20. октобар

"А

“

У ШКОЛАМА ЗА ои овесрАЊЕ РАДНИКА БОЉИ

6 ЈЕ Ур НЕГО ПО ГИМНАЗИЈАМА + ТО је средња. _ Мешовита школа за опште || "образовање радника у Земуну | /]

% У

_ Најбоља

по школама за опште опа ~ бразрвање радника, као и, у Школи за опште образовање намештеника у Београду. Наставнечки колективи ових школа ра, вмотртли су резултате рада иу тврдили да је залагање свих учени“а у овом раздобљу било веод залагања ученика гимна“вија и учитељских школа. На:“бољи радници и намештеници из | предузећа већином су правилно схватили своје задатке у школи, и поред свог залагања у прелу; зећима и устаповама самоодго- варно су се односили према ва| жеом задатку — учењу. ; нашкој штампи је већ неко_ ико пута писано о „радничким гимназијама“, Углавном се писа- до о радној дисциплини и жељи - ученика да у школи што више вауче. Мање се говорило о самом учењу и о стварпим резултатима ученичког залагања. ~ У току првог класификациовог пџернода ове школске године, за два месеца рода, ученици школа за опште образовање радника и "намештеника, постигли су у учењу значајне резултате. Најбоље резултате, н у учењу н у дисциплини, постигла је Мешовита школа за опште образовање радника у Земуну. У тој школи је у првом класификационом пориофу 63,74% ученика без слабих опфла, 20%, ученика са једном слфбом, 14,459% учелика са две и теи слабе оцене и 1,81% неоцењених ученика. После ове школе у Земуну, најбоље резултате постигла је Прва мешовита школа за опште образовање намештеника. У њој је, у току прва два месеца ове школске године, било 65,27% ученика без . слабих оцена, 14,58% са једном слабом оценом, 3,76% ученика са две н три слабе оцене и 16,44% неоцењених ученика. Поред ових двеју школа, добре резултате „су постигле Прва и Друга мешовита школа за опште образовање радника. У Првој мешовитој школи за опште образовање радника било је у првом класификационом _ периоду 59% ученика без слабих оцена, 21,20% ученика са једном слабом, 18,40%, ученика са две и три слабе оце"не и 1,20% неоцењених ученика. „У. Другој мешовитој школи за опште образовање радника било је 49,76%, ученика без слабих оцена, 34,49% са слабим оценама а 5,75% неоцењених ученика, 'се упореде успеси ових школа са успехом по гимназијама може се утврдити да је свест о потреби знања већа код ученика Школа за опште образовање, него код ученика гимназија, као и да су учезици школа за опште образовање одговорнији и упорнији у своме раду. Међутим, усптех ученика школа за опште о ње — радника и намештеника може, н треба, ла буда још боље, 2 то би се постигло. када, би »се: предузеле потребне мере, које су до сада делимично кочиле рад и бољи успех. Један од основних проблема у школама за опште образовање радника и намештеника јесте изостајање ученика са предавања, Том проблему треба убудуће управе предузећа ни сипдикално подружнице да посвете много више пажње. Ученици школа за опште образовање че имају радно време у предузећу баш у време одржавања часова, или су, пак, обавезни да остану на радној конференцији, или. да обављају неко задужењо у подружници, тако да су спречени да оду ва предавања. То се није сме ло дозврљавати, јер, ако је предузеће већ пустило неког ученика у школу, оно му мора омогућити, не претрпавајући га- никаквим другим задужењима, да редовно похађа школу, И не само то. Синдикалне подружнице и управе предузећа дужне су да контролишу одлазак ученика у школу и да воде рачуна да ученици никако не изостају из школе, Има предузећа и синдикалних подружница које нису схватиле питање потребе учења својих радника н намештеника, који иду у школу, Као питање колектива, већ се понашају као да се то њих ништа не тиче, јер наводно „они за себе уче“. Такав неправилан однос према ученицима имају Војна болница, Трећа рејонска задруга, Војно-трговачко предузеће, „Мажестик“, „Ју. гоштампа“ а још нека. Пример Мешовите школе-за опште образовање радника у Земуну јасно показује, да је, захваљујуи вези која постоји између директора - и наставника, Месног синдикалног већа и предузећа, као и захваљујући њиховој зазедничкој упорности, ова школа постигла најбољи, успех и одлично посећивање наставе, Директор ове школе. Зора Јаковљева, · у заједници са Месним -синдикалним већем, мобилисала је се-

вих дана је завршен први . (0) а . пернод

"жнице предузећа

кретаре подружница и руково-

, [

_НАЛИЧЈЕ АМЕРИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ |

меричка штампа и све радио станице преносиле су кроз

ри Трумана и папе пија хп'о милосрђу и свеколикој бри-

диоце културно-просветних КОМН- || зи за човечанство. У то време ма-

сија н заједно са њима успела да реши све проблеме школе. Тако управе 'синдикалних подружница, чијт радници похађају Мешовиту школу за опште образовање радника у Земуну, не дозвољавају · радницима-ученицима, да изостају са часова а кад изостају дужни су да напишу писмено оправлање. Из Да „Змај“ похађа школу 40 ученика, а секретар подружнице тог ' предузећа долази повремено у школу и проверава успех н радну дисиипличу ученика. Тако чини и секретар синдикалне подру„Телеоптик“. Поред тог старања о дисциплини ученика н њиховом похађању школе, управе ових предузећа пружиле су велику помоћ школама, поклонивши нм разна учила. Е

У школама за опште образовање радника и намештеника један од важних проблема, који претставља знатну тешкоћу у раду, јесте и неједнак ниво знања ученика. То се нарочито одражава у почетним месецима. Међутим, захваљујући снстематском раду наставника н ученика, та: проблем ће се постепено уклонити. Како ученици ових школа треба у школи много да науче, просветне власти су омогућиле да одељења не буду већа од 30 до 55 ученика.

Поред наставе, у школи се велика пажња поклања одржавању политичких и синдикалних предавања. Ученици показулу за ова

предавања много интересовања. С

Прошле године само две сто- |, тине радника и намештеника из београдских предузећа учило је, савлађивало градиво, прошићивало научне видике, припремајући се за техникуме, за велике школе. Ове године, преко хиљаде радника из београдских прелузећа изграђују се за успешније учествовање у изградњи сопијалиама у нашој. земљи.

Народне власти ће се убулуће све више залагати за обезбеђење нормалног рада“по овим школама. Наставници ће се свесрдно залагати да ове младиће и девојке уведу у истинску науку. Они ће се заједно са директорима ин инструкторима борити за што квалитетнију наставу.

Потребно је да се управе предузећа и управе синдикалних подружница ослободе погрешног схватања да ови младићи и девојке раде само за себе, треба да схвате истину да они уче за читаву заједницу па стога да им омогуће да уредно посећују предавања, као и да отклањају све ! препреке које ометају напредовање ученика, сматрајући се одговорним за њихове изостанке,

Ђ. С. С.

оцијалистичка, привреда

ла црнкиња Марта Ли Фандербах,

·" као и милиони обесправљених, гла

довала је и лежала болесна у по-

у стељи. Понели су је најпре њени

родитељи у градску, па затим у цивилну болницу. Двапут је узалуд покушавано да се нађе неко, место за њу. Гладној и болесној

ари и Ли Фандербах нису хте-

ли бели господари болница да спасу живот. Изнурена од упале плућаји глади, она је умрла уочи нове (године. Јавност је сазнала за овајутрагичан случај. И власти су

сазнаце. Али, оне нису ништа пре- ·

дувеле. „Пас чувар“ америчке демократије— комисија за испитивање антиамеричке делатности, и нико из Беле куће, није запитао зашто је умрла Ли Фандербах, нико од службемих лица није повео истрагу против белих власника болница који су свесно усмртиљи малу црнкињу Ли Фандербах. Случај Ли Фандербах није усам љен. Америчка демократија не пру жа могућности хиљадама црначке деце да похађају школе. А када и пођу тада су она смештена у

етар божићне посланице Ха

пехигијенске просторије без школског прибора и без квалификованих учитеља. Све то Ренкин—То-

масова, заиста антиамеричка ко-.

мисија зна. Али, она у име америчке назови демократије води хајку против оних _ белаца који друлују са црнцима мо који се 6оре против расне дискринације, за слободе Линколна и Рузвелта.

По схватањима. америчких „демократа“ демократске слободе не могу да“уживају сви. Колико је

ко антизмеричка хајка „пса чувара“ Волстрита захватила маха, нека послужи следећи пример. У Ва , недалеко од Беле куће, угинуо је пас неком црншу. Хтео је да га закопа на псећем гро бљу. Али, власник гробља, бељлац, успротивио се томе са мотивацијом да у његовом гробљу могу закопавати псе само бели господари. Упитали су после тога чланови Ко митета за расну једнакост овог чо века зашто је тако поступио. Вла сник гробља је одговорио: да сам обратно учинио белци — власници паса не би хтели да закопавају своје псе у моме гробљу им ја бих банкротирао.

Ето, правог наличја демократије „атомског века“ коју амерички империјалисти покушавају да наметну целом свету. К

| АЕ и ве „Бура у чаши воде“ рађа профите

Крајслајтер побегао на мистери-

озан начин из затвора у америч-_

кој окупационој зони Немачке. На уцистички ратни злочинци пуштењи на „годишњи одмор“. Мусолинијевом маршалу Роати отварају се врата затвора. Истовремено, четрдесет италијанских с" радника осуђено је на затвор у Вићенци, јер су учествовали у демонстрадијама против злочиначког атентата на Палмира Тољатија. Комунистички листови плене се у западној Немачкој... Тако отприлике изгледа сваког дана лице западноевропске демократије. То, међутим, није све. Не прође дан а да не искрсне понека крупна афера, — крађа државне имовине У Енглеској, шпекулације намирницама у Паризу, црноберзијанство на француско - белгиској граници итд.

Све су то, међутим, ситни послови у поређењу са недавно откривеном штекулацијом америчко енглеских бизнисмена. Енглески, белтиски и холандски капиталисти примити су својевремено из САД на име америчке „помоћи“ знатне пошиљке алуминиума и олова. шта су они учинили са овим сировинама7 Упутили у фабрикет Не. То би био и сувише једноставан и нерентабилан посао. Они су, као вешти бизнисмени, препродали алуминиум и олово америчким капиталистима. Тако је цена истог алуминиума, који је америчка вла да плаћала 16 центи по фунти својим кпиталистима, скочила на 35 до 40 центи. Уносан посао на коме су зарадили амерички и за~

СССР-а је одлично нполо_ жила велики испит другог 7 светског рата. Она је из ! њета изашла још снажнија него што је била — способна да сопственим снагама залечи ране на~ То несене земљи у крајевима које је непријатељ био окупирао им да 0- _ таџбини социјализма обезбеди гигантску послератну изградњу и технички напредак. Хитлеровци су у Совјетском Савезу делимично или потпуво уништили или опљач кали 32.850 индустриских предузећа, 1.876 совхоза, 2.890 машинских станица, 98.000 колхоза, највећи део станбених зграда, здравствених, културних им других институција и предузећа. Само жрајњим и херојским залагањем народа СССР-а могло се поново изградити све оно: што је рат уништио. Совјетска влада је, у току 1945 и 1946 године, до ситница. разрадила петогодишњи план обнове и развитка народне привреде СССР. послератном пјатиљетком требало „је обновити оне крајеве Совјетског Савеза који су пострадали у , рату,. требало је достићи м престићи предратни ниво индустриске · и пољопривредне производње. Ппр- 1940 години. Индустриска прои: ви задатак пјатиљетке је обнова водња СССР-а премашила је већ и изградња тешке индустрије и 1946 године за 20 од сто производсаобраћаја, јер је то предуслов за њу у претходној години. У октолаље уздизање целокупне привре- бру 1947 године, много раније но де. У индустрији, пјатиљетка пред- што је то планом било предвиђевиђа повећање продукције од 48 но, индустриска производња Совод сто, у поређењу са индустри- јетског "Савеза је већ достигла оком производњом пре рата. Про- |предратни ниво, За прве две поизводња обојених метала ће се по- слератне године изграђено је, 06већати за 35 од сто, Угља за 51 од новљено м стављено у погон 1.900 сто, електричне енергије за 70 од ' великих државних предузећа. сто, а машина за 100 од сто, Совјетска пољопривреда је 1947

Нови брзи воз

Петогодишњи план предвиђа пораст производње у пољопривреди за 27 од сто, у поређењу са 1940 'тодином, и знатно повећање производње артикала дневне потрошње. Продаја на детаљ државних

године — после суше у 1946 години — постигла предратни ниво. Совјетска влада, је, крајем 1947 године, у складу с брзим порастом индустриске и пољопривредне производње, -

срушила систем потрокарата, извела новчану и снизила цене, То су

и задружних трговина премашиће шачких 1950 године за 20-од сто продају У реформу

Показало се да ни западно| европски капиталисти нису велике наивчине, како су то мислили неки амерички пословни људи. Кроз неколико недеља иста сиро„вина, разуме се по двоструко већој цени, поново ће стићи у западну Европу. У даљем процесу трговине и шпекулисања порашће цена алуминиумским фабрикатима. Та неће платити енглески, бел тиски или холандски капиталисти, него ће то- осетити радници који ће бити присиљени да купују робу по далеко већој цени "него што је њена стварна вредност, |

Ова афера избила је у јавност. Диктатор европске привреде пол Хофман покушао је да је заташка причом о „бури у чаши воде“. До пустимо да је то бура у чаши воде. Али из те буре излегли су се профити, зарадили су и амерички и западно - европски капиталисти. У изазивању те буре учество вали су, по свему судећи, и владајући кругови Енглеске, Белгије и Холандије. Управа Маршаловог плана није тиме ништа изгубила. пол Хофман ће искористити ову штпекулантску аферу да притегне дизгине и појача контролу над тр товином и финансијама мартатизованих земаља. Он се није наљутио на своје западно - европске млађе партнере, јер и он ради >= сти посао служећи се само „за

конским“ средствима,

совјетске конструкције /

били први очигледни плодови свенародног социјалистичког такмиучења, за испуњење плана, СССР је то постигао за ванредно "кратак временски период, без икакве помоћи са стране. Економска независност коју је Совјетски Савез мостигао снажним темпом индустријализације у току 1948 године, и повећање обделаваних површина У пољопривреди, гарантују даље брзе и велике успехе. Укупна индустриска производња се, у првом тромесечју 194% године, повећала за 82 од сто. У другом тромесечју се индустриска производња повећала за 24 од сто — У поређењу са претходном годином, У пољопривреди је обделавана површина, у поређењу са 1947 годином, повећана за п милиона хектара,

Британски четворогодишњи план — сни_вање по дану

Целу недељу дана енглеска штампа је коментарисала четворогодишњи план Велике Британије. Десни лабуристи су тврдили да је било могуће израдити овакав дугорочан план само зато што Енглеска иде путем изградње социјализма. Почевши од службених лица па до разних фабриканата, сви су се разметали са мнотоброј ним цифрама које су садржане у плану. Енглески народ није притом показао неког нарочитог одушевљења, јер план не а нимало лепе перспективе, Бројке слу же, признао је Стафорд Крипе, само као илустрација. На крају, нема изгледа да ће се бар годи-

шње следовање сланине од 1,440.

"грама повећати након четири родине, | Енглески грађани мисле данас како би заменили апотекарску вагу са кантаром. Следовања масти, сира и масла у Великој Британији, која није искусила ратна разарања као земље континенталне Европе, стално се смањују, — мере се апотекарском вагом. С друге стране у рату се нагомилала роба У радњама, али мали људи не моту да је купе. То обиље изгледа са мо као лепа прича за децу. Међутим, произвођачи ипак траже од владе да укине систем тачкица. Ако не могу сиромашни да купују са тачкицама, тврде фабриканти, нека онда купују текстил и обућу они који могу. Ако су животни "трошкови поскупели за 85 од сто „У поређењу са 1938 годином, то не осећају богати и њима треба прутжтити могућност да се снабдеју сваковреним предметима за време остварења Крипс - Маршаловог плана. Четворотодишњи "план лабури· стичке владе, израђен према одредбама управе Маршаловог плана, не предвиђа ни повећање капиталних инвестиција, нити повишење животног стандарда, док ће радници морати да раде још упорније. Но, зато би требало да фунта стерлинга, после долара, по стане нова дефицитна валута у западној Европи.

Истовремено, када је лабуристичка влада објавила четворогодишњи план, настојећи да блефира енглески народ, објављен је и један досад неуобичајен извештај, У коме се покушало да дочара британским грађанима економска

ситуација у оном случају када не би функционисао Маршалов план,

Да није било америчке „помоћи“, уверавају аутори извештаја, номска ситуација би била необично тешка. Јасно је да се могу на прсте избројати енглески радници који то верују. У то чак сумња и

еко-

група конзервативаца који се 60ре против америчке Прошла су и у Енглеској времена

експанзије

када су се могли безбрижно читати

пустоловни романи Конана Дојла ве мислећи много: на: данашњицу,

= |

слољиовлнтички догвија

"нових, те послове вршиће

Извођење и ко _ ришћење водоводних уређаја

оред других одлука, понесених на Тринаестом редовном заседању Народ ног одбора града Београ донета је и одлука о изво

ту и коришћењу водоводних еђаја. А У је су радове око спајања "имања (зграде, баште и одру. го) са водоводном мрежом могли изводити Градско инста латерско предузеће и колек

тиви занатских радионица. Убу дуће, Градско _ инсталатерско предузеће изводиће радове са мо на водоводним уређајима у

зградама. ; Што се тиче одржавања спо | јева преко „улица и извођења

ис

кључиво Градско предузеће за водовод о своме трошку, _ ДОК

оне спојеве који улазе У имања одржавати, такође, пре дузеће за водовод, али на те рет власника имања. ·

Предвиђено је да се обрачу ни утрошка воде врше преко

"водомера који набавља, уграђу

је н одржава искључиво ,Град ско предузеће за водовод. није је било дозвољено да по једини власници имања имају своје властите водомере, који су махом били ненсправни, а контролу над њима није, нико вршио. Улотреба разних систе ма водомера доводила је ло то га да два потрошача са истим утрошком воде различито пла ћају воду, што би само ишло на терет: Градског предузећа за водовод. Да би се то избегло, убудуће Градско предузеће за водовод уграђиваће нове и за. мењивати старе водомере онима који ће имати правилну 'овет љивост притиска воде. А Одлуком су још предвиђени“

и прописи о врстама материјала

који се сме употребљавати за кућне водоводне уређаје и о начину пројектовања и и

ња радова на тим уређајима. Прописано је каква одобрења треба издејствовати и ко има право да „изводи радове како на новим уређајима, тако па на преправкама постојећих. На тај начта, избоћи ће се досадања појава да су водоволни уређаји били подовољних димензија или је улотребљаван _ непрописни материјал, што је све, у крај Њој линији доводило или — ло неуредног снабдевања грађана водом, или до узалудних губита ка воде, скопчаних са великим трошковима око оправки.

Предвиђене су и одредбе Ф заштити водовода од вечисте воде, то јест од сваког спољног загађивања, које се проузрокује неправилним извођењем кућних водоводних уређаја.

Пошто у Београду има изве стан број домаћинстава која и мају два споја и могу да упо требљавају речну и пијаћу воду, Хигијеноке заштите воде од лучено је да се укину сви сло јеви са речном водом.

абог

5 милиона квадратних метара, стан-

кивот и РАДУ СССР ож. 7

#7 ПрИТИРОНТЋР

Даљом механизацијом пи усавршавањем агротехнике, совјетска пољепривреда је подигнута на виши нивое, не само екстензивно, већ и по своме интензитету.

Трговина СССР је бележила. У току 1948 године сталну узлазну ли нију. Тако се у првом тромесечју повећала продаја хлеба за 72 од сто, шећера. за 170 од сто, вунених и памучних тканина за 44 од сто, Жуповна моћ рубље је порасла. за 41 од сто, а стварна награда радника и плате службеника за 51 од сто. У другом тромесечју 1948 године повећала се продаја хлеба. за 50 од сто, у поређењу са истим периодом претходне године; продаја масноћа за 29 од сто, продаја кожне обуће за 31 од сто. Жуповна, моћ рубље непрестано расте. ј

Број радника и службеника, СССР-а, запослених У индустрији, грађевинарству и саобраћају, порастао је у току прве две послератне године за. 4,200.000 људи. Број нових радника и службеника СССР-а је у другом тромесечју 1948 године био већи за 2,200.000 људи у поређњу са другим тромесечјем 1947 године. Сама та чињеница је уствари огледало социјалистичке економије која не зна за незапосленост и кризе. Стаљинска, пјатиљетка. посвећује велику пажњу изградњи и обнови станбених зграда у градовима и селима Совјетског Савеза. За прве две

послератне године обновљено је и за

изграђено 19,000.000 квадратних метара станбене површине, 1947 године је, у крајевима ослобођеним! од немачке окупације, обновљено

бене површине и подигнуто 370.008 кућа, по селима и мањим местима, Темпо изградње станбених зграда, је 1948 године снажно појачан. Опте благостање, које је резултат свенародног рада, ствара, услове за је брже испуњавање задатака стаљинске пјатиљетке,. Мнепиратор им организатор свих ових победа је Комунистичка партија, партија Лењила и Стаљина, Она, је аутор плана. Она је повела, совјетски народ у херојску бор-

бу за остварење пјатиљетке. Бољ-

жеевичка партија је, ослањајући се ма, масовне организације радног народа, на совјете, одборе, колхозне активе, Комсомол и друге удесетостручила своју снагу у овој гигантској борби. Најлепша потврда активног и стваралачког учешћа народних маса у остваривању послератне пјатиљетке је општенародно социјалистичко такмичење које има за циљ да још више убрза уздизање совјетске привреде, да повећа продуктивност Рада, и да Петогодишњи план претвори у стварност — за четири године. Сва предузећа, фабрике и заводи, који учествују у социјахистичком такмичењу, воде енергичну борбу за надпланско снижавање прсизводних трошкова и за појачану штедњу. Тако су се, на пример, индустриска предузећа мо

скве и московске области обазе-

зала да ће у прошлој, 198 гози-.

ни, уштедети 2 милијарде руз:ља преко плапа. М ове нове, „анпланске милијарде, биће употре љене за што брже остварење и премашивање

стаљинске пјлатиљеке. |

јетске привреле све више жује Совјетски Савез непосредним дацима практичне мунистичког друштва,

Моћни послератни развитак сов' приоли-

изградње козаснованог на принципу: „Сваки према својим способностима, и свакоме према потребама“,