20. октобар

та а ка нем ај

Д се брину о а. ји Бер:

| мре од глади на а блокаде“ ита, Тако је свакога дана америчка штампа штала своје читаопе. На крају, осредњи

Америкетац, могао. би помислити како зам-

| стагтрађат Берли по прелују. јер су 6 | антло-америчке ок "а власти побрину

ле да их снабдеју путем „ваздушног мост.

еђутим, погледајмо ако изгледа ово

лоброчаистро ч на који начин се врши снабдеваљње. Ко плаћа трошкове за издржавање ваздупигог мостаг На геродроме у запад-

ним. секторжуја Берлина стиже роба америчким но енглеским авиопима. Робу преузимају амерички и епглески офииири. Мноти од ових службеника добро. су се свашли па

послу. Овт не иораручују робу дпректно у

„ месацине чето је, у већиви случајева, продеђу на прној берзи, јер се то боље реп-

тира. Тако су енглески официри ва аеро-

дрому Темпелхоф продати осам он по хиљада тона угља та црпио бераи. Слично, се

“ дешава м са осталим животтим памирницама. Цртоберзијатство се развило до те мере, да су англо-америчке окупаџионе власли биле трисиљене да ухатсе пуковпика Брукса. Један ауковтик = Брукс ухапшен, стотине других шпекултиту. Број итекула-

ада се говори о могућно- | тивних махинапија порастао је нарочито

стима одмора и опорав- откако је заведета Клејова марка у запал-

ка зими у туристичким | лим секторима Берлина. Према тровереним местима, а поглавито у наштм|ј подацима 30: милиова марака палази, се у премофилким местима, ода се плегалљим новматим трашслкишуама. ' песумњиво. мора ммати у виду да је тај боравак у местима та пртогорском приморју и Боки Которској појљељшн им са највњ шље услова да се посетилац у њима езиста оријатно осећа:

у Таком оимских месели у Бока Которској радиће у најпоанатијим _ туристичким _ местима сва удобни хотели, Тако је У Херпегнов“ мм отворен хотел „Бока" са 614 кревета, а у _ Италухотел „Итгало“", који има 60 кревета, Оба ова хотела су 171 категорије н пета тунот папсиона. излоси ол 135—180 динара дтев

Будва (7

Рака у туристичким местима Црне Горе

Доброчинство америчких експаноиониста — одржавање „ваздушног моста“ —- има и своје друто лице. Бпесиаа плаћа месечно

Још на Потедамској конферентији три ве-, лике силе су решиле, поред осталог, да се Рур стави под међународту контролу. Међутим, империјалисти су схватили и протумачили међупародме обавезе, парочито појам међународне контроле, на патип који њима највише одговара. На сепаратним лопдон-. ским конференцињама претставници запад вих сила, мимо Совјетског Савеза, решава“

но, од чега чланови _ смилтклта би : : Е имају повластицу, кад су: чај оу о судбини овог једншственог „ратног годишњем олмару, од 95 од сто, | арсенала“, Коначно, пре извесног времена,

Даље су у Херисгновом отворени [~ категорије „Рудник“ и „Топола“, и то повн са 34 кренета а други са 27 кревета. У

западно-европски | релкинонари _ прихватили су диктат САД и донели. такозвани окунацисни статут за Немаику, у коме се говори

Котору рале хотела „Вардор.| да у Ругу треба завести ом међунаролпу са 30 кревета но „Грац“ са 16| власт“. Успоставу „међупародне влости“ у кревета. « Руру тајбоље чтлуструје неколицо примера. 1 У иртогарском Приморју исто тен отне и Ц

· У ла тако отворец је мићав сиз хоте- || рит етглески капиталљисти држе у

ља У Будви радт током _ целе |_ својим рукама девет десетина пиватаавак

зиме хотел „Будва“ са 16 креве мачке троштвоање 'углив, тринлест двадесе„: 7 у и + ђ “Печ Г 5

рата „Могрен“ са 50 кревета. | сина лизпица, седамилест двадесетина чеПетровац На Мору може ла .

прими амотам број корпсника то- лика по гвожђа. Осим тога, оти контролишу тег одмора и преко зиме, пелокупту тривресту бизоније. Окуташнони јер је отворен хотел „Сутјеска“. статут не треба само да санкинолите по-

са 50 кревета. цапсног „Созина“ са 15 кревета, а у Улцињу хотел „Република" „са депандансом са укупно 90 кре вета.

Ала у Црној Горм вије кори шћење _ годишњег одмора сведе-

умору ради

стојеће стање, него да западну Немачку претвори у војно-економско попришкте амерачких _ екопанзнониста, „Уствари,

успостав~

— великодушни а б Ма аперичк

ЈИ | експанзиониста ЧЕ 7 е Ри а | езтих газа пезст пекогоаа бита. ва ва о чолржаване пир Да тавију ла ба таокеж

Окупациони статут и међународна контрола Рура

п ЈУ а

против Пи

и 750. хиљада долара; друга него претста

ни тропкови око | палржавања иако она дар тркаћег коња, ин | моста износе месечно м око- "100 милиона ва- | одредила је тачно Н „соптјалиста“ ; | падних марака. : Траштов ба песумеснао по- _ це ичке,. -- ла ЕУ кај

урт убудуће. |. а | Амгло-американии к ве помишљају да рете берлипско шетање. Шта звше, опа су! за

помоћника генералу Пе од 1 тичког пуковника Линдбе дајући му | дужносл да се бави бари нек запали сектора Берлина. Убудуће Линдберг, који је одржавао уске везе са нацистичким функпцлонерима, Ре са фелдмаршалом Милом, вршиће контролу снабдевања Берлина „ваздуштим мостом“. Ко је УМРИ На. то довољно јасан одгосор даје једна фото"прафија објављене у листу Кине цај_ тунт“ на којој се види овај амерички пуков| вик у друштву са ратним злочинцем Мил-' "хом, по чијем су. наређењу. бомбардоване стотине градова у западној и. источној Евроли. Клеј и Линдберг змају свој посао, јер стварни циљ одржавања ваздушног моста, као што је писао један амерички лист, је сте обезбеђење пирофита суеритаим ваздухопловним ш петролејским компанијама. Минимални годишњи трошкови за олржавање моста износе 500“милиона долара, ПРЕ вгахухоптовне и петролејске омпашнике извући ће из тог посла прилично велике рофите. У том се састоји дејство благодети

_ ландске краљевске куће петролејској компанији Батавија. То је пон учити само ма тај начин да се "разбије Еј угуши. ослободилачка | „покрет, тадонежавског нај

(67 усудили, иако су потомци холапдоких

пир . да нападну 80- милмовски народ: 6

логегаије. "Може изгледати чудно, али ]

истина што пише један аутор: „На сваког мужа. женпу и дете Енглеске долази по де-

сет колоницалних. поданика шрне, дрвене и

жуте расе. На сваки „зкер француске тера"

торије долази 20 аксра француских колонија

и протектората. Површина Штаниј; с чути

једну | трећину површине њених колонија,

површина Португалије — једну двадесет. трећиту, авовршиа Белттје осамнаести део“.

Такав је случај! и са Холатаијом.. На сва-

"ког Холанђанина | долази #18 Индонежана,

| Западно-евролске државе су патуљци у по-

ЈУзавеке са њиховим колонијалним поседима, .„Џа ипак патуљци, и то не сви — само колоамеричких експанзтониста коју ву пружили _ нијална буржоавија — усуђују се да напаграђанима западних сенора Берлина. дају мдогсмилионске народе у колонијама. | То се дешава, међутим, због тога што су колоније лругостешених држава, као што је Холавди!; Ба, постале густвари колоније јакик амперијалистичких земаља. Разуме се, холандски агресора се не би усудили да · нападну Ипдонежаноку Републику када иза

њих не би стајали моћни амерички монополи.

Већ 1943 године бивши амерички мини" стар спољних послова Хал намерно је магло-

љање „међународне « власти“ у Рурској Области значи давање свестраних овлашћења

агресивлим америчким мопополима.

"У замену за тамозвани окупашпиони статут, нематин народ добио је америчку „помоћ“, западна Немачка добила је право приоритета у „обнови“ међу земљама учесницама Мартшаловог плата. Помоћ је изазвала разочарење, што је признао и Шумахеров лист „Социјал-демокрап“. Првенство обнове западне Немачке изгледа тако, да бивонална мотика ибуустраија. не добија потребне опровине т уређаје. О свему томе, о благолетима америчке помоћи пише чак и со-

САД. Тада је америчка влада јавно говорила „да се бори за независност колонија, чак је дозволила да се то пачело упише у Повељу Уједињених нација. Али, између

"урези «а дела у САД постоји велика разлика. У одређивању америчке спољне политике већ дуги низ година ољтучују војно-поморски кругови, који су 1947 године патерали владу да тражи право искључиво контроле над острвима Тихог Океана,

Амоту км Ју кји рата сета см

- : Потисак и А н ВОМНУА] 4 пи ехо пеге ; о лему

зије. Преко холандских агресора они намеравају да затосподаре свим богатствима Малајског Архипелага. Зато су претотавутии емеричке владе у Савету безбелности тако лицемерно и равнодушто прешла цреко холавдске апресије на Итлонежатску Републику. Но, пако холандски патуљак уз помоћ амерички ратне машине папада та Имдонезију, партизапске борбе се развијају и на Јави и на Суматри. Једнога дата патуљку теће бити, места ни у Холатдији, а камо ли на нидонежанским острвима,

после

От

токи бидтец „Си љискем

У |

другог

и Раде р |

тима ово: штва у западној Нематоој може се само упоредити са стањем које је владало у Трећем рајку. Они који су у Трећем рајху и у

| рату зарадили огромне капитале сада се богата на рачун осиромашења народа“, Увођење ЗА ут статута и „међународне власти“ у Рурској Области још више ће повећати белу народа у западној Немачкој, ај повећати профите англо-амернчких капиталиста и немачких мопополиста,

приавимин сло“ Пи

а ок зеље

енергије рдвостручи. Недалеко ол Гсо

во само на боравак у примор- : . ским местима, И у планинским ра ле године је град Торхи Хх животи рАДУСсССР_ВР жЖ ког изградиће се ускоро | гигантска - н некадашње Њиокви | Мовго~ хидроцентрала. пределима на тростравим — зим- + - у ле род — прославно своју 725 ' Раднише Горког су прихватили тб-

ско = спортским теренима ми У добити ваздушним „бањама, 'одмор наших трудбеника током Зи ме ствара им више смаго и елана за чова препнућа, оп их освежава нв окрешљује, Нису пуно

"родитињицу. Као и мноти други руски градови, Горки с пијететом чува стоје тогобројне исторвске старине. Многа туаине свога града еоса

уимена вчаменпитих сопијадних радника, с револушвошара, баттовиовоћа, миучвика м горске планине шепроходне гу- | писаца — имена људи који су се родуре током зиме у којо ме ба... дил. живели м ствтрали у Горком. могла нога неших туриста да |у бл6, онај веже индустрлска и тржађе, То су израаити омучарожа ковачки псптар — ка векајлкошњих теретт и богати колоратурне пе ОИ ле У с а где се на године ~ годи- «својом прошлошћу; Горкн је постао ну омогућава све више посета Сењ У дониај мери -- пон нјеле туриста по преко зиме. Тако је у ском влашћу. Довољно је само“ сетити ПТУМОВИТОМ | КОСА ПИСАО храју се реза које је изговорио претседник ове зиме отворен у самом Ко- Државног планског комитета _ Савета заштиту велики хогем „Бјеласи- министара ОССР-а, Николај Возтесевна , један од, вајвећих хотел— ски, ва предизборном скуту бирача у ских објеката У Црној Горт и Гориим 1 фебруара 1946 године — ша највећи Обфекат такљзе врсте ко- да човек створи јасну третстату , 0 ја је у тој Републици подигнут отромтом значају који Горки има за након ослобођења, Хотел „Бје- пео Совјетски Савез: ласита“ у Колашиту има 94 со- |- __— Трах Горки је у шсторији ватег бе са укупно 150 поревета, Сале редничлост покрета | бло н остао хвр. уређај хотеља па три спрата РЦ ома ин Лењата-Стаљата. За врећава „удобан бо у ње- ме али месту рата Горки је блао му. рату: па прае та наше совјетске отај не. Треба само напоменути да Колашин је стециште прногор идинни, инжењери от еј ваа а ских смучара и низ њега полазе граља Горког наоружади Нрвењу зрмимноге смучерске екипе та" окол ју хиљадама авиона, десетинама | хи. не терене. На двадесет киломе- љада тенкова, топова ш аутомобила. тара од тога места малази се Радинии, инжењери то специјалисти дивмо Биогралско Језера, уо- прзаа Горког, шронзвели су у току квирено разноврсном „Рустот у- рата ња десетине милиота комада најМЕ У томе крају је раззичтије атунмције, Када би се та добар лов та дивљам, као м Мупикиа | разномсрно „расноделила““ Р о « према, бројном стању Њелокупне пе-

У дурмиторском крају – бораван зимп сво више претставља. дивну прилику за освежење У, тако ретко виђеним нлантисирм мн У Шавнику преко це ле зиме ради хотел „Обнова"јса 156 кревета, а путници, жоји сте жу возом у Никшић, у прекоћити „у тој, приогорској граттрспиим рачнаје путева У „хотелу · „Јаворак",

; Одлазећи на Калина. олтор првих длака, ове тодтне 'у' тури- ! стичко места Црне Горе, трулбе киши“ ће заиста ватћи па удоб-.| "пости, које су _карактеристичне

у "АпиМ турикттич аи местима М ' ! осетити кеко се боравак. током зиме у њима претвара у правилно нокоришћен одмор # како их | такав одмор А “ а. опорав-

5 Ки Пе, 7 ; ЕЛ.

жњу даљем

ског рата налазила на совјетско-нел

2 |

Иалустртика моћ Горког је,

под израђене У

дашњи Њижњи Новгород био један

градова. По. „својој вндустриској снази човек изиђе _ Горки се данас! налази на трећем ме- та се утути ~ у СССР — одмах иза прање н "Лењиштрада. ! о Многи (статованиа Горбог се јота до. ски пејсажи

сеља _ Мапа

си зграда антског, аутомобплек завода „Молотов“,

томобилски завод. отпо

)

разна тејатижетна посвећује њелину из-

мачке аримје која се у дане Отлији- волња зутомобила ће се повећати неко еао тута: Нема села али града у Сов мачсом фронту, та сваког наоружаног јетском Савезу у коме човек це би на „фраца“ бп дошто по седам грана. сваком о корачу сретао камионе но аутомобиле тарађење у Горком. Кампони

совјетском влзижу, порасла за 72 шу. одликују великом излржљивошћњу, тау воређењу са стањем од 1983 гогодлични гутомобих дице, Не треба заборавити да је он. су познати и ваћ граница СССР, "Од центра Горког до Сормсвскегдо аутомобила. ФА неколико | на та оне јр иижустриских _рејоза града виа. 15 а .

пу вавода „Красноје Сормово“, ироћи ће кров, крај ју коме се:депи пољ.

- бро сећају пекадапињег безначајнбг на брак зграда. Завод „Красноје Сбр,

На том месту _ се мово“ ће идуће године прославити сво. данас простиру | вепрегледни комплек. ЈУ стогодншњицу: На овом бродогра-' | лилтитту изграђују се путнички бро"Овај огромни =у- 'дови и реморкери.. Пре неколико ме. чео је пропз. сеци су радници — стахановци, ив-) воду зутонобала 152. тодише, пећ жењери, тон | специјалнсви | раз-

вв московсках радника »а такмичење ва свижавање пронсводних трошкова. Мидустриски ко свобраћајни радници

Горког били су се обавезали ла ће у току 1648 године уштедети 320 ми– лвопа пудаља изнад плана.

~ Ми знамо, каже мактор зутоњсбња фкеж заваља Семјон Клочке, _ да — све отво што уштедимо устваре улажемшо у . изграшну т развијање народне привре5 де, у изтрадњу нових гигантеких 88вода, као што њЊе, на пример, бити хидроцентрала Горког на Волти. Да би то што пре остварили, радпици града Горког, захваћени ошштенародиим социјалнстичкњи ташмичењем, воде борбу | за освајање нових успеха ин усаврше. аијих метода производње. Тако је заваршвач Борис Филипов, само ва пол следња два месеца, доо десет предлога за унапређење продуктивности рада. . Сви предлози «у усвојени и пронзвадња је кљалитативно пл квачти., тативзо унапређена. Коват ~ мехаши_ затор Фјољор Батајев већ је „треко_ ранио“ пјатиљетку ми ради за мдуђу пјатељетку, За његовим шрвмером су се повеља им други. Данас, већ више од шет и по хиљада стахановаца града Горког, живи и рањи за нидућу пјатиљетку. Бравар Фјодор Пракошин, детутат Врховног совјета РСФСР, н. ступио је до сада шлаш рада двеју пјатиљетки.

Горки: Трг мстред | старог Кремља

Пре тридесет година, Макси Горки је последњи пут посетио свој родни град. Био је одушевљен великим вроменама, Од тада до данас град је готово несхватљивим темпом растао н развијао се. Тамо где је некада, ве. дтки Алексеј Пештков, до колена упадао (у блато, пружаћу се у недоглед асфалтне магистрале града Горког. Улице Горжот, са реком зутомобилског но тродејбуског саобраћаја, вајречитије

радвли план. механизаије

пајтежних радова. По томе млану ће се нроизвод ња пароброда п жокомотива још ви. ше механненрати. План такође пред-

његовом развитку, Произ-

виђа техничко усавршавање речних шасталација за утовар и истовар, Давашњил Горки је огроман | град. Било би потребно много времена да зовек само летимачно упозна безброј. ња предузећа овога града У којима се производе готово све — од нацрстка блока Која "У | фабрикама Горког песни а стил се производе патње: дизел мобо. фи, маннски уређаји, електричне буштасфалттим путем у прав- лице ва индустрију нафте, трансформатари, генератори, осовински лежаја, (стакло, посуђе но др, ;

Истд овако као што се моменио сат град — |изменила се из основа и лука "Горког ва! Волга н Оки. Даљи гран. днозви развитак Горког се не може замислити без снажног развитка спер. етике. Пегогодишнњим плапом је пред-

виђено (а се | потрошња електричне

овом заводу нарочито се а „Победа“ _ добре ком преображају овога града! данас човек не може просто да верује да је то: онај Њижни. Новгород која је све до Октобарске револуције био. ментар- вашарске – Русије, трговине, цешкања, град који је био „оптерећен Страшивом и вековном заосталошћу; ултуфини живот Горког је богат, Горки има два дворца културе, седамдесет и седам клубова, седам позоришта, оперу и филхармовију. Драм-. ско позориште Горког је једно од нај старијих у СССРду. У Горком, поред тога, постоје пиже и ваше музичке, глумачке и балетске | ава ле:

смењују с панорамом фа-

Ни краљица Јулијана нити г. еЊа се пе |

вито формулисао циљеве спољне политике

говоре о величанственом со али с тв |

Велемајстор Васја Пира

шаипионат ЈУГ. СЛАВИЈЕ. ПРЕД _ ЗАВРШЕТКОМ

од | . вео ће се ових дава завршити турнир за — шаховски = шампионат Југославије, петврта по реду од. ослобођења до данас. На чело табеле избио је интернационалим мајстор Глигорић са. Пирцом, а пр те их Рабар и Трифуновић, Што се турнир иташе бдижи крају, партије су све мапорпије и узбудљивије. Тамна чари се у сваком колу боре доклегод има молућности за. победу, а у случа4| ју слабијег положаја до" крајности се | залажу да спасу реми, јер ни пола моена у крајњем "пласману може да буде од репавајућег значаја. Нарочито импозантан иаглед имала је . дворапа Уметничког павиљона за време одигравања тринаестот кола, у коме је напетост борбе дошла до врхунца, МА =" нарочито због важног сусрета Глигорић | — Пирц, То је замста била великомаје. „сторска партија, чији узбудљиви ток је без тредаха пратило око две хи= љаде посетилаца, У сицилијанској нартији Пирц је као прни мобилнсао фитуре за напад, после чега је жртвовао пешака и затим коња, Чинило се већ да је Глигорићев положај критичан, у али је он даб нзванредну одбрану. У. Гтравом тренутку Глигорић је стретном изменом низа фигура обрнуо ситуацију пе ушао у топовску завршницу са леша || ком више; После чог услеха било је. "јасно да је. "Глигорић главни кандидат за титулу тмпиона Југославије и да | му у финишу треба још само мало на. | пора, па ла олржи своје пренмућство У боловима осталим конкурентима

поен

|и

ство.

тог _ мајстара претставља Из

и греда

за стручњаке не

За последњих тодиту“ лама = Рабар је много напредовао у. стратети. ји н техници игре, а важи и као један

од наших дожаз његовог

најбољих теоретичара. Ведан напретка су му прошлогодишњи успеси“ у — репрезентативним мечевима паше државне екине, затим победа на турниру у Рогашкој Слатини. Овота пута успео је на шампионату да победи велемајствра. Пирца.

Међу првом четворицом ће такође. би јустов Пири и троструки дрТрифуновић, Пирто је и бори се са успевају пола му от~

лр

13 новрсних пар

а јеле

кицу ло пола је јилш у већој пп слутљј код Ију) ића, који је несопз вапо > •ремизирав,.

Св и палсттрпу итру дпли,су Ђаја и С. Недељковић. У трпнаестом коже Недељковић је после победе над Јаноњевићем постигао ј ан број, поена за четврти м ор „бал“. _ Вођа

у Ма

турнира, мајстој арковић саопштио је тада играчима и публици да је Недељковић нступто потребну норму ва стицање мајсторске титуле, после чега је пови мајстор поздрављеа аплаузом,

Мун и Јаношевић, који су у почетку турнира били међу фаворитима, нагло Х су вотустили и неочекивапо претршеди виз нораза, Обојица су оштри и комбиваторни играчи, али им је слаба страпа то засад Јошт запостављају погиднову техљику и прерано прелазе у напад,

Публика доста пута гласним разговел, ром н примедбама ремети тишину У саШИ, ито неповољно утиче ва тикмитаре. Али зато огромна посета доказује жолико-се натљо рли шаховски Окрет У нашој земљи. Када је 1935 по- ; дине држан мајсторски турпир у Београду, посетиоци су се могли на прсте Ћ

_ избројати, а исти случај је бво н на 4 крутим предратини таховским прирељ- Сама, Међутим данас је у Београду већ тешко наћи довољно велику салу за втичајније шаховске утакмице! Од ослобођења до данас Београд је стекао меогобројну шиковску публику, која не поопушта прилику а да не види окупљеве најбоље југословенске мајсторе.

Да би такмичари могли несметано да се борс, едељени су од публике пивеом седишта н дугим дебељим ужетом. Да би посетиоци ипак посматрали“ ток

партија без. тешкоћа, постављене су велике зидне табле, па којима потезе изводе нарочито увежбани дечаци. Ме.

ђутим избор тих дечака — демонстратора.« није увек најсрећцији, пошто се показало да поједини од њих нису довољно упознати са шаховском игром и услед тога греше при преносу поте: за. Але међу њима има н туквих, који „су одушевљени шахом и који у свој бележник ревносно Уносе потезе .мајстора, да би касније код куће партију проучили. Можда ће ови доживети дан када ће и њихове партије бити прена мене на зидној табли, – Омладинце нарочтто одушевљава сјајна игра 17-годишњег Фудерера а зато они топло поздрављају сваки успех младог мајсторског кандидата, Последње коло Мона игра се у суботу, 15 јануара. Идућег дапа ће се довршити прекинуте партије и одржати завршна свечаност. На тој свечаности. биће званично проглашен нови _ првак

„ ФНР Југославије у шаху и извршиће се подела патрада, ј