20. октобар

—о"___" РГ

— један је мајстор заборавио на браву... — један није лакирао до Краја... ; — А овај срећом даску исекао већу, а не мању. Овако, све

се може поправити...

Брзопотезни шампионат

еђу омиљене шаховске приред.

бе несумњиво да спадају и

брзопотезни турнири, који се

играју са убрзаним темпом икре, са 5, 7 или 10 секунди за један потез. Добра страна овог такмичења је вре света у томе, што се за време једног састанка може да одигра читав турнир. Постоје нарочити часовшити који избијањем звона аутоматски дају знак када играчи морају да вуку потез.

_ Јасте је да због брзог темпа овакви турнири не могу дати онај квалитет партија као утакмице, које се играју под нормалним условима. Али зато брза турнири омогућују шахисти да стекне или бар усавршава једну нарочету особину, а то је брз преглед ситуације. Та особина користиће му мното у редовним партијама кал настану еатлети, з особито у тренуцима када играч дође у оскудицу времена размишљања. Из тога излази да је вештина у нгрању брзих партија важан елеме. нат у раду на шаховском усавршавању, исто као што је дописни шах значајно помоћно средство да се шахиста нау. чи знализи и дубљем проучавању позиције. Брзопотезни и дописни турнири претстављају сушту противност, али су и један и други драгоцено средство за стицање рутине и искуства

Схватајући правилно значај брзопо. тезних турнира, наше шаховске организације их често приређују. Ових лана је олигран брзопотезни шампионат Београда, на оме је суделовао и наш државни првак Глигорић. У четвртфиналу играло је 144 такмичара, у

ЈУГОСЛО

полуфиналу 48, а у финалу 20. Конкуренција на финалном турниру била је веома јака. Поред Глигорића суделовали су још одлични љубљански шахисти Габровшек и Шишка као гости, надаље мајстор Срећко Недељковић, омладински првак Југославије Матановић, омладински првак Србије Ивков, омладински првак Београда Крстић, првокатегорници _ Караклајић, Петро. нић, Трајковић итд. Суделовао је и

претседник Шаховског савеза Југосла..

вије Драгиша Ивановић, који је дао низ лепих партија и постигао добар резултат, Како се м очекивало, прво место је освојио интернационални мајстор и државни првак Светозар Глигорић, а за њиме су се пласирали Ма. хановић, Ивков и Срећко Недељковић.

РЕМИ - ПАРТИЈЕ

На мајсторским турнирима се просечно око 35 од сто партија завршава са реми. На четвртом шампионату ФНРЈ, одиграном недавно у Београду, од 153 партије ремизирано је 57, што износи близу 38. од сто. Шаховска јавност не воли партије, где се после миреа по. зиционе игре н измена многиу фигура такмичари | задовољавају – туовичним успехом Изузетак су наравно лепе 8 борбене партије које су са реми заврицене због тога, што су оба партнера лепо играли и комбинирали, па би победа једне или друге стране била неоправдана и неправедна. Дешава се да на турнирима публика поздравља онога играча, који духовитом одбраном и финим комбинацијама спасе реми из на изглед изгубљене позиције. Али су

ВЕНСКА КЊИГА

БЕОГРАД — Маршала Тита 23

_ ПРИВЛАЧНА МЕСТА ЗА ОПОРАВАК И одмо

Првог априла почиње летња туристична

ланско одашиљање трул-

[| беника на годишњи одмор условило је једним де-

| лом # продужење сезоне у нашим туристичким _ местима. Тако, ће у овој години највећи број наших ' туристичких места служити за одмор и Опоравак трудбеника већ од раног пролећа до касне јесени. Одговорни туристички фактори. комитети за туризам и угоститељство, У-

Беотрада

ти случајеви ређи. Реми-партије већином долазе услед недостатка воље 88 борбом.

" Занимљиво је да је некадашњи свет. ски првак Ласкер пре неких двадесетак година предложио повратак средњовековним правилима игре, која су се У много чему разликовала од данашњих. У средњовековном шаху било је три врсте победе. Једна од њих била је „победа с матом“, која се особито ценила, друга „победа са патом“ (данас се пат рачуна као реми) и трећа „победа ' узимањем туђих фигура". По. следњи случај је долазио када би противмички краљ остао сам самцит, без других фигура, што се називало „огољени краљ“. Ласкер је изнео какву би промену учинило ово на само воћство игре, а парочито на завршетак партије. Тачну претставу о томе могао би да начини себи сваки искуснији шахиста. Читави низови завршница који се данас потпуно оправдано без дз љега дају реми играли би се у овом случају огорчено 'даље, пошто би сад било могућности за д так. На тај начин смањио би се велики број ремија на мајсторским утакмицама.

Међутим Ласкеров предлог није при. хваћен, па је шта више примљен са негодовањем. Стари мајстор Мизес је изјавио да не постоји никаква оправдана бојазан да би се шах утопио у реми-партијама. Данашњи шах важи као илеал леле разумне итре, особито цењене по дубини, разноврсности и пе уметничком карактеру његових ком. бинација па нема потребе ни за не.

! ко даље усавршавање вити за повратак у прошлост,

сезона

праве а повереништва за туризам, затим многобројна хотелска предузећа и, посебно, предузеће „Путник“ врше потребне при преме да одмор трудбеника буде што бољи и пријатнији,

Планским смештајем трудбе-.

ника у хотелским објектима У планинским крајевима и на мору регулише се најважније пи тање у нашем туристичком промету уопште, Користећи искуство из прошле године, када је

баш због помањкања планирања

у туристичком промету, а с 06зиром на велики пораст броја учесника у туризму, долазило до чемилих појава и гужви, које су штетно деловале на одмор наших трудбеника и лоше се о дразиле у нашем туризму, одго' ворни органи су за овогодишњу "туристичку сезону планирали ко ришћење годишњег одмора у ТУ ристичким местима реално и та Ко створили основицу за успеш но = сигурно спровођење постав љених задатака,

Предузеће „Путник“ ће пре, ко широке мреже. својих послов ница: вршити · пријаве трудбеника који желе да се. одмарају У

туристичким местима, Тако ће .

„Путник“ вршити смештај у држевним хотелима и панстонима у туристичким местима знатног броја корисника годишњег одмора. Корисници ће тако бити поштеђени бриге око резерваци ја. соба, исхране и уопште начипа боравка у тристичком месту, јер ће „Путник“ у подеље ном контитенту хотелских просторија вошити покључиво смештај трудбеника који се тако пријаве,

„Путник“ ће вршити смештај посетилаца, пријављених њего.

Хвар

вим пословницама, у туристичким местима. дуж целог Јадрана, почев од Кварнерског Залива до Улциња, као и у планинским крајевима Словенијен У Горском Котару. Почев од првог априла трудбеници ће моћи, да иду на одмор у туристичка места, користећи предности које им „Путник“ пружа. Тако ће првих пролећних дана, који на Приморју омогућују удобан од мор и уживање, каква се ретко гле могу доживети, наши трудбеници правилно користити заслужен _ одмор, „Путник“ ће од првог априла до октобра ме сеца организовати смештај 8 одмор за неколико пута већи број трудбеника него што је то било прошле године, У ту сврху „Путникова“ одељења за тру дбенички одмор спроводе планске припреме, распоређују хотелске собе, које им, из уговорених контингената стоје на

" Шекспир:

расположењу, а сав информатив ни и пропагандни апарат „Пут. ника“ ступио је у акцију да на шим трудбеницима, у првом реду радницима у индустрији и Ру дарству укаже на предности које им пружа одмор, у туристичким местима. То је уједно м значајна културно . просветна акција, која ће у многоме допринети да наши радни људи упознају лепоте своје домовине а лгвне особине крајева у који ма. још нису били,

Одлазећи на годишњи одмор у туристичка места већ пролећних дана, чланови синдиката ко ристе уједџо п добру прилику да свој одмор заиста правилно искористе, без гужве и замора.

, 45 | ц (1

' СТРАНА 7

Војо Царић: Петодетка, издање „Пр свете“, Београд 1948, ћирилицом, страна 74, цена 22 динара.

Светолик Ранковић; Горски цар, аздљ= ње „Просвете“, Београд 1948, ћи, рилицом, страна 256, цена 42

за виолину и клавир, „Просвете“, Београд 1948, с ва 23, цена, 40 динара. | Марјавовић-Грбић; Снале за висли

свеска М, издање — „Просвеге“ Београд 1948, страна 60, цеза динара. |

Ана Зегерс: СЕДМИ КРСТ, издаф „Просвете“, Београд 1948, ћири“ лицом, стр. 363, цена 57 динара.

Максим Горки: ДЕЛА ХХИ, издањ „Културе“, Београд 1948, ћирили. цом и латиницом, стр. 308, цена динара. [ |

ЈУЛИЈЕ НЕЗАР, издење

„Мросвете“, Београд 1948, ћир

лицом, стр. 222, цена 63 динара.

МУ ИК КУ о Је ДУДА МЕЊА "КИНО СЕ ПИШЕ

а ли се пише Шарплавина, Шар Л пламина, Шар Планина, Шар плапипа или Шар„Планинар Шарпханина се. не пише зато што постоје два акиента и што се осећају две ремр. Не може Шар планина због тога што је го географски појам, те свака реч мора бити с великим почет дим словом. али чак и када се напише Шар Планина, опет не ваља, јер су Ту две речи тако чврсто спојене да ег Шар нс мења лего соло Планина. Њи« шше се зато Шар-Плевина, у | У. поезији, међутим, Шара Планина увек је без цртице, јер се н Шара н Планина мењају у садежима.

ДИРЕКЦИЈА БУЛЕВАР ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ 3106 — ТЕЛ. БР. 41-544

ПРОД. ОТСЕК: БР. 40-903 ТЕКУЋИ РАЧУН КОД НАРОДНЕ БАНКЕ ЦЕНТРАЛЕ

НАБАВНО: БР. 44-096 | ЗА НРС БРОЈ 1-6020019

Врши набавку и снабдевање грађанства свом колонијалном робом у Петом рејону

преко својих продавница и то:

. __ Телеграми: ЈУГОКЊИГА, Београд ТЕЛЕФОН: 20-050 1) Прод. бр. 1 Б. Ц. армије 182, тел. 42-638 29) а» мо 22 Великоморавска 12 | А је | 2) » » 2 Б.П. армије 410, тел. 44-090 23) „. „ 23 Љубе Давидовића 21 Чек. рач. бр.: 1-670-850 ПОШТ, ФАХ БР. 36 3» 4» 3 Рузвелтова 36, тел. 40-732 у» њ„ 24 Живка Давидовића 91 4у . » 4 Жичка 21, тел. 41-026 25) » „ 25 Сливерина 1 бд » » 5 Веље Дугошевића 19, тел. 42-401 29» »„ 26 Бул. Црв. армије 468 УВОЗИ: књиге, часописе, новине, ноте и грамофнске плоче из иностранства; 9» 6 Б.Ц. армије 286 ои 27 Кајмакчаланска 7, тел. 40-977 ИЗВОЗИ: југословенске публикације у све земље света; ђ +» 2 Б. Ц. армије 441, тел. 40-462 2 "о > ин ериђни ве и о 8 8 Северни Булевар 8, тел. 40-182 „ Р ИЗДАЈЕ: дела наших класика и савремених писаца, уметничка издања, политичке и економ- з “ 8 Б ц. ши за. бег 41-086 3) „ о» 30 Игманска 8 ; „ • У, , . ске брошуре на страним језицима, илустровани часопис „Југославију“ на нашим то _ 10 Славујев Венац 3, гел. 12-080 50 "а м 3 Дим, Туцовића 31 и страним језицима. Е . 15. и 11 ЕБојислава Илића 67, тел. 40-660 39). ико» 32. тршчанска 8 ; . Пи. тај" 12 дим. Туцовића 56, тел. 43-220 39 » « 33 Бул. Црв. армије 262 ПРО Д АВН иц 2: р - о А 6 13) о 13 дим. Туцовића 140 34) РА „ 34 Бул. Црв. армије 269 . . | у 35» » 35 Војислава Илића 1, тел. 40-832 БЕОГРАД — Продавница домаћих и страних књига, часописа и новина у палати „Албанија“. . 1)» 1 Шарпланинска 17 3» о» 36 Војислава Илића 171 Продавница совјетских књига, часописа и новина — Теразије 30 . 18 "о » 1 „> пат раење НЕ 35.» »„ 32 Бул. Црв, армије 18 Продавнина музикалија — Кнез Михајлова број 6. и 3» њ 38 Раваничка 13 р у У ај рој т) »„ » 1 Хали Мустафина 18 з | „» о» 39 Браће Рибникара 14, тел, 43-653 ЗАГРЕБ — Продавница домаћих и страних књига, часописа, новина. нота и грамофонских 1) „ | 18 Димитрија Туцовића 10 ад» » 40 Бул. Шрв. армије 352

Бул. Црв. Млавска 4 Игманска 7

19 њ» 19 Градиштанска 20, 4)» »7% армије 382 20) „ „ 20 Свет. Николајевића 8, тел. 42-729 42) » „ 32

ЗУГОКЊИГА је у пословним везама са земљама свих континената. Сопствене продавнице г) „ «+ 21 Миладинова 8 4) » в» 3

ЈУ Прагу и Бечу. Набавка робе обавља се на целој територији ФНРЈ. Грађани снабдевајте се преко наших продавница јер ћете бити добро,

плоча — Трг Републике број 17,

тачно и брзо услужени.

ПАРНЊА ПАНЊА

посгтите наш натлелпим излетнички ресторан „ПОПЧИДЕР“.

У рестсрацији „Топчидер Угоститељског предузећа. · ·_ Седмог рејона од 10 фебруара 1949 г. свираће гудачки | оркестар „Браће Попаз“ свако вече од 17 часова увече. где ће се гости пријатно осећати и одморити, Сапа је загрејана, ресторан је богато сортиран разнетгемим пићем а кухиња првокласна; услуга прво-

ја он њо - анииалељ витамине · С е-М аг. ДРЖАВНО СРЕСНО " р ТРГОВАЧНО ПРЕДУЗЕЋЕ па СТАРА ПАЗОВА

Текући рачун код Народне Банке ФНРЈ. Филијала „Стара Паз зова број 333-692000. 3 ; аи

. Телефон број 29. - ,

Има продавнице-у Старој Пазови и Инђији и у свим 'осталим местима Среза старопазовачког. уљЕћ

Снабдева потрошаче свим врстама робе: текстилном, готовом

обућом, колонијалом, бојама и хемикалијама. посуђем, металном ро-. бом, огревним и техничким дрветом, угљем. као а прехранбеним ар“

| разредна. | ! •.' > ј тиклима, ; Е ј гл. | | . УГОСТИТЕЉСТВО: _ | Е ' 5 % : у Хотел „Срем“ и ресторан на Железничкој станици има лепо нај Угоститељско предузеће Мћ џејона уређене собе за преноћиште и добру домаћу кухињу, снабдевен је ; : у ДР У са добрим алкохолним и безалкохолним пићем. ј | у веокрад у . МоНн Ти пе : ' ; : у ' | ! “