20. октобар
“ЕРИ
ог шролећа касно засејане њиве и баште Панчевачког Рита заливале су кише, обилно, из дана У
#. дан. Коров што миче, нарочито на не дуто обраћђиваној земљи, тамо где га нико ме сеје прокли-
јео је пре засејаних жултура и иокџикљао високо ширећи се око нежних питомих биљчица које су се тек помолиле изнад земље. Питомс биљке су на кишама усправљале ста бљике али жилави коров се по свим лејама ширио претећи да их преплави, да их угуши својим дивљим животом. Пољопривредни радници су радили колико су могли.
" Окопали су 70 од сто од онога што је требало ма њивама.
и бештама окопати у малом броју сувих дана. Јер, ако је киша посечени коров попово ухвати корена па је труд узалудан. Још 30 од сто усева остало је неокопано, А приститло је и доба брања првих плодова који не чекају већ зру и труну ако остану необранл. Требало их је што пре пружити Београђанима који су једва чекали да напуне зембиле свежом храном, после зимске, тешке, и без витамина. Приститле су и ливаде за кошење. У природи када крене бујање све се развије одједном м не зна човок који пољопривредни посао пре да обани. Мало је руку у Риту да сврши толики посао, премало руку ма колико се напрегле. Али, зар недбстатак радне снате да омете исхрану радних људи Београда Зар коров да угуши усевет Зар плодови које деца чекају, да мструнуз Сеоски богаташи, ваљда, да подешавају ценс на пијацама7 То се не сме дозволити. Зато је Народни фронт Београда и поставио себи као један. од важних задатака помоћ Панчевачком Риту у радној снази,
„Критичну ситуацију“ у Риту треба брзо, без оклевања и одлагања решити. И почело је њено решавање. У недељу радило је на њивама, пољима и баштама панчевачког рита око 4.000 људи. Омладинци - бритадисти са Новог Београда, њих близу 2.000, јуришали су на коров како то само они умеју. Падао је коров, прштала је земља под њиховим мотикама и осипала се у дуге редове правилних хумчица. За један дан окопали су омладинци 1475 хектара земљишта око усева. Окопали су 88 хектара кукуруза, 45 хектара бораније, 3 хектара пасуља и 11,5 хектара кромпира, Норму пољопривредних радника оборили су за 15 од сто што није ништа необично, Већ је обична и схватљива ствар што норме падају свуда где крене омладина. Утолико пре, што су ти бритадисти већином са села, увежбани у окопавању домаћих усева.
Не решавају само омладинци + бригадисти сталних омладинских радних бригада у Риту и са Новот Београда питање радне снаге. У понедељак је цена грашка, који су сељаци продавали по 50 динара, пала на 20 динара јер се грашак из Рита продавао на свима тезгама по 12 динара. Београђани који су дошли по ту цену до свежег грашка нису слутили да су за два дана им омладинци и пољопривредни радници ми административци и чланови Дирекције Панчевачког Рита и грађевински радници предузећа „Космај“, У суботу и недељу, обрали 260.000 килограма поврћа и послали га на пијаце.
У недељу по подне стигле су прве бритаде Народног фронта Београда, које ће недељу дана брати плодове У Панчевачком Риту да их после тота друге смене. Седам стотина бригадиста распоредило се на брање лука, гразика, спанаћа и салате на пољопривредним управама Ковилово, Бесни Фок и Врбовско. Већ прнота дана набрали. су преко вагон разног поврћа, ма да су им пљускови прекидали рад, а болно се кочила ненавикла леђа од дугог сагибања. Ру
Других дана, са већим искуством У раду, биће сигурно боље, ђ
Бритадисти Првог рејона што беру грашак на Ковилову самокритички веле да првог дана нису радили најБоље, али додају — нису радили онако како иначе могу. Ђило је ишчупаног грашка и брање преко реда. Трљу“ скови су их прекидали у раду — то је био један објективан разлог заостајања за нормом. Сигурно би њих 144, бар двоструко постигли од 3.500 убраних килограма да није било кише, Осим тога, то је грашку што та беру већ треће брање те су му махуне проређене.
М ита су данас урадили још не знају, зли по величини набреклих врећа што их носе са поља на вагу рекло бм се да су урадили више него јуче. Сваки пажљиво контролише шта бележи свидентичар. Реџеп Шефки из Осме ословне организације води у такмичењу испред свих, иако му је то први пут да бере грашак. Јуче је норму пребацио за 18 од сто а данас је вага показала за, ла од сто премашену норму. њему није тешко, као нежно деци асфалта, да цео дан погнуто ради тако је сав саздан од мишића стечених у тешким физичким радовима. ти»г скају се бригадисти око вате са пуним корпама и врећама зелених, једрих махуна. Свако би хтео први да види шта је урадио.
Јулка Тодоровић, пуначка жена, средњих тодина, хла. днокрвно поправља своју у журби померену повезачу. не тура се она на вагу. Зна већ унапред, какојеодока пре мерила свој део рада, да је и данас као јуче премаштила норму. Оставила је код куће своје четворо поодрасле деце да се недељу дана без ње снађу, па је дошла да испуни обавезу јер као. секретар Седамнаесте основне организације Народног фронта треба и овде да служи.као пример. Њен заменик Дара Миланковић, не заостаје за њом у раду. Али, данас, само што јој сузе од љутиме не иду на очи. Док се окренула неко јој је испразнио пуну обрану корпу грашка. „Дечурлија“ каже, смеје се и труди се да тледа ствар са смешне стране. Но види се да јој није право. Ствар ће се поставити озбиљно пред бригаду. Ето и свађе избијају низашта. Бригадир каже да треба посаштрити дисциплину. Неко пре изађе на поље, не у строју, неко опет није ручао да више уради. Све то треба усклађивати, да рад иде како треба. Утврдити форме ра-
фан ен
По свим делови ма града отварају се дечји ресторани — радост наих најмлађих, „Смештени крај школа, паркова и дечјих итралишта, где се учи, игра и скаче а где дани — весело пролазе, они су места. пријатног одмора и освеже» ња. Деца, после дугих часова проведених у ,игри на чистом ваздуху; свраћају У своје ресторане на чашу — млек вич, Одаја одје-
са ПРВИМ. враГАДАША БА свднодневном РАДУ у Панчевачком Риту _
· из тамнозелених бескрајних башта у своју „баву“ на у-
пбђретте =
да да ли ће се ићи У строфу, да ли ће се брати у групама или појединачно. Бољи берачи су за појединачно брање, а тако се и такмичење поошттрава. дар
Бригадисти су постигли неко више, неко мање у р-- 'з ду, али укупно узевши омладинци, углавном из пете мушке и Четврте женске гимназије, и овде су најбољи, ма да се и за време часова одмора не одмарају већ играју одбојке или јуре или већ нађу како да проведу време У вечном покрету. Али, зар треба још рећи да је њихова енертија неисцриттна. Никола Недељковић ми Илија Давидовић урадили су од свих њих понајвише,
Мерење се ближи крају. Бригада се спрема да крене
прави добра. Тамо већ шест куварица спремају добро и густо јело од грашка, (баш оног што су га јуче брали) меса и "кромпира. Слатко ће јести бригадисти, огладнели чије се „канцелариско бледило“ променило у здраву препланулост. Па ће онда у светлим и пространим зградама, ва двоструким креветима, уснути дубоким сном човека здраво замореног физичким радом. А сутра ће опет изаћи
на поља — и нови вагони препуни поврћа кренуће за >
Београд. ,
=
Фрронтовци Шрвог рејоша на берби
" едан од најважнијих пре дуслова за успешно оства рење свих задатака по-
стављених планом свакако је чврста радна дисциплина, Без добре радне дисциплине не може се ни замислити правилно и успешно остварење планских задатака. Сама планска привре. да у основи захтева као једну од нужности чврсту радну дисцитлиту, свесног радника, радника који зна зашто ради.
Радна дисциплина зависи у пр вом реду од добре и правилне организације посла, од идеоло. шко-политичког рада међу радницима, од бриге за животне услове свих радника. Лоша организација посла, недовољан идеолошко-политички рад н слаба брига о животним условима рад ника повлачи за собом неминовно слабљење радне дисциплине, а као последица тога долази до флуктуације, неоправданих #30 станака и с џет – извршења планских дадатака.
Иако се из досада постигну-
И. Б.
трашка,
ипо
– Побољишатн радну Дисцнолин
тих резултата у извршењу плана производње првог тромесечја треће Планске године у предузећима Београда види да је со. пијалистичка свест наших труд. беника знатно порасла, иако се сада поклања бризи о животним условима радника стална паж ња, ипак се у предузећима Београда губи свакодневно приличво велики број радних часова. Тако је у априлу ове године. у фабрици тешких машина алатки „Иво Лола Рибар“ изгубљено много часова, Ти часови су изгубљени вајвећим делом због слабе рашне дисциплине радни· ка који су дошли са села, а Који веома Често неоправдано И30стају са посла. У Индустрији мотора у Раковици, У бродоградилишту „Београд“, ин У · предузећу за израду пољопривредних машина „Змај“, у Зе муну, такође је изгубљено много радних часова, У свим овим предузећима часови су
углавном _ изгубљени због слабе радне дисциплине. Ве лики _ број радника | зеа.
шњава 'на посао, многи из говарајући се ноким послом одлазе раније са рада, а огроман број користи по три дана за свр« шавање својих личних послова.
У текстилним предузећима Бе. ограда“ изгубљен је у априлу месецу, такође, прилично велики број радних часова. Тако је у предузећу _ „Стаљинград“. У „Октобарској слободи", у пре“ дузећу „Иван Милутиновић“ и у предузећу „Стеван Дукин“
изгубљен _ велики (број рад них часова, МИ у овим пре дузећима узроци губљења,
радних часова углавном су исти, Кал се узме у обзир да _ један ткачки _ радник изатма за осам сати радног времена просечно 50 метара платна онда се најјасније може вилети колико је много из: губљено. ;
Многа предузећа правдају ве. лики број изгубљених _ радних часова недостатком материјала, али то % назвише случајева није тачно. Много чешће се ради о
слабој организацији посла и о
Дечји ресторани — места одмора
и окрепљења наших најмлађих
У ДУ арање о нашим најмлађи | ма претставља свакоднев| ну бригу народних власти. Проналазе се све новије и' новије могућности, да се нашој деци, будућим градитељима социјализма, створи добар и удобан живот, испуњен учењем и равонодама. Једна од мера која је унела многе радости у дечји живот, а у исто време била и од користи, јесте отварање дечјих ресторана. _ Први дечји ресторан _ отворен је у Зоолошком врту. Ту деца, долазећи да виде своје љубимце, могу заједно са родитељима да оврате на чашу млека и друго шта желе и да поседе и одмете се од шетње, Отварање пр. вог дечјег ресторана и радост која је деци тиме причињена, учинили су да народне власти предузму мере да се по свим рејонима оснују овакви ресторана. Данас сваки рејон има по једањгдечји ресторан, а у току овог месеца отвориће се још осам, тако да ће их укупно бати шеснаест. Снабдевање ових ресторана врши се из допунског снабдевања, које Користе социјалне установе, дечји домови, дечје јасле и тако даље. Поред тога, дечји ресторани ће бити патровати сељачких радних задруга, које ће из својих вишког
4
ва стабдевати наше _ најмлађе. До септембра месеца ће се на територији · Београда – отворити педесет дечјих ресторана. У току радова на проширењу мреже водиће се рачуна да ресто.. рани за наше најмлађе булу што боље уређени, да одговарађу свим условима _ потребним за допунско снабдевање депе. Исто тако, при Повереништву трговине и снабдевања ИОНО.а, формира се управа за дечје снаб девање која ће, поред старања о енабдевању ресторана, волити бригу да се наша деца снабле.. вају и осталим потребним артиклима које не добијају путем редовног снабдевања. У ово допунско снабдевање улазе и дечје играчке о којима ће ова управа водити бригу, да буду што лепше израђене н што приступачније нашој деци.
Досада је, као што смо навели, отворено осам дечјих ресторана и то: у Првом рејону у 30олошком врту и у Кнез Миханловој улици 50, у Другом рејону у Далмгтинској 40, у Трећем рејону у Немањиној 44 (Сла вија), у Четвртом рејону ускоро се отвара у Карађорђевом парку, у Петом рејону у Јована Петковића _ (код _ „Лиона“), у Седмом рејону у Топчидеру (код
чесме) и у Осмом рејону у Штро.
смајеровој 2. Као што се вили,
ови ресторани се отварају углав,
ном на местима где се деца нај. више задржавају, у близини шко ла, паркова и лечлих игралишта.
По плану Извршног одбора стављено је у дужност Поверевиштву трговине и снабдевања ИОНО.а т повереништвима рел јонских народних одбора да се отварање дечјих ресторана _ изврши у што краћем: року и да се за њихово организовање дају најбољи локали.
Отварање дечјих ресторана би ло је, углавном, правилно схва. ћено, као, на пример: у Првом рејону, који се, поред тога, што је изабрао најбољи.локал, по. трудио да га лепо и укусно уради. Надлежни органи у Првом рејону, поред допунских контин.. "гената које су добили од Пове. реништва трговине и снаблевања ИОНОга, постарали да самоинипиативно набаве не. ке артикле потребне деци. Има још неколико рејонских _ повереништава трговине и снабдева.
су ге
ња која су правилно схватила и извршила овај задатак.
Али, има случајева где над. лежни нису уложили много труда у извршењу овога задатка. У Шестом рејону Повереништво је предложило за дечји ресторан локал који се налази поред самог потока и где је, због недазне поплаве, околина загађена, нехигтјенска и нарочито штетпа по здравље деце. На пнтервенју Повереништва трговине и снабдевања ИОНО-а | надлежни органи из рејона су одговорили да нема бољих локала, а, доцније се покавало да ипак постоји могућност за отварање ресторана на полеснијем месту. Ни случај па Седмог рејона није за похвалу. И поред тога што је добијен готов павиљон за сме. штај дечјег ресторана, директор прадузећа за млеко Седмог рејона одуговлачио је његово отварање, тако да је Поверени. штво трговине # снабдевања ИОНО.а морало више пута да интервенише. _ Отварање дечјег ресторана на Чукарици, није такође ишло глатко. Надлежни су упорно тврдили да нема по. дестог локала, али на крају је констатовано, да се са мало Више упорности све може постићи. Карактеристичан је случај Че-
твртог рејона. Када је требало да се отвори ресторан у Кара
_ђорђевом парку, у павиљону У
коме се сада налази нехигијенска бозаџиница, на све ваузимање и Повереништва трговине в снаблевања ИОНОја п рејбнског Поверетпиштва у Станбеном отсеку Четвртог рејона нису овај залатак схватили 03– биљно. Осим бирократскот поступка око уступања павиљона, на крају се и само решење 0 додељивању изгубило и тиме се продужило са одуговлачењем отварања ресторана.
Из ових примера видимо, с једне стране, заузимање и бригу о нашој деци, а са друге
· стране потпуно неразумевање и
бирократски став – појединаца "према овој значајној акцији. Сличне случајеве свакако треба „онемогућити и стати на пут о. нима који својим _ недовољним заузимањем одуговлаче са извршењем ових задатака;
||| ПОД
.
| том;
!
виа
свим овим _ досада _ набројеним узроцима, Колико боља организација посла доприноси смање. њу броја изгубљених радних часова, а самим тим и успешни. јем извршењу планских задатака, види се на конкретном при. меру кожарског предузећа „Про летер“. Код „Пролетера“ у марту месецу било је 6440 изгубљених _ радних _ часова. а у априлу 4.192. Ово смањење у априлу лолази отуда
што су у предузећу „Пролетер“ створене лобро ортанизог ване, чврсте радне бригаде. Ако један члан бригаде изостане не. |
оправдано са посла. бригада вИ-
ше неће да га прими натрагу ле: вац. Онла ралник коли је биод нелиспиплиновтн лаје својој брт гади обавезу да неће више пеоправдано изостајати са посла. Овако организован рад повукао је за собом не само смањење броја изгубљених радних часо-
ва, него, сасвим разумљиво, 0! успешније остварење плава. Тако је колектив предузећа „Про. летер“ за прво тромесечте тре-
ће Планске голипе извршио план по обиму за 91 од сто, а већ у атрилу план по обиму испуњећ ч је ва 95 од сто. У
Један од узрока за овако веле лики број изгудљених _ радних часова у београдским ппелузећима лежи и у непрестаној флук туацији радне снаге. У априлу месепу у односу на број запослених радника у 70 прелузесћа флуктуација радне снаге изно. сила је 5 од сто.
Како је слаба радна дисци-
нлина заиста проблем који треба најхитниге решавати, то су У последње време уведене · разне мере против ових који крше рад ну дисциплину 1 неоправдано изостају са посла. Тако је уве. дено сечње карата за снабдева. ње, односло смањење следовања ва оног радника који неоправдано изостаје. Поред тога, та. квим радницима се смањује број
дана годишњег олмора. Затим радник који неоправлано — ИЗ0стаје губи један линар на сат
који му припала но стажу. Мнољ, ги радници опису упознати са свим тим мерама, а за то сносе одговорност синдикална _ руког водства и управе предузећа. Тре бало би на таблама непрестано истицати те мерс, 05 јашњавати радницима колико опи губе у“ след неоправданих изостанака, колико губи читаво предузеће, читава држава. Ако се узме У обтир да један радни сат просетно вреди _ петнаест динара, олта се може видети за колику су огромпу суму новца оштећени сви радници који крше радну дисциплину, а ЊИХОВИМ неправилним односом према раду # цела заједница. Синдикалне организациге би требало да на производним саветовањима читавих колектива и одељењских постав љају стално питање родне дисциплине. Поред тога, требало 61 на агитационим таблама _ јавно истицати имена оних који неоправлано изостају са посла, као и то шта они губе због тога. Поред имена тих који изостају. треба о истицати и похваљивати оне кољи редовно долазе на по. сао, не закашњавају и немају неоправданих изостанака. Појачаним _ идеолошко-политичким радом свакако би знатно _ допричело _ побољшању радне дисциплине. _ Сипдткаште организације треба у будућем раљу да посвете далеко РеЛУ пажњу свим овим мерама, ч8Јо ће успешно спровођење знатио допринети побољшању радне дио циплине, смањењу броја изгуб“ љених радних часова, а самим тим – успешнијем и
свих задатака постављених Па“