20. октобар
ФИСКУЛТУРА
њ спот
9 својој важности. за физички [ развој наших људи лака, атетика долази на једно од првих места међу сви м спортовима у
_. тетем фискултурном покрету, Кад се
има У виду ова чињеница, несхватљизо је зашто је ова спортска грана била до прошле године у Беотргду сасвим запуштена. Међутим, у прошлој ТОДИНИ, лака. атлетика Београда направила је велики скок, свој највећи скок до сада. Али, и поред видног напретка лаке _ атлетике у Београду током 1948. године, данашње | стање овог спорта у нашем главном граду углавном не задовољава и налаже хитно решење низа атлетских проблема, што би омогућило омасовљење и подизање квалитета, београдске втлетике. Прошлу годину започела је атлетика Београда са десет секција. Овај број изгледао је нормалан за Бео– град. Он би, свакако, био нормалан, да је тих десет секција радило током целе године. Међутим, стварно су раЖиле само две секције: „Црвена звезда“: и „Београд“. Нешто врло мало фадила је секција „Железничара“, док
# су остале секције постојале само на
патиру. Ово је дошле кто последица аказног схватања атлетике у неким београдским друштвима, која су за реферснте атлетских секција одређивала опе људе које нису имала где да употребе. Зато се догодило да У граду од 350.000 становника раде само две секције, па н оне са веома малим бројсм активних, регистрованих чланова, Највише је радила секција „Црвене твезде“. Ове године „Шрвена звезда“ је дошла у ред наших најбољих екита. На кросу Србије њена екипа заузета је прво место, исто као и на првенству Југославијо у трци на 4.000 тметхра. У · куп-такмичењу „Црвена звезда“ је испала тек у полуфиналној борби са „Загребом“, углавном због векомплетног ваступања и губљења палице у штафети. Атлетичари „Цр„вене звезде“ имали су сјајних ре– зултата, као што је хитац Јефтовића У бацању кугле 14,93 метара, затим резултат Илића на 1.500 метара 4,00,8, ва Пецеља и Попова, који је на првенству Србије заузео четири · прва места.
Али је „Црвена звезда“ симала и низ недостатака. Није поклоњена готово никаква пажња женској секцији, а малс се радило и с подмлатком. Секција је имала свега 60 чланова. Колико је 083] број испод реалних могућности, лака се може оценити кал се зна да „Л(рвена звезла“ треба дз ради са 10.000 београдских студената ми још дллеко већим бројем средњешколаца. Овзкав неуспех у омасовље_ њу донекле оправдава | недостатак стручног кадра, али то није одлучујући моменат.
ЗА. Ј
О ИРАНУ
ЈА.
| ;
лаке атлетике у Београду
,
Секција „Београда“ је пример како брзо може да се уздигне једна екипа и колико још много пеоткривених талемата има у Београду, Атлетичари „Београда“ појавили су се тек на Кросовима и систематским радом, скоРо без икаквог руководства, постали су једна од најбољих екипа! у земљи. Нарочито је врло добар рад био са јувиорима и са женском екипом, Недостатак је атлетске секције „Београда“ што није обухватила — својим радом радничку омладину и домове ученика у привреди, одакле могу да се појаве многи таленти,
Тако су радиле атлетске секције београлских друштава током прошле године. Лако се може уочити да овако мали рад не одгоззра стварним могућностима нашег главног града. За ово има и неких објективних тешкоћа. Недостатак“ терена, _ лакоатлетских стаза, бацалишта и скакалишта јесу најтежа питања развоја атлетике у Београду. Београд има само једву лакоатлетску стазу, ма ла је по плаку требало да мма већ пет, Уколико вису постојале могућности за изградњу „тих пет стаза, могле су да се граде стазе на пољанама, којих у Београду има доста, Сем тога, на је-
диној стази у Београду, на стадиону _
„Црвене звезде“, . није мотло бити неког систематског рада. Зато се у 9двој години најозбиљније поставља
питање изградње лакоатлетских стаза. Овде се мора користити помоћ — Народне омладине и Народног – фронта, што у прошлој години није био случај. '
Други веома вгжан услов за правилан развој атлетике јесу – такмичења, којих у Београду од ослобођења није било довољно, нарочито не пропагандних јуниорских и сениорских такмичења, Међутим. познато је да управо пропагандна такмичења треба да послуже као извор нових талената. По. требно је организовати такмичења низ недеље у недељу, кадгод постоји слободан термин. .
У вези с такмичењима поставља се и питање узорне организације судиског апарата. На већини наших такмичења организација није била до= бра, углваном због рада на брзину Сем тога, ни судиски апарат није био На висини, Данас Београд има на па. пиру 43 лакоатлетске судије, а уствари, само неколико активних, који долазе на свако такмичење. Велики број лакпатлетских судија није се ни до данас активно укључио у фискултурни покрет и не ради у атлетским секцијама, Важан услов за напредак атлетике у Београду десу реквизити. – Прошле године још увек се натезало с реквизитима ' Међутим, познато је да ми још увек не можемо имате довољно
БЕОГРАД __ БИШЊИЧКА 25
Телефони 20-568, 28-777, 28-745 |
Промнмзводи :
Све врсте вунених тканина, . ћебад и чешљано вунено
предиво
[ |
атлетских реквизита. И за то је потребно мало више сналажљивости. Као пример може ла послужи наш стари атлетичар, Јаша ОБаков, који је сам израђивао скоро све реквизите.
Ни сам атлетски одбор. Градског фискултурног одбора Београда није био на довољној висини. Ма да је било и залагања појединих _ чланова одбора, многе ствари остале су нерешене. Треба напоменути и да одбор није нлилазио на помоћ својих виших форума. Да бн атлетски одбор одговорид свом задатку, он мора имати стални увид у делатност атлетике у Београду. Међутим, до данас се још увек не зна колико активних атлетичара укупно има у Београду. – Исто тако одбор је радно без плана и без много везе са стварним стањем на те~
Електричну енепги у треба рационално користити
ре извесног времена, бео градска „дневна штампа донела је наређење _Бео градског електричног предузе ћа, да се у одређене сате пре ко дана не сме употребљавати нити користити електрична енер гија у термичке. сврхе. За пре кршај овог наређења предвиђ» не су биле оштре казне. Енергетски извор београдске електране, располаже — таквом количином електричне енергије, која апсолутно може да одго вори потребама Београда. — Но, она може да задовољи само у једном случају, ако се користи рационално, У обратном случају то јест ако се она користи неравномерно, не може да задовољи потребе Београда. Као прилог овоме може најбоље да послужи то. да је ово наређење о огра ниченој потрошњи енергије ло шло у време хладних дана, то јест каца се енергија корсста ла нерационално. Јер, многи грађани, као и велики број пре дузећа и установа, није се на време снабдео огревом, ма да је за то постојала могућност. И сада, када су дани захладнели, сем већ уобичајеног коришћења пегли, решоа и тако лаље, ко ристиле су се електричне греја лице. Тако је дошло до тога да је у неким часовима дистри бутивна
станица · Београдског
М
" Ко ће освојити шаховско
рену. Један од првих задатака атлет-.
ског одбора је да створи још најмање девет атлетских организација по
друштвима, како би Београд на про
леће ове године могао имати бар преко хиљаду регистрованих 3
У овој години морају се ликвидирати кочнице развоја лаке атлетике У Београду. Треба што пре приступити изградњи објеката, оформљењу већег броја секција и клубова, организовати што већи број такмичења, решити пи~
атлетичара. ·
тање организације ових такмнчења и.
сулискогт кадра, решити питање рекви-
- зита, обезбедити тачну евиденцију ак-—
тивних атлетичара и приступити планском подизању стручних кадрова. Ре. шењем свих ових задатака лака атлетика Београда може да достигне високи ниво,
електричног _ предузећа _ била преоптергћена толико да њене машине често нису могле да издрже олтерећење, тако да су се квариле. Тај квар је доно спо највише штете баш тамо где је електрична енергија требнија, у индустрији. био, на пример, разлог долазило неколико пута стављања, саобраћаја.
Због свега овог, Београдско електрично предузеће — морало је издати наређење о ограниче ном коришћењу _ електричне енергије у одређене сате. Ова предузета мера је умно гоме користила београдскј елек трани, јер, нако није вршена систематска _ контрола, _ преко електричних марила је устаповље но да су се грађани придржа вали те наредбе. Наравно, било += то обрнутих случај ва. Такве несвесне грађане ор гази су, изузимајући случајеве где има болесних, мале — деце итд. кажњавали укидањем стру је
најпо То је што је до обу
па ЛЕ
Ут
Због разумевања већине гра ђана дошло је до _ смањења ограпиченог времена потрошње. Но ипак, да сг то ограничење и сасвим повуче, требало би да грађани себе васпитавају та ко, да електричну енергију п даље не користе у сате који су најкритичнији.
. њеница јасло гозери 0 сталном
Ри ки 27
Уртарена Шшумено- по зузеће
оевњефооооооо о...
„Тожећић |
па а аи аон а. па а виа ние платили ипгогат" т
Сарађује ; | Мељелничке поагове, Т. Т. ступове | Ка ији Јелове и омпекове даске, штафле ИТД. пи ес
Јећове тесане Педе, „Вих димензија, Јелове јасболе, буков огрев и Креч
5
“
ње ти бо ари а аб а ње 4 а 4 ба а ве а 4 ар а а и 4 тв Маи и Ори сре и вв Њу с 4 тамо мета о у у а у о а а а у 4 а
Фет грма 10 погде гвећини ! _ Чистоћи је локоз колторе !
| р--
11 АЈ
првенство Југославије
етврти шаховски _ шампионат
Југославије ушао је у другу.
псловину, али још „нема #с-
кључивог фаворита за прво место. Го-
тово са сваким колом ситугција у табели се мења, тако да воћство прелази из руке у руку. За ан од шампионата играних „прошлих година, овоћа пута Трифуновићу прво место не угрожавају само Глигорић н Пара, већ и други такмичери. Бол та зина~ претку нашег мајсторског кадра, нарочито његсвих најмлађих чланова, ол којих се појединци кослитстом игре све више приближују ппрамима земље. Прошлотодстињи | државни — прегим Трифунсвић и Глиголећ после девстог кола, тојест при прелазу У другу половину турпира, нашли су се са Ра: баром на другом до четгртом месту, пела бода иза водећег Плрца, Трифуповић је и овога пута показаа одлике своје игре, као познавање теорије са својим властитим појатаињи= ма, спретност при преласку у завршницу и тачну игру у самој завршни“ ци, Али риделе су се им поједине слабе стране и игре, и то у нешто појачаној светлости. Тако, на пример, не сналази се добро против ногих или њему непсзнатих варијаната у отварањима, као што се догодило у партији са Хорватом. Надаље Трифуновић ретко заплиће игру у толикој мери, да би девео противнике у положаје где би они могли псгрешити. Можда би му у том погледу користило детаљније изучавање партија пекадгшњеру светског првака Ласкера, који је доста пута мн у безизгледним положајима умео да пгђе путеве добитку, У сваком случају искуство са овог шамписната ће Трнфуновићу помоћни у његовом _ даљем шаховском усавршавању. Интернационални мајстор Глигорић имао је слаб старт, а затим се низом победа уздигао међу најбоље у табсли. Одлике су му дубока и снажна нгра у појединим фазама партије, добро спалажење у заплетима и ванредна борбепост. Слаба му је стра на што неки пут не зна да одреди моменат, кад из напада треба прећи у одбрану. И на равијим турнирима му се дешавало да због тога непотребао изгуби пола бода, нарочато у сусрету са равноправним и Искусним противницима. Као Трифунсвећу, тако ће ни Глигорићу овај — шампнонат бити значајан путоказ за даље усавршазање стила и технике игре. Велемајстор Пирц избио је у воћство па крају прве половине шампиноната, што је доказ да је псново лошао у велику форму. Бори се сталожено, енергично п предузимљиво. Снага му је у трсжењу — сопствених путева у отшарању, па је теорији дао
~“
· пуном
низ значајних доприноса. У партији деветог кола морао је као | црни У краљсвој индиској одбрани да се бори против пластите варијанте коју је применио Андрић, против тзв, Пирчевог спстема. Ипак се Пирц добро снаштао, ксристио _ једну — непрецизност противника и победио.
Одлеми старт дао је хрватски пр. век мајстор Рабар који је, као мн Трифуновић, у првој половини турнира' остао непоражен. Његора побе-
'еда прошлог 'лета на турниру у Рога-
шкој Слатини и успешна игра у државној ескићи на међународним — сула доказ су његовог видног напрстка, И, раније је он важио као одљ личан теорстичај им стратег, али није имао у довољној мери борбености ни самопоуздања, Међутим он је тај не-
„достатак у пуној мери савладао, што
се види по његовим последњих резултатима, као што му је лепа победа над. Пирцом, у трећем колу шампиона. та, 4
Љубљански мајстор Пуц стајао је неко врсме на челу табеле н потвр< дно своју високу класу. Има орнги. малан стил игре, који је и на овом турниру дошао до израза. Слаба страна му је што прелази у напад и онда, када ситуација за то још није Зрела. Због тога је и изгубао водеће место у табеди. Јаношевић по стилгу игре најближи је. Пуцу. Имао је одличан старт и чинило се већ да је један од најозбиљнијих _ конкурената па прво место, али услед рискантних концепција изгубио је два важна бо да. Мпак се сн и даље налази међу најбољима у табели, По свом пласма. ну мајстор Ђаја чини прелаз — од трупе водећих према онима у среднни и на дну табеле. Показао је свежу и полетну игру. Да има ваше турнирског искуства, могао би заузети и видније место у ранг-листи | наших мајстора,
И сви остали такмичари боре се снагом за што бољи пласман, Међу њима је и најмлађи — учесник турнира Андрија Фудерер из Суботице, који је рођен 1937 год. Ремизирао је са Ппрцом и _ одличан отпор пружио је Глигорићу. Фудерер се, лако сналази у заплетима, а велику уметцост показује у спровођењу на. пада. р
Даљи резултати шампионата очекују се с највећим интересовањем у целог купној нашој шаховској јавности. Доказ је м вапредно велика. посета публике, међу којом је — свакодневно знатан број љубитеља шахиста из уч нутрашњости, Било је мн неколико кор« поративних посета турнира, Тако ће у недељу, 9 јануара присуствовати три. наестом колу шампионата омладинска екипа смедерског шах-клуба „једине ства“,
Грађани
И
да Београд буде чист и леп град!
Стављајте отпатке у одређене
корпе !
Набављајте канте и само у Њих бацајте смеће!
,
Не растуџајте материјал јер 08 прља наше улице!
Управа за градску чистоћу, Београд: Мије Ковачевића ул. 4. — Телефони 42-738. — Пошт. фах 128. — Буџетски акредитив код Народне банке ФНРЈ Централе НРС седиште 101 бр. 053031
за
партија 500/1. '