20. октобар

(Скоро два месеца трајаће (фестивалско предтакмичење и: такмичење пионира

; акмичарски полет културно | > Уметничких _ друштава у Београду није захватио са мо синдикалне пр

је и студентску омладину,

је нашао одзив ми међу 2 пре ћима. Пионири Београда врше припреме за краве Јен градски фестивал.

Први пут грађани Београда моћи ће да виде путем такмичарских наступа успехе најмлађих, своје деце. Они ће видети резултате у куллурноцуметничком а које СУ пионири поститти

својим организацијама.

лажу разним уметничким секли“ || јама које су припремиле пионире, да својим. тамкањта. ве но фестивал. Тако

ствовати са пи ес о

тачкама. свестиваш ће почети 27 атрила одредским такмичењима, која ће

трајати до 10 маја. .

На приредбама, које ће давати сваки одред, руководиоци појединих секција непосредно. ће износити, тере настума сваке секци_ је, резултате постишњуте у тој о-

бласти шникжнитикот залагања, а и-

сто тако и начин ва који се то

поститло, запажања ом искуства стенења ју раду. Тако ће, на пример, пре наступа жорске секције товорити руководилац те секције, пре фолклорне руководилац народ вих итара у одреду итд. Посебно које су поститли штабови одреда.

најбољи одреди наступиће на рејонском такмичењу. Овај други део тионирскот фестивала почеће

15 а трајаће до 31 маја,

Тажмичење ће се одвијати у две гтруље. У првој ње се такмичити најбољи подмлашци, а у друтој, засебно од ове прве најбољи мионири. Тако ће, на пример, смотре хо рова подмлатка бити посебне, без ичет заједничкот са хорским тавмичењем пионира. Тако ће исто бити са фолклором, рецитацијама

и другим транама. Жири ће бити

посебан за сваку грану, а напраде

· победницима додељиваће се исто.

тако — посебно за подмладак а

посебно за пионире.

на овим такмичењима и сама публика биће састављена од тионира. Тек на крају рејонских смотри пионири ће одабрати и са најбољим својим тачкама иступити пред родитеље и остале трађане нашега рада. На тим завршним приредбама поделиће се награде и дипломе најбољим поје~

динцима и секцијама. 1

Тррваши _рејонских смотри наступиће, у крајњем ташмичењју, на градском пионирском Фестивалу,

који ће се одржати између 1 и 10

јуна, а одвијаће се кроз две так-

мичарске групе. Прва ће група 0обухватити најбоље одреде са рејона, а друга пионирске и култур но – уметничке групе. Тако ће одвојено наступити пионирска културно - уметничка прупа „Бошко

Буха“ и културно - уметничка

група при пионирској радио-еми-

сији Београд.

Овај градски фестивал наших најмлађих треба уједно да прика-

о стже и дисциплину, и масовност, и

избор програма као и систем рада

пионирских едреда. То ме бити одраз оне велике љубави коју наши најмлађи чланови друштва гаје у свом свакодневном животу за рад на социјалистичкој изградњи

Београда. .

ни

ПИР бави аааиа нв авио ври виаовера виа паоовнвовон ва вововововнн

уступиће течајци. Фотоаматери ће носити макете фото-апарата домађе кон“ струкције и приказаће свој рад на фо тографији и кинематографији. Наступиће и редови меда са Мара тима и камерама.

У дефилеу ће учествовати и сеоски

клуб Народне технике из Сурчина са 5 чији ће чланови приказа- |

трактором, ти садржину Рада Народне технике на селу. Они ће носити макете мостова итд. Иза сеоског клуба дефиловаће комбиновани градски клуб Народне технике са малолитражним аутомоби» лом, а чланови клуба носиће алатке

РЕВИЗИЈА НОРМАТИВА И РАДНЕ СНАГЕ

= у локалној индустрији Београда

едавно су, спроводећи у дело директиву Партије и владе, предузећа локалне индустрије и занатства приступила ревизији и утврђивању техничких норматива утрошка материјала ми радне снате. Под данашњим условима изградње социјамизма у нашој земљи, постављање правилних норматива од одлучујућет је значаја за даљи развој локалне индустрије и за извршење планских задатака. да би се тај важан задатак ревизије и утврђивања техничких норматива што успешније спровеб, Извршни одбор града Београда одредио је посебну комисију при Шланској комисији ИОНО, са задатком да руководи радом на ревизији м утврђивању норматива Фтрошка материјала и радне снате свих предузећа локалне индустрије на територији Београда и Земуна. Оформљене су исте такве комисије по свим ресорима, односно планским комисијама вародних одбора рејона. Те рејон-

ничких 'норматива код већине пре дузећа, како код руководства тако и код радних колектива у основи правилно схваћен, установило се ипак приликом обиласка појединих рејонских народних одбора и предузећа на извесне неправилности. Тако, на пример, Планска комисија ИОНО-а Петог рејона достављала је редовно днвев не извештаје о раду, ма да уства ри ништа није радила, па чак није одредила ни своју комисију. Комисија за утврђивање норматива при столарском предузећу „То дор Дукин“ није врштила нормирање утрошка материјала зато што директор предузећа сматра да тај посао одузима много времена и да су досадашње норме реалне. У

Металном предузећу „Титан“ комисија за ревизију норматива није се придржавала добијених директива од Градске комисије, већ је тај важан посао вршила у канцеларији, долазећи до ревидираних норми математичким путем.

изводњу изолационих цеви .„Елиз0о“, такође је неодговорно схватила овај: задатак и није приступила проверавању норматива утрошка материјала на основу мерења стварног утрошка на одређеном артиклу. Нојрмативи утрошка раднот времена такође нису проконтролисани мерењем .трајања по јединих операција у процесу производње, При Градском електромашинском предузећу и поред добијених директива, уопште није била оформљена Комисија за ревизију норматива.

Све ове грешке по предузећима уклоњене су на интервенцију Град ске комисије.

Одређивање реалних техничких норматива утрошка материјала и радне снаге значи још један корак напред у развитку наше градске привреде и још један допринос повећању производње локалне индустрије Београда, а самим

тим им повећању животног стандар

а Теразијама се, од недавна, из опште градске вреве издваја полетна и свежа песма. Она се не ста-

па са жагором, шумом корака, ни

са звуковима возила. А БеограЂани, тражећи“ одакле песма долази, сусрећу, иза дашчаних о града градилишта, насмејана, сун цем опгљена И лица.

иза Јеврејског гробља на падини према Дунаву, до 19 марта била је неизграђена утрина. 'На томе простору данас је већ никло 30 зграда, од 40 предвиђених. То је, омладински логор „Франце Розман - Стане“ и у њему је већ 2.700 омладинаца и омладинки, а 1 маја, кад логор треба да буде готов, стићи ће још 2.000 брига-

диста. На даљој изградњи овог омладинског градића раде убрзано

стручни радници градског грађевинског предузећа, а знатну помоћ пружа им и омладина. Зато, ма да је до 1 маја још мало времена, не постоји сумња да се радови неће привести крају. вршиће се преостале зграде, просећи ће се и насути улице, засадити дрвореди,

Биће то уређен, узоран логор са 30 зграда за спавање, са згра. дама за штаб логора, амбуланту, дом културе, учионице, купатила, кухиње и друге потребе. Физичком васпитању. омладине и разоноди намењени су фискултур ни терени, а данас већ логор располаже бараком за биоскопске претставе, које се дају готово свакодневно. Омладински ће логор добити им своју берберницу, књижару и задружну продавницу. То ће му лати обележје пра-

„ске комисије су добиле задатак да одржавају сталну везу са предузећима, да им пружају потребну помоћ и непосредно да руководе њиховим ·радом. "'Техничко нормирање утрошка материјала и. радне снате у предузећима врше комисије састављене од директора предузећа, техничкот руководиоца, планера, нормирца, ттретставника синдикалне подружнице и партиске организације, као и наџ бољих радника ударника и рационализатора. привредни органи ИОНО-а Беорада, већина ресора, рејонски на родни одбори и предузећа, углавном су правилно схватили економско - политички значај овог задатка и одмах су приступили његовом извршењу, придрокавафући се у потпуности директива Градске комисије.

на раду око утврђивања техничких норми радни колективи и руководства већине предузећа показују велико залагање, да би новоутврђени нормативи били реалнији од ранијих. Комисије при

штредузећима „Обилић“, Ливница „Искра“, Метално предузеће „Рад“, Творница рубља „Анђа

Ранковић“, Трикотажа“,дунав“ ми Ковачко + коларско предузеће ионо Земуна својим савесним ра дом нарочито су се истакли и допринели да се ревизија заврши са добрим резултатима.

И поред тота што је пцривреднополитички значај ревизије тех“

и предмете које су до сада пронашли или реконструисали. и на крају колоне две стотине људи ће носити графиконе који ће приказивати рад на јачању организације Народне тежмнике у Југославији. Целу колону Народне технике пратиђе тридесет мотоциклисла са обе стране.

За поподне, на стадионима и итралиштима, су предвиђена многа такми_чења из разних спортскик грана, а ва свечаним Фискултурним академијама на Славији, у Земуну и на још једном месту чланови гимнастичке организа дије извешће леп програм.

да трудбеника нашега главног граКомисија при предузећу за про- да. :

љи, што се залажу на

| 5 = = = = = ЦГ

ПА АИ

Подизање

монтажних зграда

живот н" РАДУ СССР

Зкрада подигнута за шест радних „ дана.

Х реданим м радосним радом свих трудбеника Совјетског Савеза на испуњењу задатака постављених

првом послератном“ пјатиљетком цела. пространа _ отаџбина социјализма је претворена У огромно традилиште, Тторед радова гигантског обима на 06ови фабрика и завода које су житле'ровци порушити, највећа пажња се посвећује изпрадњи кућа за становање. Петотодишњим планом је предвиЂено да се укупна станбена површина У СССР увећа за 72,400.000 кв. метара. Поред тога, 12 милиона кв. метара станбеве површтине изградиће, прађани ССР помоћу државних зајмова које држава даје за, изпрадњу самосталних породичних ,„домова. |

план изградње станбених зграда У | СССР добро напредује. У току 1948 го.

дине у Совјетском Савезу је подигнуто за 44 од сто више станбених зграда неголи, у 1947 години. НО Ко јетскогт Савеза су у току последњим годиња стекли нарочито ботата искуетва на пољу грађења монтажних згра да. Тако је на шример, т. зв. „стан-

дардизацијом У грађевинарству“ ре-

шен проблем монтасктне изградње стан бених зпрада. (Фабрички се израђује релативно . мали број архитектонских делова од жојик се после, најразличитијим " комбињањцијама · граде зпраде разне величине -ж разног облика, брб-

ја-опратова- итд. "Процес рада је тиме необично упрошћен, а уједно је решен проблем брзог подизања станбених зтрада. при изради типова монтажних зграда совјетски ењери су, разуме се, имали у виду локалне могућности, климатске услове и рагаоџтилсост) ароитектонских стилова ра“ знихж налионатности и крајева СССР. на тај начин, стандардизелија израде архитектонских делова није ограничила разноликост. у пројектовању и дефинитивном .изтледу великих и малих зграда.

Монтажно грађевинарство _ заузима важно место у станбеној изградњи СССР. До краја 1950 године биће завр-

'"шена изпрадња 18 нових великих ком-

бината за израду монтажних делова, а пред рај шјатиљетке ће сви ови заводи производити на хиљаде зграда. Укупна станбена површина зпрада подитнутих. У току последње године пјатиљетке од 'монтажних делова износиће 4,5 милиона кв. метара. Деведесет процената зпрада које се сада. подижу у Магнитогорску су монтажне зграде. За монтирање станбене зпраде са малим бројем спратова потребно је око 25 дана. И у Москви се већ увелико подиску зграде од мовтажних делова. Тако се, на пример, У пептча ној улици подиже 15 четвороспратних великих станбених зграда. У градовима: и селима ОССР подиху се од монтажних делова већ увелико и засебне кућице за једну породицу. Монтирање такве кућице, која се састоба ад том собе м споредних про-

вог градића, у коме ће градитедоградњи - а, која има чврсту и

и уређењу старот Београда, наћи

све оно што може живот да у-

чини лепшим и пријатнијим, : =

На зиду привременог одељења у коме је штаб, причвршћен је распоред бригада. ту су назначена градилишта: Стадион ЦДЈА; градилиште У Сазоновој улици; Теразије; радилишта предузећа „Авала" и циглане „Грудбеник"'; градилишта логора „Буда 'Томовић“ и „„Рранце Розман ~ Стане". На њима, у две смене, раде бригаде: 33 хрватска, 34 хрват ска, 1 ресавска, ! клад њеска, 1: градачачка, Прва тамишка, 1 ни. шка, 1 ђаковачка, 1 пожешка, 38 хрватска, 1 битољска, 1 сомборска, 1 алибунарска, 1 стручна и 1 задружна. Прва стручна бригада броји 290 бригадиста и састављена је од оних омладинаца и 0омладинки који ће, кад заврше стручне курсеве, стално остати на раду у логору. Прва задружна, међутим, има 21 бригадиста. Они се на курсевима оспособљавају за стручан пољопривредни рад.

Око подне логор је најживљи. Враћају се прве, одлазе друге смене. На све стране звони песма, пролама се клицање. на априлском ветру вију с8 заставе" које се носе, и које се враћају са рада. Сусрећу се другови, поздрављају и домахују.

„Исполниме го план“ сала је Прва битољска на жутој дашчици црвеним словима и при чврстила под прозор своје зграде.

— Омладина једва чека да се логор доврши, како би могла да га уреди и окити сликама и паролама, — каже командант Велибор Атанасијевић.

Свакога тренутка наилази се на доказе да се у том логору, ма да, се он још увек гради и ма да је у њему већ мноштво од 2:700 бритадиста, — све одвија по плану, да живот тече уредан и сређен и да се доводи у склад све оно што је стрчало у навикама, начинима живота и склоностима.

„" ж

За који тренутак стићи ће са радилишта на Теразијама најбоља бригада: Прва пожешка. Она је У десетодневном такмичењу освојила прелазну заставицу Глав ног штаба. Том су приликом по хваљене Нишка и Кладањска бри гада. .

мз даљине одјекују одломци сложне песме. Тек касније, она бива разговетна:

„Друже Тито, команданте,

Ш!ест армија поздравља те..."

А онда клицање и „ура" из гр. ла 183 бригадиста. На челу бригаде не носи се само бригадна тробојница, већ и црвена прелазна застава.

· — иде ударна, ударна — довикују се омладинци, раније пристигли, — Охој! Ево Пожешке...

И са свих страна трчање и сабирање. Ц

Поносито, у корак, уз песму, улази Прва пожешка „Херој Лековић", између два реда окупљених градитеља,

Пред зградом бригаде омладин-“ ци се растурају. Неки се скидају, неки полазе на умивање, Мно ти седају, уз разговор. Прегледају се листови. -

Разговарамо са кројачким радником из села Љутице. Раде Чоловић се зове и има на реверу значку Савеза бораца. Повела се Беч и о клеветама, што се свако. дневно сеју на све нас, Он се осмехнуо поуздано:

— Овако ми: одговарамо крампом и лопатом. И упорни смо, вала... Ето, то што смо ударна бригада, и то је наш одговор...

А тако не мисли и не говори само Раде Чоловић, и цела Пожешка ударна. Тако не мисли и не осећа саме крупна црна девојка из Алибунарске бригаде, Радава Салевић, три пута ударнивелику шаку и непрекидно ради, Тако не говори и не осећа само Влада Марковски, двоструки ударних Прве битољске бригаде, ни ударнинци 'Тридесет четврте хрватске „Звонко Орловић": Мато Фак и Звонко Рајсман. Тако осећају, ми сле и говоре и сви ударнипи. И сви бригадисти. Тако мисли логор „Франце Розман - Стане",

Ведро гледају на свој рад, А поуздање м решеност је на њиховим лицима. У очима им трепери тотовост да делом покажу и докажу. | Нарочито је речит одговор У краткој речи Тито, која је за њих крупна, огрбмна. Пуна је са држаја за та млада срца. Она се изговара топло и присно, значи рад, живот и победу, а чује се у свакој песми ми у сваком по-

— испи-

_ каку.