20. октобар
ћи
Џ
(Наставак, са друге стране) На. Трећој градској свој конферепцијн диебран је Градски
_ партиБеограда ком итет
Комунистичке | партије Србије
за Београд и Ревизнона, Комин |
сија, |
Чланови ' Градског Комитета КПС за. Београд су следећи другови“ :
""изаб рани чланови Градског комихета. КПС за Београа
7 56"
~
:
АНДРЕЈЕВИЋ СРБИСЛАВ ро ћен 1919 год. Србија, пре рата редник, члан _ СКОЈ-а оп 1937 гол. члач КП од 1988 год. Последња партиска _функпија се_ кретар ОК Крушева. у БОШКОВИЋ МОМИР, рођем 1913 год. Србија, пре рата рад-
Би њик, члан КП од септембра 1940
МЕ
Уа
· рођена 1920 год.
__ћен 1924 год.
год. – Последња _ партиска дужност члаџ бироа МК Београда, БОБИЋ НИКОЛА, рођен 1910 год, ·Хрватока, _ пре рата радник, члан Партије од октобра 1942 тод, Последња партиска футкшила чл. бироа Месног комитета Београда, БУБАЛО-ШИЈАН МИЛЕНЛ, Сплит, Хрвачска, пре рата радница, члан Пар тије од 1940 гол. Последња нар
таска _ функпија члан плљопума Месног комитета Београда. ВЕСЕЛИНОВ СТАНКА, роћена 1920 год, Србија, пре рата учетица, члан Партије од ма. а 1939 год. Последња партиа се функција члан бироа Месног
комитета Беопреда. ВАНИЋ МИРКО, рођен [908 год. Хрватска, пре рата радник, члан. Партије ол 1936 'тод. Поњи партимка фунти“ а члан биров Месног комитета Београда ВОЈИНОВИЋ НИКОЛА, роСрбита, пре рата Партије од 1942 партиска _ фунисекретар Петог
паник, члаж вод. | Последња пита. политичке
РК м члан пленума Местог комитета Београда. ВУЦЕЛИЋ ВОЈА, рођен 1991
Код „Хрватска, пре рста металски радник, _ члан“ Партије сол 1944 тод. – Последња партиска футкнија орг, секретар _ Месног комттета СКОЈ-а Београда.
ДУГОЊИЋ РАТО, рођен 1915 год. Босна и Херцеговина, пре рата правник, члан Партије од 1937 _ год. Последња _— портиск; фушкцила полит, секрета ОНОР комета Београла,
ДАЦИЋ РАШО, рођен 1913 код. Црна Гора, пре рата рат ник, члан Партије од 1941 год. Последња партиска функмија члан _Орг. инструкторског одељења Месног комитета. Беоћраша. у
ЂУРИЋ СЛАВКА, рођена 1919 год. Хрватска, пре рат» студент медицише, члан Партије од марта 1941 год. Последња нартиска фушкција члан Пленума Месног комитета Београда,
ИВКОВИЋ ВУЧКО, рођен 1913 год. Србија, пре рата ралник, члан Партије од августа 1941 год. Последња — партиска фулкаија · полит. секретар Шестог РК Београда,
ЈОВАНОВИЋ ЗАГОРКА, ђроћена 1920 год. Србита, пре рата
студент, год. Последња ја члан пленума тета Београда. а ЈАЊИЋ ТИХОМИР,
члан Партије од 1940 партиска функим Месног коми-
рођен
1914 год., Србија, пре рата праннек, члан партије од 1942 тал, Последња _партиска _ функција , члан пленума Месног комитета. Београда.
ЈОВАНОВИЋ МИЛКА, рође~
на 1917 год. Хрватска, пре рета радница, члањ Партине од марта 1940 гол, _ Последња партиска Мени оркг, секретар Бреше РК Београда.
ЈОВАНОВИЋ МИРАШ, ђен 1919 год. Црна Гора, рата чамештеник, ол јула 1942 год. Последња партиска функцима | полит, сежретар Четвртог РК Београда.
ЈАНКЕС ИВА МАЈА, рођене 1920 год. Хрватска, пре рата студент агрономије, члан Парчије од 1939 год. Последња пар тиска функција инструктор Ме: стог комитета Београда.
КАРАИЧИЋ НЕДЕЉКО, ђеш 19192 гол. Србија, пре: сата радник, члан Партије од 1939 тод, Последња тптартиска функњија члан ПК са Србију.
ЛАЗАРЕВИЋ СВЕТОЛИК, рођен 1910 год., Орбија, пре рата. правник, члан Партије од априла 1941 год, Последња партиска функпија члан пленума Месног комитета Београда.
ЉУМОВИЋ ВУКСАН, рођен 1914 год. Црна Гора, пре рата правник, члан Партијс од јану=
ара 1989 год. Последња парти= зека фуљллоција план пленума Мееног 'комнтета Београда и нолит. оекретар комитета. савезних у“ | станова,
МАНОЈЛОВИЋ БОЖИДАР, рођен 1922 год. Србија, пре ра, та уменик, члап Партије од 1944
. год. Последња партиска фу ција члан бироа Меснот комттетд ада.
МИХИЋ ЉУБИЦА. рођен“ 1922 год, Босна м Херцеговина, тре рата учитељица, члан Партије од длеџембра 1940 год, По-'
| ледња партиска функција члам "иленума Месног комитета Бео-
МАТИЋ ЂОРЂЕ, рођен 1918 укод. Србига, пре „рата, радник, оупакаа „Партије од 1989 год. По-
"ропре члан Пертије
си
дња партиска функција “лав лељума Месног комитета Београда и полит., секретар Седмо РК Беотрадз.
'НИКОЛИЋ ДРАГОМИР, ђен 1920 год. Србија, пре 55 студент технике, _ члан Партије од 194! год. Пас ледња партиска функција орг, секретар Местор комитета Београда.
НИКЕЗИЋ МАРКО, > рођен 1921 год. Србија, пре. рата студент технике, члан СКОЈ-а од 1939 год, члан Партије од 1940 год. Пос ледња партиска фувкпија члан бероа Месног комитећа Београда,
ПОПОВИЋ
„СВЕТА, — рођен 192! год. Босна и Херцеговина, шре рата ученик, члан Партије од 1942 год. Паследња партиска функција члат бироа Ме оног комитета Београда.
ПУРИЋ _ ДАНИЛО, 1923 год. Србија, ; пик, члан Партије од 1941 год. После лња партиска _— функција члан Месмог комитета Београда и полит секретар Уншверзитетоког комитета,
пи ЈУРЕ, рођен 1917 год, Босна и Херцеговина, пре рата ралини члан _ Партије од 1939 год. Последња партиска _ функција члан бироа Месног комитета Београда,
СТАНИЋ РОДОЉУБ, рођен 1920 год. Србија, пре рата #4папе реми чаву члан Парти_ је од 1941 год. Последња партиска функција члан Грађев ског комитета,
ТОМИЋ БОЖИДАР, рођен 1914 год. Србија, пре рата радтик, члан Партибе од марта 1943 год. Последња партиска функпида полит, секретар Месног комитета Земуна.
ФИЛИПОВИЋ рођен 1923 год., Србија, пре рата радмик, члац Партије од новембра 1940 год. Последња партиска футкција полит, секретар Трећег РК Београда,
Просечан стаж чланова МЕ износи 7 година и 6 месеци, Социјални састав: 15 радника и 15 интелектуалаца, Напионатни "састав: Срба 24, И 4 п Црногораца 3, .
рођеч пре рата уче-
МИОДРАГ.
Чланови Рено гионе К- мласрре
БОЈОВИЋ ВОЈИМИР, рођен 1909 год.,
„Србија, пре рата радНик, члан Партије од октобра 1940 гол. Последња партијска
функција _ полит, РК Београда, БОБИНАЦ
секретар П
МИЛКА, рођена 1915 год. Хрватска, пре рата „радница, члан' Партије од фебруара, 1942 год, Последња пар тиджа функција — члан Месног комитета Земуна. р ЈОВАНОВИЋ ЗАГА, рођена 1920 год., Србија, пре рата сту дент мелтцише, члан Партије од 1940. године, Последња партијска функција члан пленума Ме сног комитета Београда, СТАМАТОВИЋ ЈОВАН, роћен 192! године, Србија, пре ра
'та радник, члан Партије од но вембра 1940. године, Последња. партијска функција политички
секретар Ур РК Београда,
СВИЛАРИЋ СТОЈАН, -рођен 1922 године, Србија, пре рата земљорадник, члан _ Партије од фебруара · 1942 год, Последња партијска функитја органивациони секретар комитета Новог Беотрада,
ХАШИНБЕГОВИЋ СЕЛМО, рођен 1918 године, Србија, пре рата студент права, члан Партије од априла 194! године, По следња партијска функција орпанивациони секретар комитета савезних установа,
ШЕКС ИВАН, рођен 1908 го дине, Хрватска, пре рата радник, члан Партије децембра 1944 године, Последња партијока функција политички секретар фабричког комитета _ Раковише, . к
Телеграм | Треће
послератне пар-
тиске конференције Београда _ другу Јосипу Брозу-Титу |
Драги друже Тито,
Ми делегати 1! послератне београдске партиске
конферен-
пије у име свих комуниста Београда, шаљемо Теби, нашем мудром руководиоцу и учитељу, борбене комунистичке поздраве и изражавамо Ти безграничну љубав и поверење
Ми се са поносом осврћемо на пут који је наша партиска
организација, на челу радног народа | Београда, прешла формирања до данас, То је пут жестоке „борбе против режима у старој Југославији, несебичне херојске борбе у току
од _ свог ненародних На-
родно-ослободилачког рата и самопрегорног рада на остварењу за-
латака које пред нашу. партиску организацију и Иетогодишњи план и интереси наше социјали.
Београда постављају стичке “домовине. наше партиске организације часно
Ми смо поносни што смо у досадашњем
све трудбенике
раду испунили задатак револуционар-
не авангарде радног народа Београда, задатак који си нам поста-
вио Ти, друже Тито.
Друже Тито, ми осећамо непосредну бригу који Ти и читав Цен трални комитет посвећујете изградњи Београда да би он постао пре-
стоница која ће одговарати ново,
социјалистичкој Југославији,
ша захвалност за то биће наш појачан рад на, испуњавању Петогодишњег плана, појачан рад на Учершћивању наше Партије и наших веза са радним народом нашег града.
Ми Ти овом приликом обећавамо да ћемо се са ком упорношћу и доследношћу борити за јединство
комунистичредова наше
Партије, за њену чистоту и чврстину, онако како:си Ти учио на-
шу Партију. Ми ћемо уложити све своје
снаге на остварењу. историских
одлука Петог конгреса КПЈ и обећавамо Ти да ћемо и даље ићи неустрашиво у првим редозима борбе за изградњу социјализма,
Живед свих наших народа!
5 јануар 1949 год. Београд
нам дуго, наш вољени друже Тито, на срећу и добро
Делегати И! послератне нартиске %
конференције Београда
Телеграм Централном – КОМитету комунистичке партије Југославије
х Са своје Ш' послератне партиске конференције поздрављамо наш славни ИК КПЈ
под чијим су руководством наша Партија и наши народи победоносно прошли Народно осло бодилачки рат и народну револуцију нв под чијим _ руководством данас сигурно изграђу је_ мо социјализам у нашој земљи.
Партиска _ организација Београда била је пре рата један од истакнутих одреда наше Партије у борби. против буржоазије, у току Наролноослободилачког _ рата дала небројене жртве за слободу и срећан живот наших народа, а данас на челу радних маса Београда улаже све своје снаге на извршењу свих задатака које од нас захтевају интереси социјалистичке _ изградње наше земље уопште и интереси изградње нашега града — престонице наше социјалистичке _ домовине — по себно.
Под руководством наше парти ске организације радне масе Бео града су достојно извршиле задатке прве и друге године Петогодишњег плана, свесне да је то једини пут у бољу _будућност. У нашем раду било је и сла-
бости и недостатака, које смо, онако како сте нас ви учили, 0ткривали и борећи се против њих учвршћивали и јачали нашу нар тиску организацију.
Спроводећи _ одлуке — Петог конгреса КПЈ ми вам обећавамо у име свих комуниста Беотрада, да ћемо заставу — наше славне Партије држати чврсто и високо «' да ћемо се сви као један _ заложити да извршимо све задатке – које ЦК КПЈ и друг Тито пред нас постављају.
Живела Комунистичка партија Југославије — предводник _ на иза народа у борби за социјализам Живео пераја ЦК КПЈ на челу%са другом Титом! 5 јануар 1949 год, ' Београд Делегати 11 . послератве партиске конференције Београда |
угњетачке,
ги да
Телеглам Централком. КОМитету Комунистичке
партије Србије
Делегати 1 градске послера» тне _ партиске _ конференције У Београду шаљу вам своје пламене комунистичке поздраве,
Партиска _ организација Бео: града под вашим непосредним ру
ководством и уз вашу — свакодневну помоћ и бригу постигла је у свом _ досадашњем _ раду.
крупне победе у разбијању кла. сног _ непријатеља и допринела значајан удео у изградњи наше социјалистичке домовине.
У периоду од послератне партиске жонференције наша се организација бројно улвостру“ чила, тако да ланас у Београду нема скоро ниједног предузећа ни установе где не ради основна партиска организација. Постигли смо, такође, крупне резултате И у погледу организационог учвршћења својих редова, што вам је омогућило да још више учврстимо политичко руководство У масовним организацијама.
Комунисти Београда су својим радом успели да окупе око себе радне масе нашег великог грала часно и са успехом изврше задатке прзе и друге године наше Петолетке,
Широке радне масе Београда васпитаване и руковођене — од наше Партије, уједињене у Народном фронту развиле су стваралачку иницијативу и са вели.“ ком љубављу _ изграђују _ свој град и свакодневно стварају све боље услове за лепши, културнији п улобнији живот у њему.
Несаломљиво јединство наше Партије, _ јединство маса окупљених око ње и наши лосада» шњи резултати дају нам снаге. и гаранцију да ћемо — испунити одлуке Петог конгреса КПЈ и све остале с задатке које пред
| пас постављају ЦК КПЈ и ЦК
КПС.
"Живела Комунистичка парти. ја Србије!
Живео _ Централни _ комитет Комунистичке партије Србије!
5 јануар 1949 год, Београд Делегати · 1 послератне
партиске конференције Београда
Дељегати за време рада кошререиције |
поводом. мм "а А РО
Помоћ народних власти.
На. |
пе ин РЛИХ ВЕСТИ 0 НАДНОНАЛИЗАЦИЈИ
занатлијама И перспек- | тиве нашег занатства.
а саветовању о задацима локалне привреде које је одржано децембра 1947 тодине у Београду, дата
је јасна перспектива даљет развоја занатства и његове улоге
у нашој привреди, Истакнуто је.
да је занатство нама потребно абог квалштетности _ производа, као ни због тога што је оно допуна ивлустрије у оним пословима које индустрија, ма како била развијена, не може да 09бавља. У Петогадишњем плану _ развитка Београда предвиђено је „Повећање _ вредности _ занатске производње. _Планом је такође предвиђено и снабдевање занатлиза потребним сировинама, 4љатом, машинама 8 кредитом. Исто тако је планом постављен задатак да се кроз ванатство о безбеди узлифање нове квалификоване радне омнаге.
На основу оваквих смертица, које су дато у погледу развоја занатства, пародле власти су на рочито у току 1948 године по светиле много више пажње 0безбеђењу потреба занатлија У погледу сировина, алата 8 материћала, Из непотпуних | података за прва тра квартала 1948 године се види да је у Београду вредност занатских услуга о занатских производа износила, само за приватни | занатски _ сектор, око 900 милиона динара.
Даљи корак ка побољшању снабдевања занатлија, као сновног проблема њиховог рада, је нов начин расподеле мате ријала, Тако се у току године почело са снабдевањем занатли ја преко набавно - продајних за друга, Закључно са 1 октобром 1948 године, у овим | задругама је било укључено 80,26 од сто свих санатлија. Укупна вред-= ност материјала, подељеног вре ко набавно - продајних задрута, износи 75,559.000 _ динара _ или 53,3 од сто од укупног матери
јаљла кога су занатлије употре-,
биле. Међутим, уколико се Набавно - продајне задруге више ангажују на добављању сирове па из локалних извора, онабдевање ће преко њих бити утолико боље,
Мада питање снабдевања " је потпуно решено, _парочито што се тиче ситног потрошног алата и' материјала, оно је 7
великој мери побољшано и стал-:
но се побољшава. Ако се овоме дода да су поједине заљатлије, примајући посао, тримале = материјал од наручиоца, опда се може закључити да, нарочито
за поједине „гране занатства, пп
тање _ снабдевања _ материјалом штје био тежак проблем. Народна власт је у току голи не обезбедиља = потребне кредите занатлијама, Тако је ва набавно + продале задруге — 3внатлија био одређен кредит од 16,55 милиона динара, док је са„мо за занатлије било одређеног кредита у наносу од 31,897.000
· динара. Ове кредитне могућносте је некористао врло мала
број ванатлија,
Из ових података се вили да се током 1948 годтте | учинило знатно втше у помоћни занатлијама. Ови резултати такође по-
казују доследну полвтику па-
роштих власти у Беопраду па помагању занатства,
Но и поред ових резултата, има извесних појава које – коче“
правиљан развој занатства. Преу
зимање _ приватних _ трговачких радњи, извршено у току годите, изазвало је тавесн узнем ре-
мост код занатлија и „страх од нанмоналивације“. _ Овај страх пије дошао услељ тога што се
"отпочело са некаквим ликвидира,
њем занатских радноница . већ због тога што су занатлије потпале под утицај разних трговапа — штекуланата, кола су хте-
_ ли да преузимање притавних трговачких радњи претпоставе као
почетак натства"
„национализације _ заЗбог тога је било слу
зајева да су у аааанстеје вршиле продају алата, па н нег колико случјева продаје комплетних 'радноница,
Када је преувимање – приват_них трговачких радњи завршено, вести о „национализацији“ су почеле да се џадгоевају _ обичнам измишљањима, Тако Се за последње _— васедање скупштине везивало | доношење неког закона о национализацие ји. Сигурно да ће сама ова згаж равоткрити код многих занатли= ја сва непријатељска тумачења призредне политике наших _ нач родних власти.
С друге стране, треба подвуз ћи да је известан број занатлиг је био кажњен абог свог штез кулантског рада, Ове мере – на= родних власта у гоњењу шпекуч лације нису нове, и шпекулације ће се и надаље гонити, јер је то у интересу не само радних људи код нас, већ нш великот броја ноштених занатлија.
Када се говори о ставу парољ них власти према занатству, Мо же се утврдити да је оп у мноч гим изјавама и говорима _ наших највиших партиских а државе нах руководилаца јасно обелеч жет. Не може се узети за ме“ рило мишљење или поступак по ких нижих органа народне влаз сти у Беотраду, који су потценили улогу занатства или учи нили у том погледу неке прог пусте, Таквих грешака је верог ватно и било, али оне никако пе утичу на даљи развој заната ства,
Друг Тито је у свом говору поводом допошења Закона о Пе тогодишњем плану рекао: „Нач ма је занатств потребно и ко рисног Наша нилустрија, у множ гим гранама, још дуго пеће 344 ловољити све потребе | наших варода, а неке занатске гране се данас још уопће не Могу за мијенити индустријом. Даље. на ше је занатство квалитативно, ва високом степену, п ми ћемо га због специфичности | пеких његових грана помагати, а не кочити његово даље гајење. И развитак".
Из овога се јасно вини да ва натство треба да одигра значајву улогу у изградњи наше ае• мље, у снабдевању грађана рач
зновреним _ потребама. — Значај занатства је перочито – велика
због његовог допунског карак= тера у односу на индустрију # због вршења разноврсних квалн= четних услуга грађанима,
На Петом коштресу КПЈ је такође утврђена политика Пара теје према занатству. У Про граму КПЈ се каже да „Комуз Фттстинка партија сматра да је задатак државо радног народа да помаже запатлије", У Прог траму се такође потиче да је оадатак државе да се стара о развијању _ високог – квалитета рада занатлија,
Сваком запатлији мора ла буде јасно, да став паролне власти према занатству не пде за тим да се занатлије само увере у то да су онн потребни нашој привреди. Овај став се огледа у активној помоћи државе занат ству, које је у нашој приврслди одређени чинилац «а кога држава а рачуна.
_ Говорећи о политичкој припал
пости ванатлија, можемо _ рећи ла су она у свом огромном дроукључени у Народни фронт. због тога организације На-
родног фронта су дужне да се [ : 4 позабаве много више пето до
сада, облашњавањем занатлија“ ма свих привредних мерљ — које предузимају шародне власти. Ме ђутим _ оргапизације _ Народног фромта у Београду се пису ловољно анражовале на овом 8адатку. С друге стране, Удруже- | ње занатлија, са – свим својим | секцејама, треба да пружи пуну помоћ Народном _ фронту рада уклањања штетних утицаја разних, занатству непријатељских елемецала, а
Народне |
је
Х