20. октобар
Неммвра зисмо дужини да трпи-
ово
Ае
мо због њихово немарности м да страхујемо прм пролазу торед ма. Александар НИКОЛИЋ
~
И старима су потребне тканине
ш брадовала сам се кад сам () мидела да су радње снабдевене разноврсним тканинама дивних боја м разног квалитета. Али све је то роба за млад свет, а за нас старије, поготово за мајке истих бораца, нема никакве тканиме тамне или ирне боје.
«а . 45
Осам штофа и свиле.-мема друтих материја које би се могле употребити за свакидашње хаљине, вао што су: морхе“, циц м таме слично. Због тота су жене нришућеле да увимају често ,поставу и од тота шију хаљину за свакидашњих рад.
Мисттм да би трговински оргањи 'мотли да се позабаве овим проблемима: Марија ПАЈИЋ
Бар сада.,.
а тролејауским чекаоницама ћ ва Теразијама постављени ~ су љепи малози за истица-
ње фотографија. Фототрафије су озде стајале м редовно интересовале све који су чекали тролејбусс -или пролазили поред чекафвтипа. Поред тога, украсно су деловали.
Међутим, мма већ више од пола године како су ови мзлози
жразни и не употребљавају се. дитета што у њима нема фототрафија, зли је још већа штета
штто су оми, слецијатно налтрављени, постапи ругло Теразија.
"Требало би бар сада у пришпремама за Први мај решипм њихошу судбину: или их уклонити и ли истунити фототрафијама.
н, Д.
ж Ортопедија у нехигијенским просторијама
Балканској улици број 25
налази се једна ортопедска |
радионица у којој се обав„љњају извесни радови без присуства лекара, у врло нехуитујенским и неутледним просторијама. У јодном тескобном одељењу третуном тмпсаних модела м расвеж другог материјала, ма ма-
Мислим да радници у ортопедсжој радионини не смеју без приауства лекара да раде један озакав посао у веома прљавим просторијама м то па веома прими
тиван вачиш, радивој ПУЈИЋ аеиииввиавнввинвававтиниваиии
: Олкаворни о уредтик. Драгутви. ~ Шелајик = Улица Ректора Драг. Јовановића 1ЛМ тел. 20-448 = — Чековни рачун БАЗА + АНтампаршја (Мтампадске =“ тодавачког мраслувећа.
власници кућа узму у своје руке маказе им дотерају растиње ва својим оградама, да га поткрешу м уреде. Ми становници Котеж
О И И О И ТИ ТО И О О те
КЕ
не а ан ои тнј утрина а данас читаво насеље — тридесет ограда од тетрдесет предвиђених.
Зе Је робе ЕЛАР (рктеле у ретгреде
зими О ЕЋЕЊА НАРОДНЕ ИМОВИНЕ пи
|
_ најчешће долазе због небудности
·_ одговорних руководстава
праве и спролан. чаргани „по“ јединах задруга предузећа у Београду, = правилно
. схватила своју редовну дужмост контроле рада особља по про“ давницама. Има случајева де поје дине пословође и друга липа која свакодневно у великом обиму врше продају робе грађанима, раде дуже времена без икакве контроле. и 'уо: чавајући ову слабост одговорних у“ права и појодинаца чине разне зло“ употребе и систематска поткрадања, и присвајања новца и робе у већим износима и количипама па штету
предузећа и грађана.
случајева последњњх месеци у Беотраду, јасно указују ма сла бости организације и контроле У појединим задругама ни предузећима. Поред тога, у неким предувећима и установама има још разних непри– јатељских елемената; као и других чинова друштвеног шљама, козе су се вешто и због недовољно опрезно“ сти одговорних појединаца, увукли па осетљива места одакле лажно пег посе штету.
Десимир Узуновић, пословођа про давнице број 16 продузећа „Грапаш у Раковица у току скоро целе 1945 однео "вршио је тразне малверзаци“ је. Он је од колонијалне робе која му је била поверена ва расподелу грађанству, емстематски _ закидао на штету _ потрошача мерећи са пе исправним — лакшим 'теговима. На овај начин Узуновић је створио ве лике вишкове разних животних“ на“ мирница које је присвојмно за себе
м по већим ценама продавао шпекју“ ·
лантима. Исто тако, Узуповић је од прађана за поједине артикле папљлаћивао веће цене од одређених и раз лику задржавао за себе. Окружни суд за град Београд осулио је Узу-
новића на казну лишења слободе са притудним ралом у трајању од 18 година, на кубитак грађанских
трава у трајању од 5 година и копфискацију о пелокушно имовине. ИМ његови поматати осуђени су пример чим казнама.
Када је Узуновић чримио ону продавницу приметио јо да у радњи мостоје два неисправна тега: један тег од једаи килограм ј који је у ствара био лактљи за сто грама и један тег од поља кмилотрама којњ је био лакши за педесет грама. На ову неистравност био је упозорен од страве дирекције предузећа. Мег ћутим, оп је ове тегове употребља“ вао приликом мерења до пет
· килограма. Дирекцитја се задовољи“
Јо содијализам, Беопрад 1848, затритит дом: им" лапи-
ла тимо што га је опоменула, али није настојала да се
Статут: Азнафухмозаљ мови излиље „културе“,
ови тегови
ПАЛО, стр. 68 цена 9 динара. маштсим Тори: Дема ХУМ, изда-
ћи 323,
ње „уттуре“ Беотрад 1949, прииснитом и · латиницом, _ стр. цена 45 динара.
Машетм Торики:- Дежа ХМ из дање_ „Културе“, Београд 190, атрилотом а латитиштом, стр. 238, цена 38 динара.
Едвард; Кардељ: Шут нове, Југославије, издање „Културе“. Беотрад - 1849, Ћирилицом им лалушитим, стр. 686, цема 60 динара. „
Омабе до Балзак: Филозофеске жриче, мадањо „булзуџе“, 560, прад 1 Ћирилицом“ и латитиздом, стар. 508, цена 60 динара.
Алеш Беблер: За праведне границе · нове "футославије, издање Библиотеке „30 удана" (Култура“), фитбвглиицдва, сећр. 180, цена 24 пен, з -
5
клоне или топраве, внти је нввршила контролу рада овог окорелог иттеточине Па продавнице преџцу зећа за воће је у зремену од октобра 1948 до јануара 1949 године суму од 88.054 динара. Ковачевић је свакодневно узимао за себе већо суме новаца од дневног завара. Утајенн новац трог шио је на вечере а теревенке које је _приређивао код своје куће за, пријатеље. На ове седељко долазила су н шеф малопродаје и друге „службеници предузећа. Уместо да 'се одмах поведе рачуна о његовом раду и да се изврши детаљна ког трола, остаљо је на томе да су се пеодговорни _ појединци _ ЗАДОВОЉИТИ тиме да ех он чашћава.
Његова сстлра Ола. Ковачевић
била је пословођа продавнице број.
41 «стог предузаћа и троневерита суму од 75.022 динара — тротећи повац у слично сврхе.
Дантпа Јовић, службеник овог предуоћаћ, прваке] филе јо 50 жтлу 38. потриачк
парто во 5 доту: банова, Она је
ове карте олузимала од радника
који су напуштали послао # после
продавала јадту јединицу по 40 ди“
нара, а потрошатко карто 13 150 250 динара.
Ола Ћеловић је кар пословођа продавнице број !8 Градског преду“ зећа за техничку ш електротехничку робу проневерила суму од 66.982 динара ·за неколико месешт рада. Новат је трошила за своје лично потребе. Она је тре _ ступања па лужност у ово предузеће радила У Беотрапском _ гвожђарском _ предузе“ (у, пдо је утврђен мањак у њеџом ралту у ивносу од 15.000 динара. Мако је Градско предузећео за тохвизку им електротежни робу ове звало, оно је инак Олти поверио продавницу о није контролисало» њеп рад.
Милорал узић, пословофђа рог давнице број 13 Треће рејонске саг друге, проневерио је у току два мо сеца рада износ од 80.280 динарг. Он је од дневног пазара узнмао су ме од 100 до 2.000 динара. Поред
тота, Тузић је из ове продавнице изнео један сандук сапуна од 56 килотрама, 38 кт штритча, 285 ку-
тија масти за обућу и 28 великих тадлт чоколаде # ово присвојио, тог кушавајућа да шмсценира крађу ог в'х ствари #.да на тај начин при“ крије и учињену пропеверу у повзцу. Грубор Вукашић, економ и на
___ Новатор.____
— шта! је; са“ мојом -молбоме | — не. брини, друже, сад је баш у раду
'
~ 3
Довелмента, која су _ остажљ
|
| бављач мете ове задруге,
је суму од 89.809 динара за време рада. од три месеце. Вукашић швје
отравдао изугете аконташтуе. У овој задрузи била је слаба орг танизација посла, коттрола. Блаз
тајна задфуто је дмевна пазар туре“.
мала без сериских блокова као до каза о жоличини и вредности прода“ те' робе. Тако је Пузић могао де шаље као лвевни пазар суме које је хтео, а нико му ња такав начим. пословања ије ставио никакту при
мелбу. У Вукашића, пак, управа задруге. јо имала поверење. Она нијо ништа
тредузимала ши у оним случајевима,
када _ Вукашић чије благовремено
правдао изузете аконтације у нато
сима ад 20.000 до 25.000 динара. ет теВоћ Јеврић, битан учитељ,
осветво одељења | проневерио је. .
режисер _Пр ионо града Земуна, суму од динара 115.667 и овај новац трошио. ва пиће. Драгутин. _Мухић, | рУКОВОДЊЛаА, нозног парка ен преџиу“ зла Србије „Де по“, тротстерно ј
СВУСО СА
примери
зудема у дгтоточине окуђано оу казне лишења слободе радом.
Из горњих примера се види да се
у већини сључајева ради но о слабој организацији посла и о слабој кот троли = небудности одговорних службеника оштећених предузећа. Аљкавост # нповршност, пебудност а ретке жоптроле храбре штеточинске, слементе, који у највећем броју олучајева из пепријатољских — нума тичтих _ користољубивих побуда 07 штећују _ народну имовину = тиме ометају о шашу | сопијатистичку _ им градњу 4 штото интерооо ПИ УРОЛИРЕХ, О ваких маса. С нравешам и строгим као вама судови ће са своје страно лог 1 фринети уништеву _ ово друшт ве зттетие љетатности и ваститно утко ната на друге члапове друштва У ииљу _ одвраћања од вршења ових кривичних | деџћа.
Борбу дротив криминала у вашкај привредни треба заоштрити. Та борба, мора ла буде ефикасна ш да, да от веће успехе. Ово ће со неоспорно
на са принул нем
постићи што широм номоћу наших,
људи, будношћу н помоћу стидикалпнх оргавтзатнса, одговорним вршег њем контроле и сштрим казнама ваг или народних студова, ла би се штег толенства спречавала и одмах от кривала, 2 миовршисиа правилно кал
давана. ; ; Александар ЛЕВИ
Ф
ДНЕВНЕ ЕНЕН
А АТА А АЈ ЗАНИМА АРНО Анет
ИН МАНИ НАИАНАНИТААААИААНАНИНАННЕНААНИН ННВЕЕН
НЕ УАИ АИ
Патиквила |
без – мађака
· МАЛИ РЕЧНИК
"службе Мародтог ожбдра.# ређила одлет-|| љуитваља "је таксене марке са аката које је требало да млу у архиву и то_ вово #х тролавала стрвикаме, - | 4 КЉашлклеиа ВАШЕ Рале 'еа татијанског _ торекла. · Поменута
„Маведног фррика. Србије
је пре извесног времена ју. нашки ветампи. МПаттквила је жеомевашки
м срамотни чланчић, са ласкаив. . о подлим измипењотинама, Та-
повимг чланстићима стуже се обимно разни реакциотарењ – титсувим, ају задње време м листови зтфоруму савске зттамте . у. борби птропие Тугославије.
Провокација
Фра реч често се тојављује У
говорима и чланцима. ровошжапија авачи изазивање. Тако су та риме, ТРОЛНИТЦИКЕЈМ. тара вон ако Ри (изазивачи) жоји су се увлачиши у шлеталне мартиске организаптије, зожушаваи да дознају рад м састав читаве организације, што су после јављали поште пији која је хапсила вапрешне људе. Исто тако, на пример, пр ки монархоф вокације на нашој граници са намером да изазову сукоб са ва ом земљом.
,
праве. иро-
" еонит. фах 759 а
"најсвечаније. Када су се деца већ заморила од несташног јурежа | по шуми Кошутњака, вада су по желела мало да њвредахну од во тре и песме, приређена је маза "свечаност на којој им, је позау
ближој околини града. Многи оњ реши су посетили оближња бета ж њехове сељачке радне задруге. Тано су умнионирскм одреди из. у Жервот рејона посетили пионире сељачке радне задруте .„Петар Стамболић“ у Међији. – Пуонирш низ те задруге приредили су ма лим тжтима из Београда срдачан. дочек, У игри м забави провели су шионири Београда п џиониђи Инђије свој празник. Пред полазак госта из Београда приредили су заједно са малим мештанима. из Инђије успео културно - умет мчички њрограм.
поред · посете
Међији | пионири
Београда посетили су своје мале | угријатеље У Остружница, железник,
Мокри Луг, Мисијево, | чортанов“
селима Јајинци, Жарково м
Сјајна победа југословенске екипе у мечу са Швај__ царцима
Свега месел джава ПОои; ВОЛЕО МО, беде мад скимом Аустрије у Загребу, југословенска мођсторока ежима 3забе.ледкиља је ов знахкуаи успех. У ме еулнародном сусрету у Љубљани ре. трезеттација Југославије убедила ЈЕ Жвајцарску са високим резултатом од #7 м по : 2 в во. Први круг су Ј%4гословени добили ба 9, а други са Вино: 1 кво, ·
Маши мајстори су од 28 сдиграних таржтија 15 добили м 5 реммзирали, а мшиједњну вису вагубили.. Ове броже 44 јасно Роворс о великој вредности ко Па сталном вапретку југословенског ( ха. Вођа швајцарске скине Хубо Ма. дер је после такмичења ·изјавма,. да су југекловенски мајстори: ва КЛЖУ била бољи и да Швајцарни од њи
оку многоте да се науче. На Маје та је марочити утноле тачинило шље то југословенској скипи има онатан број слљличних шлажах смага.
Квалитет партија у мечу са Мај тајцима био је па великој висини. Ју-, гословени Фу м овом нрељиком жокаољаа добро опање теорије, одличне сиалажење у компликацијама каооњо колику ехинму игре. Дајемо -тартви ју између Видмара млађег м ШКе. уолина, мтрану У другом круту меча 19 априла, Отварање је Нимцовићева жедиска одбрата. | Бели: Видмар С Штехелин
1. с2—с4, 5ев—16; 2. 551—68, с7—еб; 3. 42—44, 148—64; 4. ра1—2, 558—<е6; 5. 521—1,. 0—0; 6. а2—а3, 14: с3+; 7. 0с2 |
228, а7—а5: 8. 52—р8, '47—86; 9. Те]-—ђа, ТЕВ—-е8; 10. е2—е3, | еб—е5; 1. 44:65, 46: е5; 12. 11 —е2, 1ев—е4; ' 13. 0—0, 096 е7; 14. Тат—1, 516—е4; 15. ПН
--22,' 5е24—45; 16. 19—8, Бе | 13, 17. Бе2:13, е5—е4; 18. 1 е2, 5с6—е5; 19. та, 'Т48а 20. ре2—с3, #7—16; 21. ТА
84, 67—56: 29. тА—1, тд— и 47:23. Та4:а7, 5е5:47; 24. ред— ји да, 547-—е5; 36. ра4-—45+, —#7; 26. р45—6, 517—е5; | 6 1љ2:е5, Ре7:еб; 28. 53—54, 5: Б4; 20. «ба, 5еб—аб; 30. Об.
—а4, | 5аб—-8; 31. 45,
:25; 32. њашеб, с7-—е6; 33. Раба7, Кев—18; 34. Т4—1, ребе7; 35. ТБЕ—ђ7. Спи ргедаје.
тима авивеавпоовивими иако