20. октобар
1 ОШ 77 ИШАО
" својом
Пуловери папагајских боја
вршавању плана производње, већ им о изгледу и боји својих производа. Не би требало дозвољавати
београдским продацћицама
појавили су се, од пре
кратког времена, пуловери
немогућих ружичастих, љу бичастих н наранџастих боја. МЏемпери и пуловери мирних, складних боја, какве би носили Београђани, ретко се могу наћи У градским текстилним продавницама. Наша трговина би требало више да води рамуна о питањима укуса и лепоте и да у том смислу утиче на производњу. Градске продавнице за текстил као да су се завериле да лансирају у Београду нову моду дречећих боја. Неукусне боје не би требало слати ни у село, ни тамо где се траже, јер социјалистичка трговина не
сме да се што људи траже ако то није лепо, већ да ради на васпитању _ њиховог доброг укуса. У селима има врло много људи чији је укус високо
развијен, што се може видети на
поводи за оним
рукотворинама, сељанке
машим народним чије бојс слажу често са толико смисла да би могли од уче они који пуштају у продају дречеће пуловерс. Промзводна предузећа треба да водс рачуна не само о добром квалитсту израде и о мз-
наше за лепо њих да
Требало би обратити више пажње чистоћи
зграде Народног одоора
Трећег рејона
Народни одбор Трећег рејона смештен је у једној од најлептих зграда. Ова зграда унутрашњим уређајем и спољним изгледом оставља утисак солидме, модерно зидане грађевине. Простране светле собе, са великим прозорима кроз које обилато продире светлост, широке мермерне степенице и дуги ходници, архитектоиском _ лепотом пријатно делују.
Али, посетиоци свак зрхитектонске УЂУ У зграду, када сагледају сав неред, сву прљавштину ко ја се шири по свим — просторијама. Још на самом уласку у згра-
брзо тубе утилепоте када
ду посетиоце дочекују отпаци хартије, пикавци н наслаге прашине. Дуж целог главног ход-
ника, који води ка степеништу, бочни зидови су прекривени дебелим слојем прашине, која се, изгледа, месецима ту таложи. На зидовима стоје зелени и црвени трагови парола које су ту некада биле залепљене, па скинуте. Како су зидови од камена, лако би се ти остаци хартије могли скинути добро наквашеном крпом или сунђером. Ивице од _ меких степеника, које су од тврдог камена, поломљене су и човек мора да пази где стаје. Саме собе остављају утисак запуштености и нечистоће.
Неоспорно је да кроз ову зграду прође дневно. стотине и стотине грађана. Неоспорно је да је тешко одржавати ред и на прометним местима, Али је мсто тако неоспорно да ни у једном ходнику нема корпи за 0отпатке и пепељаре где би посетиоци бацали хартије и пикавце.
Неки људи чак причају да У овој згради која је зидана пре једва десет година. ходницима и степеништем трче пацови. Када
смо се обратили Повереништву трговине и снабдевања да проверимо тачност ових речи, један
друг из трговинске инспекције не само да је потврдио да је то тако, него нам је објаснио м откуда долази ова појава. На тавану зграде Народног одбора Трећег рејона смештени су отсечени купони којима месари правдају издато следовање меса и масти. Како су ти купони махом измашћени (ваљда зато што се на њих издаје месо и маст) њихов мирис привукао је пацове којих има У суседству и они су слободно по-. чели да се легу на тавану велелепне зграде Народног одбора Трећег рејона. |
не би требало _ дозволити да ова _ зграда пропада под наснатама прашине, да степениште свакога дана мења свој изглед крњећи се све више и више, да се пацови несметано легу на тава-_ ну и прете да освоје целу зграду, а да надлежни само констатују ситуацију и да се задрже на тој констатацији. Међутим, са мало труда, крпа, хладне воде, корпи“ за отпатке, пепељара, средстава за уништавање пацова и надзора над особљем коме је дужност да чисти просторије, ова зграда би могла и својим унутрашњим изгледом да буде пријатна и да бли_ ста чистоћом.
чистоћу _
„Уредништво и администрација
да боје текстилних производа, који пуне градске продавнице, одређује било ко већ стручњак у сагласности са људима из Дирекције за примењену _ уметност чији је првенствени задатак васпитавање _ укуса радних људи. Нови социјалистички човек, који се данас код нас изграђује, не треба само да живи боље већ и да се лепше и складније одева, да не носи пуловере и одела дречавих, папагајских боја.
А. М.
Зацепљене банкноте
ародна банка прима у за-
мену све поцепане банкно-
те по истој вредности, сем
ако недостаје неки део, па им у томе случају прима их, али одбија известан постотак.
Међутим, не у једној него У мнотим _ продавницама _ прадских и осталих предузећа благајници одбијају да приме банкноту кад је зацепљена. Ако им кажете да то Народна банка замењује, они вам одговарају:
— идите у Народну банку!
Зар не би било боље да предузеће замени таквих сто поцепаних банкнота одједном, него да сто људи иду на шалтер Народне банке 4. ч.
=
Мали издатак — велика корист
рекопута Железничке станице у Ча рађорђевој улици Народни одбор 11 рејона отворно је недавно две пртљажне гардеробе. Ову корисну и
мицијативу. Одбора _ поздравили су многи путници, нарочито небављачи низ унутрашњости, који своје ручне пртљаге често нису имали где да
сместе, јер станична гардероба прима
на чување само ствари обезбеђене кључем. Међутим, док је једна гардероба,
која се падази под руководством рејонског транспортног 'продузећа, врло лепо уређена, друга, о којој се стара рејонско угоститељско предузеће, прст ставља право ругло: поломљене поли“ це, искривљева тезга, прљави зидови,
таваница која прокишњава ~ општа
аљкавост је слика коју добнја путем ма први поглед. Уз незнатне материјалне мадатке, са
мало труда и добре воље, могла би ова гардроба да изгледа пристојнија. .Ћ. /
„Па продајте бон..."
Када је било објављено да службеници могу преко Градске ште-
дионице добити кредит за набав- |
ку угља, упљатио сам за две
тоне.
Како прошле године није било могућности да добијем обе тоне већ само једну, то ми је остао један неискоришћен бон.
Сада, приликом последње објаве за пријављивање набавке угља јавио сам се, али пошто ми је за први бон од једне тоне био отсечен купон, нисам могао добити угаљ, мако сам имао права на њега.
У Дирекцији „Огрева“ одгово рили су ми:
— па продајте бан некоме који.
"има купон!
Значи, ја сам новац уплатиро и за другу тону угља и новац је лежао осам месеци, док сам ја плаћао камату. Угља сам имао целе зиме само једну тону, а сада, када треба да добијем друту, не мо ту већ ми саветују да продам бон.
д. м. С.
>“ ТА О
нира
У Зослошком врту пазиви на кавезима не одговарају животињама које се у њима налазе, На кавезу пише фазан а. у кавезу петао!
— дДаћемо свакој животињи они који су били надлежни да ово
увео у
прави назив, да ураде пре нас:
правилно науче
Каспарјанова завршница.
Међу важне стратешке еле менте у комбинаторној игри спадају маневри за одузимање поља пекој противничкој фигури, нај“ чешће краљу, после чега долази завршни напад. Ту тему обрадио је у следећој студији ком“
пониста Каспарзан. РИР звана шог А У 52 % ке #69
РА У
| 7,
у 4
_
а Уа А РА
„А, РУАН
и и ти Ви Ри
Бели на потезу добија
ха 5
| > .
ТУ овој завршници црни је за'
два квалитета јачи, тојест има
два топа против две лаке фи“ гуре. Изгледн белота налазе се у чињеници што је црни краљ у неповољном – положају, · тако да може да буде изложен мал„њом нападу. _ Оперативни план "белога . састоји се у. олувимању
поља Хб црном краљу, кога. тре-
- ба потерати на гб и тамо мати-
рати. Решење даћемо. следећег.
пута.
· Вебепје ·заугтсе 12 ргоог Боја: 1. сбв—с7, Тад—а5-+: 2.
| Кеб—е4! -Таб—а1; 3. 145—6,
Тај—с1 +; 4. Кед—45, Те1—а1 +:
%5, Каз—е6! Та1т—е1-+;-6.- Кеб—.
17, те1—1--; 7. КТ—27, ТЛ21418. Ке7—17 1. ђен дођца.
Ректора. Драг, "Јовановића 1М, тел. редакције 20-443. а 21-957; администрације 22-210. Штампарија Штампа Одговорни уредник Драгутин Шол ојић чек, раз, 1-9060386, Пошт, фах 752
апатита отимали
- добродушно лице младог радника с
'
лади стругар једног московског завода, Василије Петровић Фомићев, пошао је на' отсуство паробродом „Бисер“, који је "саобраћао између Москве и Астрахана. ,. сромићев одлазак пао је у време кад се одитрао један важан догађај у његову животу. Уочи тога дана, на слету стахановаца целога завода, дели су му назив најбољег струтара У заводу. Че"ститали су му, а у његову част отсвивао (Је миш оркестар који су образовали сами радници. Фоторепортер та је снимио с ли " тлости магнезијума. |
Сутрадан, са омањим куферчетом од картона У руци, Фомићев се попео уз лествице на „Висер". Контролор, старији, сувоњав човек с наочарима спуштеним на врх носа, прегледао је пудничту карте с неповерењем које је својствено људима тога занимања. свомићева карта је некако нарочито заинтересовала старца, али не толико карта, колико сам путник. Жонтролор није скидао очи с насмејаног Фомићева, док је он чекао да му врати карту.
— Врло ми је мило што сам се упознао с ма, — одједном отсечно салутира малопре строг и, наизглед, неприступачан контролор. — Ваша каби· на је доле, претпоследња с десне стране,
сромићева је изненадила та промена у држању, али јој није придавао неки нарочити значај. „Сигурно је такав стога што сам му се насмешио", помисли он. Хтеде још једном да види занимљивог контролора те окрете главу према улазу. Контролор је нешто енергично објашњавао човеку У замашћеном комбинезону, очигледно бродском матшинисти, показујући му притом новине. | '
Пошто сиђе у своју кабину, Фомићев обуче пиџаму и већ беше сео на столицу за љуљање, држећи књигу у руци, кад неко закуца на врата:
— ко је: — запита Фомићев, нимало љубазним гласом.
Није желео да устане с удобне столице.
— Опростите што вас узнемирујем! Капетан па. роброда.
сгомићев отвори врата. Капетан „Бисера". здепаст, опаљен, стајао је пред изненађеним, помало збуњеним стругарем, у пуном сјају свога беспрекорног мундира. |
— Веома ми је мило што ћете се одмарати на „Бисеру“, — капетан лако принесе кажипрст 060ду капе. — Потрудићемо се да вам пружимо све удобности. Можда желите да пређете у кабину на горњој палуби: — Оданде је диван поглед...
— Зашто, мени је и овде добро, — опрезно олдтовори Фомићев, не наслућујући још сврху капетанова доласка. ~
— ТУ случају каквог неспоразума, молим вас да се обратите мени. На „Бисеру" нико не сме бити незадовољан „а нарочито не такав путник као што сте ви. Имамо књигу почасних путника, па се надам да ћете се и ви потписати на крају путовања,
— Почасних; — поново упита збуњени Фоми. ћев. — Откуд сам ја почасни Нисам ни Лемешев, ни Хомић. Обичан човек... _ .
— Скромни сте ви, скромни, — лукаво му намигну капетан. — Разумем вас: слава брзо замара.
после капетанова одласка Фомићев је стајао читав минут насред кабине, затим одмахну руком, им најзад се навали у наслоњачу. „Побркао ме је с неким". у
Поновно куцање у врата наруши стругарева размишљања. На прагу се појави прилика дебелог и главатог човека:
— Допустите да вам се претставим. Ја сам директор бродског ресторана. Мени је, као најстаријем трудбенику синдиката с" бродских ресторана, веома пријатно кад међу гостима видим чувена човека. По моме наређењу сви дневни оброци доносиће вам се у кабину. Молим вас да ми кажете своје жеље с обзиром на данашњи јеловник. Имамо велики избор јела с рибом им месом, а имамо им дијеталних јела. За ручак бих вам препоручио:
Фомићев је гледао у дебељка с чуђењем:;
— да нисте погрешили кабинуг
— Капетан ми је дао нарочита упутства за вас, — и директор ресторана накриви главу на једну страну, очекујући шта ће му рећи стругар.
— Знате шта, грађанине директоре, — врло оз. биљно, готово љутито рече му Фомићев, — зар немате ви других послова7 Ресторан ћу пронаћи, а им јеловник ћу некако прочитати.
Директор је патио од сипње, те му се сасвим прекиде дах. «6
— 'Увредили сте ме. На броду се налази ресторан прве класе, а књига жалби је пуна самих похвала. А што се тиче нарочитог поштовања које вам указујемо, ви сте га заслужили...
— чЧиме сам га заслужио — упита Фомићев, — Обичан човек, стругар — и то је све.
— Та оставите, — упорно настави директор. Залуд бежите од славе. Мене су једном указом наградили, па ми се све чинило да сам некако постао већи... А ви сте чувен човек... Молим вас, поручите јела која желите... Какву год хоћете деликатесу,.. — Нису ми потребне деликатесе. Волим проста јела, — номирљиво реће Фомићев, а у себи дода. де: — „Не могу схватити шта им је“.
пошто је за тренутак неодлучно стајао, директор ресторана пође ка излазу, Кад дође до прага, он последњи пут покуша да приволи свога баговорвика: 5 7
ва-
= Ако више волите јела с поврћем, онда ми чо реците, молим вас. Супу од гљива, рецимо, какву год хоћете препеченицу, пирог од мркава....
Фомићев демонстративно окрете леђа. Директор шмркну, као да је хтео рећи: »Да чудна човека" — и изиђе из кабине., .
Кад остаде сам, стругар поче размишљати о узроку тих необичних посета. Али, ма колико да је лупао главу, није могао објаснити чиме је привукао пажњу бродске администрације: „Можда знају штта је синоћ било у клубу. Та не, то је дотађај локалног значаја — куд би они то знали. А
1 да знају, чудна ми чуда — најбољи стругар у
заводу! Као да их је мало у Москви!"
Фомићев нехотице погледа у огледало које је стајало на стубићу, — на њ је гледало енергично, Ммало истуренвим јагодицама каквих има много у сваком заво. "ДУ. „Па каква ли сам му ја то чувена личност!“
и тако; смешећи се својим мислима, он седе на столицу за љуљање м поче читати. Не прође
ни неколико минута, а неко поново закуца, Иза врата се зачу женски глас: ;
— Могу ли унутра
свомићев свуче пиџаму, обуче- капутић и. отво-' "ри врата. у
На вратима је стајала девојка.
ца при засењујућој свет-
рско-издавачког предузећа Народног фронта Србије,
: — Ја сам' библиотекар пароброда, — рече она, нружајући му Руку. Молим вас да посетите 6иблиотеку. Имамо много нових књига. !
= реците ми, — запита Фомићен, — јесте ли уверени-у то да сам вам баш ја потребан
— Капетан брода ми је скренуо пажњу на заб... А зашто седитс у кабини На палуби је тако весело... 8 Ј ·
фФомићев одлучи да оде на палубу... Маћи ћу капетана и замолити га да ми објасни какав је то ђавољи неспоразум..." офа (55 АИ
Поред крме беху се окупили путници који су одлазили на одмор, разлегали се звучни преливи хармонике. У средини је неко спретно играо. ср мићев приђе гомили, и одмах чу шапат око себе, „То је он!" „где, гдет“ „Ено онај у капутићу.љ“. „И, доиста, личи на ња."
Сви заборавише играче ми упреше погледе У сромићева. Он већ хтеде да оде, кад га неко ухвати за руку, и одвуче на средину крута. Разлетоше се гласови:
— Молим, молим!
— Хоћемо московку:
— Покажи да си први! ј
Фомићев се нећкао, одговарао им нешто што нису могли разумети. 3
— Знамо ко си! — викну весели ветропирасти младић. — Сви смо читали.. А сад Беш џам одиграти нешто по свим правилима кореографије...
И Фомићев је морао попустити. Играо је од ср-
да, ма да без нарочитог одушевљења. Сви су били задовољни. Ветропирасти младић му пружи руку и издскламова: >
— У име колектива веселих бродских путника изражавам вам дубоку захвалност. После ручка извешћемо други део програма. Молим. вас да не закасните— без вас нећемо почети.
Фомићеву се свидео овај весео младић отворе. | |
на лица, те помисли да ће му он, свакако, објаснити зашто му сви на броду указују толику пажњу. Стругар поведе настрану тога весељака:
— Стушај, пријатељу, шта си то читао о мениг
— Као да не знаш... Не претварај се:...
ИМ пре него што му је Фомићев поставио друго питање, ветропираста младића позваше с крме, где беху започели нову игру, и он пожури тамо.
Брод је пловио поред високих обала обраслих шумом. Фомићев је уживао у тој живописној слими. Недалеко од њега стојале су две девојке наслоњене на ограду:
— Гле како је мио тај већ чувен. . 4
— А његов поглед: У његову погледу као да нешто цвркуће.
сромићев поче да тражи капетана, како би са»
знао узрок ове необичне популарности. Капетана не нађе у кабини те се упути у крмареву собицу. Успут сусрете два симпатична старчића. Седели су на плетеним столицама и мирно разговарали. Фомићев поново чу своје име.
— И тај чувени стругар, Фомићев, путује с на. ма на „Бисеру“, — с поносом рече један од њих.
=— Кажу да је врло млад и веома скроман, одговори други.
„Зар не би било боље да побегнем с брода2" помисли Фомићев. .
Жапетана не нађе у крмаревој кабини, те се врати у своју.
Када се врати у кабину најпре му паде у очи |
кита пољскога цвећа у вази; кад је одлазио, цве ћа није било у њој.
„Какве су то нежности!“ — збуни се сромићев коме је та пажња била већ прилично тешка.
— Добар дан, Василије Петровићу! — зачу се
љубазан женски глас. Фомићеву пође. усусрет бродска собарица. — Зашто сте метнули то цвеће2 — строго. је
запита он.
— А ви.сте се наљутили>“ Мислите ли да не знам какав се путник налази у мојој кабини само зато што сам собарица. Можда вам се цвеће не свиђа, — опростите... ; |
Ффомићев је погледа као кривац;
— “Не, баш ми је мило. Само је све то узалудно... Сматрају ме за неког другог...
— Нико вас не сматра за неког другог. Све је као што треба. Капетан нас је данас окупио и ре као нам: „У кабини број 38 налази се Василије Пе: тровић Фомићев, чувени стругар — новатор. Ево, њетова слика је објављена у данашњој ..Правди“. Показао нам је лист и вашу слику. Тако нас је капетан опоменуо: „Треба да се поносе они који служе таквог путника". М ја сам се потрудила. Донела сам вам цвећа,.. Уосталом, контролор је рекао да вас је он. први познао...
У библиотеци куда Фомићев журно оде да ви“ ди новине, девојка му рече:
= Дошли сте2: Баш добро. Изаберите коју хоБете књигу... . . .
Фомићев пређе погледом по читаоници. – пред њим се налазила витрина за новине, а у њој 6003 централног листа с његовом фотографијом с лица, очигледно снимљена уочи тога дана на заводском вечерњем скупу при засењујућој светлости маг-
незијума, Лев РУРОВ
Еш пп