20. октобар
у Раковици, Панчевачком_ ·_ Биту и Железнику
ска насеља м села у око-
ке које треба да решавају. Исто тако, и питања која се постављају пред организације нНароднот фронта постају све сложемија, због чета је било потребио да се промени начин руко вођења извесним крајевима У непосредној близини Београда. Тринаестог марта формирана су два нова рејонска одбора Народног фронта, у Раковици м Памчевачком Риту, ми одбор на сеља у Железнику. Нови одбори су под пепосредним руководством градског одбора Народног фронта Београда. Образовање но их руководстава има, свакако, велики значај за — побољшање рада, јачање ми развитак о оргамизација Народног фронта у Раковици, Панчевачком Риту и железнику. У Раковици је 13 марта одржана рејонска изборна конференција, на којој је изабран први пут нови рејонски одбор. У састав нове рејонске организације улазе веома разнолика насеља. Поред Раковице и Коштутњака, под руководство овог рејонског одбора дошла су и села Кнеже вац м Кијево. Цео овај крај, како Раковица као индустриски део, тако м села Кнежевац и Кијево имају своје особене услове рада, различите од градских организација Народног фронта. Због тога ће формирање _ новог рејонског одбора, свакако, у многоме допринети развитку фронтовских организација у овом крају.
Рејонски одбор Фронта у Рако вици има под својим руковод ством пет основне организације: две у Раковици, једну у Кошут њаку м две у Кијеву и Кнежев цу.
Одбор у Раковици има много нових задатака м проблема. Насеља овога краја су веома раштр кана, што у многоме отежава рад на окупљању чланова Фронта. Организација Фронта у Кнежевцу није сређена, нема ни потпуне стискове чланова. Осим читалачких група остале форме идеоло шко-васпитног рада нису посто јале у Кнежевцу и Кијеву. Исто тако у овим селима нису посто јале радне бригаде као организо ване јединице већ су чланови Фронта излазили масовно на радове. Сада се на територији новог ре јона врши реорганизација фронтовских група од којих су неке У Раковици биле гломазне и бројале око сто људи, а у Кнежевцу је постојала стара подела на гру пе зване „рејоне". Интензивнији политички рад, већа помоћ основ ним _ организацијама, реорганизација и учвршћење фронтовских трупа и формирање радних бри тада су свакако први задаци који стоје пред новоформираним рејонским одбором.
У Панчевачком Риту је такође образован нови рејонски одбор Фронта "под чије руководство спадају насеља Овча, Борча, Крњача, Прелив и управа државног пољопривредног добра у Панчевачком Риту.
Цео овај крај оријентисан је у привредном погледу на Београд, становништво се претежно бави пољопривредом, због чега и орга низације Народног фронта имају потпуно различите проблеме од традских организација.
Нови рејон има девет основних организација. У управи државног пољопривредног добра није досада уопште (било организације Народног фронта те се она сад тек ствара. Политички рад у селима није био довољно развијен. Главни задаци организација Фрон та у овом рејону се састоје У помоћи на потпуном остварењу плана пролећне сетве и осталих пољопривредних радова.
Железник није више село, већ је за кратко време постао индустриско' насеље, У Железнику је поред сеоске организације посте јала им организација у радничком насељу. Јасно је да једно инду стриско Насеље има сасвим ра зличите проблеме од осталих села у Срезу београдском због чега је и организација Народног фронта у Железнику сада повеза“ на са Београдом.
Досада У Железнику није била јединственог руководства Народног фронта које би усклађивало рад између велике синдикалне организације ми фронтовске орга: низације. Исто тако, није било ни добро организоване помоћи радничкогт насеља селу Железнику у развијању идеолошког и политичког рада. Организација Народнот фронта у селу решавала је своја питања за себе, а организација У радничком насељу за себе. Радници су прошле године дали. + громну помоћ у изградњи задру жжнот _ дома, али Ње овогодишња
ским руководством (бити многа већа и потпунија. У Железнику сада постоје две
основне организације — једна Уј|-
радничком шасељу са осам фрон товских група и једна у селу жетезнику са тринасст група.
Образовање _ нових _ рејонских одбора Народног фронта у Рако, вици и Панчевачком Риту, као м одбора насеља у Железнику помоћи ће у даљем развитку м ја чању организација Народнот фронта у тим крајевима које ммају многобројне им сложене за датке у овој години.
Избори за органе народних вла сти м у рејонима Раковици м Пан чевачком Риту м у насељу Железнику одржаће се по свим из гледима, крајем априла месеца. Организације Народног фронта У овим крајевима одиграће, свакако. значајну улогу у изборима и би ти главна подршка нових народних одбора.
+
ежња је да се изградњом улица у Београду у 1949 години продужи ; рад из 1948 године, то» јест да се главним – саобраћај. ницама новеже центар града са прилазним путевима, као н да се главне саобраћајнице _ оспособе за повећани саобраћај. У том ниљу изградиће се Булевар Југословенске армије од Славије до Улице Франше д'Епереа, са травњацима, Булевар Југословен ске армије од Славије до Тирпиу ве улице добија ситну камену «оц ку, уместо постојеће призме, у
површини од око 3.000 квадрат.
них метара, затим целом дужином од Славије до улице Фран ше д' Епереа тротоаре широке пет метара, остављајући баштаце са дрворедима и травњацима. На тај ће се начин омогућити бољи саобраћај, а нпарочито пешацима, приликом одласка ва спортске стадионе, У про.
ПН и
· Радови на изградњи и реконструкцији београдских улица |
У овој години
дужетку Булевара Југословенске армије просеца се Улица
· Динка Рањина, која ће трг код
Аутокоманде зезати са Булеваром маршала Тита а на тај начин остварити и прилаз стадиону ЦДЈА, Ова ће улица имати. девет метара широк коловов. Тротоар поред стадиона би
ће такође тширок девет метара,
док ће други тротоар имати ши рину од два метра. Због велике циркулације пешака у овој се улици предвиђају травњаци. Коловоз ће имати укупну повр
шину од око 7.000, а тротоар од око 10.000 квадратних метара. Да би се омогућио приступ стадиону са свих страна извр. шиће се просецање кружних улица око самог стадиона и поплочаће се цео простор, у око. лини, остављајући велене површине за освежење.
Булевар Маршала Тита изгра
АРУГА ЉИШНА БРИГАДА
гради сташтове за редштике
диће се делимично, а уколико прилике дозволе радиће се и на његовој целој дужини, Предвиђено је да се изради са средњом траком коловоза од асфал та, а бочним пантљикама од сит не камене коцке, у површини од 9.000 квадратних метара. Досадањи канал поред коловоза уклониће се и место њега ће се постгвити ивичњаци са потреб. ним бројем сливника. Поред ко ловоза биће остављене баштице са дрворедом, а асфалтирани тротоари имаће површину од око 6.000 квадратних метара. Даље, у том настојању, израдиће се Булевар Војводе Степе, од Аутокоманде до Улице Јова на Ћирковића. Овај ће Булевар имати коловоз широк седам ме. тара, Поред ивичњака ће ићи трамвајска пруга дуплог колосека, у баштици, а поред регулационе _ линије — асфалтирани тротоар, Укупна површина кал.
НОУ =
дрмисања 43.000 квадратних метара.
везао са мостом рвене армије непосредном и директном везо предвиђена је изградња
Ђуре Ђаковића од станице Дунав до самог моста, _ по претстојећој траси. Коловоз ће бити од ситне камене кацке, _ а тротоар од асфалта. у укуп-
шутњака кратку и центром и то од Пионирске же _ лезничке станице, вог Брда, улицама Пожешком и Паштровићевом преко моста на Топчидерској Реци до ћуприје, Ова ће се улица изра- – дити од ситне камене коцке, а
делимично макалама, у укупној површитт | ол 12.000 _ квадратних _ метара: | Ширина коловоза биће шест ме
Пи в Иља аб А ШАР ЕЕВЕаЕаЕЕА ИАЕА БВП ВИ ЕБВ Е ЕНВЕР ЕРИ ТЕВЕВВЕЈааика вв паиввви напао евнеов ван ваиавиировввваивеЕ ове
з
ко су људи са села изграђивали градске палате било је то мучно печалбарење да скуцкају коју пару за њиву или женидбу. Нису били неки изузетак; у том општем односу села и града, ни сељаци Љишкот среза са обронака Рудника. Данас, када они долазе у добровољним радним бригадама Народног фронта, носе у град друкчије, ново, расположење, долазе да га изграђују. Остављају свој топли дом, земљу, без жаљења, да на мартовској студени слажу цигле по београдским грађевинама.
Много је бритадира Друге љишке бригаде који би могли о томе да причају, како су друкчије осетили град, како су у раду дали све од себе за њега јер им није више ни туђ на хладан. Слушали су предавања која им је организовао Фронт Другог рејона, гледали с биоскоп, што им је подигло високо свест о људској моћи у техници м о нашим поститнућима на пољу уметности.
— Што се хране и стана тиче, веле они, добро су нас, вала дочекали у Београду.
А на грађевини7 Радила је Љишка бригада на Централном магацину у Вилиним Водама, на гаражама Аутотранспорта, чија су многа возила под ведрим небом дочекала снег, на зградама у Дринчићевој улици, на изградњи станова за трудбенике нашег гра да у Далматинској улици бр. 25.
Грађевински радови нису лака ствар, то зна свако ко је на њима радио, чак ни за физички снажне људе. Они захтевају велике напоре, спретност и, наравно, извесну струч ност. Првих дана нису смели љишки бригадири високо, на скеле. Осмелили су се брзо, свако се стидео да призна страх, ма се данас пењу по којој год било висини спретно као стари мајстори зидари. Ветар их је заносио, како то само уме у Београду, У оштрим налетима. Руке су се мрзле на хладноћи која је нагло наступила. Невешто бачен малтер откидао се са таванице и падао на лице. Нико није хтео да одустане од рада ни када је било најтеже.
Скоро сваки од бригадира уме Сам је своју кућу У селу подигао.
— Али ова је четвороспратница, објашњава Милорад Сајић из села Дијића, један од најбољих зидара у бригади. Такве нисмо градили. Наше су мале — руком кров дохватиш. Много смо овде научили послова за које нисмо знали. Кад дођемо у село знаћемо како нове куће да дижемо , . •
Научили су бритадири, радећи, скоро све зидарске послове. Трскари Селимир сСајић, инвалид из борбе са брзим, спретним Ррукама, Живота Којић и сви, уопште, нису раније ни видели такав рад а лепо су га савладали па изгледа као да су ћилим од трстика у подлози за таваницу изаткали. Разишли су се на две четвороспратнице фронтовци. Једни разносе материјал. креч и малтер преко скела, други мешају малтер, што је напорније него штто се замишља, тре-
да зида.
пина тате петина
ада униљлке канмелајиђре
понеком грађанину затреба са
Чланови бригаде састављају трску за таваницу
ћи прикивају трстике. Ради се иако се дебели снег нахватао по спратовима.
Зидари су први дан рада подбацили норму, други дан су боље урадили свој посао, трећи још боље. Сада би се могли такмичити са сталним радницима па и потући их У такмичењу. Али такмичење се не може развити свакодневно, без добре евиденције. Табла за очигледну агитацију на градилишту у Далматинској улици потпуно је чиста. штаб бритаде прима од управе градилишта извештаје само десетодневно.
Руководилац радова у Далматинској улици Лаврић издерао се на секретара бригаде када му је тражио извештај иако му је био хитно потђебан да га достави руководству радних бригада у Фронту Србије. Бољи би били резултати ·с"рада бригадира у Далматинској улици м да их је палир распореЂивао како треба на посао.
Радни полет је опао и утицао на резултате рада бригадира и у Дринчићевој улици, где не знају од 1: фебруара до данас шта су,
извесне предлоте и жалбе
управо, урадили, а палир шаље кући столара да донесу свој алат јер га за њих, каже, нема. Без свих тих неправилности, које се не смеју појављивати у односу на најбоље чланове Народног фронта, могло би се урадити још више него што се урадило.
Ипак се, колико је утврђено, за две декаде, од 17 фебруара до 1) марта, постигао приличан успех. За то време 137 бригадира дало је 15.432 радна часа у вредности од 220.124 динара, м премашило норму у првој декади за 89 од сто а у другој за 60 од сто. Ради се м даље.
Бригадири праве креч, мешају малтер, носе материјал својим друговима на скеле ве што као да су рођени гтрађевинци. Међу тим неквалификованима најбоља је трећа _ десетина. Много би простора заузело када би се набрајали сви који се истичу, сви који се залажу ~ премашују норму. Столари: Милисав Петровић, Бранислав Гавриловић, Божидар Матијевић „претуре" норму за 300 од сто. Зидари Миладин Ђорђевић, Миодраг Миловановић — требало би набрајати више од половине бригаде да се истакну најбољи а никоме да се не нанесе неправда. У дисциплини и чистоћи мора се признати да надмазпују сталне раднике. Томе је узрок што су заиста најбољи из села пошли У бригаду и што им је добро им чврсто руководство почевши од команданта бригаде живојина Томића, до последњег члана шта ба. Многи су руководиоци Фронта и власти и овде први на раду. Командант сваки час нешто помаже бригадирима.
— Гледај команданта како тестерише, добацује један зидар намештајући скеле за израду плафона.
— Ако, ако није он ни у селу ноп, весело додаје други.
из села стижу вести, о којима се у гпоследње време много дискутује у бригади. Превире народ, спрема се у радне задруге, расправља хоће, неће. У селу Ђошановићу основана је већ задруга. Командант се нешто забринуо: из Цветановца се ништа не чује. Али одговори из села га умирују. Пишу:
— нећемо ми без вас. Нека, кад ви дођете. и ми ћема с вама у задругу. · «
тако чекају и у мнотим другим љишким селима из којих су отишле бригаде. Првог априла се враћа Друга љишка. Зар треба још нешто рећи, о бригадирима, 0 њиховом руководствуг Зачудили су сеу штабу када сам упитала хоће ли и они у задругу. У бригади се о томе дискутује бар исто толико колико на селу.
Зидари просто са уживањем малтерингу фино и густо прикуцану трску. Сами се себи диве. Све је то за њих ново. Колико су се урођених способности овде испољиле;
— што ћемо зидати зграда по задружним двориштима. за •
парова нв папа виивопаврви во Урне ЕПА 80066 РА БЕАРА ВИНО НАИВНЕ во Веи ватра Ета0ооа ЗА ТЕШЊУ САРАДЊУ ГРАЂАНА СА НАРОДНИМ ВЛАСТИМА
ома.
ср недабаљна рани а
око
ВИР ВЕ Ре ОВ ВР ЕРЕ ВИ ВО НЕ ИЕ 68 БЕРБЕ ЕРЕ О ВИШЕ Е ЕР ЕВА ЕЕ ВЕР БИО 8 РЕНЕА ЕРЕ ЕЕИИ НЕР БИО ЕИВ ШРИ ЕРЕ 02 55 БАР БА О МИН Са АЕ ЗА БИМ ВИЛЕ ПИШЕ ИО ВЕВ ВРЕДНУ 55 4 ИВЕ 3 Асо ава Евите
ст
:
једанпут саотшитиле грађанима да
тара,
жавања саобраћајнице Дунав — Цветкова механа, израдиће се Улица Димитрија Ту
дрворедом, тротоарима у укупној ни од 7.500 квадратних метара.
саобраћајница, у извршиће се реконструкција по јединих улица и то. пре свега, | Кнез Михаилове улице, која, ће због великог пешачког саобра, ћаја добити проширене тротоа«
ре, тако да ће коловоз остати | свега Пет метара сле реконструкције у Кнез -Ми-
Косте Главинића, Мије Коваче вића итд.
изради улица у
=пава се понекад да пред шалтером у неком рејону грађани стојећи у редовима праве разне примедбе !'м жале се на извесне неправил не поступке. чују се и жалбе на грешке у расподели карата за снабдевање, на бирократски по ступак неког чиновника који ша-
_ ље странку по три-четири пута
"да набави „још неке" потребне ствари да би могла да обави по сао. У разним продавницама У вароши грађани виде како се може организовати бољи посао. око расподеле, Често се може "чути: „Ово треба изменити, није добро организовано, ја бих то друкчије урадио" М на томе многи грађани остају, не насто „јећи да своје предлоге изнесу властима. У многим случајевима све се своди на нервозне мспаде, критизерство, гунђање, разговоре или у редовима како се „поне
што". мажа боље организовати, _ |
| вет,
"них одборника
неки би желео да му се објасне извесне мере органа народне власти, али већином се никоме не обраћају. |
Крајем прошле године донесена је одлука о отварању канцеларија народних, одборника у рејонским народним одборима. У канцеларијама свакодневно дежура од 4 до 6 поподне један одборник. Отварање ОВИ канцеларија требало је да обезбеди тешњу са радњу и номоћ грађана народним властима. Веза одборника са сво јим бирачима одржава се путем зборова бирача, савета комисија и сличних облика, али је повремена. Због тога је установљено дежурство народних одборника да би грађани могли да буду У
"сталном контакту са изабраним
претставницима.
Грађани могу са разним пита. њима, предлозима и жалбама да се обраћају у одборничке канцеларије, да траже савете и објаш њења. Ипак, канцеларије народ„су веома мало посећене. У Трећем рејону било је за месец дана око 20 грађана код дежурног одборника и дало
у:
неправилне расподеле меса, орга низације снабдевања им расподеле стЕнова. У Другом рејону у кан целарију дежурног одборника сврати у десет дана један грађа нин.
Непосећеност "канцеларија не значи никако да нема проблема који би грађани могли да изнесу одборницима. Сваким даном искрсавају све различитији и сло женији проблеми у свакидашњем животу које народни одбори мо ту да решавају, само уз активну подршку грађана. | .
Узрок слабог интересовања гра Ђана за рад ових канцеларија
% / лежи углавњом у недовољном лпопуларисању њихове улоге и зна
чаја. У већини рејона нису уош-
ште истакнута саопштења или'
плакати да је канцеларија У ко“ јој дежурају одборници свакодневно отворена и са каквим пи тањима им се могу обраћати грађани. Неки рејонски одбори сматрају да је довољно што су организације _ Народног · Фронта
ове канцеларије постоје м да од борници дежурају.
' Основне ортанизације Народног фронта, исто тако, нису учиниле довољно на популарисању ових
„канцеларија. ЈУ ссновним органи-
зацијама је још пре неколико месеци објашњена грађанима улота одборничких: канцеларија. на томе је остало све. Руководства основних организација су сматра ла да је довољно само једанпут протумачити "грађанима _ значај повезаности са одбором и да је тиме сваки даљи рад ма попула
рисању канцеларије престао.
У свим рејонима се одржавају зборови бирача, на којима народни одбори полажу рачуна о своме раду. На зборовима је потребно опет објаснити грађанима. зашто су установљене одборничке канцеларије и указати на њихов значај м улоту у чвршћој сарад њи власти са грађанима и решавању свакодневних животних про блема нашега човека. На тај начин ће свакако порасти инте ресовање грађана 38 овај облик повезаности. са властима,
ове улице износи
Како би се дунавски крај пр
Улице. железничке
ној површини од 8.400 квадрат _ них метара. . Да би се Раковица, Кнежевац, Кијево и цела долина Топ | чидерске Реке повезала са Бео градом, генерално ће се рекон. струисати _ Улица Патријарха Димитрија, у површини од 33.000 квалратних метара, како
би могла да прими тежак терет ни саобраћај који ће њоме цир__Кулисати. |
Нови Филмски град више Котакође ће добити – непосредну везу са
преко Бано.
Пареве
од страмекстирато“
За омогућавање бољег дове.
за цигала израдиће се дуж Ми ријевске друм, који ће повезати циглане
са градом. Укупна површина 6 вога друма износиће 11.000 ква дратних метара, а друм ће би. ти без тротоара, са за одвод воде. |
улице мак адамскр
рововима _ |
Како би се Бањица повезаља
са градом непосреднијом везом | то ће се Улица 18 октобра израдити од призме, површини ол 7.000, метара и то од Авалског пута - до Улице Незнаног јунака,
у укупној | квадратних
У пиљу повезивања и проду. станица,
цовића са колсвозом од ситне камене коцке, са баштицама | као и асфалтним површта-
Сем ових веза, путем главних самом граду
“
шигине. По.
хаиловој улици ће се садбра
ћај кретати само у јелном ме. ру. На тај ће начин бити уклоњен велики це и омогућиће се кретање пешака.
недостатак ове ули несметано
Саобраћајнице којима се кре.
ћу тролејбуси и аутобуси претрпеће, исто тако, није п лобиће одговарајућу кал дрму. Тако, на пример,
реконструк.
улице
Војводе Глигора, Крушевачка,
Не мања пажња поклоњена је | већ | изнданим насељима, као и у онима која ће се подизати у току 1949 го“ дине. Предвиђа се ла се у свим
овим насељима олмах по 848р шетку радсва високе – градње приступи и израли улица са свим подземним инсталацијама,
тако да ће се на већ изгтрађевим колонијама изграђиватн уз лице: у колонији на БЦвијићевом булевару, на Миријевском путу, у Улици Баја Секулића; Улици краља Владимира, Дунав | ој улици и на Калварији У огмуну. ; 4 Тежи се томе, уколико буде материјалних могућности, да се већ у 1950 години, изврши 98 градња путева и свих остали комуналних објеката пре почет
ка подизања зграда у новим де начин
ловима града и на тај
умногме _ Флакша _ изградња нових _ зграда. _ Ово _ досала још чије било могуће
због _ непостајања _ генералног плана будуће изградње Београ | да, а са његовим дефинитивним | довршењем отварају се перспек тиве да се иде поступио редом како то захтева природа изграђивања градова.
Сем изградње и реконструк ције наведених улица за 596 ће се радове утрошити око " милиона динара, вршиће се Ре довно одржавање постојећих | лица у ком су циљу образоваћ рејонска _ предузећа, – чија дужност да се старају, на тера торијама својих рејона, о рело ном | одржавању исправности | свих саобраћајница. У 1948 10" дини у том. је погледу доста У“ чињено, а у овој ће се годе још _ интензивније радити, 4 тежњом да се постигне Да. 15 сваки па и најмањи квар ИЕ ни одмах чим настане, јер Је 4 једини начин да наше у