20. октобар

——— СТРАНА 4 -

О најважнијим = задацима

си у, +

" па фину рних орланизација

у овом периоду

ак о бдаћ на почетку нове сезоне, гимнастичка организација Београда спроводи низ задатака. Као најглавнији издвајају се припреме за градски слет, пролећни крос, народни вишебој м так мичење за значку _ фискултурника. Сва ова

четири задатка тесно су повезана између себе и треба напоредо да се спроводе. Спрово-

~ __ђење ових задатака напоредо је нарочито

. Жултурника из школа,

важно зато што искључује досадашњи кам-

пањски рад ма сваком од ових питања. Сви ови задаци захтевају веће ангажовање фиспредузећа, установа и фабрика. У припремама за слет, крос, вишебој и такмичења за значку треба да буде „обухваћен и последњи омладинац и омладинка. Зато се и искључује сваки уски рад.

607 Прва дисциплина из вишебоја је вежба

> .

за слет, а такође и за значку фискултуржика. Када се излази на тренинг за крос у спремају се и елементи гишебоја и поједине норме за значку. Повезивање свих ових еле_ Мената нарочито је важно и зато што је такмичење за значку углавном замрло. Међутим, првог априла завршава се годишњи рок по старом начину такмичења, за који је пријављено 5666 такмичара. У градском центру регистровано је до сада свега 40 освојених значки, ма да по друштвима има већ

" _ око 600 носилаца. Друштва воде врло слабу

. · евиденцију по питању значке, тако да Градски гимнастички одбор нема увид у такмичење. Засада једино гимнастичко друштво Џетог рејона и факултети раде нештс по значки, док остала гимнастичка и спортска друштва уопште нису приступила организовању такмичења. До завршетка рока има још: 15 дана. То значи да такмичење за значку треба појачати и не дозволити да многим такмичарима пропадну до сада освојене норме. Тешкоће у погледу полагања норми постоје У пливању, смучању и гађању. Смучање се може заменити пешачењем, за пливање још не може да се добије базен, а у Беотраду нема ни стрелишта на коме би се полагале норме.

Од првог априла такмичење за значку

г спроводиће се по новом начину. Више неће

постојати рокови, већ ће се у току целе јодине полагати норме на такмичењима која организују сама друштва. Овом такмичењу треба посветити убудуће још већу пажњу него до сад тим пре што је узета обавеза да у току 1949 године значку освоји 6.000 чланова и 10.000 пионира.

| ~ ДЕ

Ових дана треба неодложно почети с тре„Минзима за крос и на њима спремити вежбе ва слет и вишебој и дисциплине из такмичења за значку. Међутим, независно од временских прилика могу се вршити припреме за слет. Са овим припремама треба пожурити тим пре што су се и масовне организације ангажовале око слета и пружају помоћ гимнастичким друштвима. Али, и поред те помоћи и настојања гимнастичког одбора, припреме за слет на терену не теку према предвиђеном плану. Први недостатак је недовољна ширина у обухватању чланова и чланица, који треба да се ангажују из предузећа и установа. Овде је било много про пуста. Гимнастичко друштво Другог рејона обухватило је припремама само три предузећа, док У највећим предузећима као „Стаљинград“ и „Октобарска слобода" није још ништа урађено. Друштво Петог рејона обухватило је само 34 другарице такође из три предузећа. Земунско друштво уопште не ради са предузећима. Такође се слабо ради и са пионирском организацијом. Ово је још

„већи пропуст с обзиром на то да пионири немају наставника за фискултуру и сву по- , моћ у том смислу могу да добију од гимнаскичких друштава. Најслабије с пионирима "раде гимнастичка друштва Трећег и Шестог рејона, а најбоље друштво Четвртог рејона. Сем тога, у многим предузећима у вези са припремама за слет могу да се формирају тимнастички водови. Такве услове има предузеће „Анђа Ранковић“, Дечји дом Трећег рејона, „Погон |" у Трећем рејону итд. Такође један од већих пропуста у припремама је необухватање вежбача са Прашког слета, који своја искуства могу да пренесу им на остале вежбаче. И по овим питањима евиденција по друштвима је врло слаба, тако да градски гимнастички одбор нема увид у ток припрема.

плавим ние

и шина наиван ан

нит тнниниинивниининнвивниинмнивниннен нивои тв

овембра месеца 1948 године Повереништво рада, односно Управа за стручне радничке ка. дрове, преузела је на себе старање над 20 стручних школа градског значаја за ученике у привреди. те су школе дотле биле под разним оде. љењима ИОНО-а. Касније је Управа за стручне радничке кадрове отвори_ ла још три школе, тако да данас на територији Београда раде 23 градске школе за ученике у привреди. ;

Петнаестог јануара завршено је пр во полугође школске 1948/49 године у тим стручним школама. Просечна оцена ученика у периоду првог полугођа 'била је 3,48. Ако се погледа само ова цифра, резултат ученика у привреди не изгледа баш добар. Али У односу на 1947/48 школску годину, ка. да је просечна оцена била 322, и ако се узму у обзир услови под којима су ове године школе радиле, те. шкоће и препреке које су ометале рад У школама, затим мало строжи критеријум наставника при оцењивању ученика, онда је просечна оцена 3,8 доста добра. Но никако се са о. вим резултатом не треба задовољити, него треба уклонити што је могућно пре све тешкоће које ометају правилан и успешан рад у стручним шко лама. Уклањање тих тешкоћа није лак и једноставан посао, пошто постоји низ проблема које треба решити. |

У току првог полугођа ове школске

био је најтежи проблем стручних шко ла Због недостатка уџбеника ученици су били принуђени да уче из ра. зних приручника, што је за њих, с обзиром на мало претшколско знање, било врло тешко. Било би потребно расписати конкурс за уџбенике, који би се израдили на научним и педаго-

шко. методским принципима. Недостатак школског прибора, оловака, креда, лењира, такође је прет-

стављао проблем који је ометао рад. "Требало би отворити у Београду једну продавницу која би снабдевала само стручне школе потребним школским прибором.

Једну од сметњи у раду стручних школа чинила су и слаба педагошкометодска спрема хонорарних наставвика, с једне стране, и слаба предзнања ученика, с друге стране. поред слабог предзнања појединих ученика које је често проузроковано дугом паузом између свршетка основне школе и свршетка стручне, многи ученици нису могли због удаљености места становања (Нова Пазова, Кумодраж, Мокри Луг да посвете пуну пажњу учењу.

организације стручних школа трудиле су се, уз помоћ сталних наставника, која је досада била прилично мала, да подижу идеолошко политички

роја кола панчевачког градског аутобуског предузећа саобраћају између Панчева и Београда. Прва полазе из Панчева у 6 сати изјутра, а последња у 7 уве. че. У читавом аутобуском саобраћају Београд — Панчево једино су та два момента утврђена. Међутим, време поласка осталих тура из Панчева и Бео. града, као м време стизања на станицу, сасвим је неодређено и зависи од читавог низа разних околности. Мутници, Београђани, који су при. нуђени. да користе ову аутобуску веЗУ највише времена проводе у чекању. Пре свега, на полазној станици, У Улици 29 новембар, поред зграде Академије трговине, увек је мноштво оних који чекају, а онда и сам аутобус, обично, дуго стоји пре ступања на мост, услед проласка воза. Трећи разлог чекању је најчешћи: то је стајање на отвореном пољу, услед ква рова који се дешавају на мотору, око точкова итд.

· Х ЖИВОТ иРАДУ СССР х _-

ПУТ БВ

ијев, главни град Совјетске У--

крајине, је један од најлеп-

ших градова Совјетског Саве-

за. Под совјетском влашћу Ки-

јев се развио у један од најзначајни-

| јих центара културе, науке и технике. ки“ Овај дивни град је за време рата тешко. оштећен; хитлеровске армије су

, приликом отступања разрушиле нај- .

лепше зграде у граду. Центар Кијева

— Крешчатик, вине, Џ Главни град Украјинске ССР се сада брзим темпом обнавља, тако да ће ускоро добити свој предратни изглед,

; Обновљено је и већ ради око пет сто- . тина предузећа, а исто тако обнов-

љене су све школе и здравствене ин-

ституције, Укупна станбена— површи“ на новоподитнутих зграда износи пре-

“ ко мола милиона квадратних метара. Недавно је завршена изградња плин=

претворен је у руше .

се адиабља

ских спроводних цеви између Дашазе и Кијева, у укупној дужини од 513 километара. На тај начин је обезбеђено снабдевање Кијева плином, а само пред крај прошле године је већ уведена употреба плина у 20,000 станова, фабрика и комуналних предузећа, : А

Буџет Кијева је у прошлој години износио 515 милиона' рубаља. Од тога је утрошено 211 милиона рубаља на

развијање градске економије, а 278 милиона рубаља У СИВИ ИУ Ува не сврхе,

У току је реконструкција урина тика. На месту где се сада налазе разрушене зграде, подићи ће се складно архитектонске целине; на овим прдјектима с Реде _ најбољи _ архитекти "СССР-а. у у

ПОТ ХИЉАДА

__ уче у београдским стру'

године недостатак учила м уџбеника.

У току првог полугођа омладинске

ниво ученика. Међутим, рејонски ко"митети Народне омладине нису укази.

вали готово никакву помоћ омладинским организацијама стручних мткома, што је било скроз неправилно и што је, такође, знатно кочило постизање бољих резултата У учењу.

Но свакако да су основни проблеми

Тешкоће око прања | рубља у градском предузећу „чистоћа“

Београд, поред _ многобројних грађана који живе у породицама, има велики _ број самаца — студената, као и људи запослених у производњи. Док за грађане који живе са својим породицама прање рубља не претставља никакву тешкоћу дотле су самци принуђени да се за ову услугу обраћају, Град ском предузећу „Чистоћа",

Али, има више од два месеца, како радње „Чистоће" не примају од приватника рубље. Шта да раде људи који су само преко предузећа „Чистоћа" долазило ло чистог рубљаг

Предузеће „Чистоћа" последња два месеца ради искључиво за мензе, ресторане и дечје домове. __Ово предузеће може дневно да прими на прање 1.000 килограма рубља. Међутим, у време када је од при ваћника _ примано рубље на прање, само они су доносили просечно 1.000 килограма рубља дневно. Ово ограничење је уследило 3 недостатка оса пунског прашка и амонијачне соде: Да би се у потпуности за довољиле потребе грађана, потребно је 3.000 килограма сапунског прашка и 2.000 килограма амонијечне соде дневно Међутим, предузеће „Чистоћа“ не добија ове потребне коли“ чине, . :.

· Ни проблем хемиског чишће ња и бојења није најбоље решен- Дешава се да предузеће не добије довољне — количине

. боје или хемиских препарата, потребних. за

Важно је пајхитишје _ прићи решењу овог проблема. Надлежни треба да се постарају да се предузећу „Чистоћа“ додели потребан маТеријал, јер

ће на тај начин многим људима отклонити бригу и пружити им могућности да имају оно што сваки човек мора да има.

Услед свих ових околности дешава се често, ма да то изгледа невероват. но, с обзиром на мало удаљење МПанчева од Београда, да путник, који на на аутобуску станицу у Београду до. ђе у 2 часа поподне, стигне у Панчево У 7 сати увече, кад је крајњи мо. менат да крене натраг. Ни тада није са тешкоћама свршено. Шта више, искрсава она највећа; треба се вратити у Београд а карте за последњу вожњу су распродате. Свему томе треба додати да су аутобуси веома стари и разбијених окана, па ова дуготрајна вожња, нарочито у: зимско време излаже путнике опасности обољења.

Овакво стање немогуће је оставити нерешено. Треба имати у виду не само тешкоће, непотребну љутњу и отежано извршавање послова које оно изазива, већ и чињеницу колико се

драгоцених радних часова туби у јаловом чекању.

Како није могуће старе аутобусе,

Једна улица,

· кав и пре рата, ботат и разноврстан,

Позоришта, музеји, библиотеке, изложбе и клубови, препуни су посетилаца. Плодан је рад Академије наука Украјинске ССР

моника |

чним., школама

и многобројних науче

пореди |“

који су зри правилан ток рала У првом полугођу 'и утицали на општу оцену ученика били недостатак про сторија (само три школе од 23 имају евоје просторије, док остале рале У просторијама ПА и основних школа) и велики број изостанака учеНика са предавања, За 15 дана у јануару месецу, на пример, у овим шко лама било је 17.372 оправдана изостан. ка и 10.660 неоправданих. "највећу кри вицу за овако велики број изостанака сносе персонални референти неких предузећа који, иако им је то дужност, не воде рачуна да ли учени, ци похађају школу или не, и не прегледају им свакога дана ђачку

жицу. Персонални референти би морали убудуће више да се позабаве овим врло важним питањем редовног

одласка ученика у школу.

да би се у другом полугођу школске године могло, што правилније и боље радити, да би се ученицима омогућило постизање бољих _ре. зултата У учењу, потребно је што пре отклонити све ове недостатке. Поред веће пажње наставника приликом пре

давања, појачаног рада омладинске организације, наравно уз помоћ рејон-

ских комитета Народне омладине, за. тим веће брите у васпитању ученика од стране васпитног кадра по домовима ученика У привреди, треба нај_ хитније решити проблем просторија. Тај проблем ће се најуспешније ре-

шити, ако свако предузеће које има више од 30 ученика отвори стручну

ове

школу. Досад је, иако је још крајем |

1948 године донета Уредба Савезне вла де да свако предузеће које има више од 30 ученика у привреди отвори шко лу, мали број предузећа то учинио. Тако, на пример, предузеће „Иван Милутиновић" у Земуну има преко 70 ученика, а још није отворило школу. Грађевинско предузеће „Комграп" има 154 ученика, а грађевинско преду " зеће „Неимар“ 161 ученика, а оба предузећа нису отворила школе. Столарско предузеће „Тодор Дукин" има 69 ученика, а такође није отворило школу. , |

Отварањем ових стручних школа по предузећима створило би ' се не само више могућности за правилнији' ток наставе, нето би се ученицима омогућило, што је врло важно, да теорију из школе одмах ту у предузећу при. Због свега тога.

мењују У

требало би

пракси. ово веома важно питање отварања школа по предузећима знат но заоштрити, јер ће се једино на тај начин омогућити укључење у стручне по

школе свих нових ученика плану

кадрова за 1949 годину.

Аутобуски саобраћај Београд - Панчево МОЖЕ СЕ ПОБОЉШАТИ

бар за сада, заменити новима а како је, исто тако, немогуће избећи чека. ње пред улазом ма мост, кад је композиција воза на њему или се очеку. је њен пролазак, то се намеће као једино решење: успостављање аутобуског саобраћаја само са панчевачке стране, и то од моста до Панчева. Ово утолико пре што до моста у Београду постоји веза трамвајем и аутобусом, који саобраћа за Карабурму.

Ма да ово решење намеће путници. ма пешачење преко моста, оно је далеко прихватљивије од досадање прак се, јер је пешацима дозвољен прелаз преко моста и у време преласка во. за, а саобраћање аутобусу на краћој релацији од моста до Панчева омогућује чешћу везу м тако убрзава сао. браћај.

Овакво решење у сваком случају. није најбоље. Али чињеница је да би оно допринело уштеди радног времена, јер би отклонило о ритИр чекање.' у Кијеву

но-испитивачких института,

ма главног града УССР. (из часописа = „СОср у изградњи“)

Хиљаде младића и девојака учи на Кијевском универзитету и другим вишим школа-

Вакен њива | ме зен = лЕ-

Пипина ват Етна ЕЕтЕа

| земни Ди

ДУ

Како је створен Кравченко = 1:

овембра 1947 године Клод Морган, ди-5 недељног комунистичког ли-5

ректор ста „ле шетр франсез" објавио је низ = чланака о издајнику Виктору КравЊ тобоже књизи „Изабрао 5

У напису „Како је створен 5 непобитно је доказао да Крав- 5

ит

ченку његовој

сам слободу“.

· Кравченко“ = ченко није писац антисовјетске и провока-=

торске публикације „Изабрао сам слободу“, 5: Међутим, отада је прошло годину дана 25 Кравченко је ћутао. Но, пред закључење 5 пакта, било јез меопходно распламсати жестоку антисовјет-5 ску кампању, нарочито у Француској. У том: циљу Кравченко и његови послодавци тужили су Клода Моргана суду, те је У Па ризу крајем јануара ове године почео мро~

аи

гресивног североатлантског

па.

НЕ И

ши

а цес. Морган је, тврдећи да Кравченко није,

способан да напише књигу, само делимично Б

иза а

| рат

приказао лик овог провокатора и агента == меричке обавештајне службе. На париском суђењу, мако је Кравченку додељен специ- 4 јални лични „тумач“, иако он има адвокате 5 као што је „неосоцијалиста“ Жорж _ Изар, осветљено је његово право лице: Крајем ма- 5 ја 1944 године он је дошао у Сједињене Аме-5 ричке Државе, проневерио државни новац, 5 пијанчио по ноћним локалима. У Вашинпо. 5 ну. Кад му је понестало новца почео је 5 се задужује. Америчка обавештајна служба. пратила живот овог И

Ухватила га је у своју пак

није мировала него је издајника. када је, довољно дубоко пао и тада му је 5 ноставила услове. Агенти су обећали да ве 2

исплаћени, ако изда 5

= његови дугови бити своју отаџбину и ако се прикаже као писаца књиге „Изабрао сам (оку 4 Кравченко је то једва дочекао.

Књига, чијих се детаља провокатор Кравченко не „може“ да сети на париском суљењу, убрзо је била написана. Написали суз а Кравчена ради „локал-

1 ба трилера ИЕ

' је плаћени новинари Волстрита,

· ко је на њу ставио своје име

ног колорита“. дао само неке детаље, По-

'д

абаг :а

сле изласка књите многи амерички новинари

писали. Америч-

пика Јел љиввиа парира

ве

отворено су то говорили и

з :

ки. публициста Алберт Кап упитао је на па» =

11 100Е

суђењу Кравченка

3 риском зашто тада није Е тужио суду ове америчке новинаре, Издајник = 2 Кравченко је, претекавши свог тумача, и не-= Е хотице изјавио: Зато што је комунистичка Б 2 партија Сједињених Америчких Држава малаш 2: партија, док Комунистичка партија Францу- =

ске заслужује да се њоме човек позабави

Тиме је откривен прави смисао подизањ

оптужбе и махинација америчких империја-

листа против једног напредног француско

аппапипиавваиасва2322212201

листа. То је, дакле покушај дискредитовањ

демократских снага као и Сов-

јетског Савеза.

срранцуске

Кравченко се није случајно, као незвани гост, појавио у Француској. Десни социјалиста Жил Мок, ва, побринуо се за њега, као м за тројицу =

5 8 8 | 2 “ 3: 5 2 В 5 Х а 8 8 +

совјетских ратних злочинаца — расељених лица чији је мзручење тражила совјетска 5 влада, да га обезбеди свим потребним. Лао в му је специјалну стражу и дворану У ко-Е јој одржава конференције за штампу. Док= тако један издајник ужива спе повластица Б

на процесу се, на пример, нијс смео појави- =

и повинар, писац =

који је о 5

„Сима Томас“ амерички

Једног од чланака о Кравченку,

бјављен у листу „Ле летр франсез“, чим би в био откривен идентитет овог америчког но-Е винара „социјалиста“ Мок би му отказао го- 8 стопримство, а у Сједињеним Америчким др-Е жавама приступили би испитивању његове = „лојалности“, =

Ова организована _ провокација _ против 5 Совјетског Савеза и Француских демократ-

ских снага, и поред брижљиво припремље-ш

ног „доказног материјала“ доживела је неуспех. Она је открила и нешто друго. На-а ме,

а,

оркестрована антикомунистичка кампа специјалне емисије радио-станица, без ројне фотографије и други изводи из говора а равченка и његових браниоца, показују ла је америчка обавештајна служба покушава ла да овај процес искористи у циљу ства-Е рања антисовјетске р

психозе у Француској. ади што лакшег закључења североаљлав-Е. ског пакта. Међутим, уколико суђење дањег траје провокатор КЖравченко и његови сподари све више се збуњују, њихове изја-т ве постају неумесније, увиђајући да не могу постићи оно за чим су тежили,

Париски процес је показао стварно како

је створен

• Кравченко и чему он има да служи. Истовремено тужиоци су се још ВИде раскринк

УУ АМУ

ли у очима народа Француске

и као окорели ратни ХУ шшкачи и непријатељи мира.

ла

остале јавности

И АИ А А и

У аи

АБР АЕА