20. октобар
пекада запуштено место на домаку Београда ·
'ВАИПР У КРЛЕЗИНКУ јад обваја 0еио
КСУХ абрика тешких машина алатљика „Иво-Лола у | ) Рибар“ пружила се, у долини, као мин што мм у све више и више ледине својом ширином
. осваја. Има у метално сјајном склопу њене машинске хале, у њеним пространим прозорима састављеним од многих окана, у њеним новим светлим зидовима, у њој целој од још џомбастог тла из“ кога се уздижу темељи до крова, у радионпицама, баракама курсиста које су се расуле наоколо по целом фабричком кругу, у радничкој насеобини изнад пута, на висини, што израста ка њивама, има
меке сиажне лепоте каква се налази у великим људским делима, лепоте коју је реч бледа да изрази, машта сиромашна да докучи. |
Ма колико се још писало о Железнику ствар мост је ипак Сваки одраз његовог живота пе може имати ену динсгмизност коју има сам жи-
лепша,
вот.
Пред годишњу скупштинпу Савеза бораца Г радсне и рејонске организације преузеће у 1949 години
"нове задатке
АГ «сроту, 30 марта, одржаћо | се у Београду годишња скупштина Градског од, —-=<“ | бора _ Савеза _ бораца. Скодинутњна _ ћо присуствовати 1093 делегата по пелог Београ“ да, шзабрапих на рејонским голишњим | скутантимака _ Савеза ботрана, којо су одржане оком љецембра 19048 и јатуара 1949 гољине. На овој скушкитини 483лазлараће се рта организације Савеза борана Београда. у 1948 годити. изпеће се поститнути резултати и поставшће се нов зада мој стоје пред органи зацијом Савеза бораца у 1949 годвни — 'трећој години Межо. годишњег тлаша,
Ол сват формирања – Крадски одбор Савеза бораца као и ре јонски одбори, бавио се углавноп питањем | организационог учвршћења организације _Савсза бораца и проналажења форми рада кроз које би се најбоље спроводили сви задаци ностављени на оснивачком Конгресу Савеза бораца Народноослободиљачког рата Југослави је. Водити непрестану бригу 0 инвалилима _ Народно • ослобо. лилачког рата, породицама погинулих, _старати се о правилпом запошљавању демобилиса. них бораца, о помоћи пародним властима у решавању инвалид нине итд, оживљавати успомепе на народно - ослободтлачку борбу кроз разна предавања, ва
· спитати омладину ма херојству бораца Народно . ослободилат ког рата, прикупљате докумонте из пародио - ослободилачке борбе, били су главпи задаци које је имала да решава органи вација Савеза бораца Београда у 18 годими,
На бн се сви ови важии задаци што успештије спроводили у живот оформљене су секиеје за разне области рада. Тако 1е у почетку било оформљено шест секција, а каспије су две расформтране и остало су секције за кудтурно ~ просвстан _рал, за прикупљање историскег жатеријала, за тредвоћтчку 66у ку и економско . сопмјална сек ја, У почетку рата сскмија доста со лутало у проналажењу форми, али се ипак успело _ да се па свим секторима постигне приличан успех. До јужа месеца све секције су добво ради ле и са успехом извршавалте мо стављено задатке. Каспије, због
слабе помоћи рејонских одбора, '
с једне страце, п због преопте рећености чланова секција развим лруттм заданима, "С друге стране, рад у секцијама је •слабњо а тегде је чак дошло и до потлупог расформирања секције.
Свакако, да би резултати рада читаве органлизације Савеза бораша у 1948 години били да леко већи, да пије било слабости у организационом стању ређомских одбора. Кад, је једна ортанизашија у развоју, као што је случај са организацијом Савеза бораца, пужно је да би се могли спроводити задаци, да руководећа тела односно рејонски одбори буду оргапизационо тафусти. Чланови рејопских од: бора били су махом парно тата НИ другим дужностима, тако да ра ду у Савезу Нису поклањали по требну пажњу, Често се дештаваљо ла појслини чланови ре~
јонеких одбора збот заузетости на другом послу мису долазили чак ни на седнице рејонског од бора.
Како би се због таквог стања рејонских одбора ипак обез бедило што успешније спрово“ ћењео" задатака ортапизације 8 неносреднији додир са чланови ма Савеза, а обзиром на нораст чланетва (данас у ортанизацији Савеза бораца _ Београда — има 97,867 чланова, а скоро у сва. ком рејопу има преко 3.000 чла нова) створена су па територији основних _ Организација Народног фронта поверепиштва Са веза бораца у које је ушмо 5 До 7 активних чланова Савеза. Формирање повереништава довело је до зближења чланова и до знатно лалицег шо устештијег
спровођења свих задатака орга.
инзације. У ночетку рада новереништва у џоказала одличне резултате, али је касније, вбог слабе момоћи рејонских одбора. рад _ повереништава _ прилично ослабио. Због тог је, да би поново оживео тај рад Градски одбор Савеза бораца направио оквирии план,рада за рејонске одборе, а који се највише односмо на повереништва, Међутим, рејонски одбори ни овога пута нису помогли _ поверепинтвима да нађу садржај у раду, тако да џи овај нлаш није много хо прмисо побољшању рада повере поета а меча
Ипак, поред свих ових оргапазе аи слабости, пород лутања и тражења форми рада, мего је слевим природно у орга. пизацији која се тек развија, офтаназацтја Савеза бораца Бев траса постигла је у 1948 годи“ Ва при личто резуштајве.
Соктија за куљерие . пре светим рад брганизонала је. 7 пежу модице 854 разпа предана. ња, Та предавања су одржава на приликом значајних датума на народно . ослободнтачке бор бе. Поред предавања секције за културпо _ ирсеветип рад ба вила се оргапизовањем приреде би н другарских вечери, Тако је у току године дато 15 при редби и 1! другарских вечери. На овим приредбама им другарским вечерима присуствовао је увек велики број чланова «о. сталих грађана, али квалитет прирсљби по вечери пије увек бно па потребној висини. Питању квалитета приредби треба у овој години посветити много вето пажте.
Економско · социјална секци. ја бавила се у току година 75главном организовањем посета породипама палих бораца и пру жањем помоћи | народпим властима у решавању спорова око додељивања инвалидиице и с0пмјално помоћи, Тако је учиње во 944 посете породицама па. лих бораца, решено је 52 спора око додељивања _ инвалиднине
во сопијапно помоћи, 62 породи-
це добиле су социјалну помоћ. Поред тога, десет мајки погину лих борана послато је на бањско лечење, У Земуну је 908»
!
секњија _ омогућила – бесилатан преглед и лечење свих чланова Савеза који нису укључени у привреду. Ова секција организовала је затим посете деци на Нову годину. Том приликом обиђено је 420 деце којима су подељени разни поклони.
Резултати које је постигла економско ~ социјална секција били би бољи да није било рааимх тешкоћа у раду. Највећу теткоћу нретстављао је шедо статак свиденције о стању поро дица погинулих бораца, То ни. тање би требало најхитније репити, На прикунљању _ псториског материјала нејо се мното урадило, зато што је то нитање постављено прилично уско, У место да се на том раду анга. жовало шире чланство, =
Секпија ва предвојничку буку пружила је војним орг2нима помоћ у одабирању на ставног кадра за извођење обу ке м у уређењу стрелишта. У овој години ова секција мора знатно побољшати свој рад.
У овој години пред чланове Савеза бораца Београда стоји низ веома важних задатака. Овим задацима ће организација Са веза бораца кроз Градске и ре јонске одборе приступити са мно до виле система, кроз пове форме у раљу, користећи се искуствима стеченим током рада У 1948 години.
Како је ортанизанмнона черстипа титаве органтзапије један од пужпих предуслова за успешан рад организашије, то ће питање организацтоног учвршћења Град окег и рејопоких одбора Савеза бораца н свих секција бити једем од првих задатака, (тим у везњ стоји н задатак даљег омасовљења ефтанизаштје. У Београду још увек има _ људи која имају права да буду члапови Савеза борана, а још пису уписани. у оргамизеције, важан задатак рејонских организација _ Савеза бораца јесте _ обухватањо свих тих суди у чланство, Дате, јелан од осповлих задатака који ће у овој години решавати Саве бораша јесто пружање џуне помоћи селу у његовом сошшјалвистичком тпреображају.
„Мивестициони плаш Беопраде ва. 1949 годину предвиђа огромне радове на уређењу им изградњи Београла. На свтм радовима уествоваће добровољпе радне бритадо Народног фронта, Чланови Савеза бораца треба у овој голини масовним укључењем у рад не бригаде Народшог фронта, сво јим примерним залагањем ма раг ду да помогњу обимну изградњу Београда. ј (
У току 1948 године оргапизадија Савеза бораца пије била до вољно повезана са осталим масов ним оргаптизацијама. Тешња веда са свим масовиим организапијама, а нарочито са ортанизацијом Народног фропта биће у овој годниимн задатак коме организашија Савеза бораца треба да по свети далеко већу пажњу но до сада. у
о~
пеш - .______-__________._-__-___________--- __=- =
· Крај улице која се калдрмише радничко насеље расте као нови град
ЉУДИ СЕ МЕЊАЈУ ДОК ФАБРИКА РАСТЕ
Зар се могу описати хиљаде згода свакидашњице којима се запуштено и заостало село претапа. У
| ивдустриски центарт То се догађа брзо, а ипак по-
степено, из дана у дам, тако да људи и ме примете када су се променили, како су мсти, ма ипак много другачији. У Железнику град осваја село м својом снатом га подиже мн вуче ка сутрашњици новог живота. Како је то другчије од дама када је град „гутао село“, одвлачио његове здраве, снажне момке на работање до исцрпљености, кроз порезе и зеленашење, кроз кафане и дугове, Село се овде не разара већ расте, губи прљавштину и заосталост која се код нас одувек везивала са стаништима У близини града који их је претварао у своја предтрађа беде.
Чогек који данас дође у железник с тешком муком може замислити да у том индустриском отсечку нашег града, који темпом Петолетне срашћава са селом, заиста ничега није било сем пусте, мочварне ледине где су се брчкале пловке и певали жабљи хорови и нешто кукурузних њива, Одмахивали су сељаци тада главама у певерици: Жаква фабрика, побогу брате, кад немају ни нигле.
Укслико је више расла фабрика, утолико се витце кравила неверица. Видљиве чињенице су убедиле и најскептичније и најстарије. Против зидова који су ницали „као из воде“ није могла ништа ни „контрапропаганда“ неколицине најјачих млекаџија што су обилно заливаљли канте да граћанима шродају за скуп новац водњикаво млеко, Лупа чекина, бодрење и несма бригада одјекивало је са радилишта као позив селу. Сељаци су брзо прокљувили да добрим односима са фабриком моку повећати и своје личне приходе. Омладину није требало много звати. Понело је одушевљење радних бригада. И многи старији закуцали су на врата фабрике тражећи посла. Не само из ЖЖелезника, из сближњег села Сремчице, сваки дан сада фабрички камион довози раднике на посао.
НАСЕЉЕ БУДУЋНОСТИ
Ка радничком насељу, које је на најлестшем месту Железника одакле се на све стране простиру видици њива, воћњака, обрубљени плавим брдима и удаљених градских четврти, гради се чврсти пут од камене коцке. Тробојнице обележавају места тде раде сталне бригаде Фронта из разних крајева Србије. Ради се на целом путу, насипа вагонет зњ
_вагонсетом земље. набијају коцке тупим ударцима.
„Воловска снага“ тај симбол заосталости помаже овде изградњу социјалистичког, инлустриског масеља. Рабапије отрнуте гуњцима _ потстрекапају своје Белоње и Шароње да вуку, У дугом змијасто покретном реду, узбрдо пума кола камесепих копим. Мештани Железника са својим волозским запрехама помогли су извршење плана транспорта фа“ брике тешких машина. Пребацивали су приспели материјал са станице, вукли грађу на градилиште м нашли, уошште, у рабаџисању уносно занимање,
Моред друма, с обе стране, истичу се раднички
· станови крај старих сеоских умерица са ралњавим,
нахереним зидсвима од набијене земље. То пису обичне, лепо схројене зграде, већ праве вилг са верандама и широким прозовима, кокве смо навикли да видимо у богаташким' деловима грали. Раднички станови такве врсте са свим људским потрешитинама, електриком, водоводом, паркетира“ ним собама и жупатилима ускоро мећс више код нас изненађивати ни оне који се у њих усељавају ни оне који их погледају, Најбоље се могу окарактерисати речима: достојни трудбеника социјали> стичкот друштва. У њима може бити пријатан заслужени одмор ударника. Неке зграде су довршене, неке још нису. Ове године ће се завршити 26 (40 је кограђеној а мзградиће се још 90. Када се насеље испресеца чврстим путевима радничке _ домаћице неће више морати да се жале на блато што искажа углачани паркет. Већ су спремне саднице да озелене брда свуда око кућа, Биће ту паркова, = дечјих играличнта са клацкаликама м вршеткама м базена за купање сивичених травњацима. Кроз пеку годину биће Железник један од најлепитих крајева Београда.
Обрашчићи радничке деце, тлтто се итрају на мартовском сунцу, заруменели су се од светлог ваздуха. Њих тринаесторо остављају мајке свакога јутра, када крену на посао, у обданиште, Али то је далеко од оних обданишта каквих су се грозиле мајке када су увече налазиле нашке у коси деце које су давале „на чување“. То је прави 70или чисти дом са трпезаријом муном раног пролећ“ тог цвећа м малег плаво обојеног дечјег намештаја, са собом за играње пуном итрачака м спаваћом сеобом пуном мајушних кревета где се сада, после ручка, одмара, покривено до гуше Ћебадима, туце
“
неселих питомаца. У кујни им се припрема ужина: млеко им хлеб. За све се става двадесетогодишња васпитачица. Ове године отвориће се јасле за које до сада није ви било велике потребе.
Један од главних недостатака у снабдевању насеља је мали број продавница, Гранапова, колонијална радња тако је набијена купцима да се човек у њој једва може окренути а камо ли наћи шта му треба. Зато ће се отворити још једна продавница колонијала и још једна млекара. Крај пута се уређује место за пијани трг где ће и месни се љаци моћи понешто да продају. Становници же-
лезника једу бајати хлеб уколико га не месе сами.
Хлеб се довози из Београда па се дешава п да окасни те га неко нема доста за доручак. Зато ће скоро бити готова нова, модерна пекара са четири гећи које ће моћи да пеку хлеб не само за радничко насеље већ, ако треба, и за цео Железник.
КУЛТУРА СЕ ШИРИ
Културни живот Железника чини поглавље за себе. Не зато што је одвојено од осталих збивања у насељу већ што је богат и разноврстан. Културно-уметничко друштво „Железник“ одавно је пре расло границе фабричког насеља и све више захвата сеоско становништво у своју музичку, лдрам ску, секцију ликовне уметности и фолклор. У писнирској секцији све су сами сељачићи. Прво су сељаци долазили само, помало, на приредбе м игранке у Дом културе новог насеља, јер су у селу, до изградње фабрике, једнолико протицали дани. Они који су се запослили у фабрици повукли су остале па је сад па приредбама исто толико сељака колико и радпика. Мешају се са њима у игри, разговорима, упозлају једни друге и уче једни од других. Сељаци се нису задовољили да буду само посматрачи. Полако улазе у све секције. Међу „ликовним уметницима“ од којих су неки четрнаестотодишњи сељачићи, искрсавају, под руководством плаћеног наставника из Београда, истински таленти. Украсили су све просторије Дома културе својим радовима. Највише портретима јер су м радници м сељаци толико заинтересовани овом уметношћу да сваки радо пристаје да служи 38 модел. Откада је сазидана фабрика сељачићи, ученици првог и другог разреда гимназије, не морају да иду у град већ уче заједно са радничком децом у насељу као им мањи ђаци из основне школе која ту, исто тако, ради у привременој, на брзину, подигнутој, баради.
Не пењу се само сељаци у радничко насеље. Силазв и радници у долину, у село, што се расуло по двориштима и шљивицима, Радили су добровољно на подизању пространог, складно и лепо гтрађеног задружног дома, у шумадиском стилу, за који је фабрика дала приличну количину грађе. Маћђу се заједно у сали биоскопа задружног дома која. заостаје за градским биоскопским дворзнама, Многи Железничани су први пут овде угледали „покрстие слике“, Осетили су тада чуђење и запрепашћеност какву већ може осетити човек који први пут угледа како се слике крећу „као живе“, Нису се могли уздржати од гласног узвика. Сада се већ недељом забрале девојке новим шамијама, спашу на широке сукње кепеље, омвичене чипкамз, па крену у биоскоп све уледајући, исњоса, исто тако лотераис -сетоске момке н младе раднике. А када се угласи гветлост У дворани, преносе се у догађаје на фклму, плачу и пљескају рукама. Многе од њих су савладале неповерљивост родитеља и своју плашљивост и запослиле се у фабричкој мензи тде у белим мантилима, ведре и насмејане деле ручак радницима. о
_ НОВ ОДНОС ПРЕМА МАШИНИ
Заједнички рад основних организапија Фронта села и радничког насеља даће мове могућности за зближење и узајамиу помоћ. Све винте сељака Увиђа нове животне могућности које им пружа фабрика. На сеоском путељку корачао је, поштапајући се, Старац у оделу од похабане чоје на изглед старом као и он сам. Нримио је цигарету и дотакао прстом змшубару,
— Хвала, Те је пушачка позајмица.
—. Куда стари: упитали смо га.
На посао, на посао, децо.
Миси бат поранио, да не одоцниш7
А што бих одоцнио7 Сад ми је време. Чувам дрва у фабрици. А синови — заиграо му је брк синови ми, бомс, раде за машином.
Мекада, кад је он био млад, убрајали су оне који оду у град да се запосле у изгубљене, последње људе. Али, ново време допело је мов однос према машини.
Стари је кренуо, опет, лагано се поштапајући, према фабрици коју су позлаћивали зраци на смирају дана,
не
иванка БЕШЕВИЋ
7