20. октобар
С ј
Стремљена дрвена ттађа за поправну ештећених кућа и ограда
самнасстога маја, око пола десет увече, кад се над Београд просула велика провала облака, тевео је ожнтећена Маринкова бара, зелно од насеља Шестога рејона.
Густи млазевн кише, проузроковали су јакс бујице, а оне су, сливајући се ладинама ка кориту Чубурског потока, за пуних метар и по подигле његов ниво, _Потхрањивана са разних страна вода је нагло надолазила и продрла у баште, дворишта, тупе и у сва приземља, носећи густи муљ и обиље сламе мн шибља. Њен нагао пораст 'поднзао је дрвено покућство им натапао меке креветске ствари, односећи простирке и ситниме.
Све је трајало само седамјосам минута Потом се вода, пробивши се код Ауто-комдамде, "разлила даље н повукла пз домова и дворишта.
Та краткотрајна непогода од-
1 Х] | вадесет седма основна орга 161 1 низација Народног фронта 4 у Четвртом рејону показује још једном истину из праксе свих основаих _ организација слаб и скоро никакав рад група, које не активирају чланство Фррон та на разне задатке условљава врло слабо резувтате ове ссновне
ортанизације. Без група окт и живих немопуће је обухватити чланове Народног фронта кроз
разне форме рада, кроз разне ак= вије. Нилита не вреди ни најбољи. секретаријат основне ортатизацјије, ако ес 'он у својој делатности не ослања на добро ортанизован рад група и на тнирок акти љу-
· ди која ће окупљати чланство на разне задатке.
ФрРронтовеке групе у Двадесет седмој основној ортанизацији нису још све ни реортанизоване, неке су исувише гломазне, а просечно бројо до педесет чланова. Овај број је велики и треба да буде највише 20 до 35 људи У Зедатој групи, Секрстари група нису активни, а кад су активни онда су само техничка жима кеја преносе дирештиве које добију од секретармјата основне _ организације. Трупе мемају пеког самосталнот живота м рада живих дискусија уочавања сопствених проблема и решавање разних питања која се појављују у раду. 3
Кад треба спроводити неку ахњију или покренути масе на нео ки већи задатак секретаријат који нема активне групе разилази се по кућама и сам сврши погао без секретара група. Политички рад је недовољан, екоро та и не ма; Секретаријат ове основне о ганизације нема руководиоца актива за идеолошко-васти ти рад и га атитацију и штампу. Кружоке и курсеве уопште нема. Како. може да живи организација без ова два најважнија актива показују и резултати ове основне организације који су веома, слаби. Без сктива агитатора, без активирањих група, секретаријат заљиње свом снагом да сем лпосвршава све послове. Наравно, да тако организованим радом ова организатија нема успеха.
Мотло бм се помислити да ова основна организација нема _до,гвољно људи искусних и окретних за гуковођење групама м за политички рад уоште. Међутим, то_мемуците није тачно, "Чланови
Слаб рад трупа — слаба основна организација
нела је четири живота, озледила неколинину и нанела велике штете.
Није ово прво бујање Чубурског потока. У прератло време. У некадашњој средипи, дешавало се то у неколико махова. Те нагле поплаве биле су трагедије великог броја породица и оставЉљале трајан печат таворења мн беде, дуготрајног и мучног ноновног кућења куће.
Непогода, која је 18 маја задесила Маринкову бару, вије ни за тренутак остала само брнга оних које је угрозила...
То, што је већ, у критичним трентунима наднрања воде, 450 људи спонтано и одлучно предузело спасавање; што су жене и деца одмах смештени у просторије домова, школа и других установа; што су прозебла дела јот у току ноћи добила; старањем АФЖ-а, топао чај; што су већ за време трајања непогоде
синдиката који би требало да буду најактивнији у раду Фрочта, који би огромно могли помоћи у политичком раду скоро уотиште не учествују, сем врло малог броја, У раду осповне организације, Наравно да прупе не могу да живе кад чланови синдиката не уУчествују у њима. Чланови синдиката "већеном избегавају ма какво запужене и тизговарађу се на превејтшку заузетост. ~
Први гадатак секрстартјата ове основне ортанизатије је, свакако, да покрене и активира групе, да помопне _секретарима трутлта да мађу травилан садржај рада, Исто- тако, секретаријат треба да окути чланове синдиката ва ра-
зне“ задатке, да затражи их >
помоћ наротито у политичком> раду. Без активних група ова 0основна организација ће и даље тжмати слабе резултате. у раду: Рејонски одбор (Фронта требало би да помогне овој основној ор-“ танизацији да боље стане на ноте, да пошље неког одборника. хоти би им пружио свескрању ломоћ у раду.“ основна организација миђе досад добијала директну помоћ _ рејон= скот одбора Фронта.
Недостатас просторија омета.
џ ове основне орланичације. Секретаријат се састаје у малођ, неугледној и влажној собици У хојој чак нема ни довољно столица. Секретаријат је тражио меколињо пута један мањи локал који би био веома потодан за просторије основне организације, Овај локал је био годину дана затворен, а после интервенције третседникжа основне организације локал је најзад почео да се дотерује, аљи још увек вије употребљен. Двадесет им седма основна организација свакако има велика тешкоће у своме раду а ако је показивала ма жакве резултате до сада то је заслуга неколико људи који су све скоро сами рај дили. У штабу бригаде има вреднпих људи који много раде и који су први на сваком задатку. Али пита све то вреди када нема птироког обухватања чланова Фронта кроз ред група ми када нео посао спада на леђа неколицине људи. Само добро организованим радом, оживљавањем група и активтим учешћем чланова синдиката ова основна организација моћи Ке да се отртне од досадашњих неуспеха- Двадесет и седма.
на терен изашли партиски руководноци и руководиоци народне власти Београда да одмах нај ефикасније организују помоћ, омогућило је да није дошло до већих људских и материјалних жртава. Али то није све. Несрећа становника Маринкове баре покренула је много више старања и бриге,
Већ у првим тренуцима притекло је у помоћ 400 припадника Југословенске армије, једновремено је стигло и 200 милиционара; одмах, у 4 часа изјутра, састао се Рејонски комитет ин Извршни одбор власти Шестога рејона на састанак, а потом су сви изашли на терен да појединачно установе штету и моментано интервенишу; већ за први моменат Рејонски одбор поделио је 78.000 динара, као прву :к»моћ, делећи пострадалима од 1.000 до 3.000 динара, првога дана 1648 пријављених грађана. примило је ручак“ на четири пункта у рејону. Ни то није све.
Истога јутра по несрећи на терен су дошле три омладинске бригаде ин са усрдношћу, својственом нашој новој омладини, приступиле уклањању муља из домова и подизању оборених ограда и шупа; Црвени крст је одмах, извршио _ вакцинацију против тифуса; мајке са децом су распоређене по домовима, групе деце,одмах упућене у дечја олмараиита, а на читавој територији града поведена акција да се пронађу станови за оне који су изгубили своје домове поттуно.
Ни то није све... По лолнс, првота дана, сасвим спонтано, у улице и домове, покривене високим слојем муља, дешло је 6.000 чланова Пародног фронта из целога рејона, да кољективно
помогну свом пострадалом на- |
сељу и његовим становницима са којима су се већ стотинама пута састајаљи на разним акнијама. ;
На предлог друга Тита, Влада
"ФНРЈ одредила. је помоћ од:
30,960.000 динара н одобрила знатне количине материјала: од-
мах је одлучено да се востра- |
латима поделе (бонови за, покућство, тамктце са текстил им, карте за снабдевање.
Па ни то није све. Права сли-
ка отинтег старања може се до ;
бити тек међу становницима Маринкове баре, на њиховим још потпупо непросушеним улицама, У домовима и двориштима,
Сасвим тих, сунчан дан. Између редова високтх топола, у свом дубоком коршту, клобуча се Чубурски поток.
Да није ма обалама потока пуно хрпа изнесеног муља, који се готово тувшт ма сушу, да. ти. је нових, уредтих, тек подигну тих ограда, по којима је растро. стрто кревстеко рубље, да се пе протеже читав низ свеже омалтерисаних зграда 1 да се на свим фасадама, стаблима # оградама не види блатна линија нтвса воде, не би се могла ни претпоставити чињеница да су на том простору бујице и нагли вирови упрожавали животе.
На два суседна прага, ситис
„акутне, ето - до стајрјичкех
Ја, падна. свага.а старање за |
у Маринковој бари )
— Грејем се... Унутра је још влажно и хладно... :
— А муљ си избацила
— Не ја! Како би2 Деца су, избацила, омладинши... И низ кујне и из собе... |
Иза друге се старице појављује млада жена са дететом у наручју. Она прихвата разговор. — Мене су са малом смести. ли у дом. Дошла сам да обиђем мајку, па видим: добила је бон за Торган. Ићи ћу да јој га КУНИМ...
— А. каже старица, онај што ми га је вода однела био је,
ама, у крпама.. Рекла сам то, нема шта.. А они из, горе, рејонског, воде; „Ако, сад ћеш
имати нов.“ И однстински дали... Кад је то било!
Нешто даље истоварује се ма тернјлал: шљунак, грађа. У дворишту послују жене. Размештају нанссену бурад и корпе, да ослободе простор за поставља. ње нове ограде. На све стране разапета ужад и на њима јастуни. поњаве, рубље, капути,
Пред јадном од катија, у ли. меном кориту, жена рестреса о. прану вушу.
— Чак у трећој улиши нашли су ми два комада лљушека... Сад
сам добила за ангим па једва чекам да се осуши... Добро је што има овог сувца, још да оће мало ветра, ла – провуче
кроз куће. Брже би се осуши. ЛО 5
Поред нас пролазе две девој. ке са јорганима преко рамена. Жене вагстају у пролазу, расли. тују се, пипају јоргпане. На све стране, по још земљи постављене су дуге даске и по
влажној
њима звеча ручна колица са џакжовштма цемента. Тамо се за> кива поштустило подкровље. Звиждућу ученици у привре-
ди, мешајући малтер у великим плитким коритима, а преко потока се дозивају жене:
— "Оћеш самном после ручка по шпорет»
Нигде брижна лица, ни иза једних очију нема помисли на ненавесност. Није ту само задо вољство од налокнађене штете. Далеко више учинило је за ово настрадало насеље. сазвање и уверење да нико није усамљен, да у тренуцима несреће сви прискачу, да радост, као ни не. срећа, нису више својина појединаца, да сви учествују у то. ме.
ж У рејонском одбору, све то што. смо видели у улицама и двориштима, на лицима људи,
3
страдале
саопштавају“ пам језиком бројка и статистика.
Разни, многобројни подаци употпуњују општу слику.
Градски народни одбор одрег“ дио је четири грађевицска предузећа са 300 грађевинских рад ника и дао материјал и 5.000.000 динара за оправку кућа, Са радом се почело 22 маја, а за се дам дана оправљено је већ сто чућа. Додељени су такође и камиони за превоз материјала.
Топле хране подељено је 21 хиљада оброка. И огрев је обез. беђен за пострадале, па је пфо дељено 371 тона угља и исто толико метара дрва, по пола то. не н по пола метра на домаћинство. Сапуна је издато 400 килограма, а сапунског прашка 1200 килогрема.,
Првога дана подељена је и по. моћ МИОКОа, на сеанову утврђе“ не штете од стране рејонских одбора, у висини од 7,000.000 динара. Рачуна се да ће се до кра ја рада. комисиле разделити – до 9,000.000 динара.
Исто су тако додељивани бо нови за одећу, обућу, постељи ну, намештај пи шпорете. Укупно је подељено 280.000 тачкица.
Ни то није ове. Нити је могуће одједном све сагледати шта јео учињено материјалом, снагом, усрдношћу.
О ономе шта је учињено могли су најбоље да чују сви они кога су присуствовали великом митингу. што је у Маринковој бари олржан у очи рођен.дана друга а.
Ту су они који
се, на говорницу, пели су највише пострадали да кажу како је топла и сласоносна помоћ у тренутку несреће. Они су говорили о некадаш. њим непогодама- и о некадашњим „хомисијама“, које су се појављивале са строгошћу сулаца, највише из страха ла ве букне каква епидемија, која би могла да угрози цештар и чар. шиђу, љутити што су приморани да „гацају“ по блату и што су се „барци“ дрзнули да им се тако нешто деси...
Из свих се говора, невештих, али топлих и убедљивих, могло чути оно што је битно за нашу сопијалистичку садашњишу.
му
Сви ови грађани су још једном видели отромну бригу наше Партије и народне власти за све наше људе. Пострадали од поплаве су још више захвал в' и лично другу Титу за ову помоћ и старање које им је ука-
зано. Ј, Л.
== авионе еитишит 7. --, =
СТРАНА 3
|
ананас сету =
у диспансеру. Од 1938 до 1940
НЕКОЛИКО
ПОДАТАКА
ТУБЕРКУЛОЗИ _ У БЕОГРАДУ
ред крај непријатељске окупације проценат 060-
лелих и умрлих од ту-.
беркулозе у Београду достигао је своју највећу цифру оп када се уопште бележи стање туберкулозе код београдског становништва. Одмах после 0слобођења раширеност туберкулозе у Београду још је увек била прилично велика. Тачан број оболелих није се никад знао, а веома су ретке престонице које располажу са тако прецизним подацима. Али приближан, и то доста поуздан, број оболелих може се увек одредити на основу нових случајева обољења, констатованих у диспансерима и другим здравственим установама у току једне године. Према тим подацима проценат оболелих београдских становника од 1938 до 1940 године повећао се од 1,3 на 1,6 од сто. За време окупације тај је број достигао врхунац од 3.8 од сто, што претставља веома високу цифру. После ослобођења проценат оболелих почео је да опада: 1946 износио је 1,94, године 1947 износио је 1,79 од сто а године 1948 1.698 од сто.
Порел осталих мера које су предузимане против туберкулозе после ослобођења, овај се преокрет у кретању туберкулозе може приписати и доста брзом распростирању мреже антитуберкулозних диспансера и повећању броја лостеља за туберкулозне, са једне стране, а са друге, знатно већем броју београдских грађана који су за последње три године на тај начин били обухваћени матским прегледима.
Године 1944 постајао је по је- |
дан дислансер у Трећем и Петом рејону. У јапуару 1946 отворен је заједнички диспансер за рви и Други рејон, у мају исте године 'отворен је диспансер за Шести рејон а у октобру и за Седми рејон. Почетком 1947 оспособљен је за рад лиспансер за Осми рејон, а 1949 године оспособљен је засебан диспан. сер за Први рејон. На тај начин од два диспансера, колико их је било 1944 годинг, њихов број се повећао на седам. тако да данас, изузев Четвртог који нема свој засебан диспан-
сер, сви их остали рејони имају. ; Године 1940 у београдским | болницама било је 341 постеља |
за туберкулозу, за децу и одрзсле, године 1944 тај се број смл њио на 290. да се године 1349 повећа на 770.
Док је пре рата просечно света 5,4 од сто београдског становништва годишње долазиле на преглед у лдиспансер У току 1947 и 1948 де ја 19 од сто, при чему треба водити рачуна да је-број београдског становништва 1948 био знатно већи него 1938 године. Па и поред тога откривено је само 0,3 од сто више нових случајева туберкулозе него 1938 године.
Од 1938 до 1940 године извршено је у београдским диспансерима 2.827 систематских пре гледа разних колектива, као што су учитељи, санитетско особље итд. док је од 1946 до 1948 године извршено преко 60.000 таквих прегледа. Том приликом откривено је 14 од сто болесних. Исто тако и број просечно годишње извршених – радиосконија плућа у диспансерима био је раније релативно мали (2.620 године 1988), док је број таквих прегледа у 1947 износио 55.993, а прошле године 69.451 преглед.
Интересантан је однос отворене и затворене туберкулозе плућа на основу налаза којн је утврђен већ на првом прегледу
однос отворене и затворене ту: беркулозе кретао се између 47 ло 50 од сто отворене и 51 до 53 од сто затворене.
За време окупапије туберкулоза је у општим пртама добила много тежи облик, код оболелих лица н она се развијала много брже, тако да је већ при првој консултацији у диспансеру констатован већи проценат отворене (54 од сто) него затворене туОеркулозе (46 од сто). Од 1946 године до данас тај однос је почео поступно да се мења у сутпротном правцу, тако да је 1948 године, на првим прегледима У диспансерима, констатовано 31 од сто отворене а 69 од сто затворене туберкулозе. Све то, дакле, указује да је знатним проширењем броја диспансера, бољом организацијом рада им масовнијим прегледима становништва постигнуто то да се туберкулоза открије у много ранијем стадијуму м да се према томе стварају поступно много повољвији услови за њено успешно лечење.
; Бор. Мих, ЂОРЂЕВИЋ
редовним ин систе- |.
рејона,
,
БИ ~ _нана ___ =