20. октобар
ритаски лорд Хендерсон, пре отпочињања преговора о уговору 0 миру с Аустријом, одржао је у Бечу конференцију за штампу. Том приликом Хендерсон је изјавио да се уверио како словеначко становништво Корушке жели да о стане у Аустрији. Како је цењени лорд дожао до овог убеђењаг Приликом своје једнодневне екскурзије у Корушку он уопште није разговарао са словеначким становницима нити са претставницима Освободилне фронте. Насупрот томе, лорд се састао са претставницима _ британских окупационих власти, затим са бившим хмтлеровским официрима Шофијером, Коритком, као и еа појединим члановима покрајинске владе који су исто тако били десна рука Хитлера. Сви ови фашисти „уверавали" су лорда Хендерсона да Корушки Словенци не желе при. кључење новој Југославији. Можда је најубесдљивије уверавао лорда покрајински потлавар Ведениг, који се такође истакао У теротону Корушких Словенаца за време о купације, и који је пре две године отворе» но претио свим припадницима Освободилне фронте. То су, ето, били извори обавештавања лорда Хендерсона који је намерно пре-
Смисао једнодневне екскурзије британског лорда
видео и прећутао постојање снажног покрета Корушких Словенаца за прикључење новој Југославији. |“
„Такви сумњиви извори уверавања м доношења закључака већ су се уврежили У пракси дипломатије западних земаља. Па ипак, пре почетка преговора заменика“ министара спољних послова у Лондону, аустриске и западноевропске реакционарне по литичаре обузела је нервоза. Да би ускладили своје маступање, они су предузели многа путовања. Аустриски министар спољни послова Грубер посетио је Париз м Лондон, а вицеканцелар Шерк само Лондон, док су у Беч стигли многи протектори аустриске реакције из Њујорка и Лондона. Размећући се изјавама о праву бечке камариле на Словеначку Корушку, ови политичари су покушаваљи да увере јавно мњење како не постоје никакви захтеви Корушких Словенаца.
Чињенице, међутим, показују да то није тачно. Једнодневна екскурзија лорда Хендерсона у Словеначку Корушку и нервоза аустриских реакционара показују да се не могу тако лако заобићи захтеви југословенске мањине у Аустрији.
жх Још једна афера заташкана и министар рехабилитован
ок је у италијанском парламенту осна-
жен мандат још једном истакнутом
фашистичком функционеру, у француској Народној скупштини _ разматрана је афера колаборационистичке фирме „Сенпарт е брис“, Као што је познато, пре неког времена откривена је афера са овом фирмом чији су власници веома уско сарађивали са немачким окупаторима. Андре Мари, министар правде у Кејовој влади, наредио је кришом да се обустави истрага, иако је целој француској јавности познато да су власници компаније сарађивали са Немцима. Андре Мари, да се не би компромитовао, покуштао је да прикрије своје везе са овим крупним шпекулантима, али је на крају У парламенту признао да је интервенисао у заташкавању афере, јер се налази у родбинским везама са власницима предузећа.
Признање министра правде Мариа, да је ставио ад акта предмет ове колаборациони-
стичке фирме, није наишло на осуду целог парламента. Напротив, оно је послужило као повод крајњем фашисти посланику Мутеру
жж
да тражи амнестију за све колаборационисте као и деголовцу Лежандру да поднесе интерпелацију у којој напада комунисте. И теко, уместо покретања поступка и образовања парламентарне анкетне комисије да испита случај Андре Мариа, удружена реакција у парламенту оборила се на комунисте, Уместо да казни шпекуланте и њихове покровитеље, француска реакција осуђује неколико стотина штрајкача у рудницима угља на велике новчане глобе и затвор осуђује оне који се боре против сталног скока цена — политике пружања подршке
_ капиталистима која доводи до губљења не-
зависности земље и опадања животног стандарда радног становништва.
срранцуска реакција нема више других средстава да „задовољи“ правду него само грубу силу и надгласавање у парламенту. Већином гласова реакционарних посланика на крају је и изгласано поверење министру правде Андре Мариу, а шпекуланти — сопственици колаборационистичке фирме „Сенпарт е брис“ могу и даље несметано да експлоатишу раднике и да се богате.
иза молитве за мир — проплужење грађанског рата у Кини
ада је кинески ратни злочинац број један, Чанг Кај Шек, напуштао Нан-
кинг, тада је изјавио да се он целог
свог живота молио за мир и да „одлази У интересу народа и мира“. У тој такозваној опроштајној беседи Чанг Кај Шек није заборавио да спомене своју тобожњу борбу за остварење принципа Сун Јат Сена, великог . кинеског демократе. Мало је ко уствари поверовао м једној речи дугогодишњег претседника Кинеске Републике — најогорченијег непријатеља кинеског народа. Као што је цела делатност Чанг Кај Шека, претставника једне од четири моћне, плутократске фамилије Кине, била уперена против демократизације земље, тако је и овај његов последњи службени корак био лажан и лидцемеран, Чанг Кај шек се надао да ће својојм „молитвом за мир“ моћи бар делимично да паралише борбено — расположење народа и да иза кулиса припреми продуже-
ње контрареволуционарног рата.
на другој страни Океана, негде у исто време, један други ратни хушкач број један Вилијем Бјулит — тражио је од америчког Конгреса да појача злогласне банде „летестић тигрова“ — борбене ваздухопловне фор-
мације америчког генерала Ченолта, који У име Куоминтанга разара кинеска села и градове. Да би спасао позиције иностраних монопола, нарочито у јужној и централној Киви, Бјулит је тражио хитну помоћ, 800 ми-' лиона долара, за набавку војног материјала и за обучавање Куоминтангових дивизија под командом америчких официра. Да се ни једни ни други, куоминтаншки реакционари и амерички империјалисти, нису одрекли планова за продужење рата у Кини показује, поред осталог, и конференција америчких генерала Ројала, Ведемајера им Макартура У Токију, као и већање америчких војних команданата на Пацифику.
Када је Мао Це Тунг објавио осам тачака Комунистичке партије Кине, као услова за отпочињање преговора о миру, куомин-
таншки кругови у Нанкингу су изјавили да то значи нешто мање од безусловне предаје.
. Отада, они еу се јавно изјашњавали за пре-
говоре, а у потаји су обновили позив на рат. Та чињеница показује прави смисао повлачења Чанг Кај Шека, злочинца број један, од кога Сун Фо добија инструкније у смм-
· слу Чанг Кај Шекових „молитви за мир“ —
за продужење патњи народа Кине.
ВОЗ ИДЕ НА ИСТОК:
· Совјетски уметнички филм у бојама
„Воз иде на исток“ лака јз комедија у којој се приказује чистота моралног лика совјетског човека и дивни пејзажи Сибира и Далеког Истока. Филм почиње величанственим _ празником победе у Москзи. Путичци ко
| |“ совјетски филм у бојама
ји полазе на Далеки Исток тешка ср~
ца напуштају Москву, иако се народ-
Сцена из совјетског филма
ни празник осећа и у возу. Сапутници се упознају. Два морнара — капетан Лаврентијев ни поручник Ферјозин путују на нову дужност, у Тихоокеанску флоту, а млада девојка Зинљ Соколова каже да нутује мужу, прека стављајући се као глумица
У вагон-ресторану слави се дан победе. Свечаност зближава _ путџике. Совјетски људи, победници, осећају се
„Воз иде на Исток“, |
као једна порожица, Уз њелодичну ту зику и ведре песме расположењу нема краја, Капетан Лаврентијев и Зина, расуђујући криво једно о другом, пе казују међусобну антиџатију.
Пред спавање Зина одаје једној сал нутници да није удата п да као бота њичар путује на Далеки Мстек, да би тамо прилатодила нове врсте воћања. Идућег јутра Зина и Лаврентијев Бубе воз и љут настављају авионом, у“ живајући у величанственом сибтрскова пејзажу. Совјетски човек изграђентм путевима, фабрикама и грађевичама из менно је изглед Сибира. Мдилу прским да магла која присиљава авном ла се стусти у тајанственој тајги — недалеко једног колхоза. Срдачан дочек, гостољубивост и пријатност колхозника одушевљавафу наше јунаке. Код њих се рађа узајамна љубав, коју они истољавају само зајодњивостима и свађом, јер свако од њих мисли да је друге у браку.
Кад поновно седају у воз, у едвејене купеје, због немања места, сваки насамо смишља о својим осећањима. На крају добијају места у истом купеу им после сроћног објашњења, пред растанак договарају се да ће се састати првом приликом...
Ведрину филму дао је својом музиком композитор Тихон Хреников, познат из филма „Свињарица и пастир“, који је у једној епизоди, одевен као морвар, сам иптериретирао једњу од својих песама,
иза ан--—-сжики-снананининнанавинњицинњиниве-„њанинининикњаки пио нивнинаннининик ПИ ИИЕИИЕВБ пп Пипи,
амлистивнинидане с авина не
Студентска по
_ ррегледаће све београдске студенте да би
и притајене болести и да би се заштитило Здр
тихој улици Нроте Магеје, подаље од трамвајске буке и возила, тамо где је раније био Пантовићев санаторијум, отворена — је Студентска поликлиника. Својим унутрашњим, модерним уређајем Поликлиника задивљује посетиоце. Брижљиво танацирана зидови, ходници и собе застрти теписима, електрично звонце поред сваког кревета, ормани јод ораховине у зидовима, | столови са једном ногом који се мо гу поставити над читавом ши. рином жревета и који омогућују писање и у лежећем ставу непо. третних болесника — пример су модорпе, поликлинике, која ние само за повлашћене, него широко отворена универзитетској 0младини. Две чекаонице, уствари два лепо уређена фоајеа, испуњена су удобним фотељама и цвећем. Цвеће је и по ходницима. На спрату се налази зимска башта, с јужним биљкама, у ко-
јој лакше болесни студенти. чи-
тају и раде. Собе великих прозора, застртих чипкастим завеса.
с лавабоима, пр лике чистоће и
То су заслужили студенти Бео у.
градског универзитета. И за сво.
је тешке дане у Ослободилачком
ПРИ А ВО ПРВА На ве
ЖИВОТ И РАД У ССР
ако су се, под најтежим _условима које историја пами, борили пуних 29 месеци — ЛењинграЂани су. Фдмах после пораза непријатеља на прилазима града, приступиљи обимним радовима на његовој об. нови, како би тиме то пре омогућили његову даљу, гигант. ску изградњу.
На овом послу Лењивграђанви су показали ову исту несадомљиву вољу којом су извојевали победу над Немцима. Унролеће 1944 године највећи лео зграда овог херојског града СССР „а био је опасан грађевинским скелама. Ррадило се и оправа љаљо у свим деловима овог милионскот града. Армија грађевинара је из године у го. дину постајала — све могобројнија, а њене мобеде, резултати њеног рада, све очигледпије. Ујесен 1948 кодине је в ова епска
берба за обнову града потпуно завр..
жена. Оно што су немачке дивизије две ин по године разарале свим сред> ствима савремене технике, ЛењинграЂани су обловили за непуне четири го. дине. Обновљена су и велика, целом свету позната здања, као што су Руски музеј, „Ермитаж“, Дом учитеља, зграде при улазу на Дворски и Исакијев.ски трг, затим чувена предграђа Ле. њинграда — Пушкино, Гачина-Стрељна и Петродвореп, | Ношто је 1948 године завршена 06нова Лењинграда, отпочели су радови на његовој даљој изградњи. До краја 1950 године у Лењинграду ће се изградити велики број нових зграда са стан беном повлшином од 2,400.000 квадратних метара. Подижу се станбене згра.
Преглед на Студентској ноликлиници
#
Лењинград — шеталиште поред ка
рату, и за беду и потцењивање, с којим се односила према њима адравствена служба у предрат. ној Југославији, =
И про рата студетии су имала „поликлинику“. Али пе своју. Та „Студентска поликлиника" ра дила је по два и три сата дпевно за београдеке студенте, а однос према пацијентима био је немаран, небрижљив; За та три сата стварала би се гужва, а пре глед студената био је површан. Зато је туберкулова и добила била широке размере међу факултетском омладином. Нико ни је водио контролу над ортанизмима ових младих људи. Превен тиван, формални преглед, био је једноставан и једини начин ле. чења, који је.био омогућен, млалим будућим _ висококвалификованим стручњацима. Лечење, где се пружа нега-и извесна удобност болесницима, било им је ускраћено. Ако нису имали новаца, нису се могли лечати. Како је већина студената била ољромашнога стања, то им је лече. ње, брижно, под контролом лекара, било немогућно. Могла им
се пружити извесна помоћ за ла | — прва помоћ, али « лавла која Он долазила 7 први помоћи · —. пуна помоћ, није постојала за њих. Лекове које су примали преко
ликлиника
на време откриле авље наше омладине
„Поликлинике“ били су нафјевтинији продукти, а боље, скуп. ље лекове, морали су сами куповати пшлаћајући од новца који су. зарађивали разносећи млеко бео. градским богаташима, _ радећи као пињари и продавци новина.
Умпрали су далеко од својих кућа, борећи се за знање, за науку којом би служили народу.
=
Прошла су та времена на ко. ја они гледају, данас, са мржњом и са поносом. У борби и изграл. њи студенти Београда стварали
су и стварају бољи живот.
Новоотворена Поликлипика пру жа им лечење и опоравак. Мпога опоравилишта дају им одмор после лечења. Најбољи лекари брижњиво раде и свесрдно се залажу ва њих. Студентска поли клиника има, већ сада, три стална лекара опште праксе 4 трач стална специјалиста заразне 60лести. У Поликлиници ради хонорарно, такође још пет сте
цијалиста. _ Поликлиника има «литицу опште пражсе, Тино колошку, зубну клинику . И
фтизиолошку амбуланту ва пљућ не болести. У њеном саставу залази се лабораторијум за аспитивање а апотека која издаје бев платно најбоље лекове, Од прел. виђених 80 кревета, Поликлиника има за сада 20. Клинике су снабдевене најновијим медишин. ским инструментима,
У Земуту је отворена: амбулен та, као огранак Поликлимике, 32 студенте Пољопривредно. не марског факултета.
Студентска поликлиника руко. водиће здравствепом службом. у студентским домовима, гле постоје амбуланте, и хигијеном у студентским мензама.
У току идуће године, Студент ска поликлиника имаће своје амбуланте по свима факултетима Београдског универзитета. Ту ће се непосредно вршити преглед и водити дуна контрола над здрављем студената. Лекари ће имати задатак не само да лече « сузбијају зачећа разних 060љења, већ и да залазе, што дубље, у приватни живот наших сту дената, у начип њиховог живота, у услове под. којима - раде. у— кал квом стању живе, како се храна п друго.
ПАДОВИ ВИР И ВЕШ ИВ Вава ВО БЕБЕ ЕЕБАЕЕНИНВИ ПОЕВ ИН Ра ИЕ ИЕ а ПРИ ПВПВИИИН ~
„ЛОИ СС
нала. Грибоједова
де, школе и зграде за друштвене уста. нове. Уређује се огромни парк који ће се пружати до обала Финског Залива. Налазе се у завршном стаднуму радови на педизању два стадиона. Пр. ви, мањи стадион, моћи ће да прими 25.000 гледалаца. Други је знатно већи — на њему ће бити места за 100.000 гледалаца. Према плану изградње града
треба ускоро решити проблем потпуног“
снабдевања свих делова града плином, Плинска мрежа је огромно проширена и већ 1948 године је број станова и установа који троше плин, био 6 пута већи него. 1940 године. У Лењинграду се увелико гради подземна железница. Почетни радови су завршени и већ се приступило подизању тунеља. Градите.
2 ИН аза чи иава
љи лењинградске полземне железпице
:"
могу да се користе богатим техничким са
и архитектонским "искуствима градитеља московске подземне: зкелезнице, Архитектура ове подземне железнице тре = ба да буде израз високе архитектоњ- зе
ско-уметничке културе Лењинграђама. '
[5
Лењинградска индустрија је од ослол а бођења до данас остварила све постав = љене задатке и ностигла низ успеха = који заслужују највеће признање свих = градова СССР и целог Совјетског са- 2 веза. План првих година Стаљитске = ијатиљетке (1946—48) лељиигралска ин-= дустрија је испунила пре предвиђеног 25
рока. На иницијативу Лењинграда во 2
целом Совјетском Савезу се разгорела == борба за ислуњење послератнот пето= годишњег плана обнове и даљег развитка народне привреде СССР пре ро- =
= ка. У овом натрнотском такмичењу Ло. = =
најпапредније техпике СССР. следње две годинс из лењинградских = фабрика је изишао читав низ машина л
= и машина-алатљика сасвим нове кон- 2
= струкције, Лењинградски завод „Елек-= тросила“ конструисао је, први у свету,
= брзи генератор високог капацитета.
= Лењинградски завод „Електрик“ серв- = ски пронзводи нове апарате за зава-= рРивање који се одликују изванредног високим способностима,
ар
Херојски, милионски Лењиптрад јез данас опет један од највећих ниду-2 стриских, научних и културних центара= отаџбине социјализма. Лењинтрадске = високе школе, научно-испитивачке ин. 2 ституте за пројекте, лабораторије из институте академије наука СССР зна“ сваки. човек у Совјетском Савезу. Пул- ; ковска опсерваторија, коју су Немци за време рата до темеља разрушили, ускоро ће бити обновљена. До краја: пјатиљетке у Лењинграду ће се обно. = вити и изградити укупно 14 института 2 Академије науке СССР,
Лењинград је град којим се поноси = сваки совјетски чсвек, град којим се = поносе сви народи СССР. Захваљујући = неуморном труду и великој љубавиг својих грађана, град који носи име ве- = ликог Лењина постаје из дана у дана све већи, лепши и уређенији; живот уз њему н његов спољни изглед верна су слика непобедљивости и стварала-:= штва велике совјетске отаџбине, =
= =
АИ А А И ТАРТАР РА РРА АРА И АИ РАИ
~ у
њој
"Ј
де