20. октобар

Чланови бригада Народног фронта на вађењу потопљених објеката

Извађени делови моста =

потопљених шлепова

ша великим ФрОНТОВСКИМ ГРАДИЛИШТИМА

етвртах. Гужва у „лвоји“, Пролавимо _ порел савског пристаништа. Пут нички бродови „Београд“, „Загреб“ п „Смедерево“ стоје за везани за пристаниште. Тамо стр че камени стубови векалашњег лавчаног моста. У средини Саве, између два стуба, стоји укотвљен велики шлеп, На њему је велика маса људи и жена.

Пребатујемо се памцем · на шлен. Но, то ни с7:» један шлеп. Ту су њих два, у растоњу ол око пет метара, спојеве спешталвим конструкциама за вађење потопљеног материја"ла. у је преко три стотине фронтоваша. а смене окрећу велике четрке, преко којих, сантиметар по сантиметар подижу се комапи потопљене конструкције. — Свега, ако се подитне лесет сантиметара за дгв, -- објашњава Пера морнар... Еле то лако. То су тоне им тоне. Видите, то тамо — показује нам на две велике гвоздене стране моста извучене у плићак, дуге по преко педесет метара, — све су то фронтовци учинили. Нико не ала шта су то људи са челичном вољом. А за такав рад оза и треба. Упорни су и истрајви наши људи Имађу велику веру у своје могућности,

Ланчани мост био је дуг, нал водом, око 250 метара. Сваки ме тар његове дужтне, пре рушења, имао је тежину од [4 тона. Тада је био у потпуној конструк штби и исправности. Данас је сваки њетов метар тежак четири тоне, услед размосканости и распарчаности. Све гвоздене кон струкције биле су у муљу. Читев један блох моста дуг око 60 метара а висок 4,60 био је испод љна речног корита. Свега око 20 сантиметара вирио је испод чеслага ммља, трамвајских — плива, гоалта, бетона и разног наоса. Па ипак, вађење њетових делова није трајало жуго.

Ускоро ће бити извађен п последњи комад овог моста. До сата је извучено са дна близу 1700 топа матертјала. Још света око 500 тоза и тиме ће радови бити ту завршени. Значи, још месећ дама. –

Има јот једно радилиште на Сави. Кала су аустриске трупе још у зрвом светском рату, при „великом овступању“ 1915 године, _ разрушиле понтотеки мосл, састављен од шлепова, која је служио за пребацивање транспорта за војску, остало је поп водом осам тлепова. Старе југословенске владе нису водиле рачуна о сигурности пловилба по Сави. Та бивша држава није имала чак ни једну најпростију дизалацу која би чистила

савско корито. Наше бродарство,

зна за једну паролу, а то је: сигурност је сигурност. _ Таквих

објеката још из првог светског рата има око три стотине. И свих три стотиле биће извађена!

Лак ветар драга лице и зпојаву кошуљу.

— О-рук! О-рук! Шкрипе завртњи на чекрцима, стењу под чврстим мушким и женским рукама. Сава мутно тече. Дану је већ крај, а сунце као да је ближе волт.

Морнар Пера повуче ме за рукав: — Можда си чуо, да је било п људи и жена када су дагли мост у ваздухе Погледај ове точкове сељачких кола. То смо извукли. тепод, моста.

Избегао сам тај разговор. Ја гледам бригадисте, насмејане и вестс ведрих лица. Гледам како рад постаје највећа разонода људи. Њихово Место окупљања,

разговора, досетки и рада. Ту човек види да је највише задовољство кала рад постаје – на-

вика. Зар може да буде досаде

ежантја већ неколико ме“ сеци не живи више жи. вотом прошлих година, За кратко време десиле су се многе промене, изменио — се начин живота све је пошло другачије. још пре неколико ме. сеци сељаци су натнути – над својим парчетом земље, упињући све снаге да некако саставе крај с крајем, проживљавали онај свакидашњи сеоски живот пун тешког рада. Сада у Бежанији не лостоји стотине засеб. них парпела и имања, већ једно велико имање од 2020 хектара, Удруженим снагама сељаци из Бежаније почели су да раде она. ко како још није било познато никоме од њихових старих.

Када се априла 1947 године 25 ломаћинстава одлучило да остује сељачку радну задругу, многи у селу вису веровали да ће бити успеха. Назвали су је „Будућност“, | јер су веровали да ће процветати, Површина мала — 215 хектара, све су то били већином сиромашни сељаци, са мало коња и осатлог инвентара. Тешко су животарили на свом парчету земље и најзад пошли у задругу да почну _ лругачији живот. „Неће издржати, све су то стромаси“", говорили су у селу поједиици који нису желељи да задруга пронцвета. Бо. гатији људи су гледали — како њихови бивти надничари улазе у задругу ин злобно говорили: „Гладоваћете, немате сретстава држава ће вам све узети." Али власт их је помогла, дала им и коње, помогла у семену и храни. То су били лрви, најтежи дани кад су људи тек стицали дисциплину _ заједничког _ рада када је требало заплети да се из ничега створи нешто. Неки у почетку нису излазили редовно на посао, али прва расподела прихода показала је да су они који су радили и добро зараили, Те прве године добили су и од Првог рејона из Београда пољопривредне алатке — _ два лљуга, руковезачицу и две сејалице. У другој години заједничког живота, 1948, пришло је задрузи још осам домаћинстава. По. врштна се повећала за 32 хектара, повећао се и инвентар. При. нос је био бољи, изостанака мање са посла људи су научили на дисциплину И видели да рада нема ни добре зараде. Они који су најбоље радили, који су били тачни на послу нису жалили труда, до-

бро су зарадили. Има — много

примера. Тако је Голуб Лукић, који је унео

сиромашан сељак четири јутра земље зарадио са своја 4. члана породице у 34

без

где је живост и звонак осмех» Шта би неки човек нерадан и непокретљив, дао за ону боју ко же, оне зубе, онај напрегнут мишић ва кога мислиш да ће сада

је на телу Раде

пући, што „трамвајџије“.

Хоћу да питам која је најбоља бригада ка које основне ор-

ганизашије, а друг из Трећег рејона: одговара:

— Све су, брате, добре и Прва и Друга и Трећа и Четврта. То ми рече и евидентичар Првога ретона за своје.

— А који су појединци бољи»

— Сва брате, све ти је то један дух, јелно тело. У свакога зе снага и живот.

нај-

Вече је на Сави,

злени предмет

Грађани седе поред обале, цечи пустили пецаљже.

пача до пецача, брода. свеж. По трећи пут сирена „Загреба“ позава путника на брод

Сааско пристаниште није лука | веше аа товар и истовар. Ту је |

преко дана ралилиште. А узсче пра'атно одмаралиште лама поред обале.

Нови живот радних сељака Бежапије

друзи 1948 године 30 метарских.

њенти пшенице, 50 метарских центи кукуруза, 80 килограма шећера и разних других намирница и усто доста готовог нов. ца. У 1948 години задруга је већ боље стала на ноге п купила седам крава, 9 крмача и мање пољопривредне алатке.

Најзад је дошао дан када се ова мала задруга претворила У огромно имање. Било је то кра. јем фебруара месеца, 'лосле од“ лука Другог пленума ЦК КПЈ. Одржана је масовна конферен.ција и после је настала права навала. На стотине домаћин. става почело је да се пријављу“ је у радну задругу „Будућност". Књиговођа није стигао за један дан да их побележи, да их уведе у списак. Било је тада много посла, дискусија, распитиваг ња, како ће бити, како ће се живети и радити у овако вели. ком колективу.

Тако је у 1949 години радна задруга „Будућност“ почела да броји 464 домаћинства са 2020 хектара земљишта. То је око 95%, сељака. Није било лако У почетмђу, после овако масовног лријављивања сељака. Огроман је то и велики посао, пописати инвентар, припремити за обраду преко 2000 хектара земље, ра-

: ДЕ

споређивати преко 600 људи способних за рад, припремити се. ме, и ваљда први длут у животу овако велике масе сељака планирати. Било је онда поје. линаца који су задржавали инвентар, говорили да не мора да се иде на рад, да се крије инвентар, да се не даје уз преда. ту задружну стоку и храна. Тада је почела у новој великој заједници и прва борба против људи који су желели да ометају њен развитак. Комисије са. стављене од сељака онемогућиле су сваки рад на сакривању инвентара,

Образована _ су — многобројне бригаде: седам ратарских , једва повртарска, једна виноградарска и једна сточарска. Организовати посао са овако огромвим бројем људи било је тешко. Стручњаци из нардне власти по. могли су сељацима да створе бритаде и да почну да раде на

нов начин. Није још потдуно завршен рад на организацији посла. Још се бритаде распо-

дељују тамо где су потребне да раде, нису то Још чврсте радне јединице задужене са одређеном количином земљишта, Укорениле су се старе навике и схватања које су се прено.

Од раног јутра почиње рад у задружном дворишту

силе од давнина. Научили људи | да сваки засебно ради им тешко |

их је навићи на заједнички, ко. лективан рад. Још увек не излазе редовно на посао И ако су способни за рад, мисле

ну, учврстити је није тако једноставан осао. Али то борба против старих, укорењених навика, за нов заједнички начин рада.

Нису радни сељаци у задрузи „Будућност“ остали сами да се сналазе како умеју. Стална је скоро свакодневна помоћ На. родног одбора у Земуну, чести су обнласци одборника. Долазе и екипе из Народног одбора које помажу у сређивању админи. страције, у организовању __бригада, у постављању _ новог на. чина рада у овако огромном колективу. Задруга је још млада, тако. рећи у зачетку, бори се са многобројним _ тешкоћама, са зао. сталим _ схватањима у људима, настоји да савлада полетне муке и стекне прва искуства. Ове године ће почети да граде свињ. це и оборе за овце, добиће материјала од Народне власти. О. смовног иивентара има доста. Са 152 пара коња може се добро радити у почетку, јер је то довољно чак и сувишно.

Задруга „Будућност“ ма економско двориште. Почеће да га гради тек идуће године. Настоји да обезбеди материјал, добиће и велики кредит. Сада

„још не-

Ваздух пријатан, помало |

ма клу-|

неки |

је и!

су извршене све прилреме за жетву, И очекује се веома до“ |

бар род. Тако живе и раде задругарт у сељачкој радној задрузи „Бу-

дућност". Још има много да се | уради, организује и уреди. Сти- |

чу се прва искуства,

прежив- |

љују прве тешкоће а људи по- |

лако, заједнички ЖИВОТ. Биће то те-

постепено навикавају на |

шка и „велика борба да се љу- | ди одвикну од оних навика ка- | да су радили само на малом пар“ | чету земље. Још евиденција ни. |

је добра нити потпуно сређена. Бригаде треба боље организова-

ти и расподелити им одређене површине змљишта. Треба да се | изврши и арондација земљишта |

много штошта.

и урали још

Стећи ће се ове године – многа |

искуства, много ће се

а идуће године рад ће кренути

научити,

| тељ".

још боље и порашће ова вели. | ка радна заједница сељака Уу|

Бежанији.

СТРАНА 3

ОРГАНИЗАЦИЈА НА-

РОДНОГ ФРОНТА ГРАДА ЗАГРЕБА, ИСПУНИЛА ЈЕ СВОЈ ПОЛУГОДИШЊИ ПЛАН У МЕЂУГРАДСКОМ ТАКМИЧЕЊУ адећи у духу одлука Тре. ћег контреса _ Народног фронта фронтовци Затреба испунили су са успехом полугодишњи план и дали преко 2.376.930 добровољних сати. У Народни фронт града Загреба учлањено је 169.567 чла. нова, то јест 92% од укупног броја бирача. – Идеолошко-толитички рад резвијао се кроз марксистичке курсеве у којима г обухваћено 6.500 чланова, док исте курсеве по синдикалним подружницама _ посећује 24.633 полазника. Читалачким групама обухваћено је око 8.500 жена — фронтовки, а одржано је 1200 массвних политичких 64. станака. _Активисти Неродног фронта сместили су у обданишта и заводе 380 деце с улице и пронашли су 475 неискоришћених станова и пословних просторија. На летњи одмор упућено је 5000 деце, а 3000 дене биће упућено у току августа и септембра. Осим тога, оргањизације Народног фронта “ АФЖ прузеле су патронат над 25 дечјих домова и обленишта. На подручју Загреба формира но је 460 фронтовских бригада са 138.000 фронтоваца, а на радове дневно излази 5.000 до 9.000 бригадиста. Проблем дово за материјала и транспорта решен је на тај начин што су железничари преузели обавезу ља поставе колосек до радилишта. У овом задатку, Који је извр.. шен рекордном брзином 4.590 | железничара дело је 12.960 радних сати. Извршавајући _ дату обавезу на учвршћењу везе село.-град, до 1 јула у села у окелими Загреба отишле су 104 техничко– занатске екипе и 30 злравстве_

вих екипа. Оргенизовано је 15 ломаћинских течајева и одржано 30 приредби и 113 предавања. У

сељачке радне задруге ишле су посебне екипе,

На конференцији активиста Народног фронта града Загреба, која је одржана поводом испуњења полугодишњег плама, полељене су награде најбољим 0сновним организацијама, наврше. но је проглашење ударних бри_ гада. а појединим бригадама подељене су похвале. Члановима Фронта, који су дели втпе ол 500 лобровољних радних сати, додељена су посебна признања. |“

У ГРАДСКОМ НАСЕЉУ

ИЛИЏА, КОД САРАЈЕ-

ВА, ОТВОРЕН ЈЕ НА

СВЕЧАН НАЧИН ДОМ

КУЛТУРЕ

едавно је у градском на-

сељу Илиџа на свечан на-

чин отворен Дом културе, Замисао о изградњи овога до ма никла је међу грађанима И. лиџе моони су своју жељу поставили пред партиско и фрочтовско руководство. Предлог је примљен и прешло се раврађивању плана за доградњу Дома културе.

Прво је извршена сабирна 2К. пија у новцу, што је убрзало почетак изградње. Многобројне конференције организација Народног фрокта, које су одржане, кај и радна саветовања бри гада, исто су тако убрзале ПО. сао. У неколико добровољних радних акција, скупљен је осмовни грађевински – материјал: већа количина цигле, песак и шљунак и нешто осталог мате. ријала.

Грађење дома отпочело је у јуву 1947 године, На градилишту су, поред стручњака и неколицине старих радника, радиле фронтовске бригаде, Оне су се залагале добровољно, свесне шта за њих ванечи изградња сваквог лома.

Нарочито су масовне и живе биле недељне акције.

Када је дошло дотле, да је трбало дизсгти већ и кровну конструкцију, Градски народни олбор је учинио извесне коректуре и даљу изградњу и завршење дома дао У задатак гра. ђевинском _ предузећу __„ГраднНо, и даље је Народни

шгасзлииннииве вили ен зариа-нстивини за епвлиси фан те емиит пи исели вхпвене епа -н лење -раљте ти

фронт дава добровољну радну снагу, Тако је дом данас ГО тов и служи својој намени,

о: И ње