20. октобар

“

Више контроле | и одтовор- _ ности у раду рејонских грађевинских предузећа

раду многих ваших грађепина учити вазе ду з

~“ својим услугама занатлије: тесарм, бравари, столари, молери, карамичари, као и при ватни кочијаши. Мноти од њих, међутим, приликом наплаћивања својих услуга нису се држали по, стојећих уредби, прописа м тари-, фа о ценама, а што је најважније, ни сама предузећа, која су позвана да контролишу њихов рад, нису спровела скоро никакву контролу над њима. То је, наразно, ишло на штету самот пре дузећа а у корист појединих несавесних занатлија који су на недозвољен начин долазили до високих зарада. .

Тако је за рачун грађевинског предузећа Првог рејона изтодио молерске радове молер Марко Ле шина, кога у његовом раду, трошењу материјала које сруац даје, квалитету извршених ва итд. предузеће уопште ли контролисало. Па не само то, већ ми фактуре које је подносио наплате нису хонтролисане нити се гледало на то да ли цене дате у фактурама одговарају онмма које су прописале народне власти. Тако је молер Марко Лепвина само на четири рачуна зарачушао за 76.990 динара више од вредности својих услуга. Ош је само на рачуну од 15 децембра 18 године за извршене радове на згради Народне банке зарачунао за 38.834 динара скупље нето што је прописом дозвољено. Такође, захваљујући површном раду рачунске контроле овог предузећа, приватни · превозник Јован мицић наплатио је на неколико својих рачуна услуге скупље за 6.835 динара. Скоро редовно приватни кочијаши наплаћују превозе скупље вето што је то предвиђено постојећом тарифом, а предуреће их у томе не контролише и не предузима ништа против тог кршења таротиса.,

Код грађевинског предузећа пе-, тог рејона бравар Андрија Мусић ваплатио је, по рачуну од 14 јуна 1948 године, израду неких металних шрафова за 5.140 динара скупље позивајући се на неко одобре ње цена Удружења занатлија, ко- . је ниуком случају не може да бу де регулатор цена нити је позвано да то чини. И овај пример јасно говори како предузећа мало посвећују пажње контролисању рачуна појединих приватних занатлија. У грађевинском предузећу Седмог рејона, где је прилично добро организована служба рачун ске контроле, ипак је приватни молер Сретен Младеновић, успео да на своје две фактуре наплати своје услуте окупље за 9.510 ди-

„нара. У земунском грађевинском

предузећу „Изградња“ такође је било случајева да су приватне занатлије захваљујући слабој рачунској контроли предузећа кршили постојећу Уредбу о ценама. зарачунавајући скупље своје услуге. Тако је Лазар Буровац за тесарске радове по једном рачуну зарачунао предузећу 8.505 динара скупље.

Међу свим овим случајевима нарочито пада у очи рад приватних занатлија и приватних предузима ча код Градског угоститељског предузећа, где се, захваљујући от сутности сваке контроле, десио низ пропуста и прекршења Уредбе од стране приватника у извођењу адаптационих радова. Тако приватни предузимач Александар Грујић ни до данас није исплатио предузећу износ од 82.082 динара за материјал који је примио од

"предузећа. Истом овом предузима

чу предузеће је на основу неисправног "рачуна исплатило за 40.648 динара више а он је плаћао произвољно, раднике за 200 до 380 динћра дневно, док им је социјално осигурање м порез обрачунавао као да имају 15 динара на сат. На тај начин приватни предузимач · Александар Грујић прекршио је Закон о платама грађевинских радника, њиховог социјалног осигурања м порезе на доходак. Овај предузимач не води никакву евиденцију свога пословања те му њен недостатак омогућује да своје обавезе према држави не извршиује правилно и уредно. Градском угоститељском предузећу наплатио је Радован Станојевић, приватни занатлија, по једном рачуну своје услуте за 10.479 динара скупље. « Све ово јасно говори да су наша редонска д ећа, као и предузећа које изводе адаптационе радове, посветила малу, или скоро никакву пажњу приватним занатлијама код извршења њихових услута што је ишло на штету како самог предузећа тако м инвеститора, а <с-друте стране омоту~

приватне /

· ме а равна не

кфанећи све побтојеће Уредбе, до-

лазе до високих ми незаконитих ,

зарада. Установљено је м да наша предузећа, сем грађевинског преду-

зећа Шестог рејона, врло мало или“

скоро никако нису користила Уред за цене ИОНО који врши ана-

'" лице свих рачуна. Да су више ко

ристила ову нашу установу, зашта она и постоји, до свега овога не би дошло.

Народне власти треба да предузму енергичне мере против заналлијамшпекуланата, а наши виши грађевински органи да питање кон троле над радом приватних занатљија у грађевинским предузећима заоштре и према несавесним руко водиоцима и службеницима пре дузећа примене казне које Уредба предвиђа. Е

Атанас Кардуловски

- попе се обимне припреме 3 1501

Израда макета у

Гродско конференција > Иородног фронта Београди

мев сна конференцијалНа' родног фронта Београда која ће се одржати 25

априла претставља важан до-

гађај за организацију Народног фронта главног града. У присуству 900 делегата конференција ће размотрити досадашњи рад Народног фронта Београда ' одредити наредне задатке у 0вој години у духу закључака Трећег конгреса Народног фров та Југославије.

У току месеца марта извршене су све _ припреме = за градску конференцију, обављене. су рејонске изборне конфе· ренције и изабрани делегати за градску конференцију. Како на изборима за основне организације, тако и ма рејонским изборним конференцијама дошло је до изражаја јединство радних људи нашег главног града 0окупљених у Народном фронту и спремност за остварење овогодишњих планова изградње Београда. Трећи конгрес Народног фрон та Југославије који је одржан од 9 до П априла осветлио је уло гу и наредне задатке Народног фронта у изградњи социјализма. У одлукама и рефератима Контреса _ организације – Народног фронта добиле су ново оружје за даљи успешан развој и учвршћење фронтовских — организација. Због тога.ће и градска конференција Народног фронта Београда моћи на основу одлука Трећег конгреса да донесе низ важних одлука и одреди задатке у овој години.

На градској конференцији Народног фронта Београда биће полнесени извештаји о резултатима рада организације Народног фронта Београда у прошлој години. Такође ће се на основу одлука Трећег конгреса Народног фронта Југославије поднети реферат о наредним „задацима организације Народног фронта Београда у овој години. На конференцији ће се доделити и заставица најбољем рејону и најбољој радној бригади, као и

. се

награде и похвале за најбоље основне организације. Поред тога, биће изабран нов градски

одбор и надзорни одбор.

предузећу „Култура“

зоград ће ове године прославити Први мај, дан солидарности свих радних љу

# ди, још лепше и свечаније него до сада, у знаку нових победа борбе за план, у знаку полета. и снате за савлађивање свих препрека које још пред нама, стоје на путу У социјализам. Трудбеници Београда дочекују првомајске дане по свим београдским предузенима и установама, по свим основним ортанизацијама на роднот фуронта, у ужурбаним при-

· радне бригаде Народног

м предузећима | Не

а пса првога мај.

говори колико они да покажу, колика је њихова спремност да манифестују јавно, пред очима целог света, неизмеру вољу за изградњу социјализма својим снагама. Првомајска поворка као река снате од преко двеста хиљада љУ ди биће слика јединствености труд беника свих нашлих народа. У поворци ће учествовати бритадисти | добровољних радних бригада Бео града, делегати из најбољих радних колектива наше земље, претставници ортанизација Народног фронта свих република -и делегати најбољих радних задруга. Доћи ће да празнују празник рада, са трудбеницима Београда, и хиљаде делегата из околних Делегати ће на транспарентима пронети резултате свота рада У фабрикама и на пољима, ће како се боре за план и како

. СУ неразориве везе града и села

када се крећу ка једном циљу. проћи ће у дугој поворци једини це Југословенске армије, делегати радних колектива, добровољне

фронта,

омладивци, студенти, пионири, чла

нови фискултурних друштава, про ћи ће да сложно, као један човек,

покажу колика је њихова решеност да истрају |на ФРронту из градње и мира.

Пописом машина

отиривене (у нове пронаводно езорво

Београду је недавно завршен по свим предузећима попис машина, "капацитета уређаја им радних места. Ова значајна акција која ће мното допринети већој продуктивности рада завршена је за врло кратко време и то са приљично добрим

_ успехом.

Тај попис је било веома нужно спровести зато што у многим нашим предузећима има маштина које нису довољно или уопште искоришћене, а чије би искориштћење,

обзиром на обимност задатака који стоје пред нашим трудбеницима, доста допринело бржем остварењу тих задатака.

да би се погјис што правилније спровео, да би се могла забележити права и тачна ситуација на терену, при свим предузећима фор миране су комисије којима је поверем овај задатак.

Многа предузећа нису одмах у почетку схватила сву, озбиљност и значај ове акције, тако да су прилично немарно односила према читавом том послу, према формирању комисија и избору љу ди за комисије. Кад је поново 06јашњен значај ове акције, ситуација се поправила. При свим тредузећима Беотрада формиране су комисије за попис у које су ушли инжењери, техничари, планери, пословође радионица и претставници партиске и синдикалне дрганизације предузећа. Међутим, и ту је било грешака. Изко је преко синдикалних организација 06јашњено да преко једног свот

(Са титинга за. „Ригу

на Коларчевом универзитету у Београду одржан је 16 априла митинг поводом одласка наше делегације у Шариз која ће заступати нашу земљу на Светском конгресу присталица мира. |

На митингу су говорили претставници Савеза књижевника Југославије, дружења новинара Југославије, Савеза синдиката Југославије, Савеза бораца Народно-осло- = бодилачкот рата, Савеза ратних војних инвалида, Црвеног крста м других.

Сви говорници су, у име масовних и осталих организација Југославије здраве Светском конгресу присталица мира, са поруком да уложи све своје снаге на раскринкавању потпаљивача новог рата и да допринесе одбрани м учвршћењу мира у свету, |

на крају митинга упућен је поздравни телеграм Светском конгресу присталица мира ФД. стране Мр нНцИНА културних им Мел радника наших масовних организација,

претставника синдикална организација треба уско да сарађује у попису, дешавало се да претставници синдикалне организације нису уопште узимали учешћа у попису. Такав је био случај у фабрици „Иво-Лола Рибар“ у же лезнику, у Ложионици, у предузећу „Јуспад“, „Ауто-ремонту“, „Шумадији“, кожарском предузећу „Спорт“ и „Петар Велебит“. Било је и тежих грешака. У металном предузећу „Пролетер“ није уствари ни формирана комисија за попис, зато што је директор мислио да је попис чисто технички посао, а технички директор је рекао да комисија није формирана зато што нема способних кадрова. Партиска и синдикална организација предузећа „Пролетер“ нису ништа предузеле по овом питању. У самом раду комисија било је изванредних залагања појединаца. Посао око пописа је био веома сложен и обиман тако да се дешавало да су поједини чланови комисија радили на попису по читав дан и ноћ без прекида. Али било је у раду комисија грешака. Док су у свим предузећима комисије вршиле попис на лицу места, како је било и прописано, дотле је у текстилном предузећу „Корушка“ комисија, но изјави радника и претседника синдикалне подружнице, вршила попис из канцеларије. Тако је пословођа из одељења браварнице био позван у канцеларију где је уз детаљно испитивање од стране чланова комисије дао податке о свом одељењу. Својим радом комисије за попис машина пронашле су неке

маштине које су стајале ван погона, затим машине које су недовољно искоришћене и машине које су стајале ван употребе. Тако је у текстилном предузећу „Стеван Дукин“ пронађено да стоје пет кример-машина разбоја, који до сада уопште нису радили. За њих је знала Дирекција, али мије ништа предузимала да се те машгине, које су, свакако, неком дру“ том текстилном предузећу веома потребне, искористе,

У предузећу „Октобарска слобода“, да би се попис што тачније спровео, формиране су главна и техничка комисија. Главна комисија је вршила контролу пописа и даваља упутства. По свим одељењима предузећа формиране су моткомисије које су вршиле попис, а техничка комисија је добијене податке проверавала и сравњивала са пописом инвентара. при ликом проверавања података техничка комисија ле наишла на низ пропуста. Тако је пронашла да пот комисија у одељењу апретуре није пописала једну машину за цеЂење, већ је забележила као да је вал потона. У одељењу камгарнпредионице такође нису биле пописане машине које су ван погона, У машинском одељењу нису биле пописана два аутомобилска мотора, а У одељењу ткачнице пет размонтираних разбоја није било на списку одељењске потхомисије, Акцијом пописа машина м капацитета уређаја установљено је да постоје недовољно искоришћени производни капацитети и да мноте машине у једном предузеЊу стоје немскоришћене док дру= го предузеће у њима оскудева. На тај начин откривене су нове проокхводње резерве ихдфје Ће зватно рада У меопим вапним узздустине сизе предузећта.

ПРОГРАМ ФИСКУЛТУРНИКА И ЧЛАНОВА

НАРОДНЕ ТЕХНИКЕ ЗА ПРВОМАЈСНУ ПРОСЛАВУ |

греподневном дефилеу у овсви-

показа~ .

плетним опремама,

Такмичење у част тридесетору, дишњице Партијеил1 мл њу: штрава се у предузећима. ои рају се цифре онога што је ура. ђено. Трудбеници. припремају већ. заставе и транспаренте са сно истакнутим резултатима Рада, пароле и макете које ће пр | у поворци. већ чисте своја оде љења и машине, декоришу их и уређују да достојно дочекају пра. зник рада. По синдикалним гру. пама подружница говори се џ дискутује о првом мају и мисли се управљају ка трудбеницима це: лог света и онима који су већ сло бодни и онима који се још боре да стекну слободу живота и рада у миру. .

Трудбеници Индустрије мотора имаће чиме да се похвале када стигне Први мај. показаће тада, на декорисаним камионима, дело ве машина које су успели сами да произведу када их, после Ре золуције Информбироа, нисмо мо гљи добити из иностранства. И не ће бити то једино, тада Зизложено, дело. наше „самоделатности“. у фабрици „Иво-Лола Рибар“ права. се макете производа какви се ра није нису никад производили у на ој земљи. Радни колектив фабрике пољопривредних _ машина „Шумадија“ припрема сејглицу двапут већу од оних које израђује за извршење сетвених плач нова сељачких радних 4 Најбољи радни колектив графич ке индустрије „Култура“ пронеће рвот маја макету која ће пока зати колико су тачна тврђења на | штих „критичара“ да смо забасали са пута марксизма - лењинизма па | чак не штампамо, У већем броју,

„Стаљин град“ припремају макету читавог свот предузећа. Они ће у поворци приказати и какви се лепи про изводи могу направити од текстил них отпадака. Једну од најзанимљивијих макета у поворци припремају, Близу хиљаду људи коју везују прутама, с краја на крај, н: земљу пронеће на рукама тр спарент са

свакако, железничари.

читавом композициј

бити су

воза на чијим ће вагонима графички претстављено шта превезли у току

Било би много набрајати шта. све спремају наши трудбеници за разнобојну, речиту, првом: поворку. Било би и сувишно набрајати све то што ће најснажни је деловати видљивом стварношћу, а треба да буде и изненађење па га радни колективи чувају да покажу на свој празник, и. културни радници имају пуне“руке посла да се спреме за: Први мај. Моћи ће тада трудбеници да се забаве на народним весељима, даваће се за њих позоришне прет ставе, отвориће се вашар, приредиће се концерт под ведрим не-' бом. Припреме говоре да ће сеу Беотраду величанствено прославити Први мај у духу снаге и јединства са напредним снагама целог света. На највећи пргзник наших радних људи осећаће се, каоиу | највећим тешкоћама и највећим радним постигнућима, као у це локупној и разностраној њиховој делатности јединство народа и Партије. Ту неоспориву чињеницу потврдиће сви слављеници тога дана, сви радни људи довољно снажно да их чује 'пео свет.

1948 године.

одбојкаши и ко

Ру првомајске прославе учествоваће фискултурне органи« зације ми организације Народне технике. , Фискултурници ће носити државне заставе, слике наших високиж руководилаца и 96 фискултурних застава. Шоред тога, свако дахушг носиће своје знаке и амблеме, У и ворци ће учествовати око 2.000 чланова пимнастичких друштава. Колона се дели на неколико делова које пред„воде ргејонска гимнастичка друштва. Иза сваког гимнастичлоог друштва настуљиће сва спортока друштва рејона. Спортска друштва даће укупно 1.500 спортиста. Кроз целу колону Ффискултурника носиће се транспаренти и гра Фикони са резултатима рада фискултУРрне сртанизације у Беопраду.

Иза фискултурника наступиће стрел ди са својим реквизитима и планинари обучени у планинарска одела са шаторима и осталим прибором. Друштво „Железничар“ припремило је читав воз на коме ће се изводити разне итре и гимнастичке вежбе. Веслачи наступају са чамцима, тенисери са ражетама то шоттама, фужбалерми. 7 Бом

ЕН ЕЕГ БЕНО КВ БЕЕКЕ ПР ЕРЕЕВЕЕВЕЕ

Савеза у-=

упутили по-

жаркашти са лоптама- итд. Свако друштво преко графикона и транспаре-“

ната приказаће своја достигнућа у ДО |

садашњем раду.

На челу колоне Народне технике и“ ћи. ће пионири са транспарентима У моделима који ће приказивати саде“ жај њиховог рада. Иза пионира н= ступиће чланови ваздухопловног саве | за са разним маће

авионом ДО једри“

моделима,

конструкције „Тројка“,

лицкхм ,'Триглав“ и једриличарима, По

лотима и падобранцима. Затим 16 „чланови „Ауто-мото друштва наступи“ ти са реконструисаним тркачким Ме тинама и возачима који су завршили разне курсеве. Иза мотоциклиста бр дарм ће приказати хидро-глисер дом=“ ће конструкције са авионским МОТО ром, чија: је елиса ван воде И кајаке домаће конструкције. Радио-аматери ће пронети улицама Београда

радионицу у којој ће приказати пето куван. свод рад, а иза- ад Ли