20. октобар

па

предвиђених државним

ним планом. вољних радних бригада неће бити само у томе што ће оне својим радом учинити велики матер нос. Њихов значај биће ~ тога што ће у многоме решити недостатак потрсбне радне снаге, што ће оне својим учешћем у раду развити дух чења у својим бригадама и међу сталним радницима на објектима на којима буду радиле, Радне бригаде ће допринети само изврше, већ и знатно премаше. Доборовољне радне бригаде Народ“ ног фронта Београда ће ,учествовати на изградњи великог броја станова и других

' допринсти извршењу задатака

СТРАНА-4

~

ропољне радне бригаде Народног фронта ће у опој трећој планској години у многоме инвестициоЗначај и помоћ добро ални доприош већи због као и

социјалистичког такми-

да се постављени задаци не

објеката, што ће у великој

мери допринсти побољшању животних

услова и уздизању културног

нивоа

радних људи. да би се задаци који стоје пред организацијама Народног фронта Београ-

„да у вези

са организовањем добро-=

вољних радних бригада успешно извршили, предузето је, још на почетку

године,

низ организационих мера.

Почетком овог месеца, отпочео је упис чланова Народног фронта у добровољне радне бригаде. '

Ове бригаде формираће се, прошле године, организацији, радне бригаде образовати зећима,

као и при свакој основној док ћехсе омладинске по преду“

установама и школама. Орга-

низација уписивања у радне бригада схваћена је ове године много озбиљ“ није, ма да је и при овогодишњем упису било извесних грешака и пропуста. Тако је у Првом рејону, приликом уписа у радне бригаде и примања личних обавеза, тражен од фронтоваца потпис као сигурност да ће се

примљене обавезе

извршити. У Дру-

том рејону повећане су обавезе о-

сновних

фронтовских _ организација

без довољног објашњења због чега је

то учињено и

без сагласности члано-

ва Народног фронта који су дали те обавезе.

вршити

Са уписом у радне бригаде треба за-

до краја овог месеца, после

чега ће се прећи на организовање че-=

та и бригада, као и на избор штабова тих чета и тног и бригадног руководства, зборе треба и четним конференцијама и шће свих бригадиста. У треба бирати највише истакли танизационим

на изборе чеОве ина бритадним УЗ учеруководство другове који су се својим радом и орспособностима у про-

бригада, и

извршити

оне

шлогодишњим радним акцијама.

Четна и бригадна руководства, уз помоћ секретаријата основних органи“ зација и рејонских одбора Фронта тре

ба да посвете нарочиту да се чете формирају по данима,

на то као

пажњу

и да чете као основне радне јединице

излазе

на радилишта одређеног дана,

што ће у многоме допринети њиховом

организационом

учвршћењу и дати

•. могућности за извршење сложенијих

задатака.

Одмах на почетку радова

треба се одлучно борити против сваке појаве која би ишла на штету јачања чете као основне радне јединице.

штаб бригада као руководство води читаву политику рада у једној основној

које добровољног организацији

Народног фронта треба, у првом реду,

созашвснаани сајма а ТИ ви авина вон нв нв ни

,

УВА РИБА АБА БЕБА БЕБЕ ЛАБЕ

моленск је пре рата имао

око две стотине хиљада

становника. После пожара,

29 јуна 1941 године, од чи тавот града остале су свега три“ четири зграде. Међу њима и величанствена позоришна зтрада, са позоришном салом за хиљаду и пет стотина гледалаца. У једном од фоајеа овога позоришта сада се налазе уметничке слике П. Шматикова које приказују пожар трада.

и данас, човек на сваком кора= ку може да наиђе на полуразрушене зидове некадашњих кућа, облепљене плакатама: „Комсомолци Смоленска! Сви на изградњу родног града“. Међутим, човек се

данас овде не чуди рушевинама, већ томе, колико је много зграда обновљено и подигнуто на дојучерашњим згариштима. За три тодине, колико је прошло од дана када је совјетска влада донела указ о обнови петнаест најстаријих градова СССР, у Смоленску је подитнуто две и по хиљаде станбених зграда, педесет индустриских предузећа, отворено је шеснаест школа, три школе за радничку омладину, три института, пет техникума, три школе ФЗО (школе за обуку радничке омладине при фабрикама и заводима) и две занатлиске школе. У граду је отворено сто четрдесет трговина. Пуштена је у погон електрична централа. Трамвај је прорадио,

Приближну слику о темпу радова на обнови Смоленска могу да дочарају бројке новоподигнутих зграда, километри трамвајског колосека, подаци о капацитету електричне централе итд. али, бројке нису у стању да изразе темпо развитка духовног живота, У овом граду, који је пре пет година био

само безоблична томила пепела мо.

рушевина, данас раде 40 клубова, филхармонија, драмско позориште, марионетско позориште, отворене

правилно да организује радне акције

_м да изврши планирање радне снаге. Пошто организација рада на радилишту буде извршена, бригадно руководство може да учествује у раду са осталим бригадистима. прошлогодишњу праксу када су се чланови штаба сами прихватали посла не водећи рачуна о организацији рада читаве чете, односно бригаде.

Да би организација рада била на потребној висини, на сваком радилишту треба формирати управу радилишта без обзира на величину објекта. Овом питању треба посветити нарочиту пажњу и не сме се дозволити да и једно радилиште остане без управе. Потребу оформљења ових управа најбоље потврђују прошлогодишња искуства. Управа радилишта треба да буде састављена од 2—3 члана, а по потреби и више, што зависи од величине објекта. На објектима где радове из-

Треба избећи

у

УПИС У РАДНЕ БРИГАД

води предузеће, у управу радилишта треба да уђе једно лице из предузећа које изводи радове и које треба

дужна да организује рад на радили-

шту (прави план радне снаге, брине

се за алат и сл, и да потстиче так-

мичење користећи се усменом м очи-

гледном агитацијом, а у заједници са ' _бригадним и четним руководством.

да води евиденцију рада. Управа је '

треба завршити до краја месеца

дова у овој години, у четама и бритадама ње се водити лична евиденција, а постојећи, формулари за вођење ефекта рада У многоме ће се упро-

стити.

У овој години ће се сваком члану

при фронта треба оформити добровољне радне бригаде (на место постојећих управа за изградњу и штабова). повезана са рејонским планским комисијама, ским отсеком, и да у управи буде и известан број омладинаца који су били на разним радним акцијама, чија ће искуство много користити,

рејонским одборима Народног управе за

Управа треба да буде чврсто

комуналним и грађевин-

радне бригаде дати чланска карта, а бригадистима који буду редовно излазили на рад доделиће се и значке чланова радних бригада. Значке за о-

дређени број часова даваће се као и

прошле тодине,

стим што ће онај

члан бригаде који стекне право на

значку исту одмах добити.

Пошто се налазимо непосредно пред

почетком радова, потребно је предузети све мере како би се на прве радне

акције

· изишло што организованије,

што ће омогућити успешно извршење задатака који стоје ове године пред организацијама Народног- фронта Бео-

града.

да би се правилно евидентирали постигнути резултати добровољних ра-

мо т.

" Уздизање кадрова побољшаће

"нашу трговину

равилан развој наше соци+| јалистичке трговине зави| си, поред осталих чинилаца, и од спремности и стручности кадрова запослених у трговини, Широке масе радног народа долазећи свакодневно у додир са трговинским предузећима оцењују, неки пут, успех наше производње према квалитету рада трговинског апарат~. Због тога је потребно да наш трговински кадар овлада целокупном тох ником трговине, да добро познаје асортиман и квалитет робе, потражњу потрошача, као и да правилно услужује потрошача. Схватајући уздизање кадрова потребних нашем трговинском апарату као ствар од прворазредног значаја, Повереништво трговине и снабдевања је у 1947 години организовало прве курсеве за стручно оспособљавање привредних _ помоћника у трговини. Кроз ове курсеве је прошло 918 курсиста који су У многоме допринели правилнијем развоју наше социјалистичке трговине. У 1948 години број курсева се знатно повећао, тако да је у тој го-

дини прошло кроз курсеве 2.736 курсиста. Поред тога и по предузећима

су одржавани. курсеви. У. 1948 г. прошло је кроз те курсеве око 500 полазника.

Све неквалификовано особље укључено у трговину морало је обавезно да прође кроз курсеве. У овом укључивању на курсеве од нарочите помоћи су били рејонски отсеци трговине и снабдевања, који су људе са својих рејона слали на курсеве. Ту је било омладинаца, који су У својим радним бригадама научи“ ли да читају и пишу, а на курсевима су показали одличан успех. Многи свршени курсисти постали су доцније добре пословође у' радњама, а неки су се показали као одлични синдикал-

ни функционери. Курсисти пола да проводе на курсу, а пола дана на практичним радовима У производњи. нНа курсевима се, поред општег образовања (језика, историје, географије) нарочита пажња обраћа стручним предметима: с" књиговодству, рачуноводству, евиденцији, статистици, планирању итд.

потрошачи се често жале на некултурно понашање продаваца "према њима. да би се то искоренило одржавају се, поред о-

СД

_. ' Када су отворене а када затворене трговачке радње

поред тога што је у своје време објављена промена радног времена у трговач ким радњама за време зимских месеца, грађани се тешко еналазе и многи још не знају тачно када је која радња отворена, а када затворена. То, дола. зи отула што пе постоји исто радно време за сва већ то зависи од природе посла, _ Све занатске радње затворене су недељом, сем посласти. чарница које не раде понедео. ником и фотографских радњи које су затворене уторником, Нарочиту пометњу међу грађанима изазива новоуведен полудневни рад у радњама једанпут недељно. На пример: све за дружне продавнице отворене су средом од 7,30 до 14 часова, док градске имају исто радно време четвртком. Исто тако, и

радни,

сталог, и-предавања-о томе какав став треба да имају продавци према потрошачима. .

Многа предузећа су одржавала кружоке са курсистима, на којима је прорађиван материјал пређен на курсу. Ови кружоци су допринели да курсисти покажу много бољи успех.

Нарочито је рад на курсевима био појачен у Част Првог конгреса синдиката. У предузећу „Шумадија“ градско предузеће

за хартију им канцелариски мате-. ријал, један пословођа примио је.

обавезу да оспособи десет учени ка за полагање испита за помоћнике пре времена. Он је свакога дана радио са њима практично и теориски. Ови курсисти су с одличним успехом положили испите. Државни срески. магацин има своје продавнице на читавој територији Среза београдског. Мродавци из ових продавница долазили су једанпут недељно послом У дирекцију предузећа. Синди+ кална организација је користила тај дан да са продавцима претресе она питања која су у вези са њиховим послом, да заједно продискутују о тешкоћама у раду и исправе евентуалне грешке. Искуства стечена у раду у прошплој години у многоме ће жористити за даљи развој трговине. Једна од основних ствари која ће у многоме допринети правилнијем одвијању наше трговине, а нашта се све више пажње обраћа, јесте стручно уздизање кадрова. Без људи стручно и политични спремних наша социјалтистичка трговина неће моћи правилно да се одвија и да испуни све оне задатке који се пред

продавнице дувана имају четврт ком једнократко радно време од 6 до 14 часова,

Продавнице воћа и поврћа ра де од 6 до 930 и од 14,30 до 19 часова.

Споменик Глинки у Смоленску

су четири велике библиотеке, из- га продају се дела писаца — гралазе новине, приређују се сликар- ђана Смоленска, штампана У др ске изложбе; у продавницама књи- ј

жавном обласном издавачком пре-

њу постављају. У овој години ће посветити кадрова у што ће се најбоље одразити на раду у овој грани на-

се још већа пажња стручном уздизању трговини,

ле привреде.

дузећу; издају се дебели жкњижевни алманаси Савеза совјетских писаца.

Немци су поскидали са зидова смоленскот позоришта м разбили барељефе Чајковског ми Глинке. Али, ако им је пошло за руком да поразбијају ове љикове музичких генија Русије — тиме ни у жом случају нису убили љубав према руској музици. А Смоленсе је завичај славе руске музике. У центру града, усред парка који са четири стране окружују костури изгорелих зграда, уздиже се споменик великом сину Смоленска Михаилу И. Глинки. Крај ноту овог великог руског композитора човек може увек, и зими, да нађе свеже цвеће. (

постоје градови које називају градовима музике. То значи да у тим градовима необично воле музику и да концерти у њима имаЈу успеха. Има опет „позоришних“ градова — градова са великом позоришном традицијом. Смоленск је град који има велику и музичку и позоришну културу.

Некада, пре револуције, Смоленск је био један од центара „провинциског позоришта“. Под совјетском влашћу, појам винција“ је изгубио свој значај. Смоленско позориште је одличан пример за то. У великој, одлично уређеној позориштној „згради, играју талентонбани, истински позоришни уметници, |

У Смоленску живе, и стварају, У најбољем узајамном разумевању, грађани Смоленска, који неуморно раде на томе да што пре обнове свој древни и вечно млади град — и његови писци и уметници. Смоленск добро познаје и разуме своје писце и уметнике, а писци и уметници свој Смоленск, та стваралачка сарадња гарантује брзу обнову Смоленска и богат и

свестран културни живот његових грађана.

»про- _

ДИ ЛИ ЛИН БОНИ НЕНА ЕМА ЕБВ ЕРАПАБ ГЕЕНЕ га вР =

.

| стри, државници и високи политички“ функ-

_ није услове за студирање. пред њима не

ИТ АРИС АА

== = 8 ЕН ан · == = = Шиж Вари ин =Р Е = = шине == == == 57 БЕБЕ зљ5Е Беше Бе чЕ рјЕ ш вс ја

_____--—- .

Енглески студент и студије

од нас! можда још понеко посматра живот енглеског човека, а напосе енглеских студената, кроз призму Окозу фордског колеџа, модерних енглеских шеколе | ских институција у којима су смештени си- | ' лордова и имућних. Таквих студената заиста има у Енглеској. То су будући мини-

ционери. Али, поред ових којима је намењено руковођење енглеском унутрашњом м споље ном политиком, чување британске империје, има много већи број оних које не очекује таква судбина им који не пролазе кроз колеџе/. | светског гласа. Њима „социјалистичка“ влада ,|| Клемента Атлија није обезбедила ни мафјну-

стоји „сјајна државћичка каријера“. Они се морају да брину о својим свакидашњиом по- | требама, о томе да не остану без стана, да , прибаве књите и да се прехране. Сваки нови , дан значи за њих неизвесност. уна живот ових студената, лист „Њус кроникш“, између осталог, пише да синови сиромашттик | породица живе под изузетно тешким условш- /р ма. Нарочито је очајан положај оншх ежуде- “| ната који имају децу. У архивама одељења ; за смештај студената при лондонском уни-. верзитету, пише лист, налазе се два велика / фасцикла пуна података о патњама стотина ; студената, њихових жена им деце. Студент 4 живе у прљавим, загушљивим и слабо освет- 4] љеним собицама. Десетине станују у јазбина- 4 ма у којима је тешко и живети, акамоли сту- /4 дирати. Тако пише овај либерални лист Фа тобожњој бризи лабуристичке владе за ново 4 поколење, | |

Међутим, ако ожењени студент добије стипендију, тада му је још теже. Он мора де запосли и своју жену да би могао живети. Алт, ако се његова жена прихвати посла влада одузима студенту стипендију. Патње студента | постају још теже ако његова жена очекује ЈЕ дете. „Ако жена таквог студента, — пише М „Њус кроникл“, — извести своју станодавку а да очекује дете, тада то готово увек значи , да ће им стан бити отказан и да поново жреве= ну у потеру за станом“, Тако је Атлијева влада, која се размеће са својим тобоже социјалистичким програмом, „решила“ проблем смештаја и прехране огромног броја студената, Тако, поред релативно малог броја удобно смештених студената у Оксфорду и Кембриџу, који живе у изобиљу — на хиљаде студената — синова сиромашних породица немају никаквих услова за студирање, да би 28 . посветили озбиљном раду. а

г |

ж |

Производи америчке филм-_ ске индустрије на западноевропском тржишту

| 1946 у америчкој филмској инду-

Ц

стрији било је запослено 24 хиљаде

радника. Данас ради око 12 хиљада. Без посла нису остали за две протекле године само мануелни радници него и велики број глумаца и режисера. Само у прошелој години број уговора за снимање филмова дпао је за 50 од сто. Криза је погодила велике и мале филмске студије, велике и мале тлуме- > це. Ајрин Ден, Џемс Кегни и Роналд Колман, познати глумци, нису се појавили на филмском платну већ годину дана. Какви су услоБи њиховог животаг Двадесет пет долара недељне потпоре, док минимум животних трошкова изискује најмање 60 долара недељно, Редови пред холивудским уредом за незапослене, како истиче агенција Јунајтед прес; сваког дана су већи. Међу незапосленим велазе се и они који нису хтели да раде за такве филмове као што је „Гвоздена завеса“. Међу онима који очекују бедну потпору налазе се сви они против којих је злогласни Одбор за испитивање антиамеричке делатности повео истрагу, против којих су Кју Клуке Клан и остале фашистичке организације шовели бесомучну кампању.

холивудски Филмски магнати стварају планове за #49 годину који се састоје у тро« изводњи већег броја филмова и освајању странот тржишта. Но, да би смањили трошкове филмски магнати не намеравају да снимају филмове у Сједињеним Америчким Државама, него у Енглеској, Француској и Италији, У тим земљама они ће ангажовати оне тлумце који им одговарају, платиће им много мање нето што су плате и антажмани америчких филмских глумаца и режисера. Ангажовање страних, много слабијих глумаца и режисера, допринеће порасту незапослености холивудског филмског особља. Већ данас амерички филмски магнати настоје да не шаљу своје филмове у западно-европске земље. Они изграђују своје филмске студије У Паризу, киму и Њујорку. У исто време Ерик Џонстон, некрунисани краљ америчког филма, закупио је биоскопске дворане у многим маршализованим земљама и врбовао филмске уметнике за своја предузећа. На основу склопљених уговора „амерички продуценти добијају 80 од сто прихода са биоскопских претстава у Великој Британији, срранцуској и Италији.

Пут експанзији америчких филмова у за падну Европу први је отворио десни социјалиста Леон Блум пре три године. После тога ФРранцуска мора годишње да приказује 120

америчких и 5 других страних филмова. Иста је судбина задесила

и енглеске и италијан- | ске филмске продуценте и власнике биоскоп- , ских дворана.

Ерик Монстов пропутовао је Европом и америчка филмска врпца још брже се завртела на биоскопским платнима Париза, Рима м Лондона, а домаће филмске компаније 34твориле су своје атеље. У исто "време један посланик белгиског парламента, који је јавно устао против експанзије америчких филмских компанија, а напосе против приказивања антисовјетског филма „Гвоздена завеса“, лишен је посланичког имунитета и предан суду.