да о онима који са позиција резолуције Ипформбироа дају нашу Партију и покушавају чи на резолуптћу Илформбироа изградњу види непријатеља без обзира на то што се покрива лаЖНИМ „Мафисистичким плаштом“, Нека се Информбире поноси са ваквим „здравим елементима“. У нашој Партији, која се руковолила и руковоли лењинско -+ стаљинсоким учењем у изградњи пар тије новога типа, нема места класном непријатељу.
напа-
Основни задатак који сала пред нама стоји као Услов да-
љег јачања и подизања. наше партиске Организације џи њене успешне борбе за изградњу Социјтлизма јесте питање идеолошког васпитања партиског
чланства. Решавањем овог пи. тања решићемо и омогућити Решавање и свих других проблема. Задаци који "пред нама стоје нису лаки, али су оствар.
" љиви. Наши досадашњи успеси
гранитно јединство наше Партије и тврда вера у победу социјалистичке изградње у коју нас смело и сигурно води наш ЦК КПЈ на челу са другом Титом, гарантија су да ћемо остваритии Све задатке“. Крај говора друга Аце Ни. | Кољића присутни делегати поздравили су устајањем ни луготрајим овацијама маршалу
Титу и Централном комитету. и
„20 ОКТОБАР“
добио је нов бро; те. кућег рачуна код На.
родне банке 1—9060386
НА
па
иде -Е
самокритике не