20. октобар
Т | 4 Ри Уа Ел па
У Уа '
ЈАОВАМКА 5 СОВООМА РСОМОВА
Мег: СЕКОКОРАМ | |КАЗУОХ ТЕ ВЕТА 902 |ЈАРКАМ5 КЕ ОВАКЕ
ГРАДСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРЕХРАНБЕНУ ИНДУСТРИЈУ
| 5 А, „ сјеме лас 2222
Чачок Лелефон 23
ПРОИЗВОДИ:
пиво одличног квалитета. Има свој млин који врши УшУРрну | ·_ и трговачку мељаву и врши замену пшени| чног брашна у свим квалитетима.
Београд · Дирекција: Кнез Михаилова 36 а елефин 99-514 Бове се продајом концелориског, НуМНОг, Школског И дечјег помештоја
Васина бр. 5 Земун — ДРАНИНОВА бр. 6
= Бр.5 Бр. 9 павАКаНИЦЕ ЗА " комисиони НАМЕШТАЈ:
Бр. 3 — Б. Црв. армије бр. 65 Бр. 6 — Сарајевска 11
Бр. 7 Б. Црв, армије бр. 31
Бр. 8 — Војводе Степе бр. 69 Бр. 10 — Булевар Југосл. арм, 59 љеша у комисиону РРА Бр. 11 — Маршала Толбухина 20 Ри ИУ намештаја | Бр. 12 — Душанова 35
машини иниесинилинитаече низини лире зе емитовања ои
Др ПРОДАВНИЦЕ ЗА КАНЦЕЛАР ИСКИ а И КУЋНИ НАМЕШТАЈ Бр. 1 — Кнез Михаилова бр. 39 Тел. 29-314 | Бр. 2 — Стаљинова 17 Тел. 27-067 Кар, _____Бр.4 — Б. Црв. армије 56 Тел. 22-050_
|
низ =
папама јаван а па ИН НИНА ВБ БНП ЕБВ ЕВЕ
ње ли ==
| путем на све да нас У прети" теписих задатака помогну. ЕУ ма
и"
1, РО је · ! У пар ма “и ма Е
аааввввиаалЕчца
| | среско 7: тагозачи“ та елузеће = 8
земни
инв лваним вале кана
Телефон доо пар а едине рачун Код НЕ Комуналне банке 17 1- 59200: | пију
Скабдева ; ара "Срез љубићко-трнавеки свем срст.ма а АЕ робе као: текстилом, гвожћаријом, КО- и лонијалним и свим артиклима исхране |
у своје 25 продавнице робом ': слободног и гарантованог снабдевања
а ЕРИВ ов Ре ВО ВР 08 ВЕРОВАО РМ РБ ОНО О А о ар
ПРЕДСТАВНИШТВО ЗАГРЕЂАЧКИХ ГРАДСКИХ ПОДУЗЕЋА ___- А | полерид, Чика Љобина од. 60, 7 — Телефон (585 4785 3
Заступа сва градска подузећа ' | града Загреба |- · ~ НЕ
Врши набавке како прехранбених таке # непоехрачбених – артикала
и љети чим жљатга иа змеаћиљ цивили аи пиљет ни
"лаке =
,
ТЛтеов тревоза робе железнпиптом обавезан
ћ
: Оно што треба ла зна'у сан који се користе
| железнецом : з своји завода ·
; ЗЗИНЕД за превоз својих пооизвода
5 План превоза јуобе „железницом је саставни део општег државног привредног плана. Он је постао обавезан 38-
8 датак како за: железницу тако и за приврелу. Законски основи плана железничких превоза јесу Уредба 0 планском
ћ превозу робе у железничком ш речном саобраћају као и Наредба за примеч“ Уредбе о планскам превозу робе _ ва
[| железницама, У процесу техничке израде и извршења, план превоза робе на железници стално се допуњује и уса-
| вршава кроз већ стечено искуство и стваралачку иницијативу радних маса. Упоредо са општим задашима У изград-
8 њи државе, план прероза робе па железници одређује обим и темпо развоју сваке привредне гране и регулише комплексно узајампо повезивање призреде и железнице, Према томе, транспорт железницом у нашој земљи јесте активан ни снажан фактор државног изграђивања
План робних превожења железницом, према времену за које се саставља дели се на перслективни (петогодишњи, годишњи и квартални) и оперативни (месечни, петодневни и дневпи).
Оперативни месечни план робних превоза прететавља даљу конкретизади ЈУ годишњег и кварталног плана превоза,
У циљу правилног извршења, плам превоза робе као пелина мостепено се разрађује даље по ширини и дубини ча разне друге планове као на пр. дневни план превожења, који обухвата план утовара, истовара, план формирања теретних возова, план маршрутизације итд. |
Један од најзажнијих елемената при изради мн извршењу плана препозајесте сталин контакт и нпјужа сарадња између претставника привреде и железничких изпршних органа. У томе циљу воћијен је при Главној дирекцији експлоатација железница Саобраћајно-тривредни центар као координационо тело између железнице и привреде.
Овај центар одржава своје редовне седнице два пута месечно, а по потреби сазавају се м ванредне. У саобраћајно-привредном центру заступљени су претставници свнх производних министарстава НРС но ст по. једним претстваником из секретаријата за координацију привреде при Претседништву Владе НРС, претставником из Плапске ко. мисије НРС. итд.
·Месечни план робних превожења израђује се на основу поднесених Пријата за планско превожење робе Обр. Кол-69, које пријаве подносе сви корисници -железнице,, а ови обрасци могу се набавити на свим железничким ста– ницама. Пријаве за план превоза робе подносе се Тхавној дирекцији експлоаташија железница на чијој се територији налази утоварна станица и то најкасније до 1-ог у месецу за наредни месец У којем ће се извршити превожење, Пријаве које нису до тог рока поднесене мли су непотпуне им нејасне сматрају се кло да пису ни поднесене, Пријаве за план превоза не таксирају се. Ове пријаве за плач превоза служе уједно као докуменат за — закључење уговорнот односа између железнице и странке за период од месец дама. % ђ
Промена Месечног плана превожења од стране корисмика железницом начелно се не одобрава. У изузетним м оправданим случајевима измену плана одобрава Садбраћајни сектор по то само измену упутних станица које леже
на подручју истог саобраћајног сектора, а у свим осталим случајевима намене н допуне. плана превоза — одобрава главна дирекција. у у За неукључење у план превоза као м за нензвршење истог, одгопара железница ин страшка, према томе чијом кривицом није извршено укључивање у план или његово извршење, Казпе се плаћају готовим нопцем дневно, декадно пли месечно према томе како је одређена норма утовара «дневна, декадна или месечна). Све спорове који пастају намеђу железница и странака по предмету извршења транспортног плана расправља државна врбитража. | Аналогно већ изложеном, врши се ми мревоз депчаних потшиљака, на тај чачип, што су интересенти дужи да отправну станицу на три, односно један дан ранијс у мањим стнанцама, пријаве своју робу коју намеравају — да предаду железници на. превот и тд писменом пријавом у дупликату, у којој ће означити количину, врсту, начин паковања, приближну тежину и улутну стачицу, а према којој ће станица извршити плапирање превоза и одредити дан довоза робе на станицу, Опо је лајпоузданији начин и гарапција да ће се пријављена роба у одговарајућем перноду 'преузети на превоз, јер у противном прбвоз не би био могућ, а са овим У вези н све штеге које би из овако неправилног пословања настале, „Интереси опште привреде, интереси свију. државних, задружних м привр сдпих прелузећа и интереси сваког појединца императивно захтевају, да се сви они који желе да се користе железницом, свесрдно заложе, да ову помогну, да може да изврши тешке, обимне м велике задатке који се пред њу постављају, јер је позната чиљеница да детас баиш обзиром на тако велике задатке, железница послује са ограниченим возним парком, а са друге стране, 6 данас је јасво да, је само путем правилног планирања могуће извршити постављање задатака, Железница, и то са правом, ате лује. на све који се железницом користе за прероз својих пронзвода да пријављивање озбиљно и строго схвате нтако поступају а при том да се придржавају још и следећег; Да строго поступају по одредбама, упутствима и позивима које издаје н упућује железница. Да предмете које желе предати железници на превоз, ва. транспортовање припремају тако да су ови способни · да издрже транспорт, што значи да морају бити добро пажовашт да морају бити заштићени од могућег оштећења, да ако је у питању колски товар, овај мора бити тако постављен. да гарантује м уредан превоз робе и безбедан у
саобраћај, да код денчаних пошиљака завоји бужу исправни нтд. Свако објашњење у овом смислу дају одговорни железнички службеници на предајтим станицама,
Свакт предмет које се предаје на превоз као денчана ношиљка мора да буде правилно но тачно адресоваћ именом м презименом примаоца, тачном адресом (улицом, бројем) и упутном станицом, а ако се роба упућује у које место где нема жел. станице, још н то упутло место. Све старе адресе, знаци н слично, уколико су постојале на завојима, морају да буду уништени или скинути. Овакви полици имају да буду обавезно уписави но у пропратна доку мента (товарни лист).
На позиве станице да се приспела роба одвози са станице, треба се одмах одаавати, да би се кола н изгацински простор ослободио за даљу упо требу, превоз и смештај друге робе,
' Да органи који врше дистрибуцију буду пажљиви н ову врше правилно, благовремено и уредно, јер само тако роба може бити упућена на аво место, а да се избегну укрштавања, која су сада честа,
Да предузећа већ унапред буду спремна. ва одвоз робе, а даље да организују одвоз им после радног времена, у
јер железница ради без прекида, што много не користи, зко тако и предузећа че буду ЗА. а оно смета општем Ј побољшању, не ослобађа железничка кола, тако потребна привреди. ( а ТЕК
У Да се уложн више интересовања и труда за робу која се превози желе зикцом, сет, и) је роба данас 5
| својина. свију нас и потребна свима нама, а има случајева да се тако не радн, 3
, Ево, то би бно начин да се помогне. железитци н привредни те да се "постављени задлци аспуне; 10 ЈЕ начина |
који се дакој може да строведе у живот са мало. више воље, док ненаврјцење пољлачи тешке последице а | свакога: к
који овако не схвата потребе данашњице, “а железницу ставља у врло тежак принц. па с тога апелујемо мо СРНН
+" МА