20. октобар

У магацину београдске царинарнице ња Сав

играло је прво позориште |

новоотвореној

Београдско драмско позориште дало је у неде љу своју прву претставу „Сумњиво лице“, комедију од

Бранислава. Нушића. Тако је Београд добио не са мо своје треће стално позориште, него и ПЕН дворану која ће бити искоришћавана само за, позориште, Трећа дворана има 650 удобних места у партеру и на. галерији, има окретну позор ницу и врло добре светлосне ефекте. Поводом тога отварања. сетимо се прве позоришне дворане у Београду. Опа стара била је на самој обали Саве, а ова нова неколико километара. далеко од наших двеју река, високо на једном од београдских брегова, прикладна за нозориште; док су се прве прет. ставе у Београду нграло у једном споља лепом, а изнутра неадном магацину савске ша-

"ринарнице, такозване Ђумурука-

не. Било је то године 1841, када

'је престоница Србије пренесе-

"ка из Крагујевца

у Београд. Као прва претстава давана је „Смрт Стевана Дечанског“ од Јовава Стерије Поповића. И друга је Сале Рисна. три дана, ј „Краљевић _ Марко „и Арапин“ од А. Николића.

Играли су дилетанти, али је управа увиђаља да стално позо риште не може бити без сталних чланова, те је објавила позив за пријаву глумаца обећа: вајући плате од 12 до 25 тали. ра месечно, Оснивање сталне позоришне трупе и сталнога по зоршшта у Београду управа 06јашњава тиме што се „вкус (укус) за поучетелно ово заведе“ није у све већма растућој мери појавио.“

Није био случај што су то позориште основали | тада и српски и хрватски глумци. Из

Загреба су дошли Хрвати, уче.

54 Макета сада срушене Ђумрукане

ници трупе Брежовскога, Јулијава“ Маретић, Никола Бадлај | и Јосип Ткалац, а од Срба су, поред осталих, били Димитрије Грујић, Тома Исаковић и Сава Марковић, који су глумили још код оца српскога позоришта Јоакима Грујића у години 1888. Позориште је прекинуло рад у јесен 1842 године услед Вучићеве буне, да настави 1847, Играло се тада у такозваноме Староме здању, У априлу 1849

године изгорела је ова кућа, ча је рад морао поново да буде прекинут, ,

Нешто доцније, у ' Београд“ ском читалишту, основан је грађански. одбор од њих лваде сет и двоје за грађење позоришта; Мучила се мука не само због зидања које није било најсрећније него и због оскудице новаца. Најзад на другоме месту него што је било првобитно замишљено настављено је зи дање позоришне „зграде, мале и скромне, која је заметак данаш њег Позоришта на Тргу Рету. блике. Позориште је свечано отворено 1369. | _ Ускоро после свог отварања, Народно позориште у Бзограду приказало је Гогољевог „Ревизора", што је у исто време Чиле прво дело из руске књижевисста на београцској сцете |

У Првом светском рату, настрадала је ова зграда од ау: стро _. немачког бомбардовања, да би доцније била проширена п обновљена. Али већ у томе Београду, где је само у једној кући била и драма н опера, показало се да неће бити довољна једна једина зграда, па је од Мањежа _ прекопута _ Цветнога трга дозиђивањем и оправхама, ствођена ново, такозвано Позорепште на Врачару. Ујесен 1927, срећом кад је публика већ на. пустила зграду. избио 12 пожар те |е по други пут морало да се гради и зида, Трећу своју адап

у Градском

дију која одговара савреме-: ним приликама добило је Пово-з риште на Врачару прошле годи: ве, када је у њему почело рада Југословенско драмско, |-

двом трећом аградом омогуће а (И 00 ЧИТАОЦИ боље

но је београдским позоришним =; уметницима ·-да појачају св0]2 рад, а београдској _ позо- =: ришној публици да свако ве-2 че има још 650 места да би глег дала уметничка дела која поди:; жу свест и понос. = Трећим позориштем _ Београд =: унотпуњује своје велике потре-:= де народне културе коју нашаг сопијалистичка _ изградња даје =

народу. о ж

Свечана прешстава · за учеснике у изградњи Дома Кулпуре

Прошлог уторка увече је у5 новоподигнутој згради Дома кула туре Четвртог рејона: Београдско 5 драмско позориште извело свела чану претсљлаву за фронтовце —2 члачове радних бригада, које су: радили на подизању ове зграде.= Приказана је Нушићева комедија а „Сумњиво лице“.

Пре почетка претставе, ИсакАмар, помоћник управника позо-5 рапшта, одржао је краћи говор, 5 у коме је истакао допринос фром товаша на подизању зграде, и за-:: хвалио им у име позоришног жо-2 лектива. Ова претстава значила“ је скромно признање фроштовции-. ма за њихово масовно учешће у: радовима.

Гледаоци, који су испунили пространу дворану до последњет места, топло су поздрати ли изво- ; ђаче. :

пи Ела

нвимшиШ

“

ђе.

5 "528

МЕ бео а с ЕцЕ

музеју А

Од прве позоришне прешставе У Београду 5 до данас:

једна од

итав један период који је трајао десетинама хиљада година на» зива се у историји човечанства гринчарством, То је најстарији занат чија је појава У развоју друштва обележена првим корацима ка цивилизацији. У историји он се појављује жао потреба примитивног човека за' држање у њима својих најосноввијих потреба за живот — храг не и воде. Даљи развој грнчарства, У појединим народима, добијао је кроз облик и шару национални карактер. и кроз сво: то време прачарство је важило као један од најважнијих заната и налази се У труниој људској употреби. Појавом индустриске керамике грнчарство је почело да опада, а грнчара — занатлија да бива све мање.

ископине нађене у Београду и окољини говоре нам 09 раду гричарства, им некад свестраној употреби у свакидашњем животу. у Винчи, која је претстављала центар гпричарске _ про“ дукције, овај занат био је развијен,

а старост појединих пронађених иско12 хиљада го-

пина цени се на 10 до дина. Кроз историски развитак нашег фолклора, грнчарство је добило своје народне особености, боју и слику. У скорије време забележен је нагли пад трнчарског заната. Допадљиви и доста јефтини порцелански производи, раз личити укусни сврвиси,. вазне, бокали и друго, много је убрзало појаву изумирања грнчарства, једне лепе врсте народне рукотворине. пре педесет година грнчарство и керамика били су још добро развијени у Србији. Али после светског рата, нарочито од двадесетих година овота столећа, ис хови производи почели су да се губе у зирокој потрошњи народних маса, а као занатство да нестају. Као што је „циц“ био почео да сузбија народну ношњу на селу, тако је и индустриска керамика, белог порцелана/ почела да залази све више не само У прадове наше земље већ и у села. У предратној Јутославији нико се није

У АРА И А АИ ИЗ

Предлог

упознали ба књигама

еоградске и друге наше продавнице "књига имају доста нових _ продаваца, још ·недовољно упознатих са старим па м с новим књигама, што је природно, јер је велико мнтересовање за књигу тражило хитно повећање овога кадра.

Али свакога дана међу све ве Ћћим бројем читалаца има такође људи који с књитом нису најбоље упознати. Неки од њих улазе у књижару ми кажу, на пример:

— ја бих неку књигу за децу.

— Већу или мањут — Џа дајте већу. Син ми пуни "девет година. Хоћу да га обраду = јем. · =

И продавац пружа купцу, рели мо, „Тила Уленспитела" од Шар ла де Костера, јер мисли ваљда 5 по имену јунака, који је јунак па У многим дечјим књигама, да је: то нешто за децу. Међутим, ког стеров „Тил“ неприступачан је = деветогодишњем детету и шо је- = зику ми по темама, та је и непри- 2 кладан, јер писац овога романа У својој пламеној и племенитој: борби против _распуснога хлера :2 и обеснога племства не бира речи = ми изразе.

Продавци би морали да имају =: спискове у којима су књиге на» ведене по томе ком су узрасту: намењене: од шаревих еликовница = за претшколско доба, па до ро-: мана за старије; даље, морали би:

чтЕзавИ ар ЕВА

#0582:

Пива ВВ и Е а Р Ево"

имати увек актуелне спискове) књига по струкама: политика, социологија, медицина, електро-,2

техника итд. У тим списковима; које би они добијали пре штам-:: паних библиографија м који бил се стално допуњавали и исправ-;= љали, наводило би се такође чи 2 је је издање и да ли та књитаг јохи постоји У продаји или је раз спродата. Ако је они немају уз својој књижари, или, ако је раз стродата, саотиштити куппу да мо-:: ра да потражи у антикварници = или да причека друго издање. з Овако, У неким књижарама = слетне продавац само раменима из каже: = — Немамо. Или купца упути у другу књижару, а тога дела уопште нема.“; да би се читалац боље обаве-та стио које књиге може да добије = за своје потребе, корисно би било да издавачка предузећа жштампа- = ју мале проспекте не само о пол јединим делима фнего им о' ноједи 2

ним струкама. Ови проспекти до.

бијали би се бесплатно на бла = тајни, — боље него да се убацују :: у књигу, јер се не би улудо раз- бацивали него би свако узимао: онај проспект који га занима.

АЕН ВАО ВВ КВ К ПБ 0 56481 ВА ЕОНИ

11115:

„

СТРАНА 5

;

(Пртеж Маље Зламалика)

Један роман из београдског живота

Ковстантии Степгловић: „Син непокоренога града“, Роман за омладину. „Просвета“, издавачко предузеће Србије Београд 1948

Београду говори мало наших ромања, па чак и врло мало прича.

Центар српске културе још у доба Стефана, Лазаревог сина, био је Бе. оград. Доцније, скоро сто шедесет година, од Доситејевог лицеја наовамо, српски писци с мали | мзузетком проводили су у Београлу добар, нај плоднији део свога живота, ако ту нису били и рођени, Ипак, или се ви_ су уопште бавили или већином мало бавнли београдском причом и београдским романом, Откуда тог

Наши књижевни историчари тумаче ову појаву на два начина:

Једни мисле да је то отуда што је лакше писати, на пример, путопис из града или краја где човек добија свеже утиске него оданде _ где — си провео век м где не може просто да одабере шта, је запимљивије, важније, летице. За једнога Београђанина његово старо игралиште, а шеталиште потоње, увек је био Калемегдан, драг и дечаку и одрасломе човеку, баш као и башта рођене куће, можда _ још драже; Кнез Михаилова улица личиле му на неки присни _ салоп, Тегоре вазда живо и бучно имало је за с довечног Београђанина, пре неке деценије и парк и водоскок, доцније — за младића скворове, опст водоскок ин биоскопе, данас је трг који показује нагли напредак Београда, јер су његови проширени тротоари уски. за хи. љаде и хиљаде пролазника.

То тумачење да је стаповнику некога града тешко да о њему – пише баш. због те присности са тако познатим стварима, те присности коју он осећа према својој кући, _ тешко може да се прими. Руска литература дала је много дела која су баш у вези са рођеним градом писца · или традом у коме је писац живео м ра– дио. Скоро половина француских романа или прича одиграва, се у средишту француске културс, у – Паризу;

Грнчарија није само користан занат. нето је такође најстаријих примењених уметности

"попово слабије пече,

бринуо да нађе излаза, да заштити ову епохалну врсту занатства,

Не долази се тако лако до једнот предмета израђеног од глине. То је дуг процес који захтева доста времена, стрпљења и вештине. Најпре се лончарска земља, копана на нарочитим местима, гњечи и меша, а затим се праве од ње грудве. У неким крајевима употребљава се без икаквих

примеса, у другима додају одређене .

самлевене количине љончаног камена — кварца, од чега лонци постају јачи. из земље се обрађују предмети ве» штом лончарском руком, на лончарском „колу“, који лончар окреће ногом. Ово је најраспрострањенији _ наг чин обраде лончараке земље. Засесталији је и прзамитивеији начин окретање точка руком уместо нотом. Тај заосталији начин домаће лончарске радиности постоји и данас у околини чачка и Ужица. Израђени предмечи стављају се на посебну „лесу“, на топло место. гдећсе суше. Када су довољ но суви слажу се у нећ за печење. печена керамика, после охлађивања, шара се или једнолико обојм па онда да се' боја добро прими. Затим се прелије раствореном смешом стакластих састојака која упија боју са мшаранот ловца. Опај процес прате разна глачања и дотеривања предмета који СУ У обради. Данашње занатске радионице, да би поститле масовну производњу, на“ стоје да замене ручни рад са машине ским. Сада, у највише случајева, мотор покреће точак уместо руке или ноге, а ваљак меси земљу. У типсане калупе ставља се глина м рад постаје шаблонеки, а роба се добија у великим количинама. и 6 зла

Ако данас“ посметрамф причарско занатство, њетов послератни развој У Београду, запазићемо да се број ванатлија није смањио нити повећао. У Беопраду је било око 15 гричара пре рата, док их данас има света т.. то

смањење занатлија у дрнчарству, догодило се у годинама окупације. Али после рата, грнчарство је опет доби до шмри значај углавном услед недостатка производа, керамичке индустрије. Е

Питање причарства може се посматрати на разне начине. Али је потребно заћи у два основна проблема. данас с једне стране могу се разгледати резултати и могућности, продукција м услови рада, а с друте стране жеље и захтеви потрошача. Сем тога, трнчарство треба развијати У правцу уметничке обраде, са печатом народне шаре, и националним, карактеристимчним обликом које ниуком случају не треба запоставити.

Потражња керамичких производа У Београду, велика је, По радњама грађани траже: шоље, пепељаре, лонце, бокале, чиније ми друго, али сви ти производи; који су на тржишту, недовољни су. Међутим, крнчарске и керамичарске занатлије слабо су снаб-

девене са потребним материјалом за.

израду оваквих производа. То донекле м онемогућује масовну производњу. најосновније боје, занатлије нису У хстању да набаве, а дрва ретко примају, што најчешће кочи њихов рад. Своје производе занатлије продају по одређеним ценама који доноси Уредза

чар, подноси калкулацију Уреду, на основу које му се одређују цене. Али како одређивање цена треба дуже чекати, кочи се разноврсност продукције, јер занатлије производе само ону

' врсту продуката за које. имају већ

одређене цене и на које могу да се ослоне, да не би радили на штету. фамичарском занатству м роди учје-,

| дностраност производње, што се и за· пажа у нашим продавници ама, Чешће

су грнчари приморани да купују дрва у слободној продаји плаћајући их и по две хиљаде динара метар, иако им · дрва рачунају, у калхулацији коју подносе Уреду; по 590 динара метар.

| тољице м без дршке.

Сличан је случај са копањем земље м пребацивањем до радионице, а најтеже је са бојама. То је и дало повода да београдски грнчари и керамичари одржавају трговачке везе ван Београда, са другим републикама, па чак м са градовима Далмације. Оваква трговина оправдана је донекле ако св: узме у обзир да од потраживача добијају потребне сировине. У задње време примају поруџбину од по неколико хиљада шољица и другог. По једини градови из Босне траже исте Управа хотела „Москве“, на пример, тражила је од једног керамичара израду 8500 шољица за црну кафу. До споразума није доштло јер се питање дрва није могло решити, Из тота се види да и наше угоститељство оскудева у посуђу, а опет није у стању да га добије.

Ако разговарате са керамичаримазанатлијама рећи ће вам да су у стању да производе све врсте посуђа, почев од обичње шоље и 'вазне до комплетног стоног сервиса са послужавником. С обзиром на мали број грнчара и керамичара у Београду треба им пружити више мстућности и искористити их у локатне потребе угоститељства и грађана.

Развитком _ мндустриске керамике природно је да ће се опет појавити изумирање грнчарства и керамике. Али потребно је већ сада изграђивати и усавршавати наше занатлије путем кур сева теоретских и практичних, на пољу уметничке обраде грнчарства и керамике, Ми данас оскудевамо са народним шарама на грнчарству и керамици. Све шаре, на чак и на изложбама

" У Београду, не носе народну шару већ

су обично рађене под утицајем народне уметности суседних земаља, Морамо тежити да е грнчарство и ке

"рамику подигнемо на виши технички

степен са стилизацијом народних шара које би изгубиле своју мзворност

| |домаће радиности,

исти је случај и са енглеском литературом, где је Лондон био _ центар пажње евглеских романсијера и пра– поведача.

Друго тумачење објашњава ову 6скудину београдских мотива у нашој литератури тиме што је Београд живео ин живи веома брзим животом, вије имао неке устаљености, и зато све нове људе, све пове догађаје жоје је писцима било мучно фиксирати.

Можда је тешко да писање иде у корак са живим догађајем, али веома је захвално и потребно. Београд и данас нуди савременим писцима обиље тема за роман и за причу, аљи још, нажалост, нема богату библиотеку те врсте,

Ту скоро добили смо један вови београдски роман и то роман ва 0. младину, „Сина непокоренога града“. Није можла случај што је писац 0вога романа у исто време и књижев.ник и новинар: Константин Степано. вић, У своме новинарскоме раду научио је он да са животом треба жнивети, да се са животом и може жи. вети, да отворених очију треба ићи кроз своју савременост и у њој на. лазити мотиве који су достојни да у« ђу у књигу. Ов пише оним неправедво озлогљивеним новинарским стилом, јер пише брзим, живим, лако равумфивим, а такав је стил, нема сумње, најприкладнији и напогоднија за млач

Де читаоце којима је ово дело наме. њево,

Не улазећи у меродавну оцену 'ово. га малог романа, желимо да забеле. жимо да је тај роман израстао — из једне мале приче. Писац је без вели. ких претензија написао прво _ једлу приту за децу.

— Видиш, казаљи су му пријатељи, од овога би ти могао да — направиш лепу новелу,

Новела је за који месец била написана. Пријатељи су му сада рекли:

— Читав би роман ово могао да буде.

Рекли су му то нарочито онда када је успут, уз оно већ написано, усмено испричао многе и многе епи. зода које није унео у књигу. И он је савет послушао, написао је један

од првих београдских романа за о. млалину.

Као и већина Београђана његов ма. ли јунак није рођен у Београду, али је своје детињство, пуно крви, дима, несреће и јунаштва провео у непокореноме граду Београду.

— Нија то, каже нам писац у разговору, забележен живот једнога детета, него много деце у то доба, ни су то одређени људи, бвај или онај, нега многи и многн Београђани,

Књига је нзашла у лепој опреми с ваустрацијама Мате Зламалика,

МАЛИ РЕЧНИК

АГРЕСИЈА

Атресијом се назива напад или жеља да се оствари такав напад који треба да потлачи слободне народе и слободне људе.

| АДАПЦИЈА

Када се нешто измени тако да служи другој намени, а не оној првобитној, то се онда зове адапција, на пример када се средњбвековни град претвори у парк, или неки тежак роман преприча за децу.

СТАНДАРД

Стандард има разна значења. Стандардна роба је, на пример, увек истоветна, добра роба. Када се каже стандард живота, мисли се на висину духовног и материјалног живота некога појединца или заједнице,

ТИРАЖ

„Бора“ је неми дан објавила да је њен тираж већи од пола милиона. На многим књигама, такође, читате да је њихов тираж то лики им толики, Шта је тиражт

Тираж је број штампаних приме рака некога листа, књите или уопште штампане ствари,