20. октобар

== ј

недељу, 12 јуна, на стаднону „Нор « Ј ево звезке“ одржаће се велики градски слет фискудтурника Београда уз учешће око девет хиљада члавова гимнастичких и спортских друштта-

ва. Припреме за слет, које су трајале вео од два мосеца, умерстило су # оја. чале београдску фискултурну организацију, у првом рељу гимиастичку оргатњ зацију. Током припрема по свим друштвима викли су пови кадрови који ће после слета моћи корисно да послуже за стални и, систематски рад. Друштва су се омасовила кроз припромо и кров своје јавне часове. Један од највећих резултата слетских припрема је појав= љивање великог броја пових предњака по друштвима и активима, који су осно ва за правилно и систематско увежба.

вање.

Идуће недеље боопрадски _ фискултурници 0 фискултурнице, радним, средњошколци мо студенти, манифестоваће учешћем ма слету ми давањем висол ког кватитета вежби своју велику љубав према главном гралу наше социјалистичке отаџбине, прома свом пароду, Партији ни другу Титу. Слет ће бити велика манифестација снаге фискултурног покрела Београда и спремности београдских _фискултуртика да и надаље улажу све своје снаго за изградњу сопијалнзма у пашој земљи, упркос кле. ветама које се против паше земље шире и са Истока и са Запала. Градски слет Београда биће и достојан одговор па штрење клевста и лажи о нашом фискултурном покрету. Познато је да су неке земље народних демократија 'опемогућило тексмичења у разним | дисциплинама, која су у крајњој линији служила још већем зближењу народа земаља учесница. Овде се у првом реду ради о балкмнс оре лос о ЛСКИМ – Играма у разним спортским дил ита ма. Градски слет Београда биће _ још један одговор на такве поступке ко = ма не,6и могло бити места код земаља које истрађују сопијализам.

Градски слет Београда долази после великог успеха пашег фискултурмог покрета у земљи по у илостранству. Миоте победе пад футбалским ти: разних.

земаља, освањем низа државтих првенстава, око 46.000 учесинка на Пролећ ном кросу, масовно учешће _ радничко, средњошколско и студентоко омладјие у народном вишебоју, среЊОШКОЛСКИМ и студентским тпрама — све су то у“ спеси с којима фискултурна организација Београда излази градски слет, Ив свих масовних. фискултуриих манифеста цеја и такмичења, појавио се низ НОВИХ. имена наших спортиста који су за врло кратко време дошли ва једно од првих места на светским рашт-листама: Данас се питањем подизања квалитста спортом

на

ва у Београду бави 41 спортско _дручптво са. 150 актирних секција п клубова

н преко 5.000 шајбољих спортиста. Ма. соввост и општефизичко образовање су задави којима пајвећу пажњу посвећује гимнастичка оргамизација са својим дру штвим. Програм градског слета је разноврстан и врло леп. У програму учествују пионирски подмла ак, пионири и пионирке, омлапинци и омладинке, чланови и чланице и спортисти. Програм слета биће. отворен у 15.30 часова дефтлеом свих учесника слета. Иза руководства слета маступиће одред Југословенске армије, затим фискултуртици Трста, ПИ. онирски полмладак, пионири, омладинци, лакоатлетичара, омладине, гимпастича.. ри, рвачи, боксери, дисачи терета, кате ваоци, чланови млека фужбе. одбојкаши, кошаркаши. и поново Југословенске. армике. Одмах после до филеа насту: ће женски пиочирски ПОДА младак простом вежбом која јо састављена од мелодија дечје песме. Деца ће приказати ипру и припреме за свако. дневни рад. Учествује пет стотила веж.

а У РЕКУ

фестација 7 фискултурника Беог

балица, Затим ће седам стотина омладинаца из Новог Београда, Раковице и прађевинских прадузећа извести -оимболичну вежбу „Дижимо бригаде“. Пет стотина припадника мушког џшионирског ' подмлатка извашће просте олетске вежбе уз песме и дечје игре.

"У међувремену атлетска такмичења тпамеђу екипе ЦДЈА „Партизан“ ги атлетског клуба „Црвене звезде“. Ла. коатлетичари ће се такмичити у трчањима на кратким и средњим ставама, У бацањима, скоковима ш штафети 800 х 400 х 200 х 100.

По. завршеном атлетском такмичењу седам стотина омладинки извешће просте слетске вежбе, Оме ће ва мелодију из народних мотива приказати елементе вежби обликовања и елементе нашег фолклора. После тога ће осам стотина пионира приказати кроз вежбу разно спортове, хаоробатику, пре мн озбиљан пионирски "рад.

Затим, поново _ маступају — чланови спортских друштава ми спортски гимнастичари, Гимнастичари ће. вежбати на разбоју, преди, ерну тимнастику. Наступиће

приказаће прескок и пар рвачи „Бе-

Упорним

едан од облика 'учество-

вања грађана у помоћи

власти и у управљању др-

жавом поред комисија, са вета и других форми, претестав-, ља, свакако, збор бирача па коме бирачи оцењују рад органа власти и дају своје предлоге и «ритике. 'На последњим зборовима бирача, који су одржани крајем марта и почетком априла месеца, грађани су по свим изборцим јединицама дали много столтна прадлога и критика м постављали разна питања одборни“ има.

У Петом и Седмом рејону рејонаки одбори су већ одговори“ ли па све предлоге грађана. У Петом рејону је одговорено про60 основних оргапизација Народио фрошта, у одговорима је образложено зашто се извесни предлози не могу испунити а и шта је урађено по свим питањима кога су грађаче интересовала на зборовима бирача. У Седмом ре-

ограда“ и „Милиционара“, боксери „Рад ничкот“, „„елезнимара“, ра“ и „Јединства“, мамчеваоци „Црвена звезде“ и „Славије“ и дизачи терета „Београда“.

Следећа тачка је једна од најлепших на целоме слету. Хиљаду пионирки ОД“ вежбаће композицију пуну веселих дечјих покрета обрађених по народним мелодићама. Вежба ће бити израз дечјег живота и веселости и завршиће се ко-

вежбањем омладинци су се добро припремили за претстојећи слет

· _ Одговори рејонских одбора на предлоге са зборова бирача

јону одговорено је бирачима У року од месец дана после зборова, што свакако треба да служи за пример свим осталим рејонским одборима. Међутим, не може се рећи да су сви рејонски одбори одговорили благовремено и без одуговлачења.

У Трећем рејону још није олговорено ни на једио питање, ни на један предлог, воћ се запажања грађана још чроучавају и нека се спроводе у живот. Свакако, да се са одговорима бирачима прилично закаснило. У Дру том рејону извесна повереништва су одмах одговорила на извесна питања и критике грађана која се тичу нарочито станбених комуналних _ проблема. Остали предлози су сређени и на једат део ће се олговорити- преко ооновних _организацта Народног фрошта. На питања за која у о. вом одбору сматрају да „нису хитне природе“, као на пример: отварање радњи, уређење града и томе слично, предвиђено је да

Омладинке ће извести просте слетске вежбе

„Милишиона -

“ће све финесе својих спортских деси =

БИ ВРБЕ

ил

пива

паре а зе

лом, Затим ће 960 омладинаца одвежСати слетску просту вежбу која је пуна 5 елемената младости, снате и здравља. :: Т стотине“ омладинаца из предуз ећа 2 + прасе јног, Војне одеће и старства желе- = зница приказаће „Вежбу рада“. Ово јез симболична проста вежба кроз коју се = манифестује учешће наших радних љу- 2

ди у изградњи социјализма. . = Иза њих поново ће наступити -2

ЈИрвене звезде“ играће 2 пи т одбојкаши „Цр- 2

ф . а ко! ум „Жел ЗЕ ичара“ р указа -

вене звезде“ ни

· плина. 2 Седам стотина педесет чланица при- 2 казаће вежбу са чучњевима која је са- =

стављена од шест делова уско повеза. «= них у пелиму, а одликују са хармони- 2 јом, честим мењањем слика и ритмом, #3 Осам стотина чланова факултетских дру 2 шттава и Народне милиције одвежбаће = једну од најтежих _ вежби. Први _ део = вежбе одликује се наглим покретима, а = други је пун симболике и елемената :2 фолклора. Вежба“ се завршава великом 2 звездом, коћа означава рад на изградњи 2: наше земље. Шест стотина омладинки приказаће просту слетску вежбу пуну: ритмике и меких покрета, ; = На крају ће четири стотине припад. 8 ника Југословенске армије опвежбати 3 вежбу са пушкама. Први део вежбе прет 2 ставља тривикавањие на пушку, а други борбу „прса у прса“, 5 Као што се види, слетски програм св обиман п занимљив, а убвежбавање јез захтевало пуно ангажовање пи велико за- ШП лагање свих учесника и руководећег ка. 2 дра. Ови учесници слета дисциплином и = високим квалитетом вежби још једпом 2 ће показати снагу фискултурног покре- 2= та нашега главног гроша и манифесто- = ваће свају спремност за даље учешће уз изпрадњи социјализма у нашој вемљи.

се одговори чак на пдућим 860ровима. Овај став није правилан јер се прађанину који је лао предлог мора одговорити, а пред лози који захтевају извесне инве стиције не значи ла „нису хитве природе“. Потребно је бар одговоршти да се предлог који захтева инвестиције налази у проучавању а не оставити бираче без одтовора чак до тдућих зборова. У Четвртом рејону се по навесним предлозима одмаж поступило (и после тога је саопштавано грађанима шта се учинило. Известан део преллога, који захтеваћу обимтије радове или су неприхватљиви, оставља се чак за алуће зборове бирача што, свакако, пије правилно.

Питања и предлози која су грађани поставили на зборовима схваћени су правилно и озбиљно од одбора и по њима се поступа. али ипак не би требало да неки рејони одуговлаче или не одговарају на питања која сматрају да „вису хитна“.

БУ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

приликом онје у 8

2 гословенским

С] плу, указивали у рату и после рата, убедљи“

та вија је од свих пуких измишљотина.

У = само то. Он открива до краја своју уло: г

ННЕ ИО ВР ВВ ВИП ЗРЕО РОВ ЕЕ За АВНЕ Е ЕВРО АЕВЕВЕ Па Ба На о БИО НО АВРО В ЕБВ И ЕВЕ БИМ ЕВЕ ВЕНЕ ЕО ВЕР Па БЕБЕ ВЕЗЕ

и + 4: 2 настојао да јој да печат = ности и да себе претстави истинскима

АКО АЛБАНСКИ ИНФОРН. БИРООВЦИ ВРЕЂАЈУ БОР-

ПЛЕРЕ ТЕТИВЕ ВЕРЕ

атар 2а.

| спровођењу _ антијугословенскеВ. кампање данашњи албански ру.Б. ководиоци и њихова штампа 5

» предњаче изношењем тлупостиВ. које су само и једино одраз њихове сле-5 е мржње према народима Југославије њиховој земљи. ) Јавни тужилац Бедри Спахиу дао је завршну реч на инсценираном проце- = · против Кочи Дзодзеа и другова. Том5 едостатку макаквихе

доказа против невино_ оптужених, и-8 тунио свој говор уобичајеном антију-5 фразама. Ипак, да не би 8 поновио старе приче, он је измислио но-Б у о томе како је воћство нашег Народноослободилачког покрета још за вре-и ме ослободилачке борбе водило империјалисти“ политику. Он о томе, изме-к ђу осталог, каже; „За њих је (мисли на руководство на ше. Партије. и државе) народноослобо- 5 дилачка борба народа Југославије била прво средство да се дочепају власти у8 Југославији, друго, етапа у којој би под заставом социјализма и комунизма 5 могли да прошире своју хегемонију на: друге балканске земље и да тосподаре в другим земљама Средње Европе и тре-5 ће, за време народноослободилачке борбе они су настојали да обезбеде руководеће положаје у народноослободилач- Е ким покретима балканских народа, лав. подвргну њихова руководства и да их ставе у своју службу, да узурпирају ру-5 ковођење народним армијама Балкана, 2 да образују великосрпска царства у о-5 блицима који су сагласни са постојећом међународном коњунктуром, да завладају с једне стране Отрантским каналом преко Албаније и да избију с друге стране преко Грчке на Средоземно и Егејско Море, а преко Бугарске на Црно Море и да образују на2 Балкану многонационалну државу им-5 перијалистичког типа која би послужила једног дана као база агресије на Совјетски Савез“. 4 Кад је овако у пепоштењу и вређањима стао у први ред роовске телале, Бедри Спахиу је наста-5 вио даље да сипа отрцане фразе. Ме-Е ЂуТ његово „откриће“ није пало у: заборав, Лист „Башкими“ та је прихва-5 тио и заборавивши на првобитну верзију, „разрадио“, али овога пута дру-а тачије. Супротно Спахиу „Башкими“: осуђује руководство народа Југослави-5 је за вођење изолационистичке полити- 2 ке у прошлом рату. Он пише „о поку- 8 шајима Тита за прекидањем воза јуто словенских народа с осталим народима = Југоисточне Европе и Совјетског Са за — покушајима који потичу јон: иза времена рата“, “ Судећи по

з рЕрЕа.

Е11Е

151:

пЕпаЕвЕнЕа

1 ара

“из ~

12:182:

та овоме поставило би сећ ти и

питање како се албански парод сналази у овом галиматијасу сплетака против; његових северних суседа. Помоћ на де- 8

коју су му југословенски другови т

654 ПРЕДИЗБОРНИ МАНЕВАР“ ДР ГРУБЕРА

РРА О РРА ЕРИОА

устриски министар спољних по

слова др Грубер изјавио је 26

вог месеца да Аустрија морам тражити неодложну евакуацију савез-= ничких трупа и одбити свако даље плаћање окупационих трошкова, ако не бу-5 де постигнут споразум о „отвореним пи-а тањима“ уговора о миру. Ова уцена, ко:5 ом господин Грубер покушава да за-2 страши земље заинтересоване склапа- 8. њем мировног уговора са Аустријом, без а сумње да нема дејства. Што се тичел окупационих трошкова, они ће и после 2 евакуације страних трупа остати на та б

ачи аустриског народа, зли у другоме

иду. Сам министар Грубер се побринуо за то, спроводећи политику вези“ вања Аустрије за кола Маршаловог плана и укључујући је тиме у агресивне 3. планове империјалиста. Да је тако сведочи ова његова изјава објављена УВ званичном листу „Винер цајтунт. Гру- а бер истиче право Аустрије на предуз мање корака у циљу самоодбране.

а о"

арпавивавтаћаа

у преносиоца тежње империјалистич“ ких кругова из вама и нацистичких у: нутар земље.

Дајући своју изјаву, др Грубер демократич; »

тавфта јава

Пројект зграде

рупи московских грађевинара, члановима Академије

архитектуре СССР, Л.. Рудњеву, С. КЕ. Чернишеву,

ву додељена је Стаљинова напрада првота реда за пројект двадесетшестоспратне зграде Московокот државнот универзитета ма Лењинским брдима.

Зграда Државног универзитета ће бити подитнута на највишем платоу Лењинских брда. Та зграда, која ће се лепо видети из свих крајева града, сачињаваће јединствену архитектонску целину са околним: зградама, органски ће израсти из масива Лељинских брда и хармонично ће допунити #рхитектонски пејзаж Москве, 3

= п. В. Абросимову и А. В. Хрјако-

____Кк живот им РАДУ ОоОСР жо

|Посковског државног универаштета

Поред ове централне зпраде, на отромној површини од 160 хектара, биће подигнуто још двадесет великих зграда — студентски домови, зграде за хемиски, физички и биолошки факултет, станови за професоре, асистенте и друте.

У првом плану ове величанствене архитектонске композиције налази се двадесетлестоспратна цен тралма зграда, висока две стотине метара. Она ће се, као достојан симбол совјетске социјалистичке науке, уздизати мад осталим зградама Мооковвкогт државног универзитета. У тој згради ће бити омештено неколико факултета, рек тбрат, пудиторије, клуб, музеји. библиотеке, тпимнастичка сала и базен. Као крилне зграде, биће подитнути велики студентски до-

мови. У њима ће бити смештено 6,000 студената. Сваки студент ће имати засебну собу.

У лестоспратницама које ће бити подитнуте недалеко од овог комплекса зграда, биће смештени хемиски и физички факултет. Зграда биолошког Факултета ће бити окружена густим зеленилом парка и ботаничке баште, који ће се простирати на површини од 30 хектара. .

Нарочита пажња у овом пројекту посвећена је решењу простора пред фасадом централне зпраде. која је окренута према Москви реци. Овде ће бити фуређени пар»

кови и широка прилазна улица, |

са многобројним отвореним трговима, булеварима и скверовима.

# претставником народа и тумачем њего: и =вих жеља. „Није никаква фраза — ка:; = же он — да је аустриски народ при 2 крају свог стрпљења“. Заиста, стрпље-; 2 ње аустриског народа је при крају. Сто“; штине хиљада фашистичких, расељених; = лица која живе у његовој земљи и Из тђегов рачун довољне су да изазову 45; : стрпљење. Затим и разне друге „6785 =: годети“ за које се сам господин Грубег 2 :: побринуо да се снађу у Аустрију. 5520]: = тих назови благодети је прилично вели; ки, али највећи је оних које долазе из; 2 САД у облику старих каблова, ранана, 2 укварених рибљих конзерви и друге = маршализоване изпозне робе, Међутим, сва сова Груберова прича Еје уствари неискрен предизборни ма =вар. Он не жели повлачење трупа изузев совјетских. Напротив, = жели да оне остану у земљи, јер “и 2 једино тада осећао сигурпим на = данашњем положају. Због тога се Шоство читаве ове његове галаме, М 52 Шо свести. на кулу, како у Аустрији таЕ = још и више ван ње. ин твиревоавгвиклаљам помало

ва та

“

ЊВ

с З 3 о 5 пали ка али и љиљан 7355

де