20. октобар

, ји

рављење модела и конструкција срвакако је најважнији рад У оквиру организација Народне технике. Кроз кружоке моделара-конструктора мно-

ти омладинци и омладинке из школа и предузећа, ударници, новатори и рационализатори, пионири и пионирке, посвећују се раду на унапређењу технике. Рад ових кружока има велику важност за развијање конструкторских способности код наше омладине. Поред тога, кружоци треба да окупљају м све "оме који до сада нису имали могућности да раде у области технике, а за то _ имају воље им смисла. За пионире и пионирке рад у организацијама Народне технике претставља Уствари први корак ка њиховом опредељењу за животни позив још у најранијим годинама. У Београду ради 1 ваздухопловних кру= жока моделара-конструктора и једна конструкторска група, не рачунајући већи број пионирских станица. Од ових кружока осам ради у школама, два у предузећима и један У дому ученика у припреди. Кружоци раде под руководством ваздухопловног друштва Београда. Мако је њихов рад до сада дао врло значајне резултате, могло би се замерити друштву што у обухватању радничке омладине и великог броја новатора, ударника и рационализатора по предузећима није имало довољно успеха. Сној будући рад дру-“ штво свакако мора да усмери и у том правду, не запуштајући наравно ни рад са шкољ ском и студентском омладином.

Сем У ваздухопловству, кружоци моделараконструктора постоје Народне технике, у аутомобилизму, мотоциклизму, и У другим гранама

спортском терству. И ови кружоци имали су до сада значајних успеха, али су моделари и кон-

бродарстну, радио-ам:г~-

структори у ваздухопловству развили најлиру делатност,

Ваздухопловни кружоци конструктора У „Икарусу“, Првој мушкој гимназији и. клубу „Марко Орешковић" раде на конструкцијама реактивних мотора (мотора на млазни погон). Недавно је код модел на млазни

нас израђен први погон Са мотором из иностранства. У току је и рад на конструисању и оваквих реактивних мотора. Ови мотори имају јачу потисну снагу, зрада је једноставнија, бољи су од свих досада познатих мотора и уједно решавају и

њихова и-

питање конструкције доброг хеликоптера. Конструкторска група ваздухопловног _ друштва и кружок Четврте мушке гимназије раде на конструкцији једрилице за термиско летење. Ова једрилица ће најбоље моћи да искористи успон струјања ваздуха, а употребљаваће се нарочито на терену око Београда, ких

нове високоспособне

где досада због јаветрова једрење углавном није успевало. Млади конструктори Драган Христић из Четврте мушке и Добривоје Чобански из пр-

ве мушке гимназије усавршавају конструкцију модела хеликоптера, који ће моћи да се прави од домаћег материјала. Новим хе ликоптером избећи ће се све нежељене последице, које су често настајале када мотор престане да ради. Ова оба конструктора држе засада државни рекорд у летењу модела хеликоптера. Кружок Шесте мушке гимназије ради хидромодел. Светски рекорд у летењу хидромодела је свега три и по мину-= та, а наш државни рекорд још уопште није постављен. Тешкоћа у летењу овота модела је у томе што се тешко одваја од воде, па су због тога потребни већи пловци. Ови пловци у ваздуху ометају летење. Нови модел ће имати лаке пловке и моћи ће брзо да се одвоји од воде. У _ кружоку клуба „Мома Станојловић“ раде се три дизелмотора од домаћег материјала, а са већом снатом од мотора који су до сада у употреби. М пре рата су код нас израђени неки дизелмотори, али од материјала који је увезен из иностранства. Такође у овом кружоку и у кружоцима јом: неких гимназија завршавају се конструкције микромотора.

Конструкторска _ група ваздухопловног друштва завршава и низ планова које ће ставити на расположење кружоцима. Тако ће се израдити два плана за почетничке моделе, три плана високоспособних модела једрилица, три плана реактивних мотора и један план дизел-мотора. Сви ови мотори биће израђени по кружоцима.

Крајем априла одржаће се у Београду градско такмичење ваздухопловних моделара, које ће бити једно од највећих код нас, Наступиће једанаест екипа из Београда и Земуна и вероватно неколико екипа из унутрашњости са преко 150 модела.

Конструкторски жружок друштва спортског бродарства ради на мотору за чамац домаће конструкције и израде, а већ је конструмсан аматерски кајак за обучавање кајакаша. Овај кајах је израђен од дрвета и служиће као, једрилица. У ауто-мото друштву „Петар Драпшин" ради се на конструкцији малолитражног мотоцикла, који ће трошити свега 1—1,5 литар горива на 100 километара. Способност мотоцикла појачаће се већом компресијом ваздуха. Такође у друштву се ради и на реактивном мотору. у у а

У клубу „Сутјеска“, при предузећу за израду медицинских инструмената, ради врло добар кружок конструктора, који ће у част рођендана маршала Тита завршити неколико потпуно нових конструкција. Ту, пре свега, долази аутомат за хируршке копче, који

никада “у нашој земљи није -био израђен, 2

ују технику

Млади конструктори завршавају и израду контакт-топломера. за сушење инструмената после дестилације м лабораториску центрифугу. У овом кружоку ради се м на проналаску нове игле за ткање, које су раније увожене из „иностранства м на конструкцији хидрб-глисера (брзог чамца), који ће моћи да преваљује 100—120 километара на сат. У Првој мушкој и Четвртој женској гимназији прави се експериментални модел брода на млазни погон и станица за управљање моделима бежичним путем. Сем тога, наши радиоаматери реконструпшу _ радиоапарат „Космај“ |

При пионирским станицама такође постоје кружоци моделара и конструктора, који праве ваздухопловне и бродарске моделе и средства за игру и забаву. Код пионира се ради и на прављењу модела мостова и пољопривредних машина.

Старт модела једрилице из руку младог конструктора

Е = 2= Е Е = Е = 5 = = Е Е Е = 5 = Е = Е = 5

45 а

о НИДИ ТЕ

данивинтинмввнивапамњановиливввнива вики палате

) ф

Ки

| =5 у

== = | ТЕ.

МИЛИТАРИЗАЦИЈА АМЕРИКЕ ц

еч култура необично је мрска амерам експанзионистима. Они више не помишљају на револвер када је чују као њихови нацистички претходници него, напротив, на најмодернији проналазак технике — на атомску бомбу. Култура је протутип варварству, разарању и паљевини, "уништавању људских живота и несреће чове чанства. Ликвидирати културу, науку ставити У службу милитаризма — то је циљ америчких империјалиста.

Лењин је писао да „буржоазија тежи да створи природног слугу, који би био у стању да јој донесе профит, а да је у исто време не узнемирава у њеном миру и нераду.“ То је данас нарочито тачно за америчке експанзионисте, који с једне стране настоје да милитаризују своју земљу, а с друте стране намећу свој „начин живота“ осталим наро-

Дедић у НИ.

"латовременим и правилним планирањем коришћења годишњег одмбра _ пружа се могућност свим нашим трудбеницима да

тај одмор најбоље и у потпуности искористе. Држећи се плана коришћења годишњег одмора и плана туристичког промета, моћи ће се без гужве и нервозе искористити све предности које нам пружа боравак у туристичким ме стима за време летње туристичке сезове. почев од Комитета за туризам и 'угоститељство. па до повереништава и управа за туризам, сви туристички |5ргани, хотелска предузећа им, посеоно, предузеће „Путник“ врше опсежне припреме да трудбеницима буде 6оравак у нашим туристичким местима што лепши им угоднији. Користећи дра гоцена искуства из ранијих _ година, предузеће „Путник“ преузело је на себе обавезу да у току овотодишње летње туристичке сезоне отпреми на одмор преко 80,000 трудбеника из свих крајева наше земље. То у ствари значи четири пута већи број него прошле године. У ту сврху израђен је план отпреме трудбсеника у разна туристичка подручја, те ће се у току ове године организовати путовања на Црноторско приморје, Дубровачко При морје, Далмацију и Хрватско Приморје, као и у Словенију. Сезона на Црногорском Приморју и у Дубровнику почиње већ 4 априла у осталим приморским крајевима 15 априла а у Словенији од 1 маја.

Према плану коришћења годишњег одмора сви трудбеници, који желе да користе годишњи одмор у овим туристичким крајевима и да користе пред ности које им се пружају, треба да се

благовремено пријаве пословницама „Путника“, како би могли да изврше резервисање соба у хотелима. „путник“ је закључио уговоре са одређеним хотелским предузећима, те му са тако ставља на расположење око 6.250 лежаја у целој земљи.

приликом пријаве, трудбеници ће одмах знати хажву собу добијају У месту и хотелу тде желе да се одморе. Тако ће свако знати да ли је соба једнокреветна, двокреветна или ма и помоћни лежај, затим да ли је са балконом мили не м какав поглед има, односно на коме је спрату.

према одређеним ценама за пођеди. не собе, односно према категорији хо тела, корисници ће уплаћивати | код „Путника“ одговарајући износ новца,

по одбитку попуста од 25 од сто за чланове синдиката и њихове породи-

це. У добијеној потврди за уплаћени ;

износ, тачно се назначују све врсте услуга које такав члан синдиката користи одлазећи на одмор. тј. време боравка у хотелу, храна, пренос пртљага и др. Одлазећи у место одмора

трудбеници тако стичу право на тег

услуге, и без икакве брите исте и добијају. |

Да би трудбеницима било олакшано коришћење одмора, „Путник“ је, поред тота, израдио и план превоза специјалним возовима. Тако ће сваке недеље за време целе сезоне полазити специјални возови из Загреба за Сплит м Ријеку, а одатле ће имати даљу везу паробродом, односно аутобусом до одређених летовалишта. Опецијални возови ће према указаној потреби полазити и из Беоптрада.

Остварујући пуну координацују са комисијама за социјално старање и годишњи одмор у синдикалним организацијама, предузеће „Путник“ је преко свог пропагандног апарата почело са широком акцијом на популарисању правилног коришћења годишњег одмора и на објашњавању начина и потреба за његово успештно оства рење. У ту сврху је у Београду недавно одржан и широки састанак са претставницима тих комисија, на којем је детаљно објашњен поступак при одашиљању трудбеника на годишњи одмор у туристичка места. Претстав'ници „Путника“ посећују веће радне колективе, те им на лицу места, приказујући туристичке филмове или диапозмтиве о ленотама. нашле земље, у-

7777 иррденици

казују на могућности коришћења одмора у туристичким местима и начин организовања тога одмора. До сада су одржана таква предавања у Фабрици

„Иво Лола - Рибар“ у Железнику, У фабрици „Стаљинград“ и у „Белсапу“. Ових дана ће бити слична пре-

давања одржана и у фабрици „Октобарека слобода“, у Ложионици железничке станице, на радилишту „Нови Београд“ и др. Таквим приредбама они остварују и важан културно-просветни задатак, помажући трудбеници ма да упознају своју земљу.

на синдикалним организацијама лежи озбиљан задатак да контролишу извршење планова коришћења годи-

х живот ми РАДУ сосв

шњет одмора и да помогну туристичким органима, да се уредно и на корист свих њихових чланова „оствари отпрема м смештај у туристичким ме стима. У ту сврху прикупљање пријава за коришћење годишњет одмора врпкиће се знатним делом и. преко син"дикалних организација већих с" радних колектива, које ће тако путем списко ва извршити колективну пријаву и уплату код „Путника“ за одлазак на одмор.

Само потпуним остварењем планова наших туристичких органа биће и одмор наших трудбеника лепши и веселији, те ће тако постати заиста извор нове снате за даљи рад,

ОТА ПАДИНУ

5 адио аматерство је у Совјетском авезу веома омиљено. Онај који је имао прилике да сврати у Централни радиоклуб у Москви, могао је ту да сретне људе најразличитијих професија: професоре, инжењере,. официре Црвене армије, раднике и намештенике московских фабрика и предузећа, студенте и средњошколце. Сви они, у часовима одмора, долазе у клуб и тамо састављају из делова или конструишу радисапарате. Њихова је жеља да што дубље продру У тајне радиотехнике и да њоме овладају, да науче да сами конструишу радисапарате, краткоталасне отпремне станице и пријемнике. Совјетске радиосаматере сада највише интересују телевизија и конструисање краткоталасних радиостаница, Централни аматерски радиокљубо у Москви има специјалне краткоталасне и телевизиске лаборапорије које су сваке вечери пре пуне радисаматера. У њима радиоаматери склапају своје _ телевизиске и кратксталасне апарате. Радиоаматери овде моту бесплатно да се служе свим помоћним радисмнеталацијама које су им при раду потребне. Поред тога, стручњаци им дају потребна упутства и савете. Специјатна радиостаница ен тралнпот клуба даје сваке недеље „информације Централног радиоклуба“ у којима "се приказују најзанимљивији проблеми које су радиосаматери решаваљи у току прошле недеље и новости из; области краткоталаснот радисама-

из

Теолог М. ломаповић, конструктор краткоталасне

Радиостаницу Централног ра-

терства. диокљлуба с капацитетом од 200 кило-

вата саставили су сами радиоаматери; ова радиостаница даје сталне емисије које служе преношењу знања и искустава истакнутих совјетских струч њака — аматера.

Централни радиоклуб СССР-а има велику библиотеку и читаоницу. У њој је усретаређена стручна литература — часописи и књиге из свих области радиотехнике, Ова Централна библиотека систематски снабдева књигама и часописима радиоклубове свих већих градова Совјетског Савеза.

ЊЦентрални радиоклуб добија свакодневно безбројна писма из свих крајева Совјетског Савеза. У њима се сов јетски радиосаматери обраћају радиоклубу и траже савете, упутства и схе ме за најразличитије типове радиоапарата. Стручњаци, итжењери, члано ви Централног клуба, одговарају им на свако писмо ми дају исцрпна упутства им обавештења, :

Централни радиоклуо СССР-а организује сваке године свесавезну изложбу радова совјетских радиоаматера. та изложба пружа увек најпотиунткји мреглед годишњет рада м успеха совјетског радисаматерства. Поред тога

сваке године се организује свесавезво такмичење за титулу најбољет радиоаматера — конструктора краткотасвасне оттремне радиостанице. Победник овога такмичења у 1988 години био је К. А. Шултин.

Ррадиостанице, јавља се

| из свог стана Жентралном. градиокљубу

дима. У том циљу прекоокеански експанзионисти покушавају да претворе Сједињене Америчке Државе у легло трулежи и дека- | денције, милитаризујући културни, научни“ и просветни живот. Нема више гране друштвеног живота у САД у које не продиру' пипци волстритских пропагандиста. Осврњу~

ћи се, између осталот, на рад америчких

универзитета часопис Бизнис вик", кота

неће осудити због либералних идеја, зтисао

је недавно: „Универзитети су се уствари , претворили у лабораторијуме индустриског ; типа који сву своју пажњу Уусретсређују на. израду оружја уместо на стварни рад м

битнија научна открића". Систем васпитања / америчке омладине волстритски државници | прилагођавају циљевима рата. Његова основна тачка јесте антисовјстизам. Већ су из рађени „приручници" који објашњавају аме ричку спољну политику. Међу члан. комисије која је радила на овим приручо ницима на милитаризацији наставе – налази се и генерал Ајзенхауер, блиски сарадник Черчила у Другом светском рату, а

= = = вз

:: њ

ја 47)

пили

5 5 Б 5 5 5 =

НИ

ИН ИЕ

сада предистирани командант агресивног ' атлантског пакта. Амерички напредни научни, културни м

просветни радници устају против делегације културе и милитаризације науке. „Војска м морнарица — каже се у брошури „Милитаризација Америке" — теже да прошире свој утицај на науку, образовање м индустрију. Влада — настављају писци брошуре — подржава науку им школе само утолико уколико правац њижовог рада одговара војним потребама владајућих кругова."

Самозвани амерички „просветитељи" не милитаризују само своју земљу. Познате су последице маршализације западне Европе. Не опада само животни стандард западноевропских радних маса, него амерички екснанзионисти покушавају да угуше све оно што је прогресивно на Западу. Таква њихова политика има за циљ да им осигура што чвршће позиције, а у последње време да би дали солидну базу атлантском пакту.

Лудачка трка за наоружањем и бунцање о улози више расе још увек одјекује кроз етар и провлачи се кроз ступце реакционарне штампе као да се ништа није догодило за ових последњих 10 година „Млади викинзи"-, ми „Млади орлови", нацистичке организације. У западној Немачкој, паптуристичке идеје и идеолошка експанзија Волстрита немају само подршку реакције у својим земљама, већ, напротив, сваки покушај деградације 2 људскога духа има снажно упориште у милитаристичким круговима Сједињених Аме ричких Држава. професионалне убице и тровачи људских душа, нарочито омладине, нису престали да врше свој занат. Насупрот томе, УЗ благослов америчких ратних хутњкача њима се отварају врата свих земаља које још стењу под јармом капиталистичког и полуфеудалнот поретка.

Међутим, присталице мира културе, многобројни нистичких наказних теорија им авантуристич ких планова постају све усамљенији м сла

бији. 7

ФРАНКО — „НАЈБОЉИ /5 ХРИШЋАНИН“

етврту годину после пораза нацисти : Ч поретка мученичка Шпанија стење

у оковима. Тамнице и концентрациони логори препуне су бораца из Галиције и Андалузије, Толеда и Естрамадуре. Вешала су распета на свим раскршћима путева Шпаније. Свакога дана каудиљови крвници изводе на стрелиште на вешалима и пред хладне митраљеске цеви антифашистичке борце, комунисте и синдикалне руководиоце,

Межда пропатандисти и претставници цивилизације „атомског века" не знају за Франкове злочине — питају се амерички квекери и британски кунктатори. Смешно је то питање. Дели свет зна о Франковим злочинима. Али Бевинови хералди о томе ћуте. Лабуриста Бевин већ другу годину срамежљиво тражи путеве да бар мало неприметно отшкрине врата и да Франко“ ву Шпанију уведе у ред Уједињених нација. Он је одбио чак дискусију о франкистичком терору која је била поведена на захтев неких посланика у британском ДО њем дому. То одбијање и ћутња значило је истовремено солидаоисање са протонима И стрељањем шпанских антифашистичких 60раца. шта о Франковом терору кажу експоненти Волстрита. Они говоре о потреби учвршћења срранкове Шпаније. Они отворено жонглирају и братиме се с њиме: природна (богатства Пиринејског Полуострва, његов страте гиски положај и терористички погедак пр влачна су места и сигуран савезник у борби против демократских снага у Европи.

За потоке проливене крви у Шпанији зна = м Папа Пио ХП, али поред свега тога он је прогласио крвника «Рранка „најбољим хришћанином", Нема сумње, каудиљо може сла водобитно да ужива: њему се отварају врата, ако не Уједињених нација, а оно атлантског пакта. Али, крвник шпанског народа може мајслађе да ужива у храбрости његове све 1 тости Папе Пије ХЛ који злочинца прогла2 шава „најбољим хришћанином“, А НИАН

Рт

УУ И АИ

ни

НИ

ПИПИН

ипиви

ПИИИНЕ

и браниони ,

или мини из

т 1

НУРРРРЕРЕТРРРУАВИ

нат и