20. октобар

ке "армије

БРОЈ 227 _ ГОДИНА М

БЕОГРАД, 25 МАРТ 1#949

о о——

обеда

ЗНАНА равне петине

вадесет седми март 1941 остаће заувек у истороји наших народа међу опим данима којњ освотљавату победоновни ток паше борбе, ји издижу племомит попос на постегнута остварсња м јичају веру ју сво летшту, сво сре ћеићу Судјућноси. Тај љан је међу опим ретким који зетварају јелап мстариска шериод а отварају други; ан

Ку

је међу оним литумима од којих,

ве почење да ратума. ДЛвадесетосдмог марта 1941 на рела Југославије, з особито рад“ ве масе Беогража, навели су борбетњу омоту својњх снага но од лето, мо јасто, рекли музу рез не семо домаћим нзлејницима на нтасли већ и силом завојевачу Европе, пред којљм са дотад ни у» шиђо био вопроно. Рога дана пардвоносеноаттка вљаља у Беотраљу била јо сомакштута са управо лрСааавом, мао трљава пена савувиње, 2 кољач европскех народа, Апољф Хитлер, доживео је свој ерви пораз. На његовој шаховској табжи једма чврста рука пообарала је миоге фигуро и побркаља сво завишиљено комбинотије ју“ ПОКЛОНА ЧСК ПЛАЉУОШКИ СУ со МОН гни поробити без крви, јужни бок пије више био обезбеђен, спровкпе, храна и људство с Балкана избачеви су из рачуна фашиистим -— ја тоузначи у крај

кивани фронт на и па Ољо

ти већ припремљен папад на. зе мљу социјализма, паду свих дотад поробљених парода, Совјетски Савез. |

У томе јо овотаки Заоа ташег 27 марта.

Но, зашто се ов догодио баш код нас, у Југославији Да ли само зато што је једлта фашисти ка влада пришла Тројном пактуг Или пас зато што један парод није хтео мирно да спусти врат на пелатов пањ> Нацвто и лакомислено би било рећн просто: да, због тога! Питање је много шире, одговор далеко свестрогтије. А тај длговор дужни смо дапас у целости да кажемо, ако пе због чаши парода моји та добро знају, ово због историске истито и трулбеничких парола целог сво та, пред којима витезн Маеформбирса а миоти међу њима лезертор за знх тешких дратка пастојо жа прикажу 27 март као акт товитеза # јупославенско мегаљоманије Е

Аапико со пети слично 27 мару сиаје логодило у Букурспту, Будимтветттти, Софији Зар те зе мље шису бало пришле. Пројиом

пакту тлротиву — Комитворпе, тј. мису ООР-ао Ман је, Зав, ружупски, мађарски, бурарски ва роћ уживао ља було важеп пре

ско-фа рис те ИосМ. саетавомеа Нешто |

слично 27 марту могло је по свакако је тробало да со љоси ту Паризу па у Мрату, по у толиким другим европским нентрима, али се пије десило! Мијо се десило не због тога што то пису хтели народи, већ због топа пиго те пароде «ијо имао ко да повеле, што их није пико па такав случај шрипремио. Шијо било оног усмеравајућег предводничког олреда који заа и уме ла руково ди истолинским снагама слобојно“ љубивих рашних маса.

А такав руководилан у Јурославији је постојао.

Комунистичка _ партија о Јурославијо на челу са другом Титом указивала јео нашим појкувима ва фашистичку опастаст јоти од 1987 кодине упорно се борећи за олбраву пезависности земље, пришремајућна нас на тешке да“ не, на сушбоносно дог ађаје. У тој борби вашу Пертију и њем Мел _ трава оре уе иу и а“

колебати «и Рлавњача ни Ада Цитанлија, ни митровачка робијашиица, нити толаки концентрациови „логори. Партија, јо херојслон тла Кроз све страхота монархофашистичког терора жртвујућн своје најбоље синове алт и учећи наше народе маркеснстичко“ лењинистакој истини, организујући их у монолмтан, јединствен Народни фронт, И уколико је југословенска · буржоазија _ дубље газила у надају, уколико је више продавала иттересе земље, народи Јупославије све јасвије су се гледали непријатеља и све чвр-

шће збијали своје борбене редо-

ве.

Та унутрашња, антифашистич= "ка борба у Југославији за послед ње четњри предратне годите 6ила се развила до те мере, ла владајућој буржоазнји вије било остало ништа друто до да збаци пи послодњу образину са — свог издајничког лица и ла отворено ступи на страну Хитлера: с фашизмом противу сопственог народа, нротив демократије у свету, у првом реду противу земље социјалнизма СОСР! На тај акт режим Цветковића им Мачека приморао је воса Хитлер, коме је зре бала још једна лака победа, јон једац резервоар за огромну армију злочинаца, али исто тако томо сорамном чу југословеноку Оуржоавију гопшли су м њени утроженни _ нштереси. Поробљивач н издајник били су нораздвојно везани. Тако је дошло до 25 мар о == оре 5 аеро

мо чаакакб“ пије никаква · перика

тог, ловетска особеност. Кроз слич ну снтуацију већ су били прошли многи европски народи, одведе“ ни у ропство од сопствено буржоззије. Наша специфичпост је међутим у томе, што су пароди Југославије били припремљени ва такав случај. ПИК КИЈ и друг Тито предвидели су те логађајо и спремили пародне масе па њих, Због тога су одмах, после двадесет четири чава-ол“ поттибивања Тројног пакта, народи Југосљавеје одговорили јуршпом па нздајнике. На непријатељску офаномву одтоворили, су 'контраофан“= зивом и — однеле победу! Прву блиставу победу у пашој великој

„Народпоослобо; мелачкој "борби.

„Партија је тога лана, за врете огромних лемомстранија у Беотраду, била потпуши господар см тулетје“. (Рио, реферат на Пе тог коптресу КЕ). Наше радто масе ло тад су се већ било сродиско са литијом борбе нашо Пар-

ас п

За За ПАЈЕ

теје и сад ~; је постављало ис само као линију једне партије, већ као конкретизовапи захтев

ових народа Југославије. _ Безбројне пароле „Москва. — Београд“, _ „Југославија — СССР“.

бојиле су тих дана и небо пад пама показујући целом свету на чијој су страни југословенски ма роди, а бојли покљич „Боље ра него пакт!“ наражавао је решепост целе земље да се браши н бори свим својим сматама.

Из те прве велике џобеде и

ратне смотре, одржано на улица- |

ма града и по многим другим градовима у унутрашњости, Пар тија је извела закључке. Она је сад још јаче била уверена та су све спремни наши народи и каква се све снага може супротставити _ освајачу. _ Краткоћа времена, пажалост, пмје дозволила ља се војска — парод у шињелу — преузме као организација, да се очисти од недићећско = љотићевских петоколмонаша н тако образује нормалан фронт; али се зато од народа без шињела убрзо могла цела земља претворити у ратно поприште, у фронт без линија. На формпрање ове друге, нове, у свему народно армије наш ЦК и друг Тито уореторедили су све своје способмости, цео партијски апарат. + тробан у дугогодишњој легалној борби. Целокупно партијско чланство послано је у прве редове, па спровођење задатака добијених од друта Тита,

Зато су се џароди Југославије, једини на свету, на први позив великог Стаљина и могли одазвати пе дела Ма и радио редогу бом, пале вИтОМ немачке рате технике н својом крвљу. Маши народи су зналн да је то њихов дуг према земљи социјализма н слободи човечанства, а у исто време да је то н најбоља залога ослобођења сопствене земље. У том фронту, | раме уз рамо < Црвеном армијом, ми смо пар жали у претходитци од 22 јуна 1941 па све до 1 маја 1945, и пешто после тога. Шин нетурени борбена положај према империја лизму и фашизму ми и-сад чврсто држимо уверени у своје сваве; у праведлост своје ствари м у истоветност интереса са народ но - демократектм земљама и Сов јетеким Савезом. На фронту од-

"брате немиђа у свету и изградње

социнализма у својој земљи вас спасе и тако величанствени дави ирошласти кео што је 27 март ИЗАЛ.

МЕ. АВИ ЋАСУРЕО

већ -пупманом лав

| ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

па !

| | |

4 - Ш ДРАГ.

ЈОВАНОВИЋА ТАУ, | ТЕЛ,

20443

ЊЕНА БРОЈУ 2 ДИН,

Непрегледне масс Београђана, под руководством Партије, преплавиле су лед захтевајући сжбрану земље = слао

са Совјетским Савезом

о –___—_—и

КЕз ОВЕ КУЋЕ _ РУКОВОДИЛО СЕ АКЦИЈАМА 26 И 27 МАРТА 1941 ГОДИНЕ:

| МЕСНИ КОМИТЕТ. КОМУНИСТИЧКЕ ИНАРТИЈЕ СРБИЈЕ ЗА БРОБРАД

ЈУЛА 1948 ГОД.

Велика смотра до

бровољних радних

бригада — градитеља Београда

[) вогодишњи родови на е3градњи _ главнога града

77" премашиће по обимностви замаху све досада пре дузиманс | радове, Изградња

000. „станова, реконструкпија – паозо

Ра, изградња путева и колово. за, даља градња Новог Беопрада ни других објеката, показују · да ће Београд у току ове године претстављати једно досада невиђено велико градилиште. У остварењу овнх | огромтих планова _ учествоваће | планови Народног фронта Беотрада, организовљтим у добровољне 'бри-

гале, десетине хиљада омљадт напа у омладиноким _ радтим бритадама, као в добровољто

фронтовске "оригаље на Србије. Остварење великог – иивостињноног плана од девст милијар ли денара, вахтеваће, свакако, максималну мобилизатју | свих стага. | ' :

Добровоњае Оретале

традњи 78 најважтијих објенажа, па иакрадњи станова, улвпа, проширењу саобраћајпо мреже, реконструкнији паркова, пошум љавању околитес града ин на изградњи неколико фискултурних објеката. Фронтовске ће брига“ ле радити па низу локалтих 00 јеката, као што су дечји врти. ћи, скверови, травњани, јавете тесате и слиџни објекти,

У прелноборпој кампањи за изборе органа Народног фроњта грађапима су објашњени 3 дапи Фронта у овој години, 6бимности радова па изпрадњи Београда н потреба свесног У мета и помоћи ша остварењу

| НННН—

Зграда које се руководило великим мжемонстрацијама. ~“

~ фабрике ==.

| Народ- . ог фронта ће радити на ве

· Народног фронта са око

у Уликн Коче Кететана, |

· Оаповна радна

~ гућује бољи _ распоред

плана изпрашње, После избора почео је по свим рејопима Упис у хобровољие радне бригаде који још траје,

Предвиђено је да се 3 априла одржи велика смотра „улосника У изградњи Београда =— 'емотра добровољних _ радних _ бригада. Ова смотра свакако претставља ће вељику органиолторску спагу Народног фронта и биће нараз тежњи свакога – грађанина за што бржом изградњом сенки јализма.

У свим рејонима укупно је

уписано у добровољне фронтов ске брикаде око 47.000 ' чланова

Народног фронта. У омладинске

| бригаде" по рејопима ушпсано је

љо сада око 25.000 чланова На родне омладие. Од упиворзи-

тетске омладине досада се нфи.

јавило у омладинске бригаде око 13.000 студената, од омладтизе савезних установа 2500 а из ремубличких установа 1.500 омладинаца, Поред тога, та ве

ликој смотри. ће учествовати 7.500. омладитања низ сталних о-

младинских бригада које раљо на изпрадњи старог и Новог Беопрада. На тај начиц на смотри ће учествовати, - према _ досада-

- зињем стању уписа у омладинске

радте бригаде око 50.000 членова. Народис омладине,

На смотри ће учествовати и посебне | добровољне _ бригаде 3:000 брежадиста, Жежо ће на смотри

· радпих бригада учествовати ~

куто око Ћ00.000 чланова Не родтог фролта и Наројдте омла. дно. · .

До креја овог месена продвиђено је да се одрже им смотре добровољцих радних бригада по основним организацијама Народног фронта, На овим смо, грама свима члановима раних бригада _ објаспиће се значај њиховог учешћа у овогодитњој "изградњи Београда њ 06

јекти на којима ће радити.

Пошто уиштис у бригаде и њи хово организовање још траје, ужазали би ва извесне недостатка у организацији брнтада, ојединица у лобровољној фронтовској радној

бригади треба да буде чета, а не. као прошле године, бриса“

"да. Предност. организа ја рада

по четама је очигледна, јер омео

радне

снаге, планирањо н боље такми

г чење, Иако је још у почетку Уопиеа ' у "радне бригаде „њен зидатак "занијама да грађаци

постав основним органитреба да пријављују даџе када могу да излазе ва рад, виа неких орга~

пиеоонина жедр марза то ава во

' организацијама у Земуну и У

„њу групу "љом,

чи вршиле ушне. _У Четвртом рејону многе основно органи. вације нису уписивале грађане по данима изласка на радили-

шта, Исти је случај н у некит

неким "другим _ ре. ла. недостатак бе у току рада "ет клањао ш не би требало да се понавља,

У Петом рејову од девет хнљада уписаних чланова Фронта, свега шест хиљада се пријаву но данима изласка на ралове; Јасно је ља овакав упис Ф1емогућује правилап распорел сео три хиљаде уписаних — грађама, абог чега је потребно вакижтио новифишита упис тих чланова 9 данима када хоће да раде.

Нрема досадашњем стању х Четвртом рејопу упис у брика“ де, упоређујући га са резултатима других рејона, не зацово» љава у потпуности, Узрок челођољном упису је тај што ес У свом рејбпу тије упоредо са прелизборном камтањом вратио и уптве члапсва Фронта у добровољне радне бригаде, Сала 6 потребло роовити путем се станака група агитацију за угас у радне бригаде,

Но свим рејонима се одржавају ионференљије па којима се бирају чланови бригада и ко мамлнри чета. Треба пастојати да'у штабове уђу чланови Фрон та који су се истакли па добро ПАЉБАИМ акцијама и омладинци који. имају искуство са омла. дипских радних акција, Ученте омладинаца у штабовима фронтовеких бригада, потребно је обезбедити уз сарадњу са рејои ским комитетима Народне омла хжипе. Омлапиици који булу = забрани у ттаб радпе – бритаде радиће током ове годино нискљу

јинво у организацијама Фронта:

(Ове године ће дужности тата. ба лобровољиик радних бритаља бити сасвим различите — од прошлогодитњих, Док се нтаб бригаде прошле године _ веома. мало бавио организацијом рада саме бритаде, ове године му

бити гжишн _ занатак да добро распореди и органцаује. рад

бригадира, да спроведе кстати-

„стику и буде право јууководећо

тело. “

Неке органазапије слале су, м током ове године извесну мачлапова на рад недекако јо поколвко тута на глатаване да се педељом ве вади. Недеља је дап одмора и разоноде трудбсцика, и исправи ко је допуштати ла рале после седмичиих пааора у вредуесћа ма,

Организације Пародног фронта, треба да схвате као свој нај важпији задатак даљу широку атитацију путем конферениија,

"састанака група п других обли.

ка рала, за упис у у по раљне бригале, Уколико боље

булу организације опта обја сниле потребу уче у вели“

ким радовима на изградеви Бео града; утолико ће и одзив |